бр. 07-00-427/2020-02  датум: 8.3.2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је Удружење АА поднело против телевизијe ББ, водитеља емисије ВВ, главног и одговорног уредника ДД и директорке телевизијe ЂЂ. У притужби је, између осталог, наведено да је 9. августа 2020. године на TV ББ, у емисији ВВ, емитован прилог у ком је водитељ емисије, између осталог, изјавио следеће: „Можда би доктори хумане медицине и гинеколози могли да оду на неки леп курс на факултет, то би нам дигло наталитет, а и било би јефтиније. Цела процедура лечења стерилитета уз помоћ прида кошта испод сто евра, спирала за краве кошта 1.800 динара. Али коштају и хормони итд. С обзиром да се крави дају дозе за говеда, за жене би сигурно могло да буде јефтиније од тога. Сигурно мање од хиљаде и хиљаде евра колико дају наше жене, па и држава на приватним клиникама.“ Подноситељке су у притужби истакле да поређење жена и домаћих животиња (крава) на телевизији са националном фреквенцијом, представља понижавајуће поступање и повреду антидискриминационих прописа у односу на све жене, а посебно у односу на жене које се налазе у процесу лечења стерилитета/вештачке оплодње. У изјашњењу ДД, ВВ и ЂЂ, између осталог, наведено је да су актери емисије, на „невешт начин“ изнели наводе који се у притужби помињу, али „без намере и жеље да се било ко увреди, а понајмање дискриминише по основу пола“. Такође, истакнуто је да је, на седници, РЕМ донео решење број 07-1518/20-2 од 15. септембра 2020. године којим је пружаоцу медијске услуге TV ББ изрекао меру привремене забране емитовања програмског садржаја за емисију ЕЕ у трајању од 15 дана која је у складу са донетим решењем спроведена. У току поступка утврђено је да је аутор и уредник емисије, која је 9. августа 2020. године емитована на телевизији са националном фреквенцијом, изнео ставове који су узнемиравајући и понижавајући за жене и којима се вређа достојанство свих жена, а нарочито оних које се налазе или се припремају за процес вантелесне оплодње. У складу са антидискриминационим и медијским законима, телевизија ББ, ВВ, и аутор и уредник емисије одговорни су због изношења дискриминаторних ставова о женама на телевизији, којим је повређен члан 12. Закона о забрани дискриминације. Током поступка, утврђено је да у складу са медијским законима законска заступница, није одговорна за поменуте ставове изнете у програму. Повереник је препоручио да са „You tube“ канала уклони део емисије која је емитована 9. августа 2020. године на телевизији, а у коме је водитељ на увредљив начин поредио метод оплодње краве са методима лечења стерилитета код жена у Србији или да на „You tube“ каналу, испод наведене емисије, објаве извињење због изнетих дискриминаторних ставова, који су били узнемиравајући и понижавајући за жене на основу пола као личног својства, као и да убудуће приликом вршења послова из своје делатности не крше одредбе Закона о забрани дискриминације. 

ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратило Удружење грађанки АА против Предузећа за маркетинг, издавачку делатност, радио и телевизију ББ, и то ВВ водитеља емисије на TV, ГГ главног и одговорног уредника и ЂЂ, и директорке ГГ, због дискриминације на основу пола.
• У притужби је, између осталог, наведено:

–  да је 9. августа 2020. године на ББ у емисији, емитован прилог, у ком је новинар који је радио прилог констатовао да би „принцип лечења стерилитета код крава могао да се примени и на жене“;

–  да је том приликом изјавио следеће: „Можда би доктори хумане медицине и гинеколози могли да оду на неку леп курс на Ветеринарски факултет, то би нам дигло наталитет, а и било би јефтиније. Цела процедура лечења стерилитета уз помоћ прида кошта испод сто евра, спирала за краве кошта 1.800 динара. Али коштају и хормони итд. С обзиром да се крави дају дозе за говеда, за жене би сигурно могло да буде јефтиније од тога. Сигурно мање од хиљаде и хиљаде евра колико дају наше жене па и наша држава на страним клиникама.“;

