бр. 07-00-198/2014-02 датум: 12. 8. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je поднела М. П. из П. против Градске управе града Пожаревца У току поступка утврђено je да је М. П. поднела захтев Градској управи града Пожаревца за остваривање права на новчану накнаду за прворођено дете. Међутим, Градска управа града Пожаревца одбила је њен захтев са образложењем да не испуњава све услове за остваривање права на новчану накнаду, односно, да нема пребивалиште на територији града Пожаревца шест месеци пре рођења детета. Одлуком о финансијској подршци породици са децом прописано је да право на новчану накнаду за прворођено дете остварује мајка која има пребивалиште на територији града Пожаревца више од шест месеци пре рођења детета и која је остварила право на родитељски додатак. Право на новчану накнаду за прворођено дете може да оствари и отац детета, под условом да мајка детета није жива, да је на издржавању казне затвора или је лишена родитељског права у корист оца. Имајући у виду да је Градска управа града Пожаревца у конкретном случају поступила у свему складу са Одлуком о финансијској подршци породици са децом, коју је дужна да поштује, као и да сама Градска управа није доносилац овог акта, већ да је доносилац Скупштина града Пожаревца, Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да непризнавањем права М. П. на новчану накнаду за прворођено дете Градска управа, против које је поднета притужба, није прекршила Закон о забрани дискриминације. Поводом притужбе због дискриминације, Повереница је, сагласно својим законским овлашћењима, извршила анализу услова прописаних Одлуком о финансијској подршци породици са децом коју је донела Скупштина града Пожаревца, на основу које је утврдила да услов за остваривање права на новчану накнаду за прворођено дете који се односи искључиво на пребивалиште мајке, нема објективно и разумно оправдање, јер прописивање овог услова, без узимања у обзир пребивалишта оца детета и самог детета, није оправдан ни с аспекта сврхе, ни с аспекта последица које производи. Сагласно томе, Скупштини општине Пожаревца упућена је одговарајућа препорука.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила М. П. из П. због решења Градске управе града Пожаревца, којим јој се не признаје право на једнократну новчану надокнаду за прворођено дете.

1.2. У притужби је навела:

– да јој решењем Одељења за друштвене делатности Градске управе града Пожаревца није признато право на једнократну новчану надокнаду за прворођено дете, јер није имала пребивалиште на територији града Пожаревца дуже од шест месеци до дана рођења детета,
– да је на ово решење поднела жалбу Градском већу града Пожаревца, али је жалба одбијена као неоснована,
– да је завршила школу у Пожаревцу, да је њен супруг рођен и живи у Пожаревцу, те да је и њиховом заједничком детету пријављено пребивалиште у овом граду,
– да је на овај начин њена породица доведена у неравноправан положај у односу на друге породице са прворођеним дететом.

1.3. Уз притужбу су поднети следећи докази: 1) решење Градске управе града Пожаревац бр. 06-183-326/14 од 26. фебруара 2014. године; 2) жалба на решење бр. 06-183-326/14 од 3. марта 2014. године; 3) допуна жалбе од 6. марта 2014. године; 4) решење Градског већа града Пожаревца бр. 01-183-326 од 24. априла 2014. године; 5) Одлука о финансијској подршци породици са децом; 6) потврда о школовању бр. 342 од 24. априла 2014. године и 7) диплома о стеченом вишем образовању бр. 15/2328 од 13. октобра 2008. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење Б. К, начелника Градске управе града Пожаревца.

