бр. 07-00-621/2021-02  датум:  15.7.2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je поднела АА, против ББ и ВВ, пословоткиње у малопродајном објекту овог привредног друштва. Подноситељка притужбе је навела да је почела да ради у ГГ, те да је као особа са инвалидитетом приложила решење Националне службе за запошљавање и да се договорила са пословођом на којој позицији ће бити распоређена. Истакла је да је на почетку договор био испоштован али да је накнадно пребачена на друго одељење где се разболела и отишла на боловање. Након повратка са боловања шефица је пребацила на теже радно место, а затим је пребацила у други објекат на испомоћ, а све то не узимајући у обзир њено здравствено стање и чињеницу да је она особа са инвалидитетом. У притужби је навела да јој је више пута у ранијем периоду продужаван уговор, међутим како се разболела уговор јој није продужен, већ је добила отказ док је још увек била на боловању. Сматра да је према њој неоправдано неповољније поступано због њеног инвалидитета и здравственог стања као личних својстава. У току поступка затражено је изјашњење ВВ, пословоткиње у продавници ГГ и директора ББ, али тражена изјашњења нису достављена Поверенику. На основу доказа приложених уз притужбу и изјаве сведокиње утврђено је да је подноситељки притужбе утврђен 1. степен тешкоћа и препрека у раду, те да није способна за рад у неповољним микроклиматским условима, на пословима са изложеношћу респираторним иритансима, средњем и тешком физичком оптерећењу, дуготрајном стајању и раду у принудним положајима тела. Даље је утврђено да је одмах по закључењу радног односа распоређена на послове у оквиру одељења деликатеса на коме је требало да ради заједно са бар још једним запосленим а да је убрзо премештена на одељење млечних производа. Међутим, по повратку са боловања подноситељка притужбе је била распоређена да рад поново обавља на одељењу деликатеса, али да то чини сама, без помоћи других колега, при чему је убрзо премештена у други објекат. У својој изјави, сведокиња је навела да је подноситељка притужбе, иако је особа са инвалидитетом, после првог боловања распоређена по налогу пословоткиње у одељење деликатеса сама у смени без паузе јер није имао ко да је замени. АА није могла да изађе са одељења иако је имала своју терапију коју је морала да пије на време, те је упркос боловању и њеном тешком стању пребачена у други објекат на истом радном месту где јој је и позлило. Имајући у виду све наведено, Повереник је констатовао да је подноситељка притужбе учинила вероватним да је у конкретном случају учињен акт дискриминације, те терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сносили су ББ и ВВ, пословоткиња. Повереник констатује да је за распоређивање запослене осим непосредног руководиоца који врши распоређивање, одговоран и послодавац као организатор укупне делатности. Из доказа се може закључити да је подноситељка притужбе распоређена супротно решењу којим је утврђен њен инвалидитет. Разматрајући питање непродужавања уговора о раду на одређено време подноситељки притужбе, Повереник за заштиту равноправности је имао у виду да уговор о раду на одређено време по сили закона престаје истеком рока на који је закључен, те да чињеница да је запослени у моменту истека уговора на боловању не искључује законом прописану правну последицу престанка уговора. Међутим, наведено ни на који начин не ограничава право послодавца да продужи уговор о раду запосленом, као што је компанија ББ и чинила у два наврата, поготово имајући у виду наводе из притужбе да и даље постоји потреба за радним ангажовањем, због чега је на њено радно место запослена друга особа која нема инвалидитет. Будући да се ВВ и компанија ББ нису у остављеном року изјаснили на притужбу, Повереник за заштиту равноправности је утврдио чињенично стање на основу приложених доказа и применом правила о терету доказивања дао мишљење да су поступањем према подноситељки притужбе, привредно друштво ББ и ВВ, пословоткиња у малопродајном објекту повредили одредбе члана 16. Закона о забрани дискриминације и члана. 21. Закона о спречавању дискриминације лица са инвалидитетом. Овим лицима је препоручено да отклоне последице дискриминаторног поступања према подноситељки притужбе тако што ће јој упутити извињење и размотрити могућност поновног радног ангажовања уз поштовање решења Националне службе за запошљавање.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се 19. новембра 2021. године обратила АА, коју је због дискриминације на основу инвалидитета и генетске особености поднела против ББ и ВВ, пословоткиње у малопродајном објекту.
   • У притужби, између осталог, наведено је:

• да је подноситељку притужбе након повратка са боловања шефица пребацила на теже радно место, а затим је пребацила у други објекат на испомоћ, а све то не узимајући у обзир чињеницу да је она особа са инвалидитетом и да има решење о инвалидитету;
• да је подноситељка притужбе слала све дознаке, те да, иако им је била позната озбиљност њеног здравственог стања, раскинули су уговор;
• како је прецизирала, подноситељка притужбе је 26. јуна почела да ради у ГГ, у улици ДД. Према њеним наводима, као особа са инвалидитетом приложила је решење и договорила се са пословођом на којој позицији ће бити распоређена. С тим у вези распоређена је на одељење деликатеса где је њен рад добро оцењен. Међутим, решили су да је распореде да ради на одељењу млечних производа где јој се погоршало здравствено стање, те је 4. септембра 2020. године морала да оде на боловање;
• да је у међувремену добила упалу плућа, те да је о могућности коришћења годишњег одмора питала шефицу, која је почела да галами и говори да то њу не занима;
• да је по повратку на посао радила наредна три дана, али да јој се стање погоршало и добила је високу температуру, те да је опет отворила боловање до 25. односно 26. децембра;
• да ју је шефица распоредила на друго одељење иако не сме да стоји целу смену на ногама. Након четири дана је покушала да разговара са шефицом, али она није желела да је саслуша, указујући да нема времена. Како је подноситељка притужбе навела, шефица је са осталим колегама комуницирала, а њу је игнорисала. Једино јој је указала да разговара са замеником, али и да јој је „дужна сате“, те да мора да ради три дана по девет сати. Подноситељка притужбе је издржала тај рад, али уласком у следећу годину и даље се наставио рад на одељењу деликатеса где је распоређена и где је рад обављала сама иако јој је речено да ће неко увек бити ту са њом. Након тога је подноситељки притужбе саопштено да је шаљу у другу радњу на испомоћ, где јој је указано да ће се мењати на недељу дана;
• да је подноситељка притужбе отишла тамо, али да пословоткиња није била обавештена да је она особа са инвалидитетом. Темпо којим се радило јој је угрожавао здравље тако да јој је прве недеље скочио притисак, док јој се друге недеље стање погоршало;
• да јој се једно јутро слошило, није могла да стоји на ногама, вртело јој се у глави, те је позвала колегиницу да дође да је замени. Шефици је рекла да јој је лоше, на шта јој је она указала да иде да се мало одмори. У том моменту подноситељка притужбе је добила напад астме и позвана је хитна помоћ;
• да је опет отишла на боловање, те да је имала хируршку интервенцију и да је пала у анемију, добила је ковид, након чега се сумњало да има плућну емболију. У периоду када је имала хируршку интервенцију шефица је позвала и рекла да тако не може, те да дође да потпишу отказ. У периоду када је имала ковид шефица је поново позвала и рекла да су потребне друге дознаке;
• да указује да је колегиница ЂЂ која је радила са подноситељком притужбе малтретирала, није јој дала да оде у тоалет након попијене таблете за притисак. Та колегиница је у комори терала да скине шунку тешку преко 14кг са највише полице. Поноситељка притужбе је скинула и није јој било добро, након чега је чула колегиницу да говори „Ето, она не може, не могу ни ја, и ја сам оперисана, нек запосли ГГ само ОСИ па нек им они раде“. Како је навела, подноситељка притужбе је то рекла шефици, али она није ништа предузела;
• да је боловање трајало до 19. октобра, а да јој је уговор заснован на одређено време раскинут 24. септембра.
  • У прилогу притужбе достављено је: 1) решење Националне службе за запошљавање бр. … од 27.6.2012. године; 2) решење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање бр. … од 28.10.2011. године; 3) решење о престанку радног односа бр. … од 27.8.2021. године; 4) извештај лекара специјалисте бр. … од 27.1.2021. године, Универзитетски клинички центар Србије, Ургентни центар.
  • У допуни притужбе од 31. јануара године, АА је прецизирала да је била на боловању у периоду од 4. септембра 2020. године до 29. децембра 2020. године, уз један мали прекид, те да је по повратку на посао радила девет сати до краја 2020. године. На боловању је поново била од 27. јануара 2021. године када јој је позлило на послу, до 27. августа 2021. године. У међувремену је боравила у болници, у Институту за реуматологију, те да јој је, без обзира што је лечење и даље трајало, раскинут уговор 24. септембра 2021. године. Како је подноситељка притужбе навела, не њено место је примљена особа која нема инвалидитет, али да према њеним сазнањима, та особа већ дуже време не ради.
