бр. 07-00-596/2021-02  датум: 4.4. 2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А.А. против привредног друштва Б.Б.., због дискриминације на основу старосног доба. У притужби је, између осталог, наведено да подноситељка притужбе запослена у привредном друштву Б.Б. од августа 2018. године. Даље је наведено да је конкурисала за место пословође за малопродајни објекат у Јајинцима као и да је била на обуци у Тренинг центру у Зрењанину. У наставку је додато да никада није имала обуку као млађе колеге, да јој плата никада није повећана као млађим колегама као и да није унапређена као што јесу млађе колеге. У изјашњењу привредног друштва Б.Б., између осталог, наведено је да је поодноситељка притужбе засновала радни однос у привредном друштву  Б.Б. на пословима продавац II  класе, у ком периоду је остварила основну зараду предвиђену за све запослене који обављају ове послове. Наведено је, да зарада запослених зависи од уговорене основне зараде и законом предвиђених параметара за увећање зараде, односно корективних параметара предвиђених Правилником о раду и уговором о раду, који су једнаки за све запослене који обављају исте послове у привредном друштву, те да су нетачни су наводи подноситељке притужбе да је само млађим колегама повећана плата. У наставку је додато да у пракси, иако је завршила обуку за пословођу, А.А., наведене послове у малопродајном објекту није могла самостално да обавља (нарочито се тешко сналазила у раду на рачунару) због чега је распоређена на послове: продавац сениор. У поступку је утврђено да Б.Б. има око 2.375 запослених, од чега 46 запослених старосног доба преко 60 година, 403 запослених старосног доба од 50 до 60 година старости, док је 15 запослених распоређено на пословима пословође која су приближно старосног доба као подноситељка притужбе. Подноситељки притужбе је понуђено да похађа обуку за послове пословође након чега је полагала тест самосталности у раду за обављање послова пословође у малопродајном објекту. Подноситељка притужбе није положила тест самосталности. Положен тест самосталности у раду за послове пословође представља предуслов за распоређивање запослених за обављање наведених послова. Анализом притужбе, изјашњења као и увидом у доказе и чињенице може се констатовати да поступање послодавца у конкретном случају, према А.А. није у узрочној вези са њеним старосним добом. Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да привредно друштво Б.Б. није дискриминисло А.А. на основу њеног старосног доба, односно није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.  

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила А.А. против привредног друштва Б.Б.. из Зрењанина, због дискриминације на основу старосног доба.
   • У притужби и допуни притужбе је, између осталог, наведено:

• да је запослена у привредном друштву Б.Б. од августа 2018. године;
• да има 58 година и 38 година радног стажа;
• да је конкурисала за место пословође за МПО у Јајинцима;
• да је недељу дана била на обуци у Тренинг центру у Зрењанину где потом одлази у МПО Миријево на даље обучавање;
• да није била задовољна обуком због чега је пребачена у МПО Филмски град на даљу обуку;
• да је после месец дана обуке полагала испит за пословођу и добила решење за пословођу II класе;
• да је крајем марта 2019. године добила решење којом се распоређује на нижу позицију (продавац – сениор);
• да никада није имала обуку као млађе колеге, да јој плата није никада повећана као млађим колегама, да није унапређена као млађе колеге;
• да је оцењивана највећим оценама али да јој плата није повећана од јануара 2020. године;
• да је незадовољна положајем на послу почела да води дневник;
• да јој је понуђено радно место пословође II класе уколико положи тест самосталности који се састоји од 100 питања;
• да Недић Теодора, распоређена на радно место пословођа II класе нема положен тест;
• да је договорено да јој Ц.Ц. објасни неке детаље који јој нису јасни или их није дуго радила;
• да је тест полагала 8. фебруара 2022. године као и да је тестирање почело у 10 часова а завршило се између 14.30 и 15 часова;
• да је на тесту било 61 питање и да је тестирање обавио Бранко Капетановић, пословни консултант;
• да је пред крај тестирања била уморна, деконцентрисана и изнервирана због чега није положила тест;
• да је 25. фебруара 2022. године преподневну смену завршила сат времена раније јер је на послу доведена до „ивице“ нервног слома због чега је завршила на психијатрији.