– да чињеница да је новинар на телевизији са националном фреквенцијом поредио жене и домаћу животињу (краву), представља понижавајуће поступање на основу пола, а последица оваквог „извештавања“ и емитовања представља грубу повреду антидискриминационог законодавства у односу на све жене, а посебно у односу на жене које се налазе у процесу лечења стерилитета/вештачке оплодње;

– да је TV телевизија са националном фреквенцијом, односно да велики број грађана и грађанки гледа ову телевизију, а да YOU TUBE канал ВВ, на којем је постављен видео снимак ове емисије прати 110.000 људи, док је поменути видео прегледан 3.000 пута, закључно са 10. августом 2020. године.

У притужби је као доказ наведен линк видеа на којем се налази емисија у оквиру које је емитован прилог који је предмет поступка.

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка од ББ, и то водитеља емисије ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ, затражено да се изјасне на наводе из притужбе.
•  У изјашњењу ВВ главног и одговорног уредника, ГГ, ДД и ЂЂ између осталог, наведено је :

• да подносиоци изјашњења оспоравају наводе из притужбе и да у конкретном случају није дошло до повреде одредаба Закона о забрани дискриминације;
• да у конкретном случају АА није активно легитимисано и да нема законско овлашћење за подношење предметне притужбе, те да је у смислу члана 35. Закона о забрани дискриминације нејасно по ком основу и на који начин су подноситељке притужбе претрпеле дискриминацију када њихово удружење није било поменуто у предметној емисији;
• да између подноситељки притужбе и лица против којих је поднета притужба „не постоји никакв правни или фактички однос“, односно поступање или непоступање, услед чега би дошло до радње дискриминације;
• да се из притужбе може закључити да је она поднета у име свих лица женског пола, а нарочито оних у поступку вантелесне оплодње, као и да с тим у вези, „подношење притужбе или предузимање било које друге правне радње, у име и за рачун неодређеног лруга лица без идентификационих података није дозвољено и није могуће, с обзиром да се ради о примени одредаба које важе за општи управни поступак“;
• да „у управном поступку у коме се одлучује о правима и обавезама учесника поступка, није могуће тражити правну заштиту која би се простирала на лица која се налазе изван конкретног поступка, нарочито имајући у виду да нити једно пуномоћје или овлашћење, није приложено уз притужбу“, а да неодређени круг лица нема правни субјективитет како би предузимао било које правне радње, због чега подноситељке притужбе немају овлашћење да поступају у име и за рачун неодређеног и недефинисаног круга лица;
• да у смислу одредбе члана 35. Закона о забрани дискриминације, у име и уз сагласност лица чије је право повређено притужбу може поднети организација која се бави заштитом људских права или друго лице, а да је у конкретном случају „нејасно“ у чије име је притужба поднета, као и да недостају „релевантни докази“ да је подносилац притужбе организација која се бави заштитом људских права;
• да у погледу изнетог чињеничног стања, подносиоци изјашњења истичу да у емисији „актери емисије“ нису поредили жене са домаћом животињом, кравом, већ су поредили методе вештачке оплодње;
• да су истинити наводи који су цитирани у притужби, а које су актери изнели у емисији, али да су они изнети без намере и жеље да се било ко увреди, а „понајмање“ дискриминише по основу пола;
• да се емисија бави сектором пољопривреде и сточарства, те да су актери емисије, на „невешт начин“ изнели наводе који се у притужби помињу и да „искрено жале због начина на који су изнесени и протумачени“;
• да су представници ТВ на седници РЕМ-а одржаној 15. септембра 2020. године изразили „жаљење због учињеног“ и истакли да се ради о независној продукцији која реализује емисију, као и да телевизија није сачинила поменуту емисију, нити је контролисала садржај, поштујући уређивачку политику и независност њене продукције;
• да је на наведеној седници РЕМ донео решење број 07-1518/20-2 од 15. септембра 2020. године којим је пружаоцу медијске услуге изрекао меру привремене забране емитовања програмског садржаја за емисију  у трајању од 15 дана која је у складу са донетим решењем спроведена, као и да у два наврата у периоду од 24 часа на свом тв програму прочита саопштење о привременој забрани емитовања и разлозима за изрицање наведене мере забране, а затим и да саопштење објави и у штампаном медију који се дистрибуира на целој територији Републике Србије;
• да је „TV“ поступила по свим изреченим мерама, као и да је поштујући одлуку РЕМ-а, као пружалац медијске услуге, претрпела значајну финансијску штету услед забране емитовања емисије и огласних порука, те да се из свега наведеног може сматрати да су највећој могућој мери и благовремено отклонили „евентуалне штетне последице“, те да је поступање Повереника у конкретном случају „исцрпљено и нецелисходно“;
