бр. 07-00-316/2023-02   датум: 12.9.2023.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је A.A. из С. поднео против Б.Б., због дискриминације на основу националне припадности и језика. У притужби је наведено да је Б.Б. подносиоцу притужбе издало Уверење у коме је име и презиме пореског обвезника исписано ћирилицом. У притужби је даље наведено да је подносиоцу притужбе издавањем потврде на ћириличком писму оспорено право на употребу личног имена и презимена. У изјашњењу начелнице Б.Б., између осталог наведено је, да је порески службеник приликом издавања Уверења поступао у најбољој намери и у складу са Законом о службеној употреби језика и писма као и да није имао намеру да оспори било какво право лицу које је захтевало издавање Уверења. Даље је наведено да су сви подаци доступни пореском службенику били на ћириличком писму, због чега је и Уверење издато на том писму. Према даљим наводима начелнице Одељења, подносилац притужбе није поднео писани захтев да му се на Уверењу име и презиме испише латиницом, појашњавајући да је А.А. усмено затражио да му се име и презиме испише латиничким писмом не појашњавајући да је припадник националне мањине. Из даљих навода изјашњења произилази да је Б.Б. након добијања дописа Повереника, телефонским путем контактирала подносиоца притужбе којом приликом је порески обвезник  истакао да не жели ново Уверење на коме ће име и презиме бити исписано на писму националне мањине, већ само уверавање да ће убудуће када то буде захтевао Уверење добити на језику и писму националне мањине. Након спроведеног поступка и изведених доказа, између осталог, утврђено је да је Б.Б. издало Уверење бр. 236-437-06-3905-2023-0000 од 2. јуна 2023. године, у коме је утврђено да се исто издаје на основу података којим располаже Одељење а у циљу добијања кредита. Даље је утврђено да је Уверење исписано на српском језику и ћириличком писму. Повереник је приликом одлучивања у предмету, посебно имао у виду да је одредбама члана 12. став 4. Закона о службеној употреби језика и писма, између осталог прописано да када у поступку учествује једна странка – припадник националне мањине, поступак се на њен захтев, води на језику националне мањине који је у службеној употреби у органу. Имајућу у виду наведено, као и да из навода изјашњења произилази да порески обвезник писаним путем није тражио да му у Уверењу име и презиме буде исписано на писму националне мањине тачније да приликом усменог захтева није појаснио да је припадник националне мањине, Повереник је мишљења да у конкретном случају подносилац притужбе није онемогућен да се користи језиком и писмом националне мањине. У конкретном случају, важно је напоменути да произвољно тумачење националне припадности неког лица само на основу имена и презимена  није валидан начин утврђивања националне припадности односно неопходно је указати, да се у складу са Уставом,  национална припадност неког лица може утврдити само слободним изјашњавањем лица о националној припадности. Ценећи све напред наведено, може се констатовати да поступањем Б.Б. приликом издавања пореског Уверења подносилац притужбе није стављен у неоправдано неповољнији положај из разлога који су у вези са његовим личним својствима – национална припадности и језик. Због тога је Повереник дао мишљење да Б.Б. није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације. Међутим, имајући у виду да очување идентитета националних мањина у великој мери зависи од обезбеђења поштовања права на равноправну употребу матерњег језика и писма, Повереник за заштиту равноправности у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да Повереник препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, упућује препоруку мера Б.Б. предузме потребне мере и изради образац захтева који ће бити доступан на језику и писму националних мањина, а који су према Статуту града С. у службеној употреби.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио А.А. из С. ПротивБ.Б., због дискриминације на основу националне припадности и језика.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

–  да је у згради Б.Б. у С., 2. јуна 2023. године, око 12.15 часова, на шалтеру бр. 9 затражио издавање потврде о измиреним обавезама по основу јавних прихода;

– да је од поступајућег службеника захтевао да му се име и презиме испише латиничним писмом којом приликом му је службеник одговорио да је у питању републички орган и да му потврду може издати само на ћириличком писму;

– да му је као припаднику националне мањине гарантовано право на службену употребу језика и писма, као и право на употребу особног имена и презимена што му је оспорено издавањем потврде у којој су му особно име и презиме исписани ћирилицом;

• Уз притужбу су достављена следећа документа: 1) фотокопија очитане личне карте; 2) уверење Б.Б. бр. 236-437-06-3905-2023-0000 од 2. јуна 2023. године.
• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1] па је у току поступка затражено изјашњење Б.Б. на наводе из притужбе.
• У изјашњењу начелнице Б.Б., наведено је:

–    да је 2. јуна 2023. године Б.Б. издало Уверење А.А. да је измирио све  обавезе а у циљу добијања кредита;

– да је порески службеник приликом издавања уверења поступао у најбољој намери и у складу са Законом о службеној употреби језика и писма односно да порески службеник није имао намеру да оспори било које право лицу које је захтевало издавање уверења нити да га дискриминише у било ком погледу;

– да су пореском службенику подаци (упит стања и подаци из МУП-а) доступни на ћириличком писму, због чега је и уверење издато на том писму;

– да су у контакту са А.А.сазнали да је уверење искоришћено у сврху добијања кредита и да ће у будућности обратити више пажње код издавања уверења.

1.6.   Ради правилног утврђивања чињеничног стања и даљег поступања по притужби, сагласно члану 37. став 1. и 2. Закона о забрани дискриминације, Повереник за заштиту равноправности је од Б.Б., затражио допуну изјашњења на околности из изјашњења. Том приликом Повереник је затражио појашњење на који начин је порески обвезник А.А. поднео захтев за издавање уверења односно да ли је захтевом прецизирао да се Уверење изда на језику и писму националне мањине. Даље, дописом је затражена изјава пореског службеника који је 2. јуна 2023. године примио захтев А.А..

1.7.   У допуни изјашњења Б.Б., од 26. јула 2023. године, наведено је:

– да је захтев за издавање Уверења порески обвезник поднео у писаном облику, како то прописи и налажу;

– да порески обвезник није у писаном облику поднео захтев да му се Уверење изда на језику и писму националне мањине нити је поднео захтев да му се име и презиме испише латиницом;

– да је порески обвезник усмено затражио да му се име и презиме испише латинициом не појашњавајући да је припадник националне мањине;

– да је Б.Б.након достављеног захтева Повереника контактирала пореског обвезника и уверила га да је поступала у најбољој намери односно указала да ће Б.Б. у будућности водити рачуна да се нико од лица која се обраћају Управи не осети дискриминисаним или ускраћеним за било које право.

У прилогу допуне изјашњења достављена је писана изјава пореског службеника.

1.8.   У изјави пореског службеника Ц.Ц. наведено је да је 2. јуна 2023. године А.А. поднео молбу ради издавања пореског уверења којом приликом се усмено изјаснио да жели да у Уверењу, које се издаје на ћириличком писму, његово име испише латиницом. Како је даље наведено молбом за инструкције за поступање обратио се начелници одељења која му је рекла да је Уверење могуће издати у целости на ћириличком писму. Да је „то“ саопштио А.А. који је након обраде поднетог захтева, без додатних примедби, преузео Уверење (које је у целости исписано ћириличким писмом).

1.9. Сагласно члану 37. став 1. и 2. Закона о забрани дискриминације, Повереник је од Б.Б. затражио допуну изјашњења на околности из допуне изјашњења. Том приликом, Повереник је од начелнице Одељења затражио да достави копију захтева А.А. којим је порески обвезник затражио издавање уверења као и да прецизира да ли јеБ.Б. издало ново Уверење на језику и писму националне мањине.

1.10.  У допуни изјашњења начелнице Одељења од 15. августа 2023. године, наведено је да пореском обвезнику није издато ново Уверење на језику и писму националне мањине јер порески обвезник није ни захтевао да му се изда ново Уверење, како је то у телефонском разговору навео, већ само потврда да ће убудуће када то буде захтевао добити Уверење на језику и писму националне мањине. У прилогу је достављена копија захтева А.А..