1.3. У допуни притужбе од 31. марта 2022. године подноситељка притужбе ја навела да се због вербалног сукоба са шефовима налази под стресом због чега је налази на боловању. Додала је да због тога не може да спава, да има аритмије, кратак дах као и нагон за повраћањем.

1.4. У прилогу притужбе достављени су прилози: 1) оцене запослених за МПО Јајинци за месеце: јануар, фебруар, март, април, мај, јун, јул, август, септембар 2021. године; 2) копија дисциплинске пријаве; 3) распоред смена за период 25. -31. октобар 2021. године; 4) уговор о раду за: Милицу Стевановић, Зорицу Лежају, Теодору Недић, Анђелу Петровић и Марију Тасић.

1.5 Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је од директора привредног друштва Б.Б., затражио изјашњење  о основаности навода притужбе.

1.6. У изјашњењу и допуни изјашњења директора привредног друштва Б.Б., између осталог,  наведено је:

• да је притужба неоснована;
• да је Светлана Којић августа 2018. године засновала радни однос у Б.Б.. на пословима продавац II класе, на којима је радила до 30. новембра 2018. године, у ком периоду је остварила основну зараду у износу од 32.000,оо динара, предвиђену за све запослене који обављају ове послове;
• да је у периоду од 1. децембра 2018. године до 29. марта 2019. године, због потребе процеса и организације рада, запослена обављала послове пословође III класе са основном зарадом од 46.000,оо динара, предвиђеном за све запослене који су у том периоду обављали послове пословође III класе;
• да је од 30. марта 2019. године обављала послове продавац сениор при чему је остварила основну зараду у износу од 35.000,оо динара, од 1. јанура 2020. године у износу од 36.500,оо динара, од 1. јануара 2021. године у износу од 39.000,оо динара, а почев од 1. јанура 2022. године основну зараду у износу од 41.000,оо динара, што је предвиђена основна зарада за све запослене у Б.Б.. који обављају послове продавац сениор;
• да зарада запослених зависи од уговорене основне зараде и законом предвиђених параметара за увећање зараде, односно предвиђених корективних елемената предвиђених Правилником о раду и уговором о раду који су једнаки за све запослене који обављају исте послове у Б.Б..;
• да се на основу наведеног може закључити да су нетачни наводи подноситељке притужбе да јој „плата није повећана а млађим колегама јесте“;
• да дисциплинска пријава за коју подноситељка притужбе сматра да није одговорна јер је писана на дан када је према распореду била слободна није од значаја јер сви запослени дуже одређени сектор робних категорија у продајном простору, на којем су дужни да воде рачуна о роковима употребљивости, декларацијама производа и оргалнолептичким променама;
• да је у сектору који дужи подноситељка притужбе, пронађен артикал без одговарајуће декларације који је морао бити повучен из продаје;
• да су запосленој, за време њеног радног ангажовања, четири пута писане дисциплинске пријаве, три пута због проналажења производа истеклог рока употребљивости у продајном простору, и једном што је у продајном простору малопродајног објекта ушла у расправу са другим запосленим;
• да иако се ради о повредама радне обавезе и непоштовања радне дисциплине, за које је општим актом послодавца предвиђено да се може раскинути уговор о раду, послодавац ни у једном од ових ситуација није изрекао мере предвиђене Законом о раду и општим актом;
• да је запослена, А.А., имала обуку за обављање послова пословође у Тренинг центру у Зрењанину, за рад у малопродајном објекту; да је обучавана да самостално обавља послове пословође, исто као и дрги запослени који су наведени обуку похађали;
• да је након завршене обуке распоређена на послове пословође III класе;
• да иако је завршила обуку, у пракси, наведене послове у малопродајним објектима није могла самостално да обавља и нарочито се тешко сналазила у раду на на рачунару због чега је распоређена на послове продавац сениор;
• да је према „хијерархији“ продавац сениор треће лице у објекту, односно запослени који мења пословођу и има статус и зараду већу од свих других продаваца;
• да је подноситељки притужбе у децембру 2021. године понуђено да похађа дообуку у Тренингу центру у Зрењанину, што је она одбила, те јој је омогућено да се обучава у самом малопродајном објекту у којем је запослена;
• да се поднситељка притужбе сама изјаснила за које области из описа послова пословође жели обуку ( попис деликатеса – уношење ставки у програм, пријава квара, праћење путем камере, сликање неког документа и његово слање, уношење препоручених количина и слање, најновија праћења преко портала и сл.);
• да уколико положи тест самосталности може јој бити понуђено место пословође у неком од малопродајних објеката Б.Б.. на територији града Београда, у складу са Законом о раду и потребама организације процеса рада код послодавца;
• да су нетачни наводи да је подноситељка притужбе дискриминисана на основу старосног доба јер Б.Б.. има око 2.375 запослених, од чега је 46 запослених старосног доба преко 60 година, 403 запослених старосног доба од 50 до 60 година старости, док је 15 запослених распоређено на пословима пословође а која су приближно старосног доба као подноситељка притужбе;
• да је 8. фебруара 2022. године А.А. полагала тест самосталности пред трочланом комисијом;
• да подноситељка притужбе није положила тест самосталности у раду за обављање послова пословође јер од 61 могућих тачних одговора, подноситељка имала 49 односно 12 нетачних одговора;
• да је након тестирања комисија разговарала са подноситељком притужбе и предочила јој могућност још једног тестирања за 15 односно 30 дана, што је она одбила;
• да је положен тест самосталности у раду за послове предуслов за распоређивање запослених за обављање ових послова;
• да изузетно због хитности обављања послова, јер малопродајни објекат увек мора да има запосленог распоређеног на пословима пословође, може да се распореди и запослени који тест није положио;
• да се у том случају распоређује запослени на обуци, на предлог референта обуке и пословног консултанта како би се утврдило да ли тај запослени може самостално да обавља послове, како је поступљено и у случају подноситељке притужбе у периоду од 1. децембра 2018. године до 29. марта 2019. године;
• да је послодавац обавезан да запосленима обрачунава и исплаћује зараду према уговореним пословима које обављају па се тако поступа и према запосленима на обуци распоређеним на послове пословође;
• да Б.Б.. као и други трговински ланци, суочен са немогућношћу налажења адекватних извршиоца на пословима пословође, поготово у доба пандемије када је више од 10% запослених одсутно због привремене спречености за рад;
• да како би се превазишао проблем недостатка запослених у многим случајевима прибегава и скраћивању радног времена за поједине малопродајне објекте;

