дел. бр. 84 датум: 20. 1. 2012.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђење мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“, бр. 22/2009), поводом притужбе Д. з. р. д. м. – О. к. из Н., Повереница за заштиту равноправности даје
МИШЉЕЊЕ
ОШ А. С. Л. Д., село В. – Б. код Н. П. је формирањем сегрегисаних одељења у којима су искључиво деца ромске националности и то из расељених ромских породица, извршила дискриминацију деце из расељених ромских породица на основу националне припадности.
Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачка 1. и члану 39. став 2. Закона о забрани дискриминације, да је ОШ А. С. Л. Д., село В. – Б. код Н. П.
ПРЕПОРУКУ
1. Д. М., директор ОШ А. С. Л. Д., село В. – Б. код Н. П ће по хитном поступку предузети све неопходне радње и мере којима ће извршити десегрегацију одељења у којима су ученици искључиво деца ромске националности из расељених ромских породица.
2. Директор школе ће без одлагања предузети све неопходне радње и мере којима ће обезбедити да сви запослени у школи прођу обуку/стручно усавршавање на тему забране дискриминације, како би се обезбедила већа сензибилисаност свих запослених.
3. Директор школе ће предузети све неопходне мере из своје надлежности како би се кроз одговарајуће програме, обуке и едукације међу ученицима/цама развијао дух толеранције, прихватања различитости и недискриминаторног понашања.
4. Директор школе ће убудуће водити рачуна да организовањем наставе и својим одлукама не крши одредбе Закона о забрани дискриминације, односно, да се суздржи од неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давања првенства), у односу на лица или групе лица, које се заснива на неком личном својству.
5. Директор школе ће обавестити Повереницу за заштиту равноправности, у року од 30 дана од дана пријема мишљења и препоруке, о мерама које ће спровести у циљу поступања по препоруци.
Образложење
Д. з. р. д. м. – О. к. из Н. упутило је Повереници за заштиту равноправности 13. октобра 2011. године притужбу у којој је наведено да се у истуреном одељењу ОШ А. С. Л. Д., село В. – Б., већ пету годину за редом формирају сегрегисана одељења за ромску децу, и то нарочито за расељену ромску децу, чиме се врши дискриминација ромске деце по основу припадности ромској националној мањини.
У притужби се, такође, наводи:
– да је и школске године 2007/2008 формирано сегрегисано одељење првог разреда, које се састојало само од ромске деце, и то због изузетних притисака и претњи мештана села В.-Б. који су српске и бошњачке националности;
– да је општина Н. П. донела одлуку да на плацу у селу В. смести расељене ромске породице које су до тада боравили у близини кванташке пијаце у Н. П. а који су по пријави санитарне и комуналне полиције, морали да се са тог места иселе;
– да је општина овакву одлуку највероватније донела због тога што у близини постоји и насеље локалних Рома;
– да се расељена ромска деца уписују у школу уз негодовање, претње и бојкот српских и бошњачких родитеља који не желе да њихова деца буду у истом одељењу са расељеном ромском децом, као и да нарочито имају примедбе на хигијену ромске деце;
– да је насеље расељених ромских породица нелегализовано тако да се снабдева водом помоћу цистерне која се два пута недељно пуни из градског водовода док је прикључење на струју обезбеђено од комшија;
– да је школске године 2009/2010 поново формирано сегрегисано одељење;
– да је одржан састанак са представницима општине, школе и просветне инспекције и да је направљен оквирни и никад формализован план десегрегације;
– да је као једна од могућности, због старијег узраста ученика који су школске 2007/2008 уписани у школу, предложено њихово упућивање на образовање одраслих као и да су запослени у школи прошли обуку за укључивање у програм Функционално основно образовање одраслих Рома, али да овај програм никад није заживео у школи;
– да је на почетку школске године 2010/2011 О. к. добио позив директора школе да присуствује родитељском састанку у првом разреду, за који је повод био захтев родитеља неромске деце да се формира сегрегисано одељење за ромску децу;
– да су састанку присуствовали представници града Н. П. (градски већник и ромски координатор), као и ромски и неромски родитељи, директор и учитељица, да су том приликом су представници О. д. позвали родитеље на солидарност са људима који живе у екстремном сиромаштву и подсетили на једнака права на квалитетно образовање и законску забрану сегрегације;
– да директор након тог састанка није попустио под притиском и да је задржао формирано мешовито одељење првог разреда, што је било могуће због мањег броја деце уписане у први разред;
– да је школске 2011/2012 године повећан број деце уписане у први разред и да су неромски родитељи вршили велики притисак и то тако што су донели одлуку да њихова деца бојкотују наставу;
– да је формирано сегрегисано одељење првог разреда које похађају само расељена ромска деца, а да су у другом одељењу првог разреда пре свега неромска деца и пар локалне ромске деце која су „прихватљива“ за неромске родитеље и која ће бити „понуђена“ као доказ да у школи нема сегрегације;
