бр. 07-00-65/2015-02    датум: 17.6.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе М. Р. из С, коју је поднео и име малолетног сина, Д. Р, особе са инвалидитетом, против Специјалне болнице „С“. У притужби је наведено да је Д. Р. боравио у овој болници од 25. до 29. децембра 2014. године, aли да му није био омогућен приступ просторијама унутар болнице (сале за вежбање, собе, базен) и лифт, чиме је Д. Р. дискриминисан на основу инвалидитета. У изјашњењу је наведено да је прилаз и приступ већини просторија унутар објекта приступачан за особе са инвалидитетом. У току поступка је утврђено да Специјална болница „С“ није приступачна за особе са инвалидитетом и да Д. Р. током боравка у овој болници није био омогућен приступ просторијама унутар болнице – базену, лифту и соби у којој је боравио. Утврђено је и  да Специјална болница „С.“ предузима одређене мере ради омогућавања несметаног коришћења просторија унутар овог објекта у којима се пружају различите услуге, особама са инвалидитетом. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је Специјална болница „С.“ пропуштањем да обезбеди одговарајући прилаз особама са инвалидитетом свим просторијама унутар објекта и несметано коришћење свих услуга, извршила акт дискриминације. Специјалној болници „С.“ препоручено је да предузме све неопхoдне мере у циљу спровођења радова и обезбеђивања адекватног приступа свим просторијама у којима се налазе заједнички садржаји и пружају услуге, како би особе са инвалидитетом могле на равноправан начин да користе услуге ове болнице.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности примила је притужбу М. Р. из С., коју је поднео у име свог малолетног сина Д. Р., против Специјалне болнице „С.“. У притужби је наведено:

– да је Д. Р. непокретан након повреде 28. фебруара 2011. године и операције, те да је корисник колица;

– да је по мишљењу лекарске комисије Фонда за здравствено осигурање Филијале у Н. упућен на рехабилитацију у специјалну болницу Р. Б., након чега је било видљивих помака у његовом здравственом стању и опоравку;

– да га је након тога Републички фонд за здравствено осигурање у Н. упутио  на рехабилитацију у Специјалну болницу за неспецифичне плућне болести „С.“ која је у потпуности неадекватна за опоравак и рехабилитацију, с обзиром на инвалидитет који има;

– да  су у овој болници боравили од 25. до 29. децембра и да су боравак морали да прекину јер болница није приступачна особама са инвалидитетом, с обзиром да је прилаз болници неприступачан, као и просторије унутар болнице (сале за вежбање, собе, базен) и лифт.

1.2. Уз притужбу је поднета медицинска документација Д. Р., мишљење Републичког фонда за здравствено осигурање у Н., на основу којег је Д. Р. упућен на рехабилитацију у болницу „С.“, и видео снимак боравка Д. Р. у болници.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па je у току поступка затраженo изјашњењe Специјалне болнице „С.“.

1.4. У изјашњењу М. Ћ., помоћника директора Специјалне болнице „С.“, наведено је:

– да је прилаз објектима Специјалне болнице „С.“ приступачан особама са инвалидитетом, односно, да постоје косе рампе на свим улазима у објекте;

– да је приступ већини просторија унутар објекта Н. завод (у којем је био смештен Д. Р.) приступачан за особе са инвалидитетом уз помоћ лифта и платформи, док је за неколико просторија унутар објекта у току процедура јавне набавке за премештање и монтажу платформе за превоз особа са инвалидитетом  из објекта С. завод у објекат Н. завод;

– да су лифтови прилагођени особама са инвалидитетом и могу несметано да их користе;

– да у објекту Н. завод постоје собе које су прилагођене особама са инвалидитетом, врата су довољно широка за несметан пролаз инвалидских колица, купатила у собама имају сва потребна помагала за потребе особа са инвалидитетом;

– да је спуштање и подизање особа са инвалидитетом у базен и из базена омогућено употребом специјалне дизалице.

1.5. Уз изјашњење су достављене фотографије прилаза објекта, лифта и базена, као и фотокопија измена и допуна плана набавке за 2015. годину.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. На основу навода притужбе и доказа који су достављени уз притужбу утврђено је да је Д. Р., дете са инвалидитетом и корисник колица, по одлуци Републичког фонда за здравствено осигурање у Н. упућен на рефабилитацију у Специјалну болницу „С.“. У овој болници боравио је од 25. до 29. децембра 2014. године.

