бр. 07-00-00666/2021-02   датум: 18.3.2022.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето  у поступку поводом 49 притужби грађана и грађанки Општине Пожега због дискриминације припадника/ца ромске националне мањине. У притужби је наведено да се у пресеку улица Краља Петра и Косовских јунака, дужи временски период, налази графит „Цигани смрде“. Даље је наведено да се графитом ствара јаз према ромској заједници и позива на националну нетрпељивост те да је спорно зашто Општина Пожега није уклонила овај графит. Имајући у виду да су се притужбе односиле на исту правну ствар и исто чињенично стање, вођен је јединствени поступак. У изјашњењу на притужбу, наведено је да Општина након примљеног акта Повереника извршила обилазак локације и констатовала да је на непокретности – објекту од чврстог материјала „Трафо станици“, у својини ЈП „Електропривреда Србије“, која је изграђена на земљишту у јавној својини – својини Општине Пожега, исписан графит „Цигани смрде“. Даље су навели да Општина осуђује и противи се оваквим облицима дискриминације. Указано је да се објекат на коме је исписан графит налази на рубу градског насеља, да је потпуно изолован од приступних стаза као и да се налази на изразито непрометном месту због чега није лако уочљив. Даље је додато да се графит, у пежоративном смислу, односи на навијаче најпопуларнијег спортског клуба у Републици Србији, а не на суграђане ромске националности.  Из достављених доказа неспорно је да се објекат налази на земљишту у јавној својини – Општине Пожега. Увидом у фотографију зида на којем је исписан графит утврђено је да поред графита нема исписаних симбола ниједног клуба, нити други текст који би указивао да се ради о одређеној навијачкој групи. Статутом Општине Пожега прописана је надлежност Општине, међу којима и да уређује и обезбеђује обављање комуналних делатности и локални превоз, да се стара о изградњи, реконструкцији и одржавању локалних путева и улица и других јавних објеката од општинског значаја. Скупштина општине, за остваривање својих права и дужности и за задовољавање потреба локалног становништва, оснива службе, јавна предузећа, установе и организације и врши надзор над њиховим радом. Скупштина Општине Пожега основала је јавно предузеће „Развојна агенција“ Пожега у чијој надлежности је организовање и управљање пројектима инфраструктуре на целокупној територији Општине, као што су: земљиште, остали објекти, водотокови, мостови, саобраћајнице, расвета, комуналне делатности и остало, у складу са општим актима оснивача. У току поступка Општина није доставила Поверенику доказе да је било шта предузела на уклањању спорног графита. Имајући у виду правило о пребацивању терета доказивања и достављене доказе Повереник је дао мишљење да је Општина Пожега, пропуштањем да предузме мере из своје надлежности у циљу уклањања графита: „Цигани смрде“, повредила одредбе члана 6. у вези са чл. 12. и 24. Закона о забрани дискриминације. Општини Пожега је препоручено да предузме мере из своје надлежности ради уклањања спорног графита са објекта Трафо станице која се налази на углу улица Краља петра и Косовских јунака у Пожеги, као и да убудуће води рачуна да не крши прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

 

1.1. Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратило више грађана и грађанки Општине Пожега против Општине Пожега, због дискриминације припадника/ца ромске националне мањине.

 

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

 

• да се на територији Општине Пожега дужи временски период налази графит „ Цигани смрде“, дискриминаторног и омаловажавајућег карактера;

 

• да се графит налази на удаљености од 100метара од балона у коме се одвијају спортска дешавања, тренинзи и прославе рођендана, а на 200 метара од градског базена;

 

• да се овим графитом ствара јаз према ромској заједници и позива на нацоналну нетрпељивост;

 

• да се ствара погрешна слика о ромској заједници;

 

• да наведени графит позива на расну дискриминацију и у негативном смислу утиче на све слојеве друштва;

 

• да је недопустиво и спорно зашто Општина Пожега није уклонила овај графит имајући у виду да представља говор мржње.

