бр. 07-00-431/2020-02  датум: 26.3. 2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе AA, против саобраћајног предузећа ББ, због дискриминације на основу инвалидитета. У притужби је наведено да је 14.8.2020. године, путовала аутобусом саобраћајног предузећа ББ на релацији Београд – Нови Сад, са поласком у 13 часова, са аутобуске станице у Београду. Наводи да су прва врата улаза у аутобус била затворена и да је од кондуктера, а затим и возача тражила да отворе предња врата како би несметано ушла у аутобус, с обзиром да је особа са инвалидитетом, али су јој одговорили  да не може и да се та врата не отварају јер је извршена дезинфекција. Истиче да је ипак сама одлучила да уз сопствени напор и потешкоће уђе у аутобус на друга врата, која су имала високе степенице, док је кондуктерка улазила и излазила на прва врата. У изјашњењу је наведено да саобраћајно предузеће ББ примењује улазак путника  на предња врата када је у питању обављање међумесног саобраћаја, као и на релацији Београд – Нови Сад, а нарочито када је у питању улазак на предња врата путника са инвалидитетом. Даље је наведено да непотовање ових мера, као и грубо и неадекватно понашање возног особља према путницима, представља радње и поступања појединаца, не саобраћајног предузећа ББ, против којих је покренут и спроведен дисциплински поступак. Приликом одлучивања у овом предмету Повереник за заштиту равноправности је применио правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, према коме терет доказивања да није дошло до повреде начела једнакости, сноси Саобраћајно предузеће ББ. У току поступка је утврђено да је подноситељки притужбе, због инвалидитета, било неопходно да јој се омогићи улазак на прва врата аутобуса, која су за њу приступачна. Међутим, особље (возач и кондуктер)  саобраћајног предузећа ББ су дозволи приступ/улаз у аутобус само на друга врата, која имају препреку (3 висока степеника), због чега јој улазак у аутобус није омогућен на несметан начин. У конкретном случају саобраћајно предузеће ББ није доказало да је у свему поступила у складу са међународним и домаћим правним актима који прописују обавезу обезбеђивања приступачности, у конкретном случају превоза, особама са инвалидитетом равноправно са другима, у циљу пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Због тога је Повереник за заштиту равноправности дао мишљење да је саобраћајно предузеће ББ, повредило одредбе Закона о забрани дискриминације. Уз мишљење је дата и препорука да саобраћајно предузеће ББ, упути писано извињење подноситељки притужбе, због дискриминаторног поступања 14.8.2020. године, као и да убудуће води рачуна се да у оквиру обављања послова из своје надлежности, придржава прописа о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу АА, изјављену против саобраћајног предузећа ББ, због дискриминације на основу инвалидитета.

1.2.  Подноситељка притужбе АА је у притужби,  између осталог, навела:

– да је 14. августа 2020. године путовала аутобусом превозника ББ на релацији Београд-Нови Сад, са поласком у 13 часова, са перона бр. 40, са аутобуске станице у Београду;

– да је хтела да уђе на прва врата улаза у аутобус, која имају ниже и мање степенице, а више рукохвата, али су била затворена;

– да је од кондуктера, а затим и возача тражила да отворе предња врата како би несметано ушла у аутобус, с обзиром да је особа са инвалидитетом, али су јој одоворили  да не може и да се та врата не отварају јер је извршена дезинфекција;

– да је сама одлучила да уз сопствени напор и потешкоће уђе у аутобус на друга врата уз високе степенице, док је кондуктерка улазила и излазила на прва врата;

– да кондуктерка и возач нису поштовали прописане мере заштите против вируса КОВИД-19;

– да СП ББ у актуелној ситуацији и измењеној организацији у циљу спречавања ширења вируса КОВИД-19 није разматрала на који начин ће спровести услугу превоза како би омогућила да ову услугу користе сви, односно да је дискриминисала како њу, тако и друге особе са инвалидитетом.

1.3.  Уз притужбу је достављена скенирана карта, фотографија улаза у аутобус, решење о инвалидитету, фотографија из аутобуса и електонски допис (мејл) који је упутила на мејл адресу саобраћајном предузећу ББ.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење  саобраћајног предузећа ББ.

