бр. 011-00-26/2022-02 датум: 16.11.2022.године
МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ
Маја Поповић, министарка
11000 БЕОГРАД
Немањина 22-26
Предмет: Иницијатива за измену и допуну члана Кривичног законика у погледу прописивања кривичног дела због злоупотребе и објављивања снимака полно експлицитног садржаја
Поштована госпођо Поповић,
Као што Вам је познато, Повереник за заштиту равноправности у оквиру надлежности прописаних Законом о забрани дискриминације[1] прати спровођење закона и других прописа и иницира доношење или измену прописа у циљу унапређења равноправности и заштите од дискриминације.
Тако је Повереник у претходном периоду поднео више иницијатива за измену Кривичног законика а у циљу његовог усклађивања са Конвенцијом о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, као и са Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом. Како Кривични законик још увек није измењен, поред већ наведених иницијатива, Министарству правде као овлашћеном предлагачу, упућујемо и иницијативу за измену овог законика у Глави 14. Кривична дела против слободе и права човека и грађанина прописивањем посебног дела због злоупотребе и објављивања снимака полно експлицитног садржаја. Имајући у виду да се све ове иницијативе претежно односе на механизме заштите од родно заснованог насиља, мишљења смо да је измене најцелисходније извршити истовремено.
Повереник истиче да је неспорна важност правовременог санкционисања свих видова и облика насиља, па тако и родно заснованог насиља као учесталог облика насиља уопште. Разумевању родно засновано насиља у нашем друштву, између осталог, у великој мери су допринеле измене Кривичног законика које су пре доста година препознале породично насиље као посебно кривично дело. Захваљујући овим изменама, породично насиље више није било приватна ствар већ друштвени проблем, након чега су уследиле и друге измене законодавства: уводене су мере заштите од насиља у породици и партнерским односима, строже казне за сексуалне деликте, забрана приближавања и комуникације са жртвом, кривична дела прогањања и полног узнемиравања, а усвојен је и Закон о спречавању насиља у породици и сл.
На проблеме родно заснованог, вршњачког и сваког другог насиља, као и на потребу јачања механизама заштите жртава насиља, Повереник више година у континуитету указује, како подношењем иницијатива тако и препорукма мера органима јавне власти и другим активностима у складу са прописаном надлежношћу. Дискриминација пре свега жена и девојчица на основу пола, неретко је узрокована чврсто укорењеним, традиционалним, патријахалним стереотипима о родним улогама у породици и широј заједници према којима је жена у „власништву“ мушкарца. Последица оваквих схватања су неједнаки односи моћи, али и друштвено толерисање и прихватање насиља као нормалног понашања.
Имајући у виду савремени убрзани развој науке и технике, сведоци смо да се као средство за вршење насиља све више користе и дигиталне технологије, тако да овај вид насиља поприма шире размере и није ограничен само на физички простор, јер се путем интернета и друштвених мрежа шири и на онлајн сферу. Креира се зачарани круг насиља из којег се тешко излази, оно има широку публику у дигиталној заједници која може континуирано да прати сам процес злостављања, а неретко чак у насиљу и ужива и учествује. Последице оваквог насиља су далекосежне и уколико се не санкционише, жртве могу бити континуирано и дугорочно изложене учињеном насиљу.
Примера ради, у тексту објављеном на интернет презентацији Шер фондације[2] појашњен је један од могућих појавних облика родно заснованог насиља посредством дигиталних технологија. У тексту се, између осталог, наводи: „Осветничка порнографија је један од облика онлајн насиља над женама који се испољава кроз објављивање сексуално експлицитног садржаја, без сагласности особе која је снимана, у циљу омаловажавања, узнемиравања, уцене, или чак и забаве. Без обзира на циљ, осветничка порнографија представља тешко задирање у приватност и наноси дубоку емотивну штету особи која је то преживела. Чак и када је особа дала сагласност да буде снимана, чак и ако је дала сагласност за дистрибуцију, па касније ту сагласност повукла, особа која је снимала или дошла у посед, или само проследила онлине, и даље мора бити свесна да се такав материјал не сме дистрибуирати без изричите сагласности. То могу бити видео и фотографски снимци, као и текстуални материјали где се до детаља описује сексуални живот, чин и навике одређене особе, или групе особа јер нити је сексуални чин изразито моногаман чин, нити је начин дистрибуције везан за једну платформу. Због тога се као особе које могу да буду таргетиране, учиниоци и средства извршења појављује велики број индивидуа, група, платформи и техничких инструмената“. Други пример оваквог облика насиља, јесте и догађај који је узнемирио јавност у Србији почетком прошле године, а који се односи на Телеграм групу у којој су корисници делили садржаје осветничке порнографије, односно интимне фотографије и снимке девојака, док је једна од тих група бројала чак 36.000 људи[3].