  • У прилогу допуне притужбе достављено је: 1) уговор о раду бр. … од 25.6.2020. године; 2) уговор о раду бр. … од 25.6.2021. године; 3) уговор о раду бр. … од 25.7.2021. године; 4) отпусна листа са епикризом, бр. …, Универзитетски клинички центар Србије; 5) извештај лекара специјалисте бр. … од 4.6.2021. године, Универзитетски клинички центар Србије; 6) извештај лекара специјалисте бр. … од 28.5.2021. године, Универзитетски клинички центар Србије; 7) извештај лекара специјалисте бр. … од 28.5.2021. године, Универзитетски клинички центар Србије; 8) извештај лекара специјалисте бр. … од 11.6.2021. године, Универзитетски клинички центар Србије; 9) извештај лекара специјалисте бр. … од 8.10.2021. године, Универзитетски клинички центар Србије; 10) отпусна листа са епикризом, бр. …, Универзитетски клинички центар Србије; 11) отпусна листа са епикризом, бр. …, Универзитетски клинички центар Србије; 12) извештај лекара специјалисте бр. … од 30.1.2021. године, Универзитетски клинички центар Србије; 13) отпусна листа са епикризом, бр. …, Универзитетски клинички центар Србије; 14) извештај лекара специјалисте бр. … од 16.6.2021. године, Универзитетски клинички центар Србије; 15) извештај – налаз лекара од 21.6.2021. године, Војномедицинска академија; 16) отпусна листа од 29.6.2021. године,  Војномедицинска академија; 17) извештај лекара специјалисте бр. … од 24.12.2020. године; 18) извештај од 10.12.2020. године, Специјалистичка поликлиника ПрофМедика Симеуновић; 19) извештај од 24.11.2020. године, Специјалистичка поликлиника ПрофМедика Симеуновић; 20) извештај од 24.9.2020. године, Дом здравља Земун; 21) извештај од 14.9.2020. године, Дом здравља Земун; 22) извештај од 4.9.2020. године, Дом здравља Земун; 22) извештај од 3.10.2020. године, Дом здравља Земун; 23) извештај од 9.10.2020. године, Дом здравља Земун; 24) извештај од 11.10.2020. године, Дом здравља Земун; 25) извештај од 1.11.2020. године, Дом здравља Земун; 26) извештај лекара специјалисте бр. … од 27.9.2020. године, КБЦ Бежанијска коса; 27) извештај лекара специјалисте бр. … КБЦ Бежанијска коса; 28) извештај лекара специјалисте, Клиничко болнички центар Земун; 29) извештај од 27.9.2020. године, Дом здравља Земун; 30) извештај од 20.11.2020. године, Дом здравља Земун; 31) потврда од 22.4.2021. године, Универзитетски клинички центар Србије; 32) оцена од 9.8.2021. године, Републички фонд за здравствено осигурање; 33) оцена од 2.6.2021. године, Републички фонд за здравствено осигурање; 34) потврда од 22.6.2021. године, Војномедицинска академија; 35) оцена од 7.5.2021. године, Републички фонд за здравствено осигурање; 36) оцена од 26.7.2021. године, Републички фонд за здравствено осигурање; 37) оцена од 9.8.2021. године, Републички фонд за здравствено осигурање; 38) оцена од 12.5.2021. године, Републички фонд за здравствено осигурање; 39) оцена од 6.4.2021. године, Републички фонд за здравствено осигурање; 40) оцена од 16.3.2021. године, Републички фонд за здравствено осигурање; 41) оцена од 8.2.2021. године, Републички фонд за здравствено осигурање; 42) оцена од 19.2.2021. године, Републички фонд за здравствено осигурање; 43) оцена од 1.7.2021. године, Републички фонд за здравствено осигурање; 44) оцена од 14.6.2021. године, Републички фонд за здравствено осигурање; 45) оцена од 17.11.2020. године, Републички фонд за здравствено осигурање; 46) оцена од 25.11.2020. године, Републички фонд за здравствено осигурање; 47) оцена од 28.12.2020. године, Републички фонд за здравствено осигурање; 48) изјашњење од 13.11.2020. године, Републички фонд за здравствено осигурање; 49) оцена од 13.11.2020. године, Републички фонд за здравствено осигурање; 50) оцена од 4.11.2020. године, Републички фонд за здравствено осигурање; 51) оцена од 11.12.2020. године, Републички фонд за здравствено осигурање.
  • У допуни притужбе од 24. маја 2022. године, АА је предложила бившу колегиницу, као сведокињу за наводе изнете у притужби.
  • Сведокиња за коју је затражено да не буде откривен њен идентитет, је 1. јуна године Поверенику доставила своју изјаву.