1.7.  У прилогу изјашњења достављено је: 1) мејл преписке о организацији дообуке између А.А. и рефенткиње обуке, Мирјане Обрадовић и менторке у обуци – Ц.Ц.; 2) тест са полагања испита самосталности у раду у присуству трочлане комисије; 3) извод из процедуре о спровођењу обуке запослених у малопродајним објектима.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
   • Имајући у виду наводе из притужбе и изјашњења, Повереник констатује да је међу странама неспорно да је А.А., 29. августа 2018. године засновала радни однос у привредном друштву Б.Б.., на пословима продавац II класе.
   • Увидом у тест са полагања испита самосталности у раду за обављање послова пословође у малопродајном објекту, од 8. фебруара 2022. године наведено је да А.А. имала 49 тачних одговора од 61 питања, односно на 12 питања није дала тачан одговор. Комисија у саставу Бранко Капетановић, пословни консултант, Мирјана Обрадовић и  Маријана Јованов, референткиња обуке, донели су одлуку да А.А. није положила тест самосталности односно није оспособљена за самостално обављање послова.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир  

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

• Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
• Закон о забрани дискриминације дефинише дискриминацију као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом чл. 6. Закона о забрани дискриминације дефинисана је непосредна дискриминација тако што је прописано да је она извршена ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 16. став 1. забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада. Заштиту од дискриминације према ставу 2. наведеног члана ужива и лице које тражи посао. Одредбама става 3. овог члана прописано је да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана, као и предузимање мера заштите према појединим категоријама лица (жене, труднице, породиље, родитељи, малолетници, особе са инвалидитетом и други). Одредбом члана 23. став 1. Закона о забрани дискриминације, прописано је да је забрањена дискриминација лица на основу старосног доба.
• Закон о раду[4] у члану 18. забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуалну оријентацију, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовно стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Чланом 15. став 1. тачка 2. прописано је да је запослени дужан да поштује организацију рада и пословања код послодавца, као и услове и правила послодавца у вези са испуњавањем уговорних и других обавеза из радног односа, као и да обавести послодавца о битним околностима које утичу или би могле да утичу на обављање послова утврђених уговором о раду. Такође, одредбом члана 17. овог закона прописано је да су послодавац и запослени дужни да се придржавају права и обавеза утврђених законом, општим актом и уговором о раду.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.6. Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је привредно друштво Б.Б.. повредило одредбе Закона о забрани дискриминације тиме што А.А. није омогућило да напредује, због њеног личног својства – старосног доба. Имајући у виду надлежност Повереника за заштиту равноправности, предмет овог поступка није испитивање да ли је послодавац спроводећи промене у организацији обављања послова, поступао у складу са прописима којима се регулишу радни односи, већ искључиво испитивање евентуалног постојања повреде одредаба Закона о забрани дискриминације.