1.5. У изјашњењу законског заступника саобраћајног предузећа, наведено је:

– да ово саобраћајно предузеће примењује све прописе и мере које су донете од стране надлежних органа, када је у питању поступање превозника који обављају превоз путника у друмском саобраћају, имајући у виду прописе, мере и препоруке које се примењују у току пандемије заразне болести КОВИД-19;

– да се апсолутно примењује улазак путника  на предња врата када је у питању обављање међумесног саобраћаја, што је и случај када је у питању релација Београд -Нови Сад, а поготову када је у питању улазак на предња врата путника са инвалидитетом;

– да непоштовање наведеног као и ситуација са неношењем на прави начин заштитне маске од стране кондуктера, те грубо и неадекватно понашање возног особља према путницима, представља радње и поступања појединаца, не саобрачајног предузећа ББ, против којих је ово предузеће покренула и спровеала дисциплински поступак;

– да саобраћајно предузеће ББ ни на који начин не дискриминише путнике који се превозе у њеним возилима, односно омогућава да услуге превоза буде пружена свим путницима, а поготово путницима са инвалидитетом, те да је саобраћајно предузеће обезбедила превоз који је приступачан за особе са инвалидитетом.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Решењем РФ ПИО од 23.1.2007. године, подноситељки притужбе АА је утврђено новонастало телесно оштећење I степена које са постојећим телесним оштећењем од 80%, укупно износи 100%, почев од 15.11.2006. године, по узроку болести – трајно.
• На основу навода притужбе и достављених прилога, утврђено је да је подноситељка притужбе АА 14.8.2021. године, на аутобуској станици у Београду купила аутобуску карту за превоз на релацији Београд – Нови Сад, са поласком у 13 часова са перона бр. 2. Утврђено је, такође, да је карта била повлашћена, односно да је као врста карте назначено „инвалидска“.
• На основу навода притужбе и фотографије улаза у аутобус, утврђено је да подноситељки притужбе АА 14.8.2020. године није био омогућен несметан приступ превозу, с обзиром да је улазак у аутобус на друга врата имао препреке (три висока степеника), а особље превозника ББ јој није дозволило улазак на прва врата, који би њој био приступачан.
• Утврђено је да је подноситељка притужбе АА електронским дописом од 14.8.2020. године, упутила приговор због дискриминације на званичну мејл адресу саобраћајног предизећа ББ.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене прилоге, као и антидискриминационе прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[2].
• Република Србија је 2009. године ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом[3], чији је циљ да унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[4]. Ратификацијом ове Конвенције, Република Србија се обавезала да „усвоји одговарајуће законодавне, административне и друге мере за остваривање права признатих Конвенцијом; предузме све одговарајуће мере у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом; уздржава се од свих поступака или пракси који нису у складу са Конвенцијом, као и да обезбеди да државни органи и институције делују у складу са Конвенцијом[5].“
• Устав Републике Србије[6], у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописни су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 26. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
• Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[7] прописана је забрана дискриминације на основу инвалидности у погледу доступности услуга. Под услугом се сматра свака услуга коју уз накнаду или без ње, правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања. Одбијање пружања услуга из овог члана представља дискриминацију особа са инвалидитетом, осим ако би пружање услуге угрозио живот и здравље саме особе са инвалидитетом или живот и здравље другог лица. Одредба члана 27. забрањује дискриминацију због инвалидитета у свим гранама саобраћаја.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је саобраћајно предузеће ББ повредило одредбе Закона о забрани дискриминације, у погледу омогућавања подноситељки притужбе АА, особи са инвалидитетом, да оствари право на приступачан превоз на релацији од Београда до Новог Сада, дана 14.8. 2020. године.
• Према наводима притужбе, особље превозника ББ (возач и кондуктер) нису дозволили подноситељки притужбе да уђе на прва врата аутобуса, који улаз би јој био приступачан, уз образложење „да се та врата не отварају јер је извршена дезинфекција.“ У изјашњењу на притужбу нису оспорени наводе из притужбе, односно конкретан догађај од 14.8.2021. године, када је подноситељка притужбе аутобусом саобраћајног предузећа ББ путовала од Београда до Новог Сада.

