бр. 07-00-107/2021-02 датум: 28.7.2021.године

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе AA против Републичког геодетског завода (у даљем тексту: Завод), због дискриминације на основу претпостављеног личног својства – национална припадноста. Подносилац је у притужби, између осталог, навео да је носилац права својине на катастарским парцелама бр. 1990/2 и 1990/3 КО на катастарској општини ББ, као и да је у намери да прода своју некретнину објавио оглас и да је упућивао потенцијалне купце на званичан сајт Завода, незнајући да је тај део ББ на сајту Завода означен као „циганске куће“. Даље је навео да су због предрасуда које владају о припадницима ромске националне мањине потенцијални купци одустајали од куповине непокретности, да на овој територији општине ББ не живе Роми, али и да живе „опет би наведено представљало дискриминацију на основу националне припадности“. У изјашњењу Завода, између осталог, наведено је да Завод не додељује географска имена, већ сагласно одредби члана 10. став 1. тачка 17) Закона о државном премеру и катастру, води Регистар географских имена у складу са Законом и другим релевантним документима и публикује га на званичном порталу националне инфраструктуре геопросторних података – Гео Србија. Даље је наведено, да је образована Комисија за стандардизацију географских назива, која је припремала предлоге, мишљења и стручна образложења у вези са стандардизацијом и коришћењем географских имена на територији Републике Србије, као и да је Комисија на седници дана 26. децембра 2019. године, усвојила стручно упутство – „Топонимијске смернице Републике Србије“, у којем је, предвиђено коришћење термина „цигански, -а, -о“ на картама. У изјашњењу је истакнуто да је име засеока „циганске куће“, у насељеном месту ББ, преузето са топографских карата Војногеографског института 1980. и 1982. године, да је мандат Комисије истекао, као и да у листу непокретности број 211 КО ББ, у којем су уписане катастарске парцеле бр. 1990/2 и 1990/3, не постоји назив „циганске куће“, већ у А-листу наведеног листа непокретности за катастарску парцелу број 1990/2 стоји назив „ГГ“, а за катастарску парцелу број 1990/3 „криве њиве“. Такође, наведено је да је на званичном порталу Гео Србија име засеока „циганске куће“ учињено невидљивим. Након спроведеног поступка утврђено је да за чланове комисије, Завод предлаже запослене у Заводу и друге истакнуте стручњаке у области стандардизације и употребе географских имена, да врши административно-техничке послове за потребе Комисије, као и да је мандат Комисије истекао. Увидом у „Топонимијске смернице Републике Србије“ утврђено је да ауторска права задржава Завод. Увидом у листове непокретности утврђено је да у овим листовима није уписан назив: „циганске куће“. Након захтева за изјашњење, а увидом у званични портал Гео Србија, Повереник је констатовао да је име засеока „циганске куће“ уклоњено, о чему је обавестио подносиоца притужбе који се изјаснио да остаје при поднетој притужби. Повереник констатује да је неспорно да је име засеока „циганске куће“, у насељеном месту ББ, преузето са топографских карата Војногеографског института 1980. и 1982. године, да је Завод одмах након указивања на наведени назив овај назив учинио невидљивим. Коришћење термина као што су „Цигани, цигански-а,о“, друштвено је неприхватљиво јер представља погрдан назив за Роме и вређа достојанство припадника и припадница читаве једне етничке заједнице. На Првом светском конгресу Рома, који је одржан 8. априла 1971. године, усвојен је и међународни назив Ром уместо речи „Циганин“ и наведено је да имајући у виду историјске чињенице представља погрдан назив за припаднике ромске националне мањине, са значењем „прљаве, губаве и недодирљиве особе“. Коришћење термина „Циганске куће“, како је у конкретном случају означено име засеока у ББ, има пежоративно значење и ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.  Према резултатима истраживања које је спровео Центар за истраживање етницитета, преко 65% испитаника не би прихватило припаднике ромске националне мањине за суседа, а резултати Извештаја о истраживању јавног мњења – однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији, показују да петина испитаника/ица не би волела да им Роми буду комшије (19%).  Повереник поздравља брзу и ефикасну реакцију Завода приликом које је назив засеока у ББ „циганске куће“ учињен невидљивим, чиме се потврђује став да у конкретном случају није било намере да се створи понижавајуће и увредљиво окружење. Међутим, имајући у виду да приликом испитивања да ли је одређен акт супротан императивним прописима, намера није правно релевантна, као и чињеницу да Завод управља својом интернет страницом и објављеним подацима на којој је након тражења изјашњења име засеока у ББ учињено невидљивим, Повереник је дао мишљење да је Републички геодетски завод повредио одредбе члана 12, а у вези са чланом 24. Закона о забрани дискриминације. С обзиром да је овај назив већ учињен невидљивим Републичком геодетском заводу је препоручено да предузме активности из своје надлежности тако што ће иницирати формирање Комисије за стандардизацију географских назива и предложити измену Топонимијских смерница Републике Србије у којој ће се термин „цигански, -а, -о“, заменити адекватнијим термином.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1.  Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио АА из ББ, против  Републичког геодетског завода.