1.8. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка затражено изјашњење ВВ, пословоткиње у продавници ГГ и директора ББ. Тражена изјашњења нису достављена Поверенику, иако је захтев за изјашњење пословоткиње примљен 13. априла 2022. године, а захтев изјашњење директора 13. јуна 2022. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у решење Националне службе за запошљавање бр. … од 27.6.2012. године утврђено је да је АА налазом, мишљењем и оценом радне способности и могућности запослења или одржавања запослења утврђен 1. степен тешкоћа и препрека у раду. АА има статус особе са инвалидитетом која се запошљава под општим условима. У образложењу решења између осталог је наведено, АА није способна за рад у неповољним микроклиматским условима, на пословима са изложеношћу респираторним иритансима, средњем и тешком физичком оптерећењу, дуготрајном стајању и раду у принудним положајима тела. Уз наведена ограничења способна је за лакше послове које обављају претежно седећи или изменама седења и ходања – стајања (административни послови, евиденција, архива…).
• Увидом у уговор о раду бр. … од 25.6.2020. године утврђено је да ББ заснива радни однос са АА. Запослена обавља послове на радном месту Продавац на сервисним линијама II ОСИ у Сектор операција, са врстом спреме – Трговачка и друга, III степен. Запослена ради на одређено време почев од 25.6.2020. године најдуже до 24.6.2021. године, због привремено повећаног обима посла.
• Увидом у уговор о раду бр. … од 25.6.2021. године утврђено је да ББ заснива радни однос са АА. Запослена обавља послове на радном месту Продавац на сервисним линијама II ОСИ у Сектор операција, са врстом спреме – Трговачка и друга, III степен. Запослена ради на одређено време почев од 25.6.2021. године најдуже до 24.7.2021. године, због привремено повећаног обима посла.
• Увидом у уговор о раду бр. … од 25.7.2021. године утврђено је да ББ заснива радни однос са АА. Запослена обавља послове на радном месту Продавац на сервисним линијама II ОСИ у Сектор операција, са врстом спреме – Трговачка и друга, III степен. Запослена ради на одређено време почев од 25.7.2021. године најдуже до 24.9.2021. године, због привремено повећаног обима посла.
• Увидом у решење о престанку радног односа бр. … од 27.8.2021. године утврђеној је да запосленој АА са којом је заснован радни однос на одређено време, престаје радни однос истеком рока на који је заснован по уговору о раду бр. … од 25.7.2021. године. Запосленој радни однос престаје 24.9.2021. године.
• У својој изјави сведокиња је навела следеће: АА је у наш објекат дошла као особа са инвалидитетом. Иако је особа са инвалидитетом, АА је стављена на одељење „ЕЕ“. У почетку је радила са колегиницом. Међутим, после првог боловања стављена је на деликатес сама у смени. По налогу пословође ВВ она је остала на деликатесу на ком има доста посла. Сама у смени без паузе јер није имао ко да је замени. АА није могла изаћи са одељења иако је имала своју терапију коју је морала пити на време. даље је навела да се чула са АА и да јој је она рекла да је упркос боловању и њеном тешком стању пребачена у други објекат на исто радно место где јој је и позлило.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, прилоге, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије^[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[4], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива, између осталог и на националној припадности или етничком пореклу и језику. Одредбом чл. 16. ст. 1. Закона о забрани дискриминације прописано је да забрањена је дискриминација у области рада односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Одредбом чл. 26. ст. 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота, док је одредбом ст. 2. истог члана прописано да се начин остваривања и заштита права особа са инвалидитетом уређује посебним законом. Према одредби чл. 27. ст. 1, забрањена је дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање.

