Анализа прописа од значаја за правни положај трансполних особа

Анализа правног оквира релевантног за област наслеђивања

Родна равноправност на локалном нивоу

Трансродно лице правде – књига о правном и друштвеном статусу трансродних особа ауторке др Зорице Мршевић, у издању Института друштвених наука из Београда. Књига је подељена на Општи и Посебни део, од којих се у првом делу налазе поглавља посвећена друштвеном положају трансродних особа и променама њиховог правног статуса. У Посебном делу излаже се положај трансродних особа у два ригидна родно бинарна система данашњице, у спортским такмичењима која су традиционално родно одвојена и затворским системима родно сепаратног издржавања казне.

„Трансродно лице правде“ – књига о правном и друштвеном статусу трансродних особа ауторке Зорице Мршевић

Водич за самозаступање грађана

Комитет правника за људска права израдио је „Водич за самозаступање грађана“ који има за циљ да олакша грађанима добијање најосновнијих информација о понашању пред судом, поступку и правним институтима који се користе у парници, као и пред независним институцијама. Водич може бити од помоћи судовима да што ефикасније воде поступке који су често отежани због непостојања заступника-адвоката у поступку, али и другим државним органима којима се обраћају грађани за помоћ или информације о поступцима које воде или планирају да воде.

“Водич за самозаступање грађана” израђен је у склопу програма Мултидонаторског фонда за подршку сектора правде у Србији – МДТФ, који подржава активности Министарства правде и правосуђа за побољшање приступа правди у Републици Србији.

Водич за самозаступање грађана можете преузети на следећем линку:

Водич “Први пут на суду и први пут у суду” на српском језику можете преузети на следећем линку:

Водич “Први пут на суду и први пут у суду” на албанском језику можете преузети на следећем линку:

Водич “Први пут на суду и први пут у суду” на бугарском језику можете преузети на следећем линку:

Водич “Први пут на суду и први пут у суду” на мађарском језику можете преузети на следећем линку:

Водич “Први пут на суду и први пут у суду” на румунском језику можете преузети на следећем линку:

Преглед структуре Препорука:

Увод – друштвени, историјски и међународни правни оквир (ставови међународних владиних и међународних невладиних организација)
Препоруке Комесара за људска права Савета Европе
Препоруке радне групе за измене и допуне важећих прописа

Увод

Друштвени положај

Трансродне особе, често од најранијег детињства, изражавају „родно нетипично“ понашање, што их излаже вршњачком злостављању, одбацивању, изолацији, а неретко се суочавају и са неразумевањем у примарној породици, што значајно утиче на целокупан процес развоја, те консеквентно, на школовање, касније могућности запослења, на третман на радном месту, као и у свим осталим сферама живота. Како су промене, нарочито у фазама „транзиције“, видљиве, многе трансродне особе се у погледу појавности и других димензија идентитета не уклапају у бинарни родни образац, несумњиво да их то непрестано излаже вишеслојној дискриминацији и насиљу у средини у којој живе. Истовремено постоји веома мали број службених особа које су упознате са сложеном проблематиком са којом се трансродне особе свакодневно суочавају, а које у оквиру сервиса и институција у којима раде могу пружати адекватну подршку.

Иако се трансродне особе суочавају са мноштвом проблема од најранијих фаза свог живота, управо су административно-бирократске процедуре оно што најчешће пријављују као највећу препреку у остваривању својих права. У Србији се тек постепено формира свест о потреби признавања трансполним особама њиховог новостеченог пола и новог имена ради правног континуитета промена започетих хормонално-оперативним путем. Због тога је круцијални проблем везан за непостојање законских решења која би штитила права трансродних особа и омогућила јасну и брзу промену личних докумената. Досадашња хаотична, неуједначена пракса по овом питању је трансродне особе изузетно исцрпљивала, ускраћујући им право на рад, директно или индиректно, услед дужине трајања, као и услед неадекватног третмана од стране запослених у надлежним органима управе.