1.2.  Подносилац је у притужби, између осталог, навео:

–    да је носилац права својине на катастарским парцелама бр. 1990/2 и 1990/3 на катастарској општини ББ;

–    да је у намери да прода своју некретнину објављивао оглас за продају некретнина и да је потенцијалне купце упућивао на сајт Републичког геодетског завод – јавни увид Катастра непокретности, „незнајући“ да је тај део ББ на сајту Републичког геодетског завода означен називом „циганске куће“;

–   да на том простору не живе „цигани“ већ Власи, да никада нису ни живели Роми, али и да живе „опет би наведено представљало дискриминацију на основу националне припадности“;

–   да име засеока „циганске куће“ које је преузето са топографских карата из 1980. и 1982. године Војно-географског института нема ослонац у Закону о забрани дискриминације да би се у јавним исправама и информацијама користили такви и слични називи, као и да овај засеок нема важан Војно-географски положај, јер се налази у насељеном подручју где не постоји ништа што би указивало да тај део ББ има важан војно-стратешки положај и значај, као и да је довољно препознатљив као „парцеле у ГГ“;

–   да такви називи „можда могу да се користе за војне потребе, јер војни документ није јавни документ, али ни ту нема оправдања, јер су се у последњих 40 година  десиле велике промене како у друштвеном животу и политичком систему, тако и у поштовању људских и мањинских права“ и да је освешћивање ромске популације о самобитности и националној припадности, почело средином 70-их година, а да се готово пола века тај народ бори да отклони предрасуде настале у вишевековној историји суживота са другим народима, тражећи своје равноправно место у заједници;

– да седницама Комисије за стандардизацију географских назива нису присуствовали представници Националних савета националних мањина, а нарочито не представник Ромске националне мањине, јер исти не би био сагласан да се користи погрдан термин за ромску националну мањину.

Уз притужбу је достављен снимак екрана са сајта Републичког геодетског завода- јавни увид Катастра непокретности, за катастарске парцеле бр. 1990/2 и бр. 1990/3 и називи сајтова на којима је оглашена продаја непокретности – „плац у ББ 12,57а“.

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење Републичког геодетског завода.
• У изјашњењу директора Републичког геодетског завода, између осталог је наведено:

• да на веб презентацији Републичког геодетског завода не постоји „Јавни увид Катастра непокретности“, већ се у делу „Услуге, е-катастар, јавни приступ“ може приступити бази података катастра непокретности где се могу добити подаци о катастарским парцелама (број листа непокретности, површини, врсти и култури земљишта, потесу и улици, катастарској општини као и подаци о зградама и другим грађевинским објектима на тим парцелама);
• да у бази података катастра непокретности не постоји податак о делу катастарске општине ББ који је означен као „циганске куће“;
• да у листу непокретности број 211 КО ББ, у којем су уписане катастарске парцеле бр. 1990/2 и 1990/3, не постоји назив „циганске куће“, већ је у А-листу наведеног листа непокретности, у колони „потес или улица и кућни број“ за катастарску парцелу број 1990/2 уписано „ГГ“, а за катастарску парцелу број 1990/3 уписано „криве њиве“;
• да име засеока које је видљиво на званичном порталу Гео Србија, као део званичног Регистра географских имена, не може имати утицај на правни промет непокретности, јер у листу непокретности број 211 КО ББ, који представља релевантан документ у правном промету, тог имена нема;
• да Републички геодетски завод не додељује географска имена, већ сагласно одредби члана 10. став 1. тачка 17) Закона о државном премеру и катастру, води Регистар географских имена у складу са Законом и другим релевантним документима и публикује га на званичном порталу националне инфраструктуре геопросторних података – Гео Србија у складу са чл. 10,16. и 22. Закона о националној инфраструктури геопросторних података;
• да је Законом прописано да се упис географских имена у регистар врши на основу закона, статута јединице локалне самоуправе, акта надлежног органа, односно организације, другог регистра који садржи и географска имена, карте плана и других релевантних докумената;
• да Комисија за стандардизацију географских имена спроводи поступак стандардизације географских имена уписаних у регистар географских имена, о чему извештава Владу и Савет националне инфраструктуре геопросторних података;
• да је сагласно одредби члана 156б став 2. Закона донета Одлука о образовању Комисије за стандардизацију географских назива, која је припремала предлоге, мишљења и стручна образложења у вези са стандардизацијом и коришћењем географских имена на територији Републике Србије, али је мандат Комисије истекао крајем 2019. године и неопходно је да се поново оформи како би могла да врши послове из свог делокруга;
• да је Комисија на седници дана 26. децембра 2019. године, усвојила стручно упутство- Топонимијске смернице Републике Србије, у којем је, предвиђено коришћење термина „цигански, -а, -о“ на картама, као и да су на седницама Комисије редовно и „веома активно“ учествовали представници Канцеларије за људска и мањинска права, који никад нису имали примедбу на наведени термин;
• да пракса коришћења наведеног термина није заступљена само у Србији, већ се исти термин користи и на званичном Геопорталу Државне геодетске управе Републике Хрватске;
• да је географско име засеока „циганске куће“, у насељеном месту ББ, у којем се налазе катастарске парцеле бр. 1990/2 и бр. 1990/3, преузете са топографских карата Војногеографског института 1980. и 1982. године;
• да је на званичном порталу Гео Србија име засеока „циганске куће“ учињено невидљивим ради отклањања могућности било какве дискриминације, односно повреде угледа и достојанства, као и могућности евентуално наношења материјалне и нематеријалне штете припадницима ромске националне мањине или припадницима било које националности који живе на територији Републике Србије, која има исто или слично географско име.

1.5. У прилогу изјашњење достављен је: 1) графички приказ предметних парцела са портала Гео Србија; 2) извод из Топонимијских смерница Републике Србије; 3) графичке приказе са званичног портала Државне геодетске управе Републике Хрватске и 4) копије дела садржаја наведених топографских карата.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1.  Увидом у снимак екрана на сајту Јавни увид Катастар непокретности, утврђено је да су кастарске парцеле 1990/2, 1990/3, 1991, 1540/2 у улици ГГ на катастарској општини ББ, означене као „циганске куће“.

2.2.  Увидом у лист непокрености 211 на дан 22. март 2021. године, утврђено је да је у колони „подаци о парцели – лист А“ наведено да се парцела број 1990/2, површине 695 м², власника АА, налази у улици ГГ у ББ.

• Увидом у лист непокрености 211 на дан 22. март 2021. године, утврђено је да је у колони „подаци о парцели – лист А“ наведено да се парцела број 1990/3, површине 568 м², власника АА, налази у улици ДД у ББ.

• Увидом у Топонимијске смернице Републике Србије коју је донела Комисија за стандардизацију географских имена, утврђено је да је у делу који је означен као „индекс важнијих географских и других термина“  одобрен термин цигански, -а, -о.