• да је од емитовања емисије протекло шест месеци, да уважавајући разлоге и разумеју ситуацију због којег  Повереник није могао раније да поступа, али да телевизија „не може да сноси одговорност неблаговременог поступања“, као и да због свега наведеног сматрају да су се стекли законски услови прописани одредбом члана 36. став 2. Закона о забрани дискриминације, према којој Повереник не поступак по притужби ако утврди да услед протека времена од евентуалне учињене повреде права није могуће постићи сврху поступања.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у снимак емисије за 9. август 2020. године, чији је аутор и уредник ВВ, између осталог, утврђено је да је емисија конципирана као приказ изабраних прилога о сточарству, ратарству и повртарству. Даљим увидом утврђено је да је у делу емисије о сточарству, водитељ разговарао са породицом која се бави одгајањем крава и дипломираним ветеринаром о начину и методама које примењује приликом лечења стерилитета код крава. У једном делу, водитељ пореди спиралу краве и жене уз констатацију да за разлику од спирале за жене, спирала краве има „племенитију сврху“ јер служи да крава остане стеона. Након што је, како је даљим увидом утврђено, ветеринар објаснио на који начин је уз помоћ „прид-а“ излечио 90% крава које су биле стерилне, водитељ емисије је, између осталог, изјавио : „ С обзиром колико су слаби успеси наших клиника за вештачко осемењавање, наспрам тога колико су ветеринари успешни, можда би доктори хумане медицине, специјалисти хумане репродукције и гинеколози могли да оду на неку леп курс на Ветеринарски факултет, то би нам дигло наталитет, а и било би јефтиније. Цела процедура лечења стерилитета уз помоћ прида кошта испод сто евра, сама спирала за краве кошта 1.800 динара. Али коштају и хормони, прегледи,осемењавање итд. С обзиром да се крави дају дозе за говеда, за жене би ионако могло да буде јефтиније од тога. Сигурно мање од хиљаде и хиљаде евра колико дају наше жене па и држава по приватним клиникама“.
• Увидом у решење Регулаторног тела за електронске медије-РЕМ бр.07-1518/20-2 од 15. септембра 2020. године, утврђено је да је у поступку изрицања мере према пружаоцу медијске услуге, кога заступа директорка ЂЂ, изречена мера привремене забране објављивања програмског садржаја пружаоцу медијске услуге за емисију ГГ у трајању од 15 дана, „због тога што је у свом телевизијском програму који се емитује под скраћеним идентификационим знаком дана 9. августа 2020. године, у наведеној емисији, емитовао садржај у коме је водитељ на вулгаран и увредљив начин поредио метод оплодње краве са методима лечења стерилитета код жена у Србији и тиме повредио достојанство личности корисника медијске услуге, а чиме је поступио супротно обавези прописаној чланом 20. Правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга, у вези са чланом 50. Закона о електронским медијима.“ Даљим увидом, утврђено је да се изречена мера забране односила на све медијске услуге које пружалац медијске услуге пружа, без обзира на њихов назив и начин преноса, а односи се и на истоврсне програмске садржаје без обзира на промену назива, време пружања и других околности од значаја за препознатљивост садржаја, као и да је пружаоцу медијске услуге наложено да одмах по пријему решења отклони уочене повреде обавеза, тако што ће убудуће програмски садржај пружати на начин којим се поштује достојанство личности корисника медијске услуге, учесника у програму и лица на која се објављена информација односи, као и да решење РЕМ-а одмах по пријему и још једном истог дана или најкасније у року од 24 сата од првог објављивања, у времену између 18:00 и 21:00 часова објави текстуално и усмену. Читањем образложења решења утврђено је да је су седници Савета Регулатора одржаној 15. септембра 2020. године, присуствовали представници ПМУ, и то законска заступница Александра Крстић и главни и одговорни уредник ВВ као и да су том приликом истакли да је водитељ емисије покушао да буде „духовит и да није имао намеру да вређа жене“, да име је „веома жао због учињеног“, да је у питању независна продукција и да нико од уредника није контролисао садржај наведене емисије. Даљим увидом, утврђено је да је Савет регулатора након утврђеног чињеничног стања констатовао да је „водитељ поређењем захвата оплодње краве са поступком лечења стерилитета, крајње деликатним, не само са медицинског, него и са становишта психолошког стања пацијенткиња, несумњиво поредио достојанство личности пацијенткиња које су биле или планирају да буду укључене у поступак вештачке оплодње, а генералним поређењем жена и крава и свих припадница женског пола“. Даље, констатовано је да наведени коментар новинара у склопу информативне репортаже „нема јасног професионалног ни уредничког оправдања нити смисла“, као и да је „прилог илустрован приказивањем експлицитних снимака поступка вештачке оплодње крава, што не би било спорно да није злонамерног и вулгарног контекста у коментару водитеља“. РЕМ је констатовао да је наведена емисија омаловажавајућа за све жене и да су у њој изражене идеје и ставови који су увредљиви и којима се вређа достојанство жена, што представља флагрантно кршење обавезе медија да поштују и штите људско достојанство и у директној је супротности са његовом обавезом да кроз своје програме унапређује вредности демократског друштва и предузима одговарајуће мере ради измене негативних друштвених и културних образаца, обичаја и сваке друге праксе. Даљим увидом утврђено је да је Савет Регулатора закључио да је сврха изношења мишљења водитеља у емисији била да се поређењем жена и крава на омаловажавајући и увредљив начин, поготово по особе које су се подвргавале поступку вештачке оплодње, повреди достојанство личности припадница женског пола.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и достављене доказе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган, установљен Законом о забрани дискриминације. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[1].