Схватања о транссексуалности су се динамично мењала у другој половини двадесетог и на почетку двадесет и првог века, и још увек се интензивно мењају. Није потребно да у Србији прођу деценије у вођењу дискусија које су у свету већ закључене, већ треба поћи одмах од логичног и прихватљивог схватања нашег времена о положају трансполних особа заснованог на њиховим неотуђивим људским правима. Општи интерес је да сви грађани, па и непопуларне мањине, буду подједнако ефикасно правно и фактички заштићени од насиља и дискриминације. Да то за сада није случај, потврђују како домаћи, тако и редовни извештаји међународних организација о људским правима у Србији по којима се за све групе обухваћене акронимом ЛГБТ констатује да припадају дискриминисаним мањинама, и да су изложени високом нивоу јавно и приватно изражене фобичности и нетрпељивости.

Поврх тога, у 2012. се појавио ретроградни тренд у Србији у погледу положаја трансполних особа који уместо да се побољша после законског регулисања покривања трошкова хормонално-оперативног прилагођавања пола из 2011. године, долази у опасност да буде враћен деценијама уназад у односу на међународне стандарде. Предлаже се наиме, увођење забране хормонално-оперативног захвата прилагођавања („промене“) пола Радном верзијом Закона о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку, осим у случајевима постојања судске дозволе. У додатку, потребно је поменути и чињеницу да се хормонално-оперативни процеси промене пола практично и не дешавају услед недостатних процедура. Уочљив је и недостатак законског регулисања питања – који се лекари/ке, са којом обуком, лиценцом, у којим установама и под којим условима могу бавити питањима трансродности.

Историјски аспект
Појава трансродности у Србији никако није „увоз“ са стране, савремено помодарство или резултат слабљења породичног и личног морала. Традиција балканских народа (и многих других народа, па и оних са других континената) познаје разне друштвене механизме прихватања индивидуалних случајева одступања од патријархалне императивности родне бинарности. Нема систематских антрополошких истраживања тих појава на подручју Балкана у данашњем смислу речи, али подаци који постоје указују да су у другој половини деветнаестог и почетком двадесетог века забележени појединачни случајеве трансродних особа прихваћених од својих средина. Иако је релативна прихваћеност индивидуалног одступања од родне бинарности асиметрична јер се односи углавном на жене које под одређеним условима добијају могућност да живе у улози мушкарца, док супротан правац, мушкараца који би живели у друштвеној улози жена, готово да није остао забележен, ипак је свако индивидуално дозвољено одступање заиста једно велико и важно отварање врата ка „нормализовању необичног“. Та врата ипак, никада нису била потпуно отворена, тј. није било могућности широког уважавања склоности/одлуке појединаца ка животу у улози пола супротног од биолошког пола рођења. Неприхватање пола свога рођења могло је да се реализује само под одређеним условима и у одређеним околностима, и никада није постојало као самостални разлог друштвене прихватљивости трансродности. Те друге околности биле су пре свега оно што се перципирало као корист породице и заједнице, верификована одлуком породичног и племенских старешина, у случајевима нпр. одсуства мушког потомства, претњи крвном осветом мушкарцима једне породице, неприхватање уговореног брака или на други начин кршења брачног реализовања веридбе од стране женске особе, њихова неудатост, смрт, дуготрајна болести или инвалидности мушког потомства и сл. Патријархални амбијент високог уважавања мушкарца и истакнутост мушких улога, уз слабо вредновање жене и негирање њене индивидуалности, слободне воље и аутономног места у породици и широј заједници, отварало је простор и за присилну трансродност у недостатку мушког потомства. Са друге стране, давало је довољно снажне мотиве појединим женама свих узраста да прихвате изазове „постизања“ мушке друштвене улоге а заједници довољно мотива да таква „достигнућа“ позитивно валидира. И данас постоји у друштвеном амбијенту српског друштва нешто више толеранције према трансродности (као и интерсексуалности) него нпр. према хомосексуалност, па треба поменути да су у данашње време забележени примери свештеника Српске православне цркве који одобравају „промену пола“. Ипак, треба упозорити да су такви ставови често базирани на непознавању или неуважавању чињеница, нпр. да трансродне особе могу бити и истополно и разнополно оријентисане, и посебно да „промена пола“ није ни „лек“ против, нити начин превазилажења хомосексуалности а још мање пут елиминисања хомосексуалности из друштва. Несумњива је чињеница да се трансродне/полне особе суочавају са великим бројем проблема и у Србији као и свуда у свету, а искуства документована од стране транс активизма јасно указују на висок степен њихове трауматизације, често од најранијих фаза одрастања, у изразито патријархалном, родно бинарном контексту овдашњег друштва.