– да је сегрегација специфична и по просторним ресурсима школе јер реновирана школска зграда има четири учионице, наставничку канцеларију, просторију за помоћно особље и тоалете, тако да преподневном и поподневном сменом школа покрива сва одељења од I до VIII разреда. У непосредној близини ове реновиране зграде налази се стара зграда са две учионице коју користе предшколске припремне групе, сегрегисано одељење првог разреда и сегрегисано одељење трећег разреда, а до прошле године и сегрегисано одељење четвртог разреда;
– да стара зграда има стари бродски под, старе клупе и столице и никакав дидактички материјал, осим оног који се користи за припремни предшколски програм;
– да се у сегрегисаном одељењу четвртог разреда смањио број деце, па су деца која су наставила школовање у петом разреду пребачена у мешовито одељење, где имају проблеме у адаптацији, недостаје им самопоуздање за усмено одговарање, као и да им неки ученици новог одељења забрањују учествовање у екипним спортским активностима када су без надзора наставника.
Д. з. р. д. м. – О. к. је, поред притужбе, доставило и допис Министарству просвете од 31. јануара и 9. септембра 2008. године, као и записник са састанка „Заштита деце ромске националне мањине од дискриминације“ од 7. априла 2008. године.
У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације упућен је захтев Д. М., директору ОШ А. С. Л. Д., село В. – Б. код Н. П да се изјасни о основаности притужбе.
ОШ А. С. Л. доставила је изјашњење у којем се наводи следеће:
– да наводи у притужби о сегрегисаним одељењима апсолутно нису тачни, те доставља број ученика и одељења школе за текућу школску годину, на основу чега се може закључити колико је подела у одељењу било за претходних пет година:
1. први разред 29 ученика – 2 одељења,
2. други разред 25 ученика – 1 одељење,
3. трећи разред 37 ученика – 2 одељења,
4. четврти разред 25 ученика – 1 одељење,
5. пети разред 24 ученика – 1 одељење,
6. шести разред 15 ученика – 1 одељење,
7. седми разред 12 ученика – 1 одељење,
8. осми разред 19 ученика – 1 одељење;
– да је истина да је досадашње одељење петог разреда било, од првог до четвртог разреда подељено у два одељења, из разлога што су деца из расељених подручја ромске популације у школу доведена са закашњењем и да су се сви заједно сложили да то буде посебно одељење, што се показало као оправдано, иако су за то били тужени код Министарства просвете, али нису окривљени јер су радили по савету школских управа и министра;
– да су за текућу школску годину имали деце из две групе која су похађале предшколску наставу и да је директор основне школе пријавио једно одељење првог разреда од 25 ученика и да је, због тога, један учитељ морао бити проглашен технолошким вишком;
– да су родитељи искључиво тражили да одељења остану каква су била и у предшколској настави или у противном неће слати своју децу у школу; да су првих неколико дана школу похађали само ученици ромске популације и да су о томе и директор и родитељи обавестили Школску управу у Н. П. и К. и да су школу обишли општински инспектори, начелник Школске управе Н. П. и републички инспектор из К.;
– да је први разред подељен на два одељења јер у једном одељењу не сме бити више од 2-3 ученика који раде по посебном програму инклузивног образовања и да тренутно има 15 ученика у једном одељењу, где је осам ученика српске националности, један бошњачке и шест ромске националности, од којих двоје раде по посебном програму, а да у другом одељењу тренутно има такође 15 ученика ромске националности од којих троје раде по посебном програму;
– да оба одељења првог разреда раде у истој смени, по истом распореду часова, међусобно сарађују и заједно су на часовима физичког васпитања и веронауке и да против овакве поделе није био ниједан родитељ ромске популације;
– да је тешко утврдити број ромске деце по одељењима, јер њихов број из године у годину, односно из разреда у разред опада; да их има највише у септембру, а касније њихово похађање наставе постепено опада;
– да је у првом разреду од 30 ученика њих 21 ромске националности, да су распоређени у два одељења (I-1 шест ученика и I-2 15 ученика) у II разреду – осам ученика, у III разреду 23 ученика (III-1 шест ученика и III-2 17 ученика), у IV разреду 12 ученика, у V разреду десет ученика, у VI разреду један ученик, у VII нема ученика ромске националности и у VIII разреду један ученик ромске националности;
– да су ромска деца само у два случаја издвојена у посебна одељења – а) зато што већина њих није похађала предшколско образовање, б) непознавање српског језика и в) тотална хигијенска запуштеност, затим различито старосно доба (било је и ожењених у првом разреду);
– да нема ни мало истине да неко намерно врши сегрегацију ученика по националној основи, већ сматрају да на тај начин помажу деци да се што брже укључе у рад школе.