• Увидом у копију садржаја ТК1:25000 ознака 429-4-4 из 1980. године, утврђено је да географски назив засеока у насељу ББ носи назив „циганске куће“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени током поступка, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[1] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

• Устав Републике Србије[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета, док је чланом 81. прописано да Република Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.

3.4.  Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[3], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 28. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације[4] је прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискримнације („Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Такође, одредбом члана 24. овог закона, забрањена је дискриминације националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

3.5. Законом о заштити права и слобода националних мањина[5] у члану 3. став 1. забрањен је сваки облик дискриминације, на националној, етничкој, расној, језичкој основи, према лицима које припадају националној мањини. Ставом 2. исте одредбе прописано је да органи републике, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе не могу да доносе правне акте, нити да предузимају мере које су супротне ставу 1. овог члана.

3.6. Одредбама члана 10. тачка 17. Закона о државном премеру и катастру[6] прописано је да су делокруг завода геодетски радови и послови државне управе који се односе на вођење Регистра географских имена. Одредбама члана 156. став 1. овог закона, прописано је да су картографске публикације, у смислу овог закона, основна државна карта, дигитални ортофото, дигитални модел терена, снимци из ваздуха, топографске, прегледне, тематске и друге карте и планови територије Републике Србије или њеног дела, атласи, албуми и каталози карата свих врста и издања, прегледни листови карата и планова, дигитални подаци и базе података о простору. Даље, ставом 3. исте одредбе прописано је да се картографске публикације из става 1. овог члана издају и могу се ставити у промет уз претходно прибављену сагласност Завода, док је ставом 4. исте одредбе прописано да у поступку издавања сагласности Завод проверава извор података коришћених за израду картографске публикације, примену прописа и адекватност приказа подручја од посебном значаја за одбрану земље на картографској публикацији. Даље, одредбом члана 156а став 1. овог закона прописано је да је регистар географских имена основни и јавни регистар о географским именима насељених места и физичко-географских објеката са подацима о њиховом геопросторном положају, класификацији и осталим атрибутима,  док је ставом 2. исте одредбе прописано да се регистар географских имена води у складу са домаћим и међународним прописима и документима у области географских имена. Ставом 3. исте одредбе прописано је да се упис географског имена у регистар врши на основу закона, статута јединице локалне самоуправе, акта надлежног органа, односно организације, другог регистра који садржи и географска имена, карте, плана и других релевантних докумената, Комисија за стандардизацију географских имена спроводи поступак стандардизације географских имена уписаних у регистар географских имена (став 4.), док је ставом 5. ове одредбе прописано да су сви субјекти у Републици Србији који у свом раду користе географска имена, дужни да користе стандардизована имена из регистра географских имена. Регистар географских имена јавно је доступан и објављује се на интернет страници Завода (став 6.). Чланом 156 б. овог закона прописано је да је Комисија за стандардизацију географских имена стручно тело овлашћено да у складу са домаћим и међународним стандардима у области географских имена, стандардизује географска имена и њихову употребу на подручју Републике Србије и да представља Републику Србију у међународним организацијама у области географских имена. Ставом 2. ове одредбе прописано је да Комисију из става 1. овог члана образује Влада на предлог Завода, док је ставом 3. исте одредбе прописано да за чланове комисије из става 1. овог члана Завод предлаже запослене у Заводу и друге истакнуте стручњаке у области стандардизације и употребе географских имена. Завод обезбеђује радни простор и опрему за рад комисије из става 1. овог члана и пружа јој стручну и административно-техничку подршку (став 5.).