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
   • Увидом у Уверење Б.Б., бр. 236-437-06-3905-2023-0000 од 2. јуна 2023. године, утврђено је да је Уверење издато пореском обвезнику А.А.. Даљим увидом је утврђено да је Уверењем констатовано да је порески обвезник, према рачуноводственој евиденцији Одељења, уплатио доспеле обавезе јавних прихода закључно са 2. јуном 2023. године. Уверењем је наведено да се исто издаје на основу података којим располаже Одељење а у циљу добијања кредита и у друге сврхе се не може употребити. Уверење је исписано ћириличким писмом.
   • Увидом у фотокопију електронске личне карте бр. 011730533 са датумом издавања и важења од 21. јануара 2022. године односно 21. јануар 2032. године, утврђено је да је иста издата у ПУ С. као и да су име и презиме имаоца личне карте, А.А., исписани латиничким писмом.
   • Увидом у фотокопију захтева за издавање пореског уверења од 1.6.2023. године, насловљен на Б.Б. утврђено је да је подносилац притужбе име и презиме исписао латиничним писмом као и да је означио да је издавања Уверења потребно ради подношења захтева за кредит код банке. Образац је штампан на српском језику и на ћириличком писму.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.1. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности је да поступа по притужбама због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтев за покретање прекршајног поступка због повреда одредаба којима се забрањује дискримација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.2. Устав Републике Србије^[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Чланом 10. Устава прописано је да су у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, као и да се службена употреба других језика и писама уређује законом, на основу Устава. Такође, Уставом је прописано да Република Србија штити права националних мањина, као и да држава јемчи посебну заштиту националним мањинама ради остваривања потпуне равноправности и очувања њиховог идентитета, док је одредбом члана 76. став 2. Устава РС забрањена било каква дискриминација због припадности националној мањини. Чланом 79. Устава РС, између осталог, прописано је да припадници националних мањина имају право на коришћење свог језика и писма, као и да у срединама где чине значајну популацију, државни органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе воде поступак и на њиховом језику. Чланом 199. став 1. Устава РС прописано је да свако има право да користи свој језик у поступку пред судом, другим државним органом или организацијом која врши јавна овлашћења, када се решава о његовом праву или обавези.

3.3. Закон о забрани дискриминације дефинише дискриминацију као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 24. став 1. забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

3.4. Закон о општем управном поступку[4] члан 4. прописује да је у упрaвнoм пoступку у службeнoj упoтрeби српски jeзик и ћириличкo писмo, a лaтиничкo писмo нa нaчин утврђeн зaкoнoм. Нa пoдручjимa у кojимa je у службeнoj упoтрeби и jeзик нaциoнaлнe мaњинe, пoступaк сe вoди и нa jeзику и уз упoтрeбу писмa тe нaциoнaлнe мaњинe, у склaду сa зaкoнoм.

3.5. Закон о службеној употреби језика и писма[5] у члану 1. прописује да је у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, односно да су на подручјима Републике Србије на којима живе припадници националних мањина у службеној употреби, истовремено са српским језиком и језици и писма националних мањина на начин утврђен овим законом. Одредбом члана 11. прописано је да на територији јединице локалне самоуправе где традиционално живе припадници националних мањина, њихов језик и писмо може бити у равноправној службеној употреби. Јединица локалне самоуправе ће обавезно својим статутом увести у равноправну службену употребу језик и писмо националне мањине уколико проценат припадника те мањине у укупном броју становника на њеној територји достиже 15% према резултатима последњег пописа становништва, најкасније у року од 90 дана од дана утврђивања законом прописаних услова. Службена употреба језика националних мањина из став 1. овог члана подразумева нарочито: коришћење језика националних мањина у управном и судском поступку и вођење управног поступка и судског поступка на језику националне мањине; употребу језика националне мањине у комуникацији органа са јавним овлашћењима са грађанима, издавање јавних исправа и вођење службених евиденција и збирки личних података на језицима националних мањина и прихватања тих исправа на тим језицима као пуноважних; употреба језика националних мањина на гласачким листићима и бирачком материјалу; употреба језика националних мањиња у раду представничких тела. Одредбом става 10. истог члана, прописано је да припадници националних мањина чији укупан износ на нивоу Републике Србије не прелази 2% могу се обратити републичким органима на свом језику и имају право да добију одговор на том језику преко јединице локалне самоуправе на чијој територији је тај језик у службеној употреби. Одредбом члана 12. став 1. прописано да се поступак у коме се решава о правима и дужностима грађана води на српском језику док је ставом 2. појашњено да се поступак може водити и на језику националне мањине који је у службеној употреби у органу, односно организацији која води поступак. Ако је орган, односно организација која води поступак образована за више општина, поступак се може водити на језицима националних мањина који су у службеној употреби у општинама обухваћеним подручјем тог органа, односно организације и то за странке у поступку – припаднике националних мањина који имају пребивалиште у општини у којој је у службеној употреби језик националне мањине ( став 3.). Ставом 4. прописано је када у поступку учествује једна странка – припадник националне мањине, поступак се, на њен захтев, води на језику националне мањине који је у службеној употреби у органу, односно организацији која води поступак.