3.3.  Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Уставом^[3] се јемчи слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.

3.4. Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена^[4], коју је Република Србија ратификовала прописује да за сврхе ове Конвенције, израз „дискриминација жена“ означава сваку разлику, искључење или ограничење у погледу пола, што има за последицу или циљ да угрози или онемогући признање, остварење или вршење од стране жена, људских права и основних слобода на политичком, економском, друштвеном, културном, грађанском или другом пољу, без обзира на њихово брачно стање, на основу равноправности мушкараца и жена. Чланом 2. тачка (е.) прописано је да државе чланице осуђују дискриминацију жена у свим видовима, сагласне су да спроводе свим одговарајућим средствима која им стоје на располагању и без одлагања, политику отклањања дискриминације жена и ради тога се  обавезују: (е) да предузму све потребне мере за отклањање дискриминације жена од стране било ког лица, организације или предузећа. Чланом 5. ове Конвенције државе пoтписнице су, између осталог, обавезане дa прeдузму подесне мeрe ради измене друштвених и културних обичаја у погледу понашања мушкараца и жена да би се отклониле предрасуде, као и уобичајена и свака друга пракса заснована на схватању о инфериорности или супериорности једног или другог пола или традиционалној улози мушкараца, односно жена.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[5], који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Такође, чланом 20. став 2. овог закона забрањено је […] изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

3.6.  Законом о равноправности полова^[6] прописано је да је дискриминација на основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области, док је одредбом члана 10. став 1. тачка 6. овог закона прописано да узнемиравање представља сваки нежељени вербални, невербални или физички акт, учињен са намером или који има за последицу повреду достојанства и изазивање страха или стварање непријатељског, понижавајућег, деградирајућег или увредљивог окружења, заснован на полу.