3.7. Одлуком о образовању Комисије за стандардизацију географских имена[7] у тачки 1. прописано је да се Комисија за стандардизацију географских имена образује на период од десет година. Тачком 2. ове одлуке прописано је да су задаци Комисије, између осталог, 1) припрема предлога, мишљења и стручних образложења који се односе на стандардизацију и коришћење географских имена на територији Републике Србије; 2) припрема предлога, мишљења и стручних образложења везаних за исписивање, изговор и коришћење географских имена на српском језику и писму, као и језицима и писмима националних мањина у Републици Србији, у складу са законом; 3) припрема предлога, мишљења и стручних образложења који се односе на израду речника термина за стандардизацију географских имена, у складу са међународним речником термина који је објавила Организација уједињених нација – Група експерата Уједињених нација за географска имена (United Nations Group of Experts on Geographical Names – у даљем тексту: UNGEGN);  4) заузимање ставова, давање мишљења и предлога надлежним органима на основу праћења и анализирања стања у области стандардизације географских имена на територији Републике Србије; 5) учешће у поступку усаглашавања ставова надлежних органа државне управе и учешће у поступку координације спровођења политике у области националне и међународне стандардизације географских имена; 8) давање мишљења и стручних образложења у вези са изменом постојећих и додељивањем нових стандардизованих географских имена заједно са њиховим начином коришћења, исписивања и изговора; 9) давање предлога, мишљења и стручних образложења који се односе на израду топонимског водича, топонимских упутстава и инструкција за картографске и друге издаваче; 10) давање предлога, мишљења и стручних образложења који се односе на примену домаћих и међународних стандарда у области географских имена. Тачком 3. Одлуке, између осталог, прописано је да је председница Комисије Надежда Матић из Републичког геодетског завода, да у раду Комисије могу, по позиву, учествовати и представници органа државне управе, органа аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, у чији делокруг спадају послови из области стандардизације географских имена, као и да у раду Комисије могу, по позиву, учествовати и представници националних савета националних мањина, других органа и организација, научних и других установа, које се баве географским именима.

3.8. Законом о националној инфраструктури геопросторних података (НИГП)[8] прописано је да су НИГП метаподаци, скупови и сервиси геопросторних података; мрежни сервиси и технологије; споразуми о дељењу, приступу и коришћењу геопросторних података; као и механизми координације и праћења, процеси и поступци који су установљени, којима се управља и који се стављају на располагање у складу са овим законом. Одредбом члана 2. овог закона прописано је да се овим законом у национално законодавство преноси Директива Европске уније 2007/2/ЕЗ – Infrastructure for Spatial Information in the European Community – ИНСПИРЕ. Одредбом члана 3. ст.1.т.1. овог закона прописано је да су  „геопросторни подаци“ подаци са директном или индиректном везом са одређеном локацијом или географском облашћу; т. 2) да је „скуп геоподатака“ збирка геоподатака коју је могуће идентификовати; т. 4) „геопросторни објекат“ је апстрактан приказ појаве из стварног света, у вези са одређеном локацијом или географском облашћу; т.5) „дељење података“ је чињење скупова и сервиса геоподатака доступним и расположивим за њихово коришћење. Одредбом члана 5. став 3. овог закона прописано је да је председник Савета НИГП-а директор Републичког геодетског завода. Даље, чланом 10. став 1. истог закона, прописано је да се геоподаци, у смислу овог закона, односе на одређене теме које су систематизоване по групама, док је ставом 2. тачка 6. прописано да прву групу тема из става 1. чине катастарске парцеле. Чланом 16. прописано је да се овај закон односи на скупове геоподатака који испуњавају следеће услове: 1) да се односе на територију Републике Србије; 2) да су у дигиталном облику; 3) да су у надлежности одговорних субјеката НИГП-а и 4) да се односе на једну или више тема наведених у члану 10. овог закона. Чланом 22. прописано је да Републички геодетски завод, у сарадњи са одговорним субјектима НИГП-а, обезбеђује да информације неопходне за поступање у складу са спроведбеним правилима за интероперабилност, укључујући податке, кодове и техничке класификације, буду доступне субјектима НИГП-а и трећој страни путем интернет странице НИГП-а, без ограничења њиховог коришћења у ту сврху.