 

У прилогу притужбе достављена је слика објекта где је исписан графит као и сателитски снимак локације Трафо станице.

 

1.3. Повереник за заштиту равноправности спровеo је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка затражено изјашњење oд председника Општине Пожега, Ђорђа Никитовића.

 

1.4. У изјашњењу на притужбу, председника Општине Пожега, Ђорђа Никитовића, између осталог, наведено је:

 

• да су након примљеног акта Повереника за заштиту равноправности извршили обилазак дефинисане локације и констатовали да је на непокретности – објекту од чврстог материјала „Трафо станици“, у својини ЈП „Електропривреда Србије“, изграђеног на земљишту у јавној својини – својини Општине Пожега, исписан графит „Цигани смрде“;

 

• да се објекат налази на рубу градског насеља ( завршетак треће зоне);

 

• да је лоциран на самој ивици пошумљеног дела комплекса „Борјак“ као и да је потпуно изолован од прилазних стаза ка спортским објектима;

 

• да се налази на изразито непрометном месту због чега графит није био лако уочљив;

 

• да Општина Пожега осуђује и противи се оваквим манифестним облицима дискриминације;

 

• да су спровели анкету са суграђанима са пребивалиштем у близини спортског центра „Борјак“ и балон хале и да су сви анкетирани грађани без изузетка рекли да се исписани графит, у пежоративном смислу, односи на навијаче најпопуларнијег спортског клуба у Републици Србији а не на суграђане ромске националности;

 

• да изненађује чињеница да представници ромске заједнице нису ни једном формалном нити фактичком радњом известили локалну заједницу о насталом проблему, посебно имајући у виду вишегодишњу добру сарадњу ромске заједнице у Пожеги и локалне самоуправе;

 

• да ће Општина Пожега у складу са чланом 37.став 3. Закона о забрани дискриминације у законом прописаном року отклонити последице наведеног акта дискриминаторне садржине, односно уклонити графит који је предмет притужби.

У прилогу изјашњења достављен је сателитски снимак локације објекта на ком је исписан графит, као и фотографију бочног зида објекта на којм се види исписан графит.

 

1.5. Након изјашњења Општине Пожега, Повереник се обратио Општини дописом број 07-00-666/2021-02 од 25. фебруара 2022. године захтевом да обевесте овај државни орган да ли су предузели законом прописане мере и уклонили графит. Међутим до дана доношења овог мишљења Повереник није примио обавештење Општине, односно доказе да је графит и уклоњен.

 

 

2. 2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

Увидом у фотографију која је достављена у прилогу притужбе, као и у фотографију на којој је приказан сателитски снимак и снимак бочне стране објекта који је достављен уз изјашњење  утврђено је да је на објекту чврсте градње, на делу зида који је прекречен белом бојом, исписан графит „Цигани смрде“. Поред графита нема исписаних симбола ниједног клуба, нити други текст који би указивао да се ради о одређеној навијачкој групи.

 

 

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, фотографију графита, као и прописе из области заштите од дискриминације.

 

Правни оквир

 

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

 

3.3. Устав Републике Србије   у члaну 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбом чл. 76. Устава Републике Србије припадницима националних мањина гарантује равноправност пред законом и забрањује сваку дискриминацију због припадности националној мањини, док је одредбом чл. 81. прописано да Република Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.

 

3.4. Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације[3], која у члану 1. прописује да се појам расна дискриминација односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота.

 

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[4], који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 2. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације[5] прописано је да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. Одредбом члана 12. овог закона забрањено је узнемиравање,пониважавајуће поступање, полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење.

 

3.6. Законом о заштити права и слобода националних мањина[6]  забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.