3.7. За поступање у конкретном предмету важно је правило о терету доказивања, прописано чланом 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Наиме, према овом правилу, у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да је привредно друштво Б.Б.. извршио акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на привредном друштву.  Узимајући у обзир наводе из притужбе да су само млађе колеге напредовале, да подноситељка притужбе никада није имала обуку као млађе колеге, да су се грешке толерисале само млађим колегама док су се подноситељки притужбе „тражиле“ само грешке,  Повереник за заштиту равноправности утврдио је да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, те стога ценио да ли чињенице и докази које је привредно друштво Б.Б. понудило пружају довољно основа за закључак да је поступање послодавца било засновано на разлозима који нису у вези са старосним добом подноситељке притужбе.

3.8. Пре упуштања у анализу, Повереник  констатује да међу странама у поступку није спорно да је А.А. засновала радни однос у привредном друштву Б.Б.., 29. августа 2018. године на пословима продавац II класе. Такође, неспорно је да подноситељка притужбе, иако завршила обуку за пословођу никада није обављала послове пословође. Међу странама је неспорно и да је подноситељки притужбе понуђено да похађа обуку за обављање послова пословође, након чега ће бити тестирана тестом самосталности. Даље, неспорно је да је А.А. 8. фебрура 2022. године полагала тест самосталности у рада за обављање послова пословође у малопродајном објекту и да исти није положила.

3.9. Према наводима из изјашњења, А.А. је завршила обуку за обављање послова пословође у Тренинг центру Б.Б.. у Зрењанину за рад у малопродајном објекту, који је касније наставила у још два малопродајна објекта, где је обучавана да самостално обавља послове пословође, на исти начин као и остали запослени. Након завршене обуке, А.А. је распоређена на послове пословође III класе. Према даљим наводима, положен тест самосталности у раду за послове пословође је по правилу услов за распоређивање запослених за обављање ових послова. Изузетно због хитности обављања послова, малопродајни објекат увек мора да има лице које обавља послове пословође јер је исти одговорно лице – рачунополагач, и тада се на послове пословође распоређује и запослени који није положио тест. У том случају распоређује се запослени на обуци на предлог референта обуке и пословног консултанта како би се утврдило да ли тај запослени може самостално да обавља послове, како је поступљено и у случају подноситељке притужбе, у периоду од 1. децембра 2018. године до 29. марта 2019. године, када је обављала послове пословође без положеног теста самосталности у раду.  Подноситељка притужбе, у пракси, послове пословође  у малопродајном објекту Б.Б.. у Јајинцима  није могла самостално да обавља и нарочито се тешко сналазила у раду на рачунару због чега је распоређена на послове продавац сениор. Како је даље наведено, тест самосталности у раду тада није обављен јер је на основу запажања пословног консултанта, који обилази малопродајне објекте, контролише њихов рад и сагледава самосталност у раду, утврђено да не постоји очекивана самосталност у раду подноситељке притужбе. Наведено је потврђено и након организовања дообуке за пословође.

3.10. Увидом у Процедуру о спровођењу обуке запослених у малопродајним објектима[5] чланом 3. предвиђене су три врсте обука и то: 1) за пословође и продавце сениоре; 2) за продавце и 3) продавце деликатеса сениоре. Наведеним чланом, обука пословођа и продаваца сениора за нове и постојеће малопродајне објекте почиње у Тренинг центру у Зрењанину у трајању од 7 дана а потом наставља још 30 дана у Менторском центру. Одредба члана 7. наведене Процедуре прописује  трећи тест за пословође односно тест самосталности у практичном раду где тестирање обављају пословни консултант и РРМ. Ако је тестирање завршено неуспешно односно кандидат за пословођу има више од 6 негативних одговора тест самосталности се понавља после 15 дана, а најдуже после 30 дана.