3.5. Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[5] уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, а у чл. 21. прописана је забрана дискриминације због инвалидитета у запошљавању и остваривању права из радног односа.

3.6. Законом о раду[6] је прописано да је запосленом – особи са инвалидитетом послодавац је дужан да обезбеди обављање послова према радној способности, у складу са законом. Према одредби чл. 175. ст. 1. тач. 1), радни однос престаје истеком рока за који је заснован.

3.7 Одредбом члана 164. Закона о раду прописано је да ако запослени претрпи повреду или штету на раду или у вези са радом, послодавац је дужан да му накнади штету у складу са законом и општим актом.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли су ББ и ВВ, пословоткиња у малопродајном објекту овог привредног друштва, својим поступањем или пропуштањем ставили АА у неповољнији положај на основу личних својстава – инвалидитета и здравственог стања.

3.9.  Имајући у виду да се лица против којих је поднета притужба нису изјаснила на наводе притужбе, Повереник је разматрао предмет на основу чињеница и доказа којима располаже. С тим у вези, Повереник истиче да је у овој правној ствари важна и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, подносилац притужбе треба да учини вероватним да су ББ и ВВ, запослена на радном месту пословоткиње овог привредног друштва извршили акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на правном и физичком лицу против којих је притужба поднета. Према наводима из притужбе и приложеним доказима утврђено je да је АА одмах по закључењу радног односа распоређена на послове у оквиру одељења деликатеса на коме је требало да ради заједно са још једним запосленим, а да је убрзо премештена на одељење млечних производа. Подноситељка притужбе је навела да је на том одељењу рад обављала на задовољавајући начин и да ти послови нису код ње изазивали повишени физички напор. Међутим, по повратку са боловања које је било изазвано упалом плућа, подноситељка притужбе је била распоређена да ради на одељењу деликатеса, али да то чини сама, без помоћи других колега. Поред тога из доказа произлази да је убрзо премештена и у други објекат. Решењем Националне службе за запошљавање бр. … од 27.6.2012. године утврђено је да је АА налазом, мишљењем и оценом радне способности и могућности запослења или одржавања запослења утврђен 1. степен тешкоћа и препрека у раду, односно да није способна за рад у неповољним микроклиматским условима, на пословима са изложеношћу респираторним иритансима, средњем и тешком физичком оптерећењу, дуготрајном стајању и раду у принудним положајима тела. У поступку је прибављена и изјава сведокиње која је изјавила да је подноситељка притужбе, иако особа са инвалидитетом, после првог боловања распоређена у одељење деликатеса сама у смени. У изјави је наведено да је по налогу пословоткиње ВВ остала на деликатесу на ком има доста посла, сама у смени и без паузе јер није имао ко да је замени. Сведокиња је навела да АА није могла да изађе са одељења иако је имала своју терапију коју је морала да пије на време, те да је упркос боловању и њеном тешком стању пребачена у други објекат на исто радно место где јој је и позлило. Имајући у виду наводе из притужбе и достављене доказе, Повереник констатује да је подноситељка притужбе учинила вероватним да је у конкретном случају учињен акт дискриминације, те терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости у складу са цитираним чланом 45. Закона о забрани дискриминације сносе ББ и ВВ, пословоткиња у малопродајном објекту овог привредног друштва.