3.7.  Закон о јавном информисању и медијима^[7] у члану 9. став 1. прописује да су уредник и новинар дужни да с пажњом примереном околностима, пре објављивања информације која садржи податке о одређеној појави, догађају или личности провере њено порекло, истинитост и потпуност. Одредбом члана 48. став 2. овог закона прописано је да главни уредник медија има својство одговорног уредника тог медија, док је ставом 3. исте одредбе закона прописано да одговорни уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара за садржај који уређује.

3.8. Закон о електронским медијима^[8] у члану 54. прописује да пружалац медијске услуге одговара за програмски садржај, без обзира на то да ли га је произвео пружалац или друго лице (нпр. независна продукција, закупљени термин, програмска размена, најаве програма, СМС и друге поруке публике и сл.).

Анализа са аспекта антидискриминационих прописа

3.9.  Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је аутор и уредник емисије која је 9. августа 2020. године емитована на телевизији са националном фреквенцијом „изнео ставове који су узнемиравајући и понижавајући за жене на основу пола као личног својства, као и ко од лица против којих је поднета притужба сноси одговорност за евентуални акт дискриминације извршен у емисији.

3.10. Повереник се најпре осврнуо на наводе из изјашњења да „уз пуно уважавање и разумевање ситуације и околности које су се јавиле код насловљеног органа, телевизија не може да сноси одговорност неблаговременог поступања у конкретном случају, те да су се у конкретном случају стекли услови прописани одредбом члана 36. став 2. Закона о забрани дискриминације према којој Повереник не поступа уколико услед протека времена од евентуалне учињене повреде права није могуће постићи сврху поступања“. С тим у вези, Повереник указује да је емисија која је предмет поступка емитована 9. августа 2020. године, а да је притужба поднета 12. августа 2020. године, дакле благовремено. Даље, с обзиром да је мандат поверенице Бранкице Јанковић истекао 27. маја 2020. године, а да овај инокосни државни орган није имао заменике са законским овлашћењима за поступање, услови за наставак поступка по поднетој притужби стекли су се након што је 26. новембра 2020. године окончан поступак за избор Повереника. Имајући у виду да је захтев за изјашњење лицима против којих је поднета притужбе упућен у законском року од 15 дана од дана када су се стекли услови за поступање по поднетој притужби, тачније 10. децембра 2020. године, а нарочито имајући у виду да је наведени прилог изазвао велико узнемирење јавности које је уосталом резултирало и привременом забраном објављивања програмског садржаја пружаоцу ББ, Повереник сматра да су постојали оправдани разлози да се поступак по поднетој притужби спроведе.

3.11. Даље, Повереник је такође имао у виду наводе из изјашњења да АА, није активно легитимисано за подношење притужбе „у име свих лица женског пола, а нарочито оних у процесу вантелесне оплодње“, као и да „подношење притужбе у име и за рачун неодређеног круга лица без идентификационих података није дозвољено и могуће, с обзиром да се ради о примени одредаба које важе за општи управни поступак“, односно да није могуће тражити правну заштиту која би се простирала на лица која се налазе изван конкретног поступка, нарочито имајући у виду да нити једно пуномоћје или овлашћење није приложено уз притужбу.“ С тим у вези, Повереник најпре указује да су правила поступка пред Повереником уређена одредбама чл. 35-40. Закона о забрани дискриминације. Даље, Пословник о раду Повереника за заштиту равноправности, изричито прописује да организацији за заштиту људских права није потребна сагласност за подношење притужбе у случају дискриминације групе лица^[9]. Појашњавајући појам популарне притужбе, аутори Коментара закона о забрани дискриминације, користе се примером говора мржње који је уперен против Рома, наводећи да у том случају притужбу могу поднети, у своје име, без ичије сагласности, организације које се баве заштитом људских права али и сваки поједнац.^[10] Овакав пример јасно показује да се ради о неодређеној групи лица, и да управо због тога сагласност није потребна, јер се не може ни прибавити од свих лица које чине популацију коју повезује неко лично својство. Имајући у виду све напред наведено, као и чињеницу да је увидом у Статут АА утврђено да се ова организација цивилног друштва бави и заштитом жена од дискриминације, Повереник констатује да су конкретном случају испуњени формални услови за вођење поступка пред овим државним органом, односно да је Удружење грађанки „Femplatz“ активно легитимисано за подношење конкретне притужбе.

