бр. 07-00-637/2017-02  датум:  12. 6. 2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А. М. из Н. против Г. Л. предузетнице фризерско козметичког салона D. Н. У притужби је наведено да је А. М. била у салону са М. М. када је ова избачена из салона уз речи „Изађи одмах напоље, ваши су нас покрали, имамо лоша искуства“ и да је тиме дато до знања да у салону не желе да пруже услугу Ромима. У изјашњењу је наведено да су почетком августа 2018. године две женске особе ушле у салон и захтевале услугу третмана лица, као и да су врло бурно и непристојно реаговале након објашњења да им у салону не могу пружити ту услугу јер немају квалификовану радницу за вршење услуге третмана лица. У прилогу изјашњења нису достављени докази који би поткрепили наводе изјашњења. У току поступка је утврђено да се наводи из притужбе и изјаве сведокиње подударају, те да су М. М. упућене речи којим се избацује из салона зато што је Ромкиња. Овакво поступање представља акт непосредне дискриминације А. М. на основу њене националне припадности, јер је могла бити стављена у неповољнији положај у односу на муштерије салона које нису ромске националности, односно, могло јој је бити одбијено пружање услуге салона. Истовремено, оваквим поступањем створено је за А. М. понижавајуће и увредљиво окружење што је забрањено одредбама члана 12. Закона о забрани дискриминације. Применом правила о терету доказивања прописаном у члану 45. Закона о забрани дискриминације и узевши у обзир статистичке податке о великој социјалној дистанци грађана и грађанки према Ромима и Ромкињама, као и њихов положај у друштву, Повереник за заштиту равноправности закључује да Г. Л. није доставила доказе којим је оспорила наводе притужбе, односно, није доставила доказе да њено поступање није у вези са националном припадношћу А. М. Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да је Г. Л. предузетница фризерско козметичког салона D. у Н. извршила акт непосредне дискриминације забрањен чланом 6., а у вези са чл. 12. и 17. Закона о забрани дискриминације и препоручила да Г. Л, преко Повереника за заштиту равноправности упути писано извињење А. М, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком, као и да убудуће води рачуна да својим изјавама и поступањем не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности обратила се А. М. из Н. притужбом 10. августа и допунама притужбе од 28. августа и 10. октобра 2018. године, као и од 16. априла 2019. године, против Г. Л. предузетнице фризерско козметичког салона D. Н, због дискриминације на основу националне припадности, боје коже и изгледа.
• У притужби и допунама притужбе је, између осталог, наведено:

• да су 9. августа 2018. године око 16:30 часова подноситељка притужбе и њена мајка М. М. отишле у фризерско козметички салон „“ у Н, у улици …, да закажу третман лица;
• да је у тренутку када су ушле у локал радница, чије име им није познато, почела да виче да М. М. изађе напоље, речима „Изађи одмах напоље, ваши су нас покрали, имамо лоша искуства“, као и да је радница мислила на припаднике ромске националности;
• да су у салону били присутни клијент и још једна радница салона;
• да је подноситељка притужбе питала радницу шта је проблем, а да је радница рекла „не ти већ она да изађе одмах“, као и да је подноситељка притужбе одмах разумела да је проблем у боји коже јер је она бела Ромкиња па радница није схватила да су мајка и ћерка;
• да је радница викала и указивала прстом на М. М. и тиме дала до знања да не жели да услуге пружи Ромима јер је, како она каже, имала лоша искуства са њима.
  • У току поступка је, у складу са одредбом члана 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, затражена и изјава М. М. на адреси коју је доставила подноситељка притужбе. Подноситељка притужбе је 5. и 26. јануара 2019. године обавестила Повереника да је М. М. у међувремену променила адресу и да се налази на путу, као и да ће своју изјаву о догађају поводом којег је поднета притужба доставити убрзо. М. М. је своју изјаву доставила априла 2019. године.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка од Г. Л. предузетнице радње за фризерску, козметичку и трговинску делатност „“ у Н. затражено да се изјасни на наводе притужбе, као и да се посебно изјасни из којих разлога су М. и А. М. истеране из салона и зашто им није пружена услуга и како се зове радница салона која је 9. августа 2018. године радила у периоду око 16,30 часова. У изјашњењу Г. Л, предузетнице, између осталог, наведено је:
• да су сви наводи из притужбе и допуне притужбе потпуно неосновани;
• да су почетком августа 2018. године, у поподневним сатима, у фризерски салон ушле две женске особе и одмах са врата повишеним тоном тражиле да се млађој особи уради третман лица;
• да им је Г. Л. пристојно и са љубазношћу одговорила да још не пружају услуге третмана лица јер немају квалификоване раднице за пружање те услуге, али да оне нису хтеле да прихвате овакво објашњење, већ су инсистирале да се млађој особи уради третман лица и није помогло ни поновно објашњење, као ни објашњење раднице салона;
• да је овакво објашњење разбеснело ове две женске особе које су повишеним тоном почеле да „нас вређају и на крају нас опсовале помињући ми мајку, да сам ја црња од њих“, да су их све узнемириле, укључујући и муштерију која се затекла у салону, и да је на излазу млађа особа рекла „видећеш шта ће да те снађе“, као и да су целог дана биле под утиском овог догађаја;
• да сматра да ове особе нису дошле ради третмана лица, већ искључиво са намером да изазову инцидент, како би испровоцирале физичку и вербалну реакцију „због чега би могле да захтевају неку новчану накнаду“. С обзиром да нису изазвале очекивану реакцију, биле су бесне и зато су вређајући напустиле радњу. Оне нису истеране из салона, већ су својевољно напустиле салон, јер им провокација није успела и нису имале потребу да се задржавају;
• да се радница која је радила 9. августа 2018. године у салону зове В. Т;
• да се изјаве притужиља разликују јер једна говори о догађају од 26. августа 2018. године, а друга од 9. августа 2018. године, што додатно указује на неистинитост садржине њихових изјава.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• У изјави М. М, између осталог, наведено је:

• да је 26. августа 2018. године око 16,30 часова, посетила фризерско козметички салон „D.“, са својом ћерком А;
• да су улазиле низ уске степенице и да је она ишла прва а ћерка је ишла иза ње, тако да радница није схватила да су оне дошле заједно и да су мајка и ћерка;
• да су у салону биле радница и једна муштерија и да је радница викала, показујући прстом на М. „Излази напоље, ваши су ме покрали, мрш, излази напоље!“. Да јој је то било чудно и да није разумела о чему се ради док јој ћерка није објаснила да је проблем у боји коже. Ћерка је питала радницу у чему је проблем, а радница је рекла „Не говорим теби, већ њој“;
• да је све трајало пет минута, можда и мање и да је покушавала да добије одговор због чега их истерују напоље и не желе да им пруже услугу, а радница их је упорно терала говорећи „Све имамо снимљено, ваши су нас покрали. Ајде сад марш, имамо лоша искуства с вашима“;
• да је радница била јако нервозна и „њено понашање је указивало на дискриминацију што сам тек после схватила јер одговор на питање што смо ми криве што су они били покрадени нисам добила“;
• да је ћерка била јако потресена, почела је да плаче и рекла јој да неће да остане на овоме већ да ће све мере да предузме да се оваква неправда не деси више никоме.
  • Увидом у податке Агенције за привредне регистре, утврђено је да је у форми предузетника регистрована радња за фризерску, козметичку и трговинску делатност са пословним именом Г. Л. ПР радња за фризерску, козметичку и трговинску делатност D. Н, са активним статусом и на адреси …

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења и изјаве сведокиње, као и антидискриминационе и друге прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[3].
• Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
• Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације[5] којом се државе чланице обавезују да осуде расну дискриминацију и обавезују да свим одговарајућим средствима и без одлагања спроведу политику која тежи да укине сваки облик расне дискриминације и помажу разумевању између свих раса. Конвенција у члану 1. дефинише „расну дискриминацију“ као свако разликовање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу који има за циљ или за резултат да наруше или да компромитују признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, права човека и основних слобода у политичкој, економској, социјалној и културној области или у свакој другој области јавног живота.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, одредбама члана 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај, док је одредбама члана 12. забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. У вези са конкретном притужбом од значаја су и одредбе члана 17. став 1. којим је прописано да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбија пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица. Одредбама члана 24. је забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.
• Одредбама члана 3. Закона о заштити права и слобода националних мањина[6] забрањује се сваки облик дискриминације, на националној, етничкој, расној, језичкој основи, према лицима која припадају националној мањини.
• Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године[7] као општи циљ одређено је побољшање социјално-економског положаја ромске националне мањине у Републици Србији, уз пуно уважавање мањинских права, елиминисање дискриминације и постизање веће социјалне укључености Рома и