Уз изјашњење је достављен и записник о инспекцијском надзору број: 423-614-00380/2011-12 од 19. септембра 2011. године.
Устав Републике Србије у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Закон о забрани дискриминације у члану 19. прописује да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом. Ставом 2. истог члана је забрањено лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима. Одредбе члана 22. Закона о забрани дискриминације прописују да свако дете, односно малолетник има једнака права и заштиту у породици, друштву и држави без обзира на његова или лична својства родитеља, старатеља и чланова породице.
Закон о основама система образовања и васпитања прописује да су у установи забрањене активности које угрожавају, омаловажавају, дискриминишу или издвајају лица, односно групе лица, између осталог, и по основу националне, етничке, језичке припадности и имовног стања. Такође, забрањено је и подстицање или неспречавање ових активности. Дискриминација лица или групе лица је свако непосредно или посредно, на отворен или прикривен начин, искључивање или ограничавање права и слобода, неједнако поступање или пропуштање чињења, односно неоправдано прављење разлика повлађивањем или давањем првенства.
Анализом притужбе О. к. и изјашњења ОШ А. С. Л. Д., село В. – Б. код Н. П, Повереница за заштиту равноправности утврђује да су у неједнак положај стављена деца ромске националности, посебно деца из расељених породица, у односу на децу неромских националности. Сегрегација деце огледа се у формирању посебног одељења првог разреда основне школе само за децу ромске националности из расељених породица. Ученици сегрегисаних одељења првог и трећег разреда основне школе наставу похађају, заједно са децом предшколског програма, у посебној згради (згради старе школе), док ученици других одељења основне школе наставу похађају у новој, реновираној школској згради.
У изјашњењу Д. М., директора ОШ А. С. Л. види се да су формирана два одељења првог разреда са укупно 30 ученика. Одељење I-1 похађа петнаесторо деце, од чега су шесторо Роми, а у одељењу I-2 има 15 ученика ромске националности. У два одељења трећег разреду укупно има 37 ученика, од чега III-1 похађа шесторо Рома, а III-2 17 ученика искључиво ромске националности. Сегрегисана одељења чине деца ромске националности из расељених породица, док се у другом одељењу налази неколико деце ромске националности из породица мештана. На тај начин врши се издвајање и разврставање деце по личном својству, док је присуство малог броја деце ромске националности из породица мештана само начин да се прикрије очигледна сегрегација ромске деце. Сагледавајући изнете аргументе, евидентно је да није било и да не може бити оправданих и разумних разлога да се једна група деце сегрегише у односу на сву осталу децу на основу националне припадности и чињенице да су из расељених породица.
Повереница за заштиту равноправности подсећа да је Република Србија усвојила Стратегију за унапређивање положаја Рома у Републици Србији којом се постављају основи за унапређивање положаја Рома у Републици Србији и смањење разлика између ромске популације и осталог становништва. Образовање и дискриминација су, између осталог, области којима је посвећена посебна пажња, те је наведено да су Роми често изложени различитим облицима прикривене или отворене дискриминације у вези образовања и то од стране школских власти, наставника, школског особља, друге деце и неромских родитеља, као и да повремено долази до формирања сегрегисаних одељења. Такође, у Стратегији се наводи да се формирање оваквих одељења често правда потребом да се одељења уједначе како би се настава одвијала ефикасније и успешније, што указује на дидактички приступ који акценат ставља на наставника и наставу, а не на индивидуализацију и кооперативни приступ.
Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. тачке 7. и 9. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење и препоручила директору ОШ А. С. Л. Д., село В. – Б. код Н. П. предузимања одговарајућих мера у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
др Невена Петрушић
Притужба Д. з. р. д. м. против ОШ А. с. л. д. због дискриминације на основу националне припадности у области образовања 