3.6. Закон о заштити права и слобода националних мањина[6] члан 3. забрањује сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама док је одредбом члана 11. прописана службена употреба језика и писма на територији јединице локалне самоуправе где традиционално живе припадници националних мањина и издавање јавних исправа на језицима националних мањина.

3.7. Статутом Аутономне покрајине Војводине[7] прописано је да су пoрeд српскoг jeзикa и ћириличкoг писмa, у oргaнимa AП Вojвoдинe у рaвнoпрaвнoj службeнoj упoтрeби и мaђaрски, слoвaчки, хрвaтски, румунски и русински jeзик и њихoвa писмa, у склaду сa зaкoнoм. Одредбом члана 24. став 2. Статута прописано је да у oквиру свojих нaдлeжнoсти oргaни AП Вojвoдинe прeдузимajу мeрe у циљу дoслeднoг oствaривaњa зaкoнoм урeђeнe службeнe упoтрeбe jeзикa и писaмa нaциoнaлних мaњинa – нaциoнaлних зajeдницa.

3.8. Статут града Суботице[8] у члану 9. став 1. прописује да су у Грaду у рaвнoпрaвнoj службeнoj упoтрeби српски, хрвaтски и мaђaрски jeзик, сa свojим писмимa.

3.9. Увидом у сајт Републичког завода за статистику, према последњем попису становништва из 2022. године на територији Републике Србије живи укупно 39.107 декларисаних Хрвата/Хрватица што је 0,59% од укупног броја становника на територији Републике Србије.[9]

Анализа навода из притужбе и изјашњења с аспекта антидискриминационих прописа

3.10. Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, задатак Повереника је да утврди да ли је Б.Б. поступало дискриминаторно према А.А. на основу његове националне припадности и језика, тако што му није издато Уверење на коме је име и презиме подносиоца притужбе исписано на писму националне мањине.

3.11. За разматрање овог предмета битна је и примена правила о терету доказивања прописаног чланом 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, за случај да је акт дискриминације учињен вероватним, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза сноси онај за кога се тврди да је извршио дискриминацију. Ставом 4. овог члана прописано је да се наведено правило о терету доказивања примењује и на поступак пред Повереником. Анализом навода притужбе и достављених прилога неспорно је да је Б.Б. издало Уверење о уплати обавеза јавних прихода бр. 236-437-06-3905-2023-0000 од 2. јуна 2023. године. Увидом у Уверење пореске управе наведено је да је према рачуноводственој евиденцији Одељења, порески обвезник, А.А. закључно са 2. јуном 2023. године, уплатио доспеле обавезе јавних прихода односно наведено је да се Уверење издаје у циљу добијања кредита и у друге сврхе се не може употребити. Даље, име и презиме пореског обвезника, на Уверењу исписано је ћириличким писмом. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности  анализирао је да ли је наведено поступање Б.Б. у узрочно-последичној вези са чињеницом да је подносилац притужбе припадник хрватске националне мањине. Имајући у виду наведено, терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси Б.Б.

3.13. Пре упуштања у анализу конкретног случаја а имајући у виду да је подносилац притужбе у обрасцу притужбе као основ дискриминације навео „језик“ а да се конкретан акт састоји у исписивању личног имена и презимена на ћириличком писму, Повереник указује да се у члану 2. Закона о забрани дискриминације, језик наводи као могући основ дискриминације, али се не наводи и писмо.  Имајући у виду наведено Повереник је даље само анализирао да ли је Б.Б. поступало дискриминаторно према подносицу притужбе  због његове националне припадности.

3.14. У изјашњењу и допуни изјашњења Б.Б.наведено је да је порески службеник приликом издвања Уверења поступао у најбољој намери и у складу са Законом о службеној употреби језика и писма. Истакнуто је да порески службеник није имао никакву намеру да оспори било које право лицу које је захтевало Уверење, нити да га дискриминише у било ком погледу. Сви подаци доступни пореском службенику, како је у изјашњењу наведено, били су на ћириличком писму тако да је и Уверење издато на том писму.