2.2. Увидом у видео снимак који је достављен уз притужбу, утврђено је да Д. Р. у току боравка у Специјалној болници „С.“ није био омогућен приступ просторијама унутар овог објекта – базену, лифту и соби у којој је боравио. Утврђено је да Д. није имао приступ просторијама унутар овог објекта (салама за вежбање), јер архитектонске баријере нису превазиђене постављањем рампи. Такође, лифт није прилагођен, с обзиром да су Д. пратиоци из хотелске собе степеницама носили и спуштали у колицима. Прилаз базену је неприступачан, не постоје држачи или посебна дизалица за особе са инвалидитетом, већ су Д. пратиоци узимали из колица и спуштали у базен.  Соба у којој је боравио Д. није прилагођена за боравак и кретање особе која је корисник колица, не постоји могућност било каквог кретања унутар собе, нити је у колицима могућ прилаз и коришћење купатила.

2.3. На основу навода из изјашњења и доказа су достављени утврђено је да Специјална болница „С.“ предузима одређене мере у циљу обезбеђивања приступачности објекта особама са инвалидитетом. Наиме, из фотокопије измене и допуне плана набавке за 2015. годину утврђено је да је болница, у одељку услуге, додала нове набавке ради прилагођавања лифтова особама са инвалидитетом, у износу од 510.000,00 динара, као и ради прилагођавања поједних просторија унутар објекта – премештањем платформе за особе са инвалидитетом, у износу од 390.000,00 динара. На основу фотокопија фотографија утврђено је да је прилаз објекту приступачан за особе са инвалидитетом (коса рампа на улазу у објекат), док је коришћење базена омогућено употребом посебне дизалице.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, доказе који су достављени током поступка, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 29. маја 2009. године ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом, чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства. Ратификацијом ове конвенције, Србија се обавезала да предузима одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеди приступачност физичког окружења, равноправно са другима, у циљу самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Те мере, између осталог, укључују идентификовање и уклањање баријера које ометају или отежавају приступ зградама, путевима, превозним средствима и другим објектима у затвореном и отвореном простору. Република Србија се, такође, обавезала да ће предузети одговарајуће мере да утврди, промовише и прати минималне стандарде и смернице за приступачност објеката и услуга које су отворене, односно, које стоје на располагању јавности.

3.4. Од посебног значаја за права особа са инвалидитетом јесу Стандардна правила УН о изједначавању могућности за особе са инвалидитетом из 1993. године, које је Република Србија прихватила 1995. године. Иако ова правила нису правно обавезујућа, постоји морална и политичка обавеза држава чланица УН да их спроводе. Сврха стандардних правила јесте да обезбеде да особе са инвалидитетом уживају иста права и обавезе као и остали чланови друштва, у чему посебан значај има и приступачност физичког окружења. Наиме, да би се постигла приступачност, потребно је да се пројектовање и изградња физичког окружења планирају од почетка самог процеса, уз консултације организација особа са инвалидитетом у иницијалној фази планирања, односно, у фази планирања и изградње јавних објеката у локалним заједницама.

3.5. Устав Републике Србије прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације, док чл. 6. прописује да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбом чл. 17. ст. 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби, као и јавним површинама (паркови, тргови, улице, пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице и сл), у складу са законом. Овом праву кореспондира дужност надлежних органа јавне власти да предузму мере ради уклањања баријера које особама са инвалидитетом ометају или отежавају приступ објектима и површинама у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. Одредбом чл. 26. ст. 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота, док је ст. 2. одређено да се начин остваривања и заштита права особа са инвалидитетом уређује посебним законом.

3.7. Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Наиме, одредбом чл. 13. ст. 1. изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидитета у погледу приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама. Поред тога, одредбом чл. 16. овог закона прописано је да су власник објекта у јавној употреби, као и јавно предузеће надлежно за одржавање јавних површина, дужни да обезбеде приступ објекту у јавној употреби, односно, јавној површини свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета.

3.8. Стратегијом унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији установљени су планови активности свих друштвених актера у Републици Србији. Циљеви Стратегије установљени су за период од 2007-2015 године, те посебан циљ 13. налаже да се обезбеди да сви нови јавни и објекти отворени за јавност буду приступачни за особе са инвалидитетом. Једна од мера за остварење овог циља је доследно примењивање прописа који предвиђају обавезну примену стандарда приступачности, вршење надзора над применом тих прописа и изрицање санкција прекршиоцима. Такође, посебним циљем 14. ове стратегије наложена је између осталог, постепена и континуирана адaптација постојећих јавних објеката како би постали приступачни за особе са инвалидитетом.