Имајући у виду овакву ситуацију и потребу давања одговора на ове нове облике насиља, Повереник је заједно са УНФПА – агенцијом Уједињених нација за сексуално и репродуктивно здравље, на локалном нивоу покренуо кампању „Твоје тело је твоје. И на нету и у стварном свету“ која је део глобалне кампање „Bodyright“ са циљем подизања свести о родно заснованом насиљу почињеном посредством технологије и потреби да се на ово насиље снажно одговори. Насиље посредством технологије је стварно насиље које се јавља у много различитих облика. У глобалној кампањи је указано да подаци показују да је 85% жена са приступом интернету изјавило да су сведочиле насиљу на мрежи а 38% да је насиље лично искусило. Према доступним подацима, Србија има велики број корисника интернета, а који је у сталном порасту, посебно од почетка пандемије Ковид 19. Републички завод за статистику указује да 81,2% становништва свакодневно користи интернет а 74,3% корисника интернета има друштвене мреже, што указује на важност виртуелног простора.
Неспорно је да интернет често може бити место мржње и непријатељства. Најновије истраживање у Србији показало је да се више од 78% анкетираних младих девојака не осећа безбедно у дигиталном простору иако проводе најмање три сата дневно на интернету. Такође, више од 74% девојака је изјавило да никада нису биле део било које кампање за подизање свести о родно заснованом насиљу изазваном технологијом. Ова информација указује на то да млади у Србији немају довољно информација о различитим облицима насиља над девојчицама и женама, не могу да комуницирају о њима и не знају како да се заштите и коме да се обрате за помоћ ако су изложене оваквој врсти насиља.
Имајући у виду нове облике и врсте насиља у дигиталном свету, у оквиру кампање израђен је и Појмовник родно заснованог насиља почињеног посредством технологије. У оквиру овог појмовника посебан део посвећен је и облицима родно заснованог насиља почињеног посредством технологије. Тако је, поред сајбер насиља и родно заснованог онлајн узнемиравања, угрожавања приватности и безбедности посредством технологија, појашњено и шта представља сексуално насиље у дигиталном окружењу. У овој публикацији је наведено следеће: „Сексуално насиље у дигиталном окружењу обухвата различите облике сексуалног злостављања које се спроводи посредством информационо-комуникационих технологија и/или се врши у дигиталном окружењу. Оно укључује злостављање посредством визуелног садржаја, без обзира на то да ли је визуелни материјал стваран или се до њега дошло манипулацијом компјутерским програмима – у другом случају, говоримо о дипфејку. У злостављање посредством визуелног садржаја спадају подсукњавање и перверзњачко фотографисање; порнографија без сагласности и сексуална изнуда; синтетички сексуални медији, дипфејкови и лажна (дипфејк) порнографија; секстинг и злостављачки секстинг; сајбер егзибиционизам, нежељена порнографија и дикпик фотографије/фотографије пениса. Сексуално насиље у дигиталном окружењу се, нажалост, често прелива и преклапа са сексуалним насиљем у офлајн свету, а када се то деси, говоримо о грумовању у онлајн простору, нежељеним сексуалним искуствима уживо омогућеним технологијом, као и о електронски потпомогнутој трговини људима. Сексуално насиље у дигиталном окружењу може представљати и наставак сексуалног насиља у офлајн свету – пример је пракса снимања и/или емитовања сексуалних напада и силовања.“
Имајући у виду да су у питању облици насиља употребом савремених технологија, Повереник је извршио и анализу упоредно правних прописа.