 

3.7. Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016-2025. године^[7], прописано је да је један од разлога за доношење ове стратегије и стварање услова за њихову социјалну укљученост – смањење сиромаштва и сузбијање дискриминације Рома и Ромкиња, односно стварање услова за пун приступ остваривању људских права лица ромске националности. Развијање друштвене свести о одговорном односу грађана и грађанки према социјалном укључивању Рома и Ромкиња искључиво зависи од носилаца јавних политика који јасним одлукама и спровођењем мера којима се сузбијају етничка нетрпељивост и предрасуде треба да створе повољно друштвено и правно окружење за социјалну инклузију.

 

Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

 

3.8. Имајући у виду предмет притужби задатак Повереника је да утврди да ли исписани графит „Цигане смрде“ на зиду Трафо станице у Општини Пожега представља дискриминаторно поступање прописано Законом о забрани дискриминације, а затим да ли је Општина Пожега, као локална самоуправа била у обавези да предузме мере да се овај графит уклони имајући у виду да је графит исписан на јавној површини која је у јавној својини Општине Пожега. Имајући у виду да је Поверенику поднето 49 притужби грађана и грађанки поводом исте правне ствари и истог чињеничног стања, вођен је јединствени поступак.

 

3.9. За поступање у конкретном предмету важно је правило о терету доказивања, прописано чланом 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Наиме, према овом правилу, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је лице против кога подноси притужбу извршило акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је притужба поднета. Узимајући у обзир наводе из притужбе, достављене доказе, Повереник за заштиту равноправности утврдио је да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, те стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси Општина Пожега.

 

3.10. Повереник најпре констатује да је из приложених доказа као и извода из Катастра непокретности утврђено да се објекат Трафо станице налази на земљишту које је у јавној својини Општине Пожега. Такође је увидом у фотографије неспорно утврђено да је на објекту чврсте градње, на делу зида Трафо станице на углу улица Краља Петра и Косовских јунака, исписан графит „Цигани смрде“. Поред графита нема исписаних симбола ниједног клуба, нити други текст који би указивао да се ради о одређеној навијачкој групи.

 

3.11. Имајући у виду текст графита и поруку која се овим графитом шаље, Повереник најпре констатује да овакав графит представља дискриминацију припадника и припадница ромске националне мањине, односно овим графитом се подстиче дискриминација, узнемиравајуће и понижавајуће поступање и ствара деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике и припаднице ове националне мањине. Графит је изазвао и реакције грађана, који су на то указали у притужбама поднетим Поверенику истичући да се „припадници ове националне мањине веома лоше осећају када пролазе поред графита“, да се „ствара погрешна слика и у негативном смислу утуче на све слојеве друштва“.

 

3.12. Што се тиче навода из изјашњења на притужбе да се текст графита односи у пежоративном смислу на навијаче најпопуларнијег спортског клуба у Републици Србији и да представља најбаналнији вид ривалства навијачких група, Повереник истиче да је увидом у фотографију утврђено да на зиду Трафо станице, поред графита „Цигани смрде“ нису исписани симболи ниједног фудбалског клуба, као ни обележја навијачке групе због чега исписани графит није могуће повезати са навијачима. Поред тога, Повереник указује да намера није од утицаја на постојање акта дискриминације.

 

3.13. Повереник даље констатује да чињеница која је наведена у изјашњењу да је објекат на коме је исписан графит на рубу градског насеља што га чини тешко уочљивим, не умањује његов дискриминаторан садржај и обавезу његовог уклањања. Без обзира на локацију и неприступачност објекта, а на основу достављених доказа и навода из притужби, неспорно је да је графит изазвао узнемирење грађана и грађанки Пожеге. Наиме, порука коју графит шаље је узнемиравајућа и понижавајућа за припаднике ромске националне мањине и подстиче стереотипе и предрасуде према овој националној мањини.