3.12. Ценећи околности конкретног случаја, важно је истаћи неколико чињеница које се тичу слободе изражавања. Устав Републике Србије у члану 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Такође, Повереник указује да Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода у члану 10. прописује да свако има право на слободу изражавања које укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја, без мешања јавне власти и без обзира на границе. С обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оне се могу подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву, уколико је такво ограничење у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, као и уколико је такво ограничење потребно ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства. Такође, одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације прописана је забрана узнемиравања и понижавајућег поступања које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.13.  Полазећи од навода из изјашњења да су „актери емисије изнели наводе како је то цитирано у притужби, али без намере и жеље да било кога увреде, а понајмање врше дискриминацију по основу пола“, важно је истаћи да се дискриминација може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан и без постојања свести да се неко дискриминише. То значи да приликом испитивања да ли је одређен акт супротан императивним прописима о забрани дискриминације, намера извршиоца дискриминаторног акта није правно релевантна, што произлази и из одредбе чл. 12. Закона о забрани дискриминације, којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање, не само када је циљ таквог понашања повреда достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, већ и када такво понашање објективно представља повреду достојанства лица или групе лица.

3.14. Даље, поводом навода из изјашњења да „актери емисије нису поредили жене са домаћом животињом кравом, већ методе вештачке оплодње“, увидом у видео-снимак емисије која се емитовала 9. августа 2020. године на TV, утврђено је да је један део емисије посвећен лечењу стерилитета код крава, као и да је након објашњења ветеринара Горана Радосављевића чему служе „прид спирале“ и на који начин је уз њихову помоћ излечио стерилитет код 90% крава, водитељ најпре „констатовао“ да „за разлику од спирале за жене, спирала за краве има племенитију сврху, јер служи да крава постане бременита“. Повереник сматра да је наведено поређење, неумесно, увредљиво и понажавајуће за све жене, као и да су у конкретном случају жене које су се одлучиле или планирају да се одлуче на овај вид контрацепције, директно упоређене са домаћим животињама – кравама. Поред тога, коментаром да спирала за краве има „племенитију сврху за разлику од спирале за жене“, жене које користе ову врсту контрацепције директно су окарактерисане као сурове и безобзирне, чиме се вређа достојанство свих жена и задире у најдубљу интиму и право жене да одлучи да ли је спремна да буде мајка. Повереник подсећа да Устав Републике Србије^[11] јемчи право да свако слободно одлучи о рађању деце и указује да репродуктивна права и слободе спадају у корпус људских права, као и да ни у ком случају не смеју бити доведена у питање. Осим тога, а не оспоравајући чињеницу да је наталитет у нашој држави годинама у опадању, креирање популационе политике је једна од значајних политика која једнако треба да укључи жене и мушкарце, те се свака врста инсинуације оваквим изјавама може протумачити као директна осуда жена за неповољну демографску слику Србије.