3.15. У прилог наведеном, Повереник указује на одредбе Закона о службеној употреби језика и писама[10] где је прописано да је у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, као и латинично писмо у складу са законом. Прописано је да се службеном употребом језика и писма сматра употреба језика и писма у раду државних органа, органа аутономних покрајина, градова и општина, установа, предузећа и других организација у тренутку вршења јавних овлашћења. Такође, чланом 3. истог закона прописано је да се службеном употребом језика и писама нарочито сматра 1) усмено и писмено општење органа и организација међусобно, као и општење са странкама, односно грађанима; 2) вођење поступка за остваривање и заштиту права, дужности и одговорности грађана; 3) вођење прописаних евиденција од стране општинских органа и организација које врше јавна овлашћења на територији општине; 4) издавање јавних исправа, као и других исправа које су од интереса за остваривање законом утврђених права грађана и 5) остваривање права, дужности и одговорности радника из рада или по основу рада. Важно је указати да припадник националне мањине има право да се обрати на свом језику и републичком органу као и да добије одговор на том језику преко јединице локалне самоуправе на чијој територији је тај језик у службеној употреби.

3.16. Даље, Повереник је посебно анализирао наводе подносиоца притужбе да му је издавањем потврде на ћириличком писму Б.Б. оспорила право на употребу личног имена и презимена на писму националне мањине. Наиме, у изјашњењу начелнице истакнуто је да порески обвезник захтев за издавање Уверења поднео у писаном облику којом приликом је појашњено да А.А. у писаном облику није поднео захтев да му се Уверења изда на језику и писму националнње мањине односно није поднео писани захтев да му се име и презиме испише латиничним писмом. У допуни изјашњења наведено је да је порески обвезник усмено затражио да му се име и презиме испише латиницом не појашњавајући да је припадник националне мањине.

3.17. У прилогу допуне изјашњења достављена је копија захтева А.А.за издавање пореског уверења. Подносилац притужбе је Б.Б. захтев за издавање уверења доставио на обрасцу који је штампан на српском језику, ћириличком писму и који је попуњен латиничким писмом. Даље, у изјашњењу је наведено да пореском обвезнику није издато ново Уверење на језику и писму националне мањине јер А.А. није ни захтевао да му се изда ново Уверење односно у телефонском разговору је потврдио да му не треба ново Уверење, већ уверавање Б.Б. да ће убудуће, када то буде захтевао, добити Уверење на језику и писму националне мањине.

3.19. Применом правила о терету доказивања и анализом навода из притужбе и изјашњења и достављених прилога, Повереник је утврдио да је Б.Б. пружило довољно доказа да разлог због којег А.А. није издато Уверење на коме је име и презиме пореског обвезника исписано латиничним писмом не представља ускраћивање права на коришћење језика и писма националних мањина. Наиме, А.А. приликом предаје захтева није прецизирао да је припадник националне мањине, а како је изјашњењем појашњено, порески службеник увидом у интерну базу података није располагао подацима о националној припадности пореског обвезника. Наиме, Повереник констатује да се национална припадност неког лица не може утврдити произвољним тумачењем имена и презимена већ само на основу слободног изјашњавања о националној припадности. С обзиром на све наведено, Повереник је дао мишљење да у конкретном случају нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби А.А., против Б.Б., због дискриминације на основу националне припадности и језика као личних својстава, нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Имајући у виду да очување идентитета националних мањина у великој мери зависи од обезбеђења поштовања права на равноправну употребу матерњег језика и писма, Повереник за заштиту равноправности у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да Повереник препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, упућује препоруку мера Б.Б.:

5.1. Да предузме потребне мере и изради образац захтева који ће бити доступан на језику и писму националих мањињна, а који су према Статуту града С. у службеној употреби.

5.2. Б.Б.обавестиће Повереника за заштиту равноправности о мерама које су предузете у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21

[3] „Службени гласник РС“, бр. 98/06, 115/21 и 16/22

[4] „Службени гласник РС“, бр. 18/2016 и 95/2018 – аутентично тумачење и 2/2023 – одкука УС

[5] „Службени гласник РС“, бр. 45/91, 5/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 -др.закон, 30/10, 47/18 и 48/18 -испр.

[6] “Сл. лист СРЈ“, бр. 11/02, „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/03 – Уставна повеља и „Сл. гласник РС“, бр. 72/09 – др. закон, 97/13 – одлука УС и 47/18

[7] Статут АП Војводине („Службени лист АП Војводине“, број 54/14) члан 24.

[8] Статут града Суботице(„Службени лист општине Суботица“, број 37/08), члан 24

[9] доступно на: https://data.stat.gov.rs/Home/Result/3104020102?languageCode=sr-Cyrl

[10] „Службени гласник РС”, број 128/20

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

805-23 Притужба због дискриминације по основу националне припадности и језика