Анализа навода из притужбе и изјашњења, као и дотављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.9.  Имајући у виду предмет притужбе у конкретном случају, потребно је утврдити да ли је Републички геодетски завод (у даљем тексту: Завод) повредио антидискриминационе прописе, тиме што је на свом званичном порталу учинио јавно доступним назив „циганске куће“, како су означене катастарске парцеле на делу територије општине ББ.

3.10.   Повереник најпре указује да је од тренутка подношења притужбе до доношења овог мишљења на снагу ступио Закон о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације^[9]  који у члану 28. прописује да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискримнације („Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети. Такође, Повереник констатује да је након тражења изјашњења, Републички геодетски завод учинио невидљивим назив „циганске куће“, због чега је од подносиоца притужбе тражено да се изјасни да ли остаје при поднетој притужби. Подносилац притужбе је обавестио Повереника да остаје при поднетој притужби.

3.11. Подносилац је у притужби, између осталог, навео да је у намери да прода своју некретнину која се налазе на катастарским парцелама бр. 1990/2 и 1990/3, на територији општине ББ, објављивао оглас за продају некретнина и да је потенцијалне купце упућивао на сајт Завода, „незнајући“ да је тај део ББ означен називом „циганске куће“. Даље је навео да на том простору не живе „цигани“ већ Власи, да никада нису ни живели Роми, али и да живе „опет би наведено представљало дискриминацију на основу националне припадности“, као и да име засеока „циганске куће“ које је преузето са топографских карата из 1980. и 1982. године Војно-географског института нема ослонац у Закону о забрани дискриминације да би се у јавним исправама и информацијама користили такви и слични називи. У изјашњењу Завода је, између осталог, наведено да име засеока које је видљиво на званичном порталу Гео Србија, као део званичног Регистра географских имена, не може имати утицај на правни промет непокретности, јер у листу непокретности број 211 КО ББ, који представља релевантан документ у правном промету, тог имена нема, као и да Завод не додељује географска имена, већ је образована Комисија за стандардизацију географских назива. Ова комисија је припремала предлоге, мишљења и стручна образложења у вези са стандардизацијом и коришћењем географских имена на територији Републике Србије и усвојила стручно упутство – „Топонимијске смернице Републике Србије“, у којем је, предвиђено коришћење термина „цигански, -а, -о“ на картама.

3.12. Полазећи од ових навода из изјашњења, Повереник констатује да је увидом у достављене доказе – лист непокрености 211 на дан 22. март 2021. године, утврђено да је у колони „подаци о парцели – лист А“ наведено да се парцела број 1990/2, површине 695 м2 и парцела број 1990/3, површине 568 м2, власника АА, налазе у улици ГГ, односно улици ДД у ББ.  Дакле, из наведеног је очигледно да се назив „циганске куће“ не налази у листу непокретности подносиоца притужбе, који сагласно одредби члана 2. став 1. тачка 17. Закона о државном премеру и катастру представља основни документ о непокретностима и стварним правима на њима и у који увид могу извршити потенцијални купци и електронским путем. Имајући у виду даље наводе из изјашњења, Повереник такође констатује да је одредбом члана 156а став 3. Закона о државном премеру и катастру, прописано да се упис географског имена у регистар врши на основу закона, статута јединице локалне самоуправе, акта надлежног органа, односно организације, другог регистра који садржи и географска имена, карте, плана, катастра и других релевантних докумената. Даље, чланом 156 б. истог закона прописано је да је Комисија за стандардизацију географских имена стручно тело овлашћено да у складу са домаћим и међународним стандардима у области географских имена, стандардизује географска имена и њихову употребу на подручју Републике Србије. Такође, ставом 3. исте одредбе прописано је да за чланове комисије из става 1. овог члана Завод предлаже запослене у Заводу и друге истакнуте стручњаке у области стандардизације и употребе географских имена, као и да Завод обезбеђује радни простор и опрему за рад комисије из става 1. овог члана и пружа јој стручну и административно-техничку подршку (став 5).

3.13. Повереник је приликом доношења мишљења имао у виду одредбу члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је прописана забрана узнемиравања и понижавајућег поступања које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Радња извршења може да се јави у виду сваког поступања које је узнемиравајуће и понижавајуће, укључујући и усмено или писано, изричито или конклудентно изражавање идеја, информација и мишљења.