3.15. Даљим увидом у снимак емисије која је предмет притужбе, установљено је да је изјавом: „Цела процедура лечења стерилитета уз помоћ прида кошта испод сто евра, сама спирала за краве кошта 1.800 динара. С обзиром да се крави дају дозе за говеда, за жене би ионако могло да буде јефтиније од тога. Сигурно мање од хиљаде и хиљаде евра колико дају наше жене па и држава по приватним клиникама.“, водитељ на крајње баналан и увредљив начин приступио „извођењу закључака“ и „давању савета“ о врло осетљивој теми као што је лечење неплодности код жена. С тим у вези, Повереник указује да, иако се рађање детета у патријархалним средима сматра „природним одговором“ на друштвено очекиване родитељске улоге, такав исход није увек лако остварив за све који се на то одлуче, због чега је управо једна од мера популационе политике и државно финансирање биомедицински потпомогнуте оплодње као помоћ паровима који желе, а не могу да остваре потомство. Наиме, према подацима Републичког фонда за здравствено осигурање, од почетка програма ВТО, од јануара 2007. до априла 2013. укупно је вантелесну оплодњу урадило око 7.000 парова, не рачунајући понављања. Даље, Повереник такође указује и на истраживање које је спровео Филозофски факултет из Ниша са Удружењем Шанса за родитељство – „ВТО и COVID -19“^[12] у којем је приказано мишљење 176 жена које су морале да одложе поступак ВТО због епидемије. У овом истраживању дати су и статистички подаци заступљености стерилитета према полу. Женски стерилитет је заступљен код 49 испитаница, то је мало више од 1/4 испитаних, мушки стерилтет је заступљен код 41 испитанице, а и мушки и женски је заступљен код 26 испитаница. Чак 60 њих се изјаснило да не знају разлог због ког не долази до зачећа. Иако се стерилитет, често везивао за неплодност жене, подаци до којих је дошло Удружење „шанса за родитељство“ указују на чињеницу да данас стерилитет погађа и мушкарца и жену у једнаком проценту, женски стерилитет – 40%, мушки стерилитет – 40% и идиопатски стерилитет (непознат узрок) – 20%. С тим у вези, Повереник сматра да је наведена изјава водитеља и уредника емисије „Боља земља“ додатно узнемирујућа за жене, јер се може закључити да је проблем неплодности искључиво „женски проблем“. Такође, у часопису Канадског медицинског удружења 2017. године објављена је студија која је поредила жене које су прошле кроз циклус вантелесне оплодње и нису остале у другом стању након годину дана, са онима које су прошле исти третман а затруднеле су. Резултат је показао да оне жене које су имале неуспешан третман имају повећану вероватноћу настанка срчаних проблема, укључујући и инфаркт, за 19%.^[13] Дакле из наведеног се може закључити да поступак проласка кроз све фазе вантелесне оплодње, оставља последице на психофизичко здравље, због чега често долази до поремећаја који се манифестују како на индивидуалном плану и у интерперсоналним односима између две особе, тако и у односима са средином. Имајући у виду комплексност како самог процеса који изискује вантелесна оплодња, тако и њен утицај пре свега на психу жене, али и мушкарца који су подвргнути овом начину лечења неплодности, Повереник сматра да изјава водитеља да би лечење неплодности код жена требало покушати методама које се користе за лечење крава представља недопустивo понижавање и исмевање жена које се налазе у процесу вантелесне оплодње и изругивање овој озбиљној теми. Такође, Повереник је имао у виду да је поводом наведене емисије, тачније прилога, Регулаторно тело за електронске медије-РЕМ решењем бр.07-1518/20-2 од 15. септембра 2020. године, изрекло меру привремене забране објављивања програмског садржаја пружаоцу ББ „због тога што је у свом телевизијском програму који се емитује под скраћеним идентификационим знаком TV, дана 9. августа 2020. године, у емисији ББ, емитовао садржај у коме је водитељ на вулгаран и увредљив начин поредио метод оплодње краве са методима лечења стерилитета код жена у Србији и тиме повредио достојанство личности корисника медијске услуге, а чиме је поступио супротно обавези прописаној чланом 20. Правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга, у вези са чланом 50. Закона о електронским медијима.“