1.5. У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:

– да је новчана накнада за прворођено дете право које остварује мајка детета или отац у изузетним случајевима,
– да ову новчану накнаду исплаћује локална самоуправа на основу чл. 2. и чл. 3. Одлуке о финансијској подршци породици са децом , а која је донета на основу чл. 9. ст. 4. Закона о финансијској подршци породици са децом ;
– да је локална самоуправа желела да ово право остварују мајке које имају пребивалиште на територији града Пожаревца дуже од шест месеци, како би спречила да се, због ограничених средстава, ова новчана накнада исплаћује и мајкама чије је пребивалиште ван Пожаревца,
– да је одлучено да право на новчану накнаду за прворођено дете остварује мајка, јер му је смисао да стимулише мајке да рађају децу,
– да је постављено ограничење да овај вид надокнаде могу да остваре само мајке које имају пријављено пребивалиште на територији града Пожаревца дуже од шест месеци, јер су градови који нису имали овај услов имали лоша искуства, односно, долазило је до злоупотребе тог права,
– да је ранијом одлуком о новчаној накнади за прворођено дете из 2010. године било прописано да право на новчану накнаду остварује свака мајка која има пребивалиште у граду Пожаревцу и која је остварила право на родитељски додатак. Међутим, неке породиље су злоупотребљавале овакву одлуку, односно, догађало се да пријаве пребивалиште на територији града Пожаревца само док не остваре ово право, па потом пребивалиште одјаве,
– да је подноситељка притужбе, уколико су били испуњени сви услови, ово право могла да оствари пре одјаве пребивалишта у Великом Градишту,
– да је подноситељка притужбе остварила право на родитељски додатак у Градској управи града Пожаревца,
– да органи локалне самоуправе нису ни на који начин дискриминисали М. П.

1.6. Уз изјашњење достављени су следећи докази: решење Градске управе града Пожаревца бр. 06-183-435 од 25. фебруара 2014. године којим се М. П. признаје право на родитељски додатак и Одлука о финансијској подршци породици са децом.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у Одлуку о финансијској подршци породици са децом утврђено је да право на новчану накнаду за прворођено дете остварује мајка која има пребивалиште на територији града Пожаревца више од шест месеци пре рођења детета и која је остварила право на родитељски додатак.

2.2. Увидом у притужбу и решење Градске управе града Пожаревца бр. 06-183-326/14 од 26. фебруара 2014. године утврђено је да је М. П. пријавила пребивалиште у Пожаревцу 14. новембра 2013. године, а да је дете, П. П, родила 22. јануара 2014. године. Увидом у наводе из притужбе, који нису спорни међу странама у поступку, утврђено је да је супруг подноситељке притужбе И. П, рођен у Пожаревцу, те да у овом граду живи целог живота, ради и плаћа порез. Такође, њихово заједничко дете рођено је у Пожаревцу и пребивалиште јој је пријављено на адреси родитеља, у улици … бр. ….

2.3. Утврђено је да је Градска управа града Пожаревца донела решење бр. 06-183-326/14 од 26. фебруара 2014. године, којим се подноситељки притужбе не признаје право на једнократну новчану надокнаду у износу од 40.000,00 динара за прворођено дете, јер је утврђено да мајка нема пребивалиште на територији града Пожаревца дуже од шест месеци пре рођења детета.

2.4. Увидом у решење Градског већа града Пожаревца бр. 01-183-326 од 24. априла 2014. године утврђено је да је подноситељка притужбе поднела благовремену жалбу на решење Градске управе града Пожаревца бр. 06-183-326/14 од 26. фебруара 2014. године. Градско веће града Пожаревца одбило је жалбу као неосновану са образложењем да није имала пребивалиште на територији града Пожаревца више од шест месеци пре рођења детета.

2.5. Утврђено је да је подноситељка притужбе 25. фебруара 2014. године остварила право на родитељски додатак у износу предвиђеном за прво дете. Решење којим је остварила право на родитељски додатак донела је Градска управа Пожаревца.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године , у чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета .

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 8. Закона о забрани дискриминације је прописано да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

3.6. Закон о финансијској подршци породици са децом , одредбама чл. 9. прописује да права на финансијску подршку породици са децом представљају: 1) накнаде зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства ради посебне неге детета; 2) родитељски додатак; 3) дечији додатак; 4) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања; 5) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и 6) регресирање трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених породица. Одредбом ст. 4. овог члана прописано је да општина, односно град могу, ако су обезбедили средства, да утврде и друга права, већи обим права од права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање.