3.9. Пропис који ближе уређује стандарде приступачности за несметано кретање и приступа особа са инвалидитетом, деци и старима јесте Правилник о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама. Одредбом чл. 5. ст. 1. овог правилника, прописано је, између осталог, да су обавезни елементи приступачности елементи приступачности за савладавање висинских разлика, као и елементи приступачности крeтaњa и бoрaвкa у прoстoру – стaмбeнe згрaдe и oбjeкти зa jaвнo коришћење, док је ставом 2. истог члана прописано да се обавезни елементи приступачности примењују одабиром најповољнијег решења у односу на намену. Такође, одредбом чл. 19. прописано је да се код коришћења појединих просторија у зградама, подразумева да сви пролази између соба буду без прагова, односно других висинских разлика.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.10. Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је Специјална болница „С“ обезбедила приступ објекту и несметано коришћење свих услуга које ова установа пружа Д. Р, као и свим особама са инвалидитетом, посебно онима које су корисници колица. Сагласно томе, предмет анализе у овом случају јесте испитивање постојања дискриминације особа са инвалидитетом у смислу обезбеђивања приступа објектима у јавној употреби.

3.11. На основу утврђеног чињеничног стања, Повереница за заштиту равноправности констатује да Д. Р. није обезбеђена адекватна приступачност објекту и услугама током боравка у болници „С“, јер није могао да користи просторије унутар објекта у којима се пружају различите услуге (базен, сала за вежбање), као и да му није била адекватно приступачна соба у којој је боравио, с обзиром да се ове просторије налазе на различитим висинским нивоима, који су савладани само степеницама, а коришћење лифта није било могуће. Имајући то у виду, може се констатовати да су соба у којој је боравио, као и просторије у којима су се пружале услуге које су му биле неопходне, неприступачне особама са инвалидитетом које користе колица или се отежано крећу. Поред тога, Специјална болница „С“ у изјашњењу није ни оспорила наводе из притужбе у погледу приступачности и доступности свих услуга у овој установи Д. Р.

3.12. Током поступка је утврђено да Специјална болница „С“ предузима одређене мере ради омогућавања несметаног коришћења просторија унутар овог објекта у којима се пружају различите услуге особама са инвалидитетом. Повереница за заштиту равноправности подржава предузимање ових мера, али уједно указује да је неопходно да у што краћем периоду Специјална болница „С“ у потпуности прилагоди и омогући приступачност целокупног објекта и свих просторија унутар болнице особама са инвалидитетом, посебно онима које су корисници колица. Додатно, имајући у виду да ова установа обавља здравствену делатности и то у области превенције, дијагностике, лечења и рехабилитације неспецифичних плућних и осталих интернистичких обољења и неуро-мишићних обољења код деце и одраслих (чл. 14. Статута болнице), Повереница за заштиту равноправности указује да је неприхватљиво да услуге и садржаји које пружа ова болница нису доступни свима, јер особе са инвалидитетом још увек не могу у потпуности несметано да их користе.

3.13. Имајући у виду наведене чињенице, Повереница за заштиту равноправности је става да је пропуштање Специјалне болнице „С“ да обезбеди приступачност просторија унутар објекта у којима се пружају услуге, довело до непосредне дискриминације Д. Р, као и свих особа са инвалидитетом, посебно оних које користе колица или се отежано крећу. Последице овог пропуштања огледају се у ограничавању могућности особама са инвалидитетом да под једнаким условима имају приступ овом објекту и користе његове услуге. Повереница за заштиту равноправности констатује да приступачност представља један од основних предуслова за једнако учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота. Пропуштањем Специјалне болнице „С“ да обезебеди одговарајући прилаз свим заједничким просторијама за особе са инвалидитетом, ове особе су онемогућене да се у установи слободно крећу и користе све њене услуге. Тиме се особе са инвалидитетом доводе у у неравноправан положај у односу на све остале особе које су корисници услуга болнице, јер нису у могућности да на равноправан начин користе све њене услуге.

4. МИШЉЕЊЕ

Специјална болнице „С“ пропустила је да предузме мере како би обезбедила одговарајући прилаз свим просторијама унутар објекта и несметано коришћење свих услуга које ова установа пружа, чиме је дискриминисала Д. Р. и све особе са инвалидитетом, посебно оне које користе колица или се отежано крећу.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Специјалној болници „С“ да предузме све неопхoдне мере у циљу спровођења радова и обезбеђивања адекватног приступа свим просторијама у којима се налазе заједнички садржаји и пружају услуге, како би особе са инвалидитетом могле на равноправан начин да користе услуге ове болнице.

Потребно је да Специјална болница „С“ обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана  пријема мишљења са препоруком.

Уколико Специјална болница „С“ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средства јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Притужба М.Р. против СБ С. због дискриминације на основу инвалидитета у области здравства