Када говоримо о законодавном оквиру Европске уније, подсећамо на Директиву 2018/1808 о измени Директиве 2010/13/ЕУ о координацији одређених одредаба утврђених законима и другим прописима у државама чланицама о пружању аудиовизуелних медијских услуга[4] у складу са којом су платформе за размену видео садржаја дужне, између осталог, да предузимају „одговарајуће мере у погледу заштите малолетника од програма, видео записа које су генерисали корисници, и аудиовизуелних комерцијалних комуникација којима би се могло наштетити њиховом физичком, психичком или моралном развоју, као и мере у погледу заштите шире јавности од програма, видео записа које су генерисали корисници и аудиовизуелних комерцијалних комуникација које садрже подстрек на насиље или мржњу против групе лица или члана неке групе на основу било ког личног својства“[5]. Такође, Директива 2011/93/ЕУ о сузбијању сексуалног злостављања и сексуалног искоришћавања деце и дечије порнографије[6] сваку врсту злостављања и искоришћавања деце квалификује као тешко кршење људских права и предвиђа велики број кривичних дела захтевајући строге казне, те налаже државама да са интернета уклањају такве садржаје и блокирају веб сајтове са таквим садржајем. И Европски суд за људска права је у више наврата у својим одлукама нагласио да је родно засновано и породично насиље једно од најтежих форми дискриминације, са често најтежим последицама.
Анализом упоредне праксе у региону може се констатовати да су поједине земље већ предузеле или предузимају мере посебног санкционисања злоупотребе снимака полно експлицитног садржаја. Тако су, примера ради, у Републици Хрватској, усвојене измене и допуне кривичног законодавства[7] 2021. године, којима је као посебно дело прописана злоупотреба снимака полно експлицитног садржаја. Такође, најављеним Нацртом о изменама и допунама Кривичног законика Црне Горе предложено је увођење посебног кривичног дела – злоупотребе туђег снимка, фотографије, портрета, аудио записа или списа са сексуално експлицитним садржајем[8].
Иако је Република Србија развила широк нормативни оквир у циљу превенције и одговора на различите облике родно заснованог насиља, многи облици овог насиља још увек нису препознати, нити формално признати законом.
Кривични законик у Републици Србији прописује кривична дела против слобода и права човека и грађанина, односно дефинише, између осталих, кривична дела – неовлашћено прислушкивање и снимање (члан 143), неовлашћено фотографисање (члан 144), неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка, неовлашћено прикупљање личних података (члан 146). Међутим, иако су ова дела широко постављена, не препознају у довољној мери специфичности и потребу санкционисања софистицираних облика родно заснованог насиља злоупотребом снимака полно експлицитног садржаја, без или са пристанком. С тим у вези, Повереник упућује ову иницијативу за измене и допуне Кривичног законика у Глави 14. Кривична дела против слободе и права човека и грађанина прописивањем посебног дела због злоупотребе и објављивања снимака полно експлицитног садржаја тако што би се посебно санкционисала злоупотреба правих или лажних снимака полно експлицитног садржаја, и/или осветничка порнографија. Посебно је потребно санкционисати чињење доступним овог садржаја трећем лицу или већем броју лица, као и када је садржај објављен или уступљен употребом рачунара, средстава информационих или комуникационих технологија или на други начин.
Имајући у виду наведено, неопходно је извршити измену прописа како би се унапредили постојећи механизми заштите и системи подршке за одговор на овај вид родно заснованог насиља.
[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 33. став 1. тачка 7, а у вези тачке 5.
[2] https://www.sharefoundation.info/sr/osvetnicka-pornografija-solidarnost-i-podrska-pa-tek-onda-regulacija/
[3] https://autonomija.info/reaguj-osvetnicka-pornografija-je-dokumentovano-nasilje-nad-zenama/
[4] https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/TXT/?uri=celex%3A32018L1808
[5] Члан 28б Директиве 2018/1080 ЕЗ
[6] https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/TXT/?uri=celex%3A32011L0093
[7] https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2021_07_84_1562.html
[8] https://www.vijesti.me/vijesti/crna-hronika/615107/osvetnicka-pornografija-bice-novo-krivicno-djelo
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
781-22 Иницијатива за измену Кривичног законика – злоупотреба снимака 