3.16. Предмет даље анализе у овом поступка такође је и било питање одговорности ББ, његовог одговорног уредника и законских заступника за став изнет у емисији ВВ, будући да је у изјашњењу наведено да је реч о независној продукцији која реализује емисију, те да телевизија није сачинила емисију, нити контролисала садржај, поштујући уређивачку политику и „независност независне продукције“. С тим у вези, одредба члана 54. Закона о електронским медијима прописује да пружалац медијске услуге одговара за програмски садржај, без обзира на то да ли га је произвео пружалац или друго лице (нпр. независна продукција, закупљени термин, програмска размена, најаве програма, СМС и друге поруке публике и сл.), због чега је у конкретном случају ББ, одговорно за дискриминаторне ставове о женама који су емитовани у емисији. Даље, Закон о јавном информисању и медијима прописује да главни уредник медија има својство одговорног уредника тог медија и да одговорни уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара за садржај који уређује. У складу са наведеном одредбом закона, може се констатовати да су ВВ као главни и одговорни уредник, ББ и ГГ, уредник и водитељ емисије одговорни за изнете дискриминаторне ставове о женама у емисији која је емитована 9. августа 2020. године на телевизији ББ.

3.17. На основу навода притужбе и изјашњења, као и утврђеног чињеничног стања, у поступку је утврђено да законска заступница телевизије ББ,ЂЂ, није одговорна за ставове изнете у програму овог пружаоца медијске услуге, нити је на било који начин учествовала и допринела у изношењу дискриминаторних ставова који су предмет овог поступка.

3.18. На крају, Повереник подсећа да је Република Србија, међу првим државама, ратификовала Конвенцију о спречавању и борби против насиља над женама, чиме смо се обавезали да се свим средствима боримо против насиља и дискриминације жена. С тим у вези, а полазећи од значаја и улоге медија у погледу информисања грађана и грађанки, креирања јавног мњења и утицаја на гледалиште, недопустиво је да телевизија са националном фреквенцијом дозволи емитовање садржаја у којима, уз одсуство законом установљене дужне пажње, уредници и новинари презентују ставове који су увредљиви и понажавајући за женe.

4. МИШЉЕЊЕ

ББ и ВВ, главни и одговорни уредник и водитељ и уредник емисије, одговорни су за изношење дискриминаторних ставова о женама у емисији емитованој 9. августа 2020. године на телевизији ББ, којима су прекршене одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

Законска заступница Предузећа за маркетинг, издавачку делатност, радио и телевизију ББ, ЂЂ, није одговорна за ставове изнете у емисији.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности, на основу члана 33. става 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације ББ, ВВ и ГГ, препоручује да:

5.1.  Са „You tube“ канала уклони део емисије „која је емитована 9. августа 2020. године на телевизији ББ, а у коме је водитељ на увредљив начин поредио метод оплодње краве са методима лечења стерилитета код жена у Србији или да на „You tube“ каналу, испод наведене емисије, објаве извињење због изнетих дискриминаторних ставова, који су били узнемиравајући и понижавајући за жене на основу пола као личног својства

5.2.   Убудуће приликом вршења послова из своје делатности не крше одредбе Закона о забрани дискриминације и антидискиминационе прописе.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ББ, ВВ и ГГ не поступе по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

[1] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[3] чл. 46. ст.1 и ст. 2. Устава Републике Србије

[4] Закон о ратификацији Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације жена („Службени лист  СФРЈ – Међународни уговори, број 11/81), члан 5.

[5] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09)

[6] Закон о равноправности полова ( „Службени гласник РС“, бр. 104/09) члан 4. став 1.

[7] Закон о јавном информисању и медијима ( „Службени гласник РС“, бр. 83/14, 58/15 и 12/16)

[8] Закон о елктронским медијима ( „Службени гласник РС“, бр. 83/14, 58/15 и 12/16)

[9] Члан 15. став 3. Пословника о раду (Сл. гласник РС, бр. 34/11)

[10] Петрушић Н., Крстић И., Маринковић Т., (2014)  Коментар закона о забрани дискриминације, Београд : Правосудна академија, стр. 243.

[11] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09) члан 63. став 1.

[12] доступно на https://sansazaroditeljstvo.org.rs/rezultati-istrazivanja-vto-i-covid-19/

[13] доступно на https://sansazaroditeljstvo.org.rs/dugorocni-efekti-vantelesne-oplodnje-sta-znamo-a-sta-ne-znamo/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

983-2020 Притужба Удружење против телевизијe ББ, водитеља емисије ВВ, главног и одговорног уредника ДД и директорке телевизијe