3.14.  Током поступка, утврђено је да за чланове комисије Завод предлаже запослене у Заводу и друге истакнуте стручњаке у области стандардизације и употребе географских имена, да врши административно-техничке послове за потребе Комисије, као и да је мандат Комисије истекао. Даљом оценом доказа утврђено је да ауторска права стручног упутства – „Топонимијске смернице Републике Србије“, у којем је, предвиђено коришћење термина „цигански, -а, -о“ на картама задржава Завод. Имајући у виду неспорно утврђено чињенично стање важно је истаћи да је коришћење термина као што су „Цигани, цигански-а,о“, друштвено неприхватљиво јер представља погрдан назив за Роме и вређа достојанство припадника и припадница читаве једне етничке заједнице, која је једна од најмаргилизованијих друштвених група. Такође, Повереник указује на чињеницу да је на Првом светском конгресу Рома, који је одржан 8. априла 1971. године, усвојен и међународни назив Ром уместо речи „Циганин“ за који је наведено да имајући у виду историјске чињенице, представља погрдан назив за припаднике ромске националне мањине, са значењем „прљаве, губаве и недодирљиве особе“. Чињеница да су на седници на којој је усвојено стручно упутство Топонимијске смернице Републике Србије у којем је предвиђено коришћење термина „циганске,а,о“ на краттама веома активно учествовали представници Канцеларије за људска и мањинска права који нису имали примедбу на наведени термин у конкретном случају нису од значаја. Коришћење термина „Циганске куће“, како је у конкретном случају означено име засеока у ББ, има пежоративно значење и ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Према резултатима истраживања које је спровео Центар за истраживање етницитета, преко 65% испитаника истраживања не би прихватило припаднике ромске националне мањине за суседа, а резултати Извештаја о истраживању јавног мњења – однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији, показују да петина испитаника/ица не би волела да им Роми буду комшије (19%).

3.15.  На крају, Повереник поздравља брзу и ефикасну реакцију Завода приликом које је назив засеока у ББ „циганске куће“ учињен невидљивим, чиме се потврђује став да у конкретном случају није било намере да се у односу на житеље овог насеља створи непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Међутим, имајући у виду да приликом испитивања да ли је одређен акт супротан императивним прописима о забрани дискриминације, намера није правно релевантна, као и чињеницу да Завод управља својом интернет страницом и објављеним подацима на којој је након тражења изјашњења име засеока у  ББ „циганске куће“ учињено невидљивим, Повереник је дао мишљење да је Републички геодетски завод повредио одредбе члана 12, а у вези са чланом 24. Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем да на својој званичној интернет презентацији раније учини невидљивим назив „циганске куће“ којим је означено име засеока у ББФ, Завод  је повредио одредбе члана 12, а у вези са чланом 24. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Републичком геодетском заводу да предузме активности из своје надлежности тако што ће иницирати формирање Комисије за стандардизацију географских назива и предложити измену Топонимијских смерница Републике Србије у којој ће се термин „цигански, -а, -о“, заменити адекватнијим термином.

Потребно је да Републички геодетски завод обавести Повереника за заштиту равноправности и достави доказ о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Републички геодетски завод не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 33.

[2] „Службени гласник РС“, број 98/06

[3] „Службени гласник РС“, број 22/09

[4] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[5] „Службени лист СРЈ“, број 11/02, „службени лист СЦГ“, број 1/03- Уставна повеља и „Службени гласник РС“, број 72/09- др. закон и 97/13 – одлука УС, 47/18

[6] „Службени гласник РС“, бр. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15, 96/15, 47/17, 113/17, 27/18 , 41/18 и  9/20

[7] „Службени гласник РС“, бр. 88/09 и 50/13

[8]  „Службени гласник РС“, број 27/18, члан 1.ст. 2.и 3.

[9] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

99-21 Притужба због дискриминације на основу националне припадности