3.11. Закон о забрани дискриминације у члану 16. забрањује дискриминацију у области рада односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, док је чланом 21. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом забрањена дискриминација због инвалидности у запошљавању и остваривању права из радног односа према запосленој особи са инвалидитетом. У вези са овим члановима потребно је имати у виду и одредбе Закона о раду који у члану 12. прописује да запослена особа са инвалидитетом има право на посебну заштиту, у складу са законом. Такође одредбама члана 16. овог закона прописано је да је послодавац дужан да запосленом обезбеди услове рада и организује безбедан рад и заштиту живота и здравља на раду, у складу са законом и другим прописима. Поред тога, чланом 20. овог закона је прописано да је забрањена дискриминација у односу на услове рада и сва права из радног односа. Чланом 22. став 2. Закона о раду прописано је да се одредбе закона, општег акта и уговора о раду које се односе на посебну заштиту и помоћ одређеним категоријама запослених, а посебно оне о заштити особа са инвалидитетом, не сматрају дискриминацијом. Даље, чланом 101. Закона о раду прописана је посебна заштита особа са инвалидитетом и запосленог са здравственим сметњама, на начин да је послодавац овим особама дужан да обезбеди обављање послова према њиховој радној способности, у складу са законом.

3.12. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности налази да је за акте дискриминације који су у корелацији са распоређивањем запосленог код послодавца осим непосредног руководиоца који врши распоређивање, одговорно и сâмо правно лице – привредно друштво ББ као организатор укупне делатности. У прилог одговорности компаније ББ говори и чињеница да је и приликом иницијалног закључења уговора, подноситељка притужбе такође распоређена на одељење деликатеса, а на коме су захтеви обављања посла – целодневно стајање и подизање тешког терет, некомпатибилни са утврђеним инвалидитетом подноситељке притужбе и супротни решењу Националне службе за запошљавање и датом налазу, мишљењу и оцени радне способности и могућности запослења или одржавања запослења.

3.13. Разматрајући питање непродужавања уговора о раду на одређено време подноситељки притужбе, Повереник за заштиту равноправности је имао у виду да уговор о раду на одређено време по сили закона престаје истеком рока на који је закључен, те да чињеница да је запослени у моменту истека уговора на боловању не искључује законом прописану правну последицу престанка уговора. Међутим, наведено ни на који начин не ограничава право послодавца да продужи уговор о раду запосленом, као што је компанија ББ и чинила у два наврата, поготово имајући у виду наводе из притужбе да и даље постоји потреба за радним ангажовањем, због чега је на њено радно место запослена друга особа која нема инвалидитет. Будући да се ВВ и компанија ББ нису у остављеном року изјаснили на притужбу, Повереник за заштиту равноправности је утврдио чињенично стање на основу приложених доказа и применом правила о терету доказивања дао мишљење да су поступањем према подноситељки притужбе, привредно друштво ББ и ВВ, пословоткиња у малопродајном објекту повредили одредбе члана 16. Закона о забрани дискриминације и члана. 21. Закона о спречавању дискриминације лица са инвалидитетом.