Повереник за заштиту равноправности истиче да је у конкретном случају важна и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, према коме терет доказивања да није дошло до повреде начела једнакости, сноси саобраћајно предузеће, имајући у виду да је подноситељка притужбе, акт дискриминације учинила вероватним. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је саобраћајно предузеће ББ понудило, пружају довољно основа за закључак да је ово предузеће предузело све мере како би обезбедило несметан приступ превозу за подноситељку притужбе,  с обзиром да је особа са инвалидитетом.

• У изјашњењу се наводи да се апсолутно примењује улазак путника на предња врата, нарочито када је у питању улазак путника са инвалидитетом, као и да непоштовање ових мера представља радње и поступања појединца, против којих је саобраћајно предузеће ББ покренуло и спровело дискциплински поступак. Међутим, саобраћајно предузеће, није доставила доказе на основу којих би се утврдило да је предузела неопходне мере како би обезбедила приступачан превоз, како за подноситељку притужбе, тако и за остале особе са инвалидитетом. Односно, саобраћајно предузеће није доказало да је у конкретном случају поступило у складу са међународним и домаћим правним актима који прописују обавезу обезбеђивања приступачности, у циљу пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота.
• У изјашњењу на притужбу се такође наводи да саобраћајно предузеће ББ ни на који начин не дискриминише путнике који се превозе у њеним возилима, односно омогућава да услуга превоза буде пружена свим путницима, а нарочито путницима са инвалидитетом, те да је конкретан случај поводом којег је поднета притужба, последица радњи појединца, док је саобраћајно предузеће ББ обезбедило превоз који је приступачан за особе са инвалидитетом. Повереник за заштиту равноправности констатује да је саобраћајно предузеће ББ, које у оквиру своје делатности пружа услогу превоза, дужно да поступа на начин који у највећој могућој мери олакшава уживање свих права особа са инвалидитетом, уз уважавање њихових потреба, жеља и мишљења, сагласно општем принципу пуне социјалне укључености особа са инвалидитетом. С тим у вези, доступност услуга јавног градског превоза је особама са инвалидитетом неопходна, јер представља предуслов за остваривање већине других права.
• Повереник за заштиту равноправности указује да приступачност представља један од основних предуслова за једнако учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота, а приступачан превоз је само једна од карика приступачности које омогућавају особи са инвалидитетом пуну социјалну укљученост, али представља најзначајнију карику у ланцу приступачности. Недостатак адекватног превоза онемогућава особама са инвалидитетом да користе остале објекте и услуге и остварују права загарантована свим грађанима и грађанкама.
• Поводом навода притужбе да особље превозника „Ласта“ није спроводило и поступало у складу са прописаним мерама ради заштите и спречавања сузбијања заразне болести КОВИД-19 (ношење заштитних маски и држање дистанце), Повереник указује да је у актуелној епидемиолошкој ситуацији, нормално очекивање да сви покажу одговорност према себи и другима, али да испитивање и надзор над спровођењем епидемиолошких мера није у надлежности овог органа.
• Као што је наведено, неспорно је да је подноситељки притужбе, због инвалидитета, било неопходно да јој се омогући улазак на прва врата аутобуса, која су за њу приступачна. Међутим, особље (возач и кондуктер) саобраћајног предузећа ББ су дозволи приступ/улазак у аутобус само на друга врата, која имају препреку (3 висока степеника), због чега јој приступ/улаз у аутобус није омогућен на несметан начин. Имајући то у виду, као и домаће и међународне прописе и стандарде који се односе на приступачност, Повереник за заштиту равноправности донео је мишљење да је саобраћајно предузеће ББ, повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

Саобраћајно предузеће ББ, није омогућило подноситељки притужбе несметан приступ превозу на релацији Београд – Нови Сад, дана 14.8.2020. године, чиме је повредило одредбе члана 26. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује саобраћајном предузећу ББ да:

• Упути писано извињење подноситељки притужбе, због дискриминаторног поступања и неомогућавања несметаног приступа превозу дана 14.8.2020. године.
• Убудуће води рачуна да се у оквиру обављања послова из своје надлежности, придржава прописа о забрани дискриминације.

Потребно је да саобраћајно предузеће ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико саобраћајно предузеће ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33.

[3] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, „Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 42/2009

[4] члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[5] члан 4. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[6] „Службени гласник РС“, број 98/06

[7] „Службени гласник РС“, број 33/06; члан 13.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

987-20 Притужба против саобраћајног предузећа због дискриминације на основу инвалидитета