3.7. Одлуком о финансијској подршци породици са децом прописано је да право на накнаду за прворођено дете остварује мајка која има пребивалиште на територији града Пожаревца више од шест месеци пре рођења детета и која је остварила право на родитељски додатак. Одредбом чл. 3. ст. 1. прописано је да ово право може да оствари и отац детета, под условом да мајка детета није жива, да је на издржавању казне затвора или је лишена родитељског права у корист оца, док су одредбом чл. 5. прописани докази које корисник/ца права мора да достави уз захтев за остваривање права на новчану накнаду, и то: решење о оствареном праву на родитељски додатак мајке за прворођено дете, фотокопија важеће личне карте и пријаве пребивалишта за мајку, као и потписана изјава о пребивалишту, која је саставни део захтева.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.8. На основу доказа који су достављени уз притужбу и навода из изјашњења, утврђено је да је М. П. поднела захтев Градској управи града Пожаревца за остваривање права на новчану накнаду за прворођено дете. Градска управа града Пожаревца одбила је њен захтев са образложењем да не испуњава све услове за остваривање права на новчану накнаду, односно, нема пребивалиште на територији града Пожаревца шест месеци пре рођења детета.

3.9. Повереница за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају потребно утврдити да ли је Градска управа града Пожаревца различито третирала подноситељку притужбе на основу њеног личног својства – пребивалишта, у односу на остале грађанке и грађане који имају пребивалиште на територији града Пожаревца дуже од шест месеци пре рођења првог детета.

3.10. Одлуком о финансијској подршци породици са децом прописано је да право на новчану накнаду за прворођено дете остварује мајка која има пребивалиште на територији града Пожаревца више од шест месеци пре рођења детета и која је остварила право на родитељски додатак. Право на новчану накнаду за прворођено дете може да оствари и отац детета, под условом да мајка детета није жива, да је на издржавању казне затвора или је лишена родитељског права у корист оца. Подноситељка притужбе је 14. новембра 2013. године пријавила пребивалиште на територији града Пожаревца, а прво дете, П. П, родила је 22. јануара 2014. године. У складу са тим, подноситељка притужбе имала је пријављено пребивалиште на територији града Пожаревца само два месеца пре рођења детета. Стога, имајући у виду цитиране одредбе Одлуке о финансијској подршци породици са децом, Повереница за заштиту равноправности констатује да подноситељка притужбе нема право на новчану накнаду за прворођено дете.

3.11. Имајући у виду да је Градска управа града Пожаревац у конкретном случају поступила у свему складу са Одлуком о финансијској подршци породици са децом, коју је дужна да поштује, као и да сама Градска управа није доносилац овог општег акта, већ да је доносилац Скупштина града Пожаревца, Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да непризнавањем права М. П. на новчану накнаду за прворођено дете Градска управа, против које је притужба поднета, није прекршила Закон о забрани дискриминације.

3.12. Сагледавајући утврђене чињенице и релевантне правне прописе, Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да Градска управа града Пожаревац, доношењем решења којим М. П. није признато право на новчану накнаду за прворођено дете, није прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.

Повереница за заштиту равноправности приступила је анализи услова прописаних Одлуком о финансијској подршци породици са децом коју је донела Скупштина града Пожаревца. Анализа је показала да услов за остваривање права на новчану накнаду за прворођено дете, прописан наведеном Одлуком, који се односи искључиво на пребивалиште мајке, нема објективно и разумно оправдање, јер прописивање овог услова, без узимања у обзир пребивалишта оца детета и самог детета, није оправдан ни с аспекта сврхе, ни с аспекта последица које производи. Сагласно томе, Скупштини општине Пожаревац упућена је одговарајућа препорука број 021-02-196/2014-02.

4. МИШЉЕЊЕ

Решењем Градске управе града Пожаревца којим се М. П. из П. не признаје право на новчану накнаду за прворођено дете нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба М. П. против Градске управе града Пожаревца због дискриминације по основу породичног статуса у области социјалне заштите