3.11. Анализом теста самосталности А.А. који је обављен 8. фебруара 2022. године у малопродајном објекту Јајинци утврђено је да је подноситељка притужбе на тесту имала 61 питање од чега је на 49 питања одговорила тачно, односно на  12  питања дала нетачан одговор. Комисију теста самосталности за запослену А.А. чинили су: пословни консултант Бранко Капетановић и референткиње обуке Мирјана Обрадовић и Маријана Јованова. Анализа дела теста показала је да А.А. дала нетачне одговоре на питања везана за пријаву артикала са кратким роком; шта радимо на крају радног време у ASW-u?; поврат добављач на период; пријем добављач незавршен и поврат добављач незавршен; предлог мањка магацин; предлог вишка магацин; задужење за пријем робе у ситуацији када нису испоручени сви артикли са рачуна; проверити лагер једног артикла по робној картици; унети радне сате; пријавити оштећену робу која је стигла из DC-a; објаснити индикаторе пословања; познавање процедуре код боловања и годишњих одмора запослених. У складу са чланом 7. Процедуре о спровођењу обуке запослених у малопродајним објектима, комисија је подноситељки притужбе предочила могућност још једног тестирања после 15, а најдуже 30 дана – што је А.А. одбила.

3.12. Даље, Повереник је имао у виду наводе подноситељке притужбе да је само „млађим колегама повећана плата“. С тим у вези, потребно је истаћи да је подноситељка притужбе засновала радни однос у привредном друштву Б.Б.. 29. августа 2018. године, на пословима продавац II класе. Даље, Повереник констатује да је у изјашњењу истакнуто да зарада запослених зависи од уговорене основне зараде и законом предвиђених параметара за увећање зараде, односно предвиђених корективних елемената предвиђених Правилником о раду који су једнаки за запослене који обављају исте послове у привредном друштву. Такође, појашњено је да је подноситељка притужбе засновала радни однос на пословима продавац II класе на којима је радила до 30. новембра 2018. године у ком периоду је остварила основу зараду од 32.000,оо динара, предвиђену за све запослене који обављају ове послове. Од 1. децембра 2018. године па до 29. марта 2019. године, због потребе процеса и организације рада, подноситељка притужбе обављала је послове пословође III класе са основном зарадом од 46.000,оо динара. Даље, од 30. марта 2019. године подноситељка притужбе обавља послове продавац сениор и остварује основну зараду од 35,000,оо односно од 1. јануара 2020. године у износу од 36.500,оо односно од 1. јанура 2021. године у износу од 39.000,оо, а почев од 1. јанура 2022. године основну зараду у износу од 41.000,оо што је предвиђена основна зарада за све запослене који обављају послове продавац сениор. Ценећи ове наводе из изјашњења, Повереник није могао да прихвати наводе подноситељке притужбе да „јој није повећана плата“.

3.13. Приликом разматрања предмета Повереник је имао у виду и наводе из изјашњења да Б.Б.. има 2.375 запослених, од чега је 46 запослених старосног доба преко 60 година док је 403 запослених старосног доба од 50 до 60 година старости. Указано је да на пословима пословође тренутно запослено 15 лица приближног старосног доба као и подноситељка притужбе. Додат је и податак да Б.Б.. због потребе процеса и организације рада радно ангажује и лица која остварују права на старосну пензију, њих 6 укупуно, и иста лица  за исти рад остварују исту основну зараду као и запослени осталог старосног доба.

3.14. На основу свега наведеног, Повереник за заштиту равноправности даје мишљење да у конкретном случају нема повреде права из Закона о забрани дискриминације, односно да је привредно друштво Б.Б.. пружило довољно основа за закључак да нераспоређивање А.А. на радно место пословође није у вези са сторосним добом подноситељке притужбе.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби А.А. против привредног друштва Б.Б.. утврђено је да  нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС“,  бр. 22/09 и 54/21, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“,  бр. 98/06, 115/21 – Амандмани I-XXIX, 16/22., члан 21

[4] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17, 113/17 и 95/18

[5] „Службени гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14 – др. закон, 5/15, 44/18, 95/18 и 91/19

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

767-21 Није утврђена дискриминација на основу старосног доба у области рада и запошљавања