 

3.14. Повереник такође указује и на податке из различитих истраживања који указују да постоји одређена социјална дистанца према припадницима ромске националне мањине. Према налазима истраживања социјалних односа између етничких заједница у Србији који је спровео Центар за истраживање ентицитета преко 65% испитаника не би прихватило припадника ромске националне мањине за комшију, а 28,5% прихватило би Рома за супружника^[8]. Такође, Истраживање јавног мњења показују да петина од укупног броја испитаника/ица не би волела да им Роми буду комшије (19%).[9]

3.15. Даљи предмет анализе Повереника је био да ли је Општина Пожега била у обавези да овакав графит уклони. У складу са чланом 38. став 9. Статута Општине Пожега, Скупштина општине, за остваривање својих права и дужности и за задовољавање потреба локалног становништва, оснива службе, јавна предузећа, установе и организације и врши надзор над њиховим радом. Сходно наведеном, Скупштина Општине Пожега основала је јавно предузеће „Развојна агенција“ Пожега у чијој надлежности је организовање и управљање пројектима инфраструктуре на целокупној територији Општине, као што су: земљиште, остали објекти, водотокови, мостови, саобраћајнице, расвета, комуналне делатности и остало, у складу са општим актима оснивача. Неспорно је да је Општина поред тога што се објекат налази на земљишту у њеној својини, има и надлежности у погледу рада јавних служби као и инспекцијских органа на својој територији. Имајући у виду члан 45. Закона о забрани дискриминације, као и наводе из изјашњења и утврђено чињенично стање, Општина Пожега није доказала да је предузела адекватне мере из своје надлежности односно није доказала да се захтевом за уклањање графита обратила нити повереном предузећу у чијој надлежности јесу комуналне делатности, организовање и управљање објектима, нити надлежном одељењу за инспекцијске послове.

 

3.16. С тим у вези, Повереник констатује да се након изјашњења Општине Пожега у којем је је истакнуто да Општина „осуђује и противи се манифестним облицима дискриминације на које се у притужби указује“ и да „ће у складу са чланом 37.став 3. Закона о забрани дискриминације у законом прописаном року отклонити последице наведеног акта дискриминаторне садржине, односно уклонити графит који је предмет притужби“ обратио Општини дописом број 07-00-666/2021-02 од 25. фебруара 2022. године захтевом да обевесте Повереника да ли су предузели законом прописане мере и уклонили графит. Међутим до дана доношења овог мишљења Повереник није примио обавештење Општине, односно доказе да је графит и уклоњен.

 

3.17. Имајући у виду све наведено Повереник је дао мишљење да је пропуштањем да предузме мере на уклањању графита којим се подстиче дискриминација Општина Пожега повредила одредбе Законона о забрани дискриминације.

 

4. МИШЉЕЊЕ

 

Општина Пожега је, пропуштањем да предузме мере из своје надлежности у циљу уклањања графита: „Цигани смрде“, повредила одредбе члана 6. у вези са чл. 12. и 24. Закона о забрани дискриминације.

 

5. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује Општини Пожега да:

 

5.1. Уколико већ није, предузме мере из своје надлежности ради уклањања спорног графита са објекта Трафо станице која се налази на углу улица Краља Петра и Косовских јунака у Пожеги.

 

5.2. Да убудуће води рачуна да не крши прописе о забрани дискриминације.

 

Потребно је да Општина Пожега, обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

 

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Општина Пожега не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

 

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/2021

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1.

[3] Закон о ратификацији Конвенције УН о укидању свих облика расне дискриминације „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 31/67

[4] „Службени гласник РС“, број 22/09

[5] „Службени гласник РС“, број 22/09

[6] „Службени лист СРЈ”, број 11/02, „Службнеи лист СЦГ”, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС”, бр. 72/09 – др. закон и 97/13-одлука УС  и 47/18.

[7] „Службени гласник РС“, број 26/16

[8] Истраживање социјалних односа између етничких заједница у Србији, Центар за истраживање етницитета, Београд, 2020, доступно на интернет страници: http://new.ercbgd.org.rs/wp-content/uploads/2020/09/SOCIJALNA%20DISTANCA%20ETNICKIH%20ZAJEDNICA%20IZVESTAJ.pdf

[9] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2019/11/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja.pdf

 

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

---

982-21 49 притужби против општине Пожега због дискриминације на основу националне припадности

---