Међународноправни аспект: Ставови међународних владиних организација УН, ЕУ, ЦоЕ
Принцип бр. 3. УН Џогџакарта принципа подвлачи самодефинисану сексуалну оријентацију и родни идентитет као интегрални део личности и један је од најосновнијих суштинских аспеката самоодређења, достојанства и слободе.

Право ЕУ садржи основне принципе равноправности и недискриминативности, који доприносе развијању ЕУ као недискриминативног амбијента, што се односи и на категорију трансродних особа. Пресудама Европског суда правде у случајевима дискриминације трансполних особа утврђено је да дискриминација особа које намеравају да се подвргну оперативном прилагођавању пола, или су у процесу тог прилагођавања, или су пак прошле тај процес, представља дискриминацију на основу пола. Забрана дискриминације се примењује на сваку дискриминацију до које долази на основу пола, па и када је до дискриминације дошло на основу операцијом прилагођеног пола. У додатку, Европска комисија је 16. јула 2012. издала саопштење да земље које се кандидују за чланство у ЕУ неће бити примљене ако постоје документовани случајеви постојања лошег третмана ЛГБТ људи у њима.

Препоруке Комесара за људска права Савета Европе

Препоруке Комесара за људска права Савета Европе за земље чланице „Људска права и родни идентитет“ садрже премисе у погледу унапређења најзначајнијих сфера битних за квалитет живота трансродних особа. Оне могу послужити за даље програме и активности, у складу са специфичним потребама које трансродне особе имају у нашем друштву:

1) Имплементација међународних стандарда за људска права без дискриминације и експлицитна забрана дискриминације на основу родног идентитета.
2) Усвајање закона о злочинима из мржње, који омогућују специфичну заштиту транс особа у односу на злочине и инциденте мотивисане трансфобијом.
3) Развој брзих и транспарентних процедура у вези са променом имена и пола транс особа (извод из матичне књиге рођених, личне карте, путне исправе, дипломе и други слични документи).
4) Укидање стерилизације и других обавезних медицинских захвата као законског предуслова за препознавање родног идентитета у закону, те легалну промену имена и пола.
5) Могућност приступа третманима промене пола (као што су хормонски, хируршки и психолошки), доступност свим трансродним особама, као и њихово финансирање из државних фондова.
6) Укидање било каквих ограничења права трансполних особа да остану у већ постојећим брачним заједницама и након признате промене пола.
7) Припрема и имплементација политика које спречавају дискриминацију и искључивање трансродних/полних особа са тржишта рада, едукативних и здравствених система.
8) Укључивање и консултација трансродних/полних особа при креирању и имплементацији политике и законодавства која се односе директно на њих.
9) Организовање едукативних програма, тренинга и кампања подизања свести о постојању дискриминације и кршењу људских права на основу родног идентитета.
10) Обезбедити тренинг здравственим радницима, укључујући психологе/шкиње, психијатре/ице и лекаре/ке опште праксе, о потребама и правима трансродних/полних особа, те упознати са критеријумима пуног поштовања трансродних/полних особа.
11) Укључити питања људских права трансродних/полних особа у активности националних тела и структура у националним системима које се баве равноправношћу и људским правима.
12) Развој истраживања која би прикупила и анализирала податке о стању људских права трансродних/полних особа, укључујући дискриминацију и нетолеранцију у вези са заштитом права на приватност.