3.14. Повереник за заштиту равноправности указује да су особе са инвалидитетом једна од најрањивијих друштвених група која је подложна свим облицима дискриминације. Различита истраживања показују да је у Србији дискриминација особа са инвалидитетом, било непосредна или посредна, широко распрострањена у свим областима друштвеног живота, а посебно у области рада и запошљавања. Наведено показује и пракса Повереника за заштиту равноправности којем је највише притужби због дискриминације на основу инвалидитета током 2021. године поднето у поступку пред органима јавне власти и у области рада и запошљавања.[7] Већ годинама, кроз своје редовне годишње извештаје, Повереник између осталог указује да је потребно особама са инвалидитетом обезбедити услове за пуно остваривање свих загарантованих права. Како је у Посебном извештају Повереника за заштиту равноправности о дискриминацији у области рада и запошљавања наведено, и даље су присутни стереотипи и предрасуде о капацитетима и продуктивности особа са инвалидитетом, што им у знатној мери отежава и сâмо запошљавање. Међутим, када се особа са инвалидитетом и запосли, настаје нови проблем, а то је адекватно разумно прилагођавање радног места и послова. Следећи проблем је оцена радне способности и могућности запослења или одржања запослења, у току које се радна способности често сагледава у односу на препреке, а не способности и могућности како саме особе са инвалидитетом, тако и могућности и потребе послодаваца. Нису ретке ситуације да је особа била запослена али да је након наступања инвалидности премештена на ниже радно место или отпуштена. У циљу указивања на овакву праксу, Повереник је у току 2017. године покренуо парнични поступак због дискриминације жене која је отпуштена са посла због свог здравственог стања на основу којег јој је утврђен одређени степен инвалидитета.[8] Да је значајно узети у обзир запажања из Посебног извештаја о дискриминацији у области рада и запошљавања који је припремила и поднела Народној скупштини институција Повереника за заштиту равноправности, указано је у Стрaтeгиjи унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период од 2020. до 2024. године.[9] У Стратегији је између осталог наведено и да је Комитет за права особа са инвалидитетом забринут због недовољне правне заштите запослених са инвалидитетом од отпуштања и што се у довољној мери не обезбеђују разумна прилагођавања. Стрaтeгиja зaпoшљaвaњa у Рeпублици Србиjи зa пeриoд oд 2021. дo 2026. гoдинe[10] прeпoзнaje oсoбe сa инвaлидитeтoм кao jeдну oд тeжe зaпoшљивих кaтeгoриja стaнoвништвa. Стрaтeгиja прeдвиђa рeaлизaциjу мeрa aктивнe пoлитикe зaпoшљaвaњa, унaпрeђeњe њихoвoг спрoвoђeњa, крeирaњe нoвих, унaпрeђeњe прaћeњa стaњa и крeтaњa нa тржишту рaдa и исхoдa и утицaja тих мeрa. Пoсeбнe мeрe кoje прeдвиђajу унaпрeђeњe пoлoжaja oсoбa сa инвaлидитeтoм усмeрeнe су нa: пoдстицaњe зaпoшљaвaњa нa oтвoрeнoм тржишту рaдa, пoдизaњe eфикaснoсти у рaду и учeњу уз кoмбинoвaњe рaзличитих пoступaкa крoз инклузивнo учeњe и рaзличитe мeрe пoдршкe и aсистeнциje, успoстaвљaњe мeхaнизaмa припрeмe и пoдршкe нa рaднoм мeсту, пoсeбнo зa oсoбe сa инвaлидитeтoм кoje сe зaпoшљaвajу пoд пoсeбним услoвимa.

4. МИШЉЕЊЕ

Поступањем према подноситељки притужбе, пословоткиња ВВ и привредно друштво ББ повредили су одредбе члана 16. Закона о забрани дискриминације и члана. 21. Закона о спречавању дискриминације лица са инвалидитетом.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује привредном друштву ББ и пословоткињи ВВ да отклоне последице дискриминаторног поступања према подноситељки притужбе тако што ће јој упутити извињење и размотрити могућност поновног радног ангажовања уз поштовање решења Националне службе за запошљавање.

Потребно је да компанија ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико привредно друштво ББ и ВВ не поступе по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21, члан 21.

[4] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21,  члан 2.

[5] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

[6] „Службени гласник РС“, бр. 24/05,61/05, 54/09, 32/13 и 75/14, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење, члан 101.

[7] Редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2021. годину. Доступно на: http://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[8] Посебан извештај Повереника за заштиту равноправности о дискриминацији у области рада и запошљавања. Доступно на: http://ravnopravnost.gov.rs/posebni-izvestaji/

[9] Доступно на: http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=208196bc-ca49-4179-9f72-dbfdc2065435&regactid=430209&doctype=reg

[10] „Службени гласник РС“, бр. 18/21 и 36/21

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

791-21 Притужба због дискриминације на основу инвалидитета у области рада и запошљавања