Са судске стране, Европски суд за људска права у Стразбуру развија принципе и методе који доприносе слици о Суду као пропагатору ефикасне примене одредаба европске Конвенције о људским правима. Пресуде ЕСЉП у корист трансполних особа односе се углавном на обавезу државе да сноси трошкове хормонално оперативног процеса прилагођавања/мењања пола (пресуде у случајевима Ван Кук против Немачке и Шлумпф протв Швајцарске). Суд такође налаже обавезу држави да омогући континуитет транзиције правним признавањем новостеченог пола и омогућавање промене имена (случајеви Б. против Француске, Гудвин против УК, Грант против УК, Л.против Литваније), право на склапање брака са особом пола супротног од новостеченог (Л. против УК), али и ограничење контаката између трансполне особе са дететом због најбољег интереса детета (П.В. против Шпаније).

Ставови међународних невладиних организација у области медицине и спорта, АПУ, СПУTЗ, МОК, НСКС
Више се не сматрају етичким медицински третмани аверзије, безуспешно покушавани у прошлости, ради промене родног идентитета неке особе и њеног родног изражавање са циљем да се таква особа „нормализује“ тј. прихвати свој биолошки пол стечен приликом рођења.

Потребно је прихватити тренд депатологизације родне неусклађености јер је то феномен људске различитости који не сме да буде осуђен као нешто што је само по себи патолошког карактера или негативно. У складу са тим трендом, појам „родни поремећај“ треба да буде замењен неутралнијим термином „родна дисфорија“ . Родна неусклађеност је разликовање нечијег родног идентитета, родне улоге, или изражавања родне припадности од културних норми које су прописане за људе одређеног пола а када се јави психичка узнемиреност, најчешће изазвана друштвеном стигматизацијом и дискриминацијом родне неусаглашености, постоји родна дисфорија.

Потребно је узети у обзир критеријуме професионалне компетенције Светског професионалног удружење за трансродно здравље за професионално особље које даје оцену психичког здравља трансродних особа ради доношења одлуке која врста даљег третмана у ком обиму је потребна у сваком индивидуалном случају трансродности. Неопходна компонента је упознатост са родном неусклађеношћу идентитета и изражавања приликом оцењивања и третирања родне дисфорије, као и континуирано образовање у области опција третмана родне дисфорије. Препоручује се посебно стицање знања о егзистенцији, потребама и заједницама трансродних особа, о захтевима у погледу остваривања њихових људских права и питањима јавних политика које су релевантне за трансродне клијенте и породице клијената.

Професионално особље из области металног здравља не сме да одаје или изражава негативно држање према особама различитих идентитета и индицијама које указују на постојање родне дисфорије, посебно када су у питању деца и адолесценти. Они не смеју да намећу бинарну родну поделу и треба да омогуће својим клијентима да испитају разне опције у погледу њиховог родног изражавања.

Професионалне особе из области менталног здравља треба да помогну породицама да развију прихватајуће и подржавајуће понашање према проблемима своје трансродне деце и адолесцената. Психотерапија треба да се фокусира на смањење дететових или адолесцентових психичких тешкоћа које произлазе из родне неприлагођености и на умањење осећаја нелагодност и анксиозности. За младе у процесу промене (прилагођавања) пола психотерапија може да се усмери на давање подршке пре, за време и по завршетку тог процеса.

Професионално особље здравствене струке осим сопствене темељне доедукације о трансродности (што се на редовним студијама у Србији још увек не проучава), треба да едукују своје клијенате у погледу третманских опција трансродности. Такође је потребно и да подрже своје клијенте и њихове породице као едукаторе и заговорнике људских права трансродних особа у њиховим заједницама, конкретно према нпр. наставницима, школским одборима, органима локалне власти, полицијским управама, и сл.

Потребно је да Српски олимпијски комитет буде упознат са одлуком Међународног олимпијског комитета у погледу инклузије трансполних спортисткиња/спортиста у олимпијска такмичења, као и да прати даље промене у тој области ради усаглашавања домаће праксе.

Препоруке радне групе – измене и допуне важећих прописа

1) Потребно је испитати који је правни основ за формирање Републичке комисије за лечење трансродних поремећаја и да ли постоји сукоб интереса у томе да су чланови наведене комисије лекари који истовремено непосредно учествују у процесу лечења трансполних особа. Имајући у виду да приликом тог формирања нису поштоване Препоруке Савета Европе (бр.8) и Препоруке Комитета министара из 2009, које предвиђају укључивање и консултацију трансродних/трансполних особа, њихових организација и вођење претходних истраживања ради прикупљања релевантних података. Потребно је препоручити и промену самог назива тог тела јер „лечење трансродних поремећаја“ није у складу са светским трендом депатологизације трансродности.

2) Укинути праксу обавезне стерилизације трансполних особа. Трансполне особи треба да, након потпуних и детаљних информација добијених од лекара (о томе шта су све опасности и недостаци чињенице да се остављају или отклањају репродуктивни органи), саме одлуче да ли ће њихови репродуктивни органи бити уклоњени или не.

3) Потребно је упутити допис Министарству правде и државне управе, као и свим општинским и градским управама у Србији, као органима надлежним за вођење матичних књига и упознати их да је Уставни суд Републике Србије донео одлуку број Уж – 3238/2011 од 8. марта 2012. године, у којој је наведено да су органи из члана 6. ст. 2. и 4. Закона о матичним књигама стварно надлежни да одлучују о захтеву за упис промене података о полу, те да је потребно да се до доношења посебног закона којим ће бити регулисана питања признавања правних последица у случајевима постоперативних трансполних особа, придржавају смерница које је дао Уставни суд Републике Србије у тој одлуци.

4) Све образовне установе у Републици Србији (основне, средњошколске и високообразовне), треба да се, приликом одлучивања о захтевима за промену ознаке имена и пола у сведочанствима и дипломама, руководе мишљењем и препоруком Поверенице за заштиту равноправности која је у предмету број 297/2011 од 24. фебруара 2012. године дала мишљење да је одбијање (тј. одбацивање захтева) да се изврши промена имена у диплома, због промене пола, акт посредне дискриминације трансполних особа и да образовне установе треба да обезбеде трансполним особама промену докумената, којим се доказује стечено образовање. Иако се овај предмет и препорука односи на високообразовне институције, смернице које су ту дате треба mutatis mutandis примењивати у свим образовним институцијама.

5) Уколико трансполна особа има децу, надлежни државни органи, а пре свега центри за социјални рад, треба да предузму све потребне мере да би се трансполним родитељима омогућило да одржавају контакт са својом децом, при том водећи рачуна о најбољем интересу деце, а по потреби да се деци укаже психолошка помоћ и пружи могућност да се прилагоде новонасталој ситуацији. Такође, центри за социјални рад треба да пруже сву помоћ породицама у којима је један члан породице трансполан да би породице у току и након што трансполни члан породице прође кроз процес промене пола могле да наставе да функционишу, уважавајући потребе свих чланова породице. Центри за социјални рад не смеју да приликом развода у погледу давања мишљења о старатељству над децом, да априори трансполног родитеља, само на основу чињенице трансполности, сматрају неподобним родитељем.

6) У случају пријаве насиља над трансполним/трансродним особама, надлежни државни органи треба да брзо и ефикасно истраже злочине против њих и предузму све мере да се починиоци насиља над тим особама процесуирају и казне по закону. Такође, надлежне институције треба да пруже основне информације жртвама о њиховим правима и да их упуте на групе самопомоћи и специјализоване организације у којима могу добити психолошку и правну помоћ (као што је нпр. Гејтен ЛГБТ).

7) Кад је реч о кривичним делима са елементима насиља, у којима је основни мотив за извршење дела чињеница да је жртва трансполна/трансродна особа, ту околност треба ценити као отежавајућу околност приликом одмеравања казне.

8) Имајући у виду да се према Закону о забрани дикриминације, дискриминација трансполних особа има третирати као дискриминација на основу пола, те да правни систем ваља посматрати као целину, то одредбе Закона о равноправности полова ваља тумачити у складу са Законом о забрани дискриминације и дискриминацију коју особа трпи у односу на лично својство пол/род, након прилагођавања тела жељеном роду, третирати као дискриминацију по основу пола.

9) Положај трансполних особа је могуће уредити изменама и допунама већег броја закона (Закона о матичним књигама, Породичног закона, Закона о пензијско инвалидском осигурању, Закона о основама система образовања и васпитања, Закона о високом образовању, Закона о раду и Правилника о радној књижици итд.). Међутим, то није препоручљиво, јер је то много дужи и скупљи пут, није ефикасан, а при том не гарантује да ће се регулисати сва значајна питања за положај трансполних особа. То није системско решење проблема.

10) Потребно је да, уз консултације и уз ангажовање транс особа, њихових организација, стручњакиња и стручњака за питања трансродности, као и на основу релевантних истраживања, израдити текст закона о трансполним особама и упутити га у законодавну процедуру. Доношење посебног закона је наглашено препоручљиво, јер ће се њиме на системски начин уредити положај трансполних особа. Треба имати у виду и да је Уставни суд Републике Србије у својој одлуци број Уж – 3238/2011 од 8. марта 2012. године наложио да се та одлука достави и Заштитнику грађана, не само из разлога што је он надлежан да контролише рад органа државне управе, већ и из разлога што је он овлашћени предлагач закона из своје надлежности.

11) Повереница за заштиту равноправности и Заштитник грађана треба да у складу са својим овлашћењима а у смислу Анализе правних прописа од значаја за правни положај трансполних особа и Препорука Заједничке радне групе, јавно реагују против свих ретроградних јавних политика којима се умањују постојећа права трансродних особа и онемогућава њихово усаглашавање са међународним стандардима људских права, посебно када се такве политике предлажу у законској форми.

12) Неопходно је јавно реаговати против могућег законског увођења судске дозволе за прилагођавање пола (Радна верзија Закона о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку чл. 55а – 55ђ), слично мишљењу Поверенице за заштиту равноправности о појединим одредбама Радне верзије Закона о изменама и допунама закона о ванпарничном поступку, бр. 495/2012 од 5. новембра 2012. јер се тиме озакоњује забрана промене пола у свим случајевима, осим у оним у којима постоји судска дозвола.

13) Приликом израде текста закона о трансполним особама посебно треба обратити пажњу на следеће:

Приликом прописивања конкретних питања, треба се руководити принципом правног континуитета идентитета, права и дужности трансполне особе, пре и после њеног хормонално-опративног процеса прилагођавања пола, као и принципом релевантности новостеченог пола трансполних особа.
Прописати забрану дискриминације трансполних особа и гарантовати им право на поштовање њиховог достојанства и право на слободан развитак сопствене личности.
Јамчити трансполним особама право на приватност и прописати да подаци о промени пола у службеним евиденцијама представљају нарочито осетљиве податке и да уживају посебну заштиту и строжије услове за обраду од података који нису нарочито осетљиви.
Прописати брзе и транспарентне процедуре у вези са променом имена и пола трансполних особа (извод из матичне књиге рођених, личне карте, путне исправе, дипломе и сви документи у којима је видљиво име, пол и ЈМБГ особе).
Дозволити особама да, на основу одговарајуће лекарске документације, могу променити документа када се установи родна дисфорија и када се започне са хормонском терапијом.
Особама које су завршиле оперативне захвате, на основу одговарајуће лекарске документације, у најкраћем могућем року променити документа (уколико то већ нису учинили у фази узимања хормонске терапије, тј. пре хируршких захвата).
Регулисати да су за промену ознаке пола у матичним књигама, на основу одговарајуће медицинске (психијатријске и ендокринолошке) документације, надлежне општинске и градске управе које послове вођења матичних књига обављају као поверени посао.
Прописати право особе да изврши промену имена чим започне са хормонском терапијом. Забранити органима надлежним за промену имена да решење о дозволи промене имена условљавају избором да се узме родно неутрално име или име које није у складу са родним идентитетом трансполне особе.
Гарантовати трансполним особама, које су у браку и имају децу, право на поштовање њиховог брачног и породичног живота тако да трансполне особе задржавају права и обавезе које су имале према детету пре започињања процеса прилагођавања пола. То конкретно укључује право трансполних родитеља на контакт са децом, као и могућност превођења брачне заједнице трансполних особа у регистровану истополну заједницу на основу сагласности супружника а у складу са законом којим се уређује регистрација истополних заједница.
Прописати да трансполна особа стиче право на пензију под условима који су прописани за њен новостечени пол.

14) Уколико се одлучи за опцију да се положај трансполних особа уреди изменама и допунама појединачних закона, онда је потребно изменити и допунити следеће законе:

У Закону о матичним књигама, у члану 45. којим је регулисано који подаци се уписују у матичну књигу рођених, треба додати други став: „Уколико лице у току живота промени пол, та чињеница се уписује у матичну књигу рођених“. Потом додати члан 54а, који гласи:

„Чињеница промене пола уписује се у матичну књигу рођених у месту у ком је лице које је променило пол уписано у матичну књигу рођених.

Пријаву промене пола подноси лице које је променило пол.

Упис промене пола се врши на основу решења републичке комисије за питања промене пола, коју оснива Министарство здравља, које садржи следеће податке: лично име лица које мења пол, ранији пол лица, новостечени пол лица, јединствени матични број грађанина, дан, месец, годину и час рођења, место и општину рођења лица које мења пол. Уз решење се доставља копија комплетне медицинске документације која је настала у процесу промене пола.“

Потом додати члан 84а, који треба да гласи: „Приликом издавања извода из матичне књиге рођених за лице које је променило пол забрањено је у напомени стављати податак да је лице променило пол“. Такође, у члану 41. треба додати 4. став, који гласи: „После промене пола, право увида у списе на основу којих је извршена промена пола, има само лице које је променило пол. Изузетно, ти списи се могу дати на увид надлежним органима за потребе откривања учинилаца кривичних дела, ради кривичног гоњења и вођења судских поступака.“.

Породични закон треба допунити чланом 350а, који треба да гласи: „Уколико лице тражи промену имена из разлога што је променило пол, општинска управа која одлучује о захтеву не сме то лице условљавати тиме да изабере родно неутрално име“.
Закон о основној школи и Закон о средњој школи треба допунити тако што ће се изричито прописати да су основне и средње школе у обавези да на захтев лица које је променило пол издају нова сведочанства о завршеној основној школи, односно средњој школи, као и дипломе о стеченом образовању, у које ће бити уписани нови подаци о промени пола.
У Закону о високом образовању треба прописати да су високобразовне установе у обавези да лицу које је променило пол издају диплому о стеченом високом образовању и додатак дипломи са уписаним новим именом и ознаком пола, о чему се води посебна евиденција, као и да је лице које је променило пол дужно да претходну диплому (са старим подацима) врати високообразовној установи која ју је издала.
Иако се податак о ознаци пола не уписује у радну књижицу, он је видљив из јединственог матичног броја грађанина и имена особе на коју се радна књижица односи. Правилник о радној књижици, предвиђа начин поступања надлежног органа општинске управе у случајевима поништавања, замењивања и издавање дупликата радне књижице (чланови 28 – 32), међутим ниједна одредба се не може чак ни аналогно применити на ситуацију када је потребно изменити радну књижицу ради промене ознаке пола, тј. промене података о имену и ЈМБГ. Стога је потребно изричито прописати поступак промене ознаке пола у радној књижици.
У члану 19. Закона о пензијском и инвалидском осигурању треба додати други став, који гласи: „Особа која је променила пол стиче право на пензију под условима који су прописани за њен новостечени пол“.

Наравно, уколико се изабере приступ промене појединачних закона, то неће на системски начин решити све проблеме са којима се сусрећу траснполне особе.

др Зорица Мршевић
Славољупка Павловић
Милан Ђурић
Предраг Шарчевић

Анализа прописа од значаја за правни положај трансполних особа

Зорица Мршевић – Међународноправни стандарди и искуства у регулисању положаја транссексуалних особа

Славољупка Павловић – Анализа позитивно правних прописа који се тичу трансполних особа

Милан Ђурић – Анализа положаја трансполних особа у Србији у вези са остваривањем личних и других права

Предраг Шарчевић – Извештај о полним и родним варијацијама кроз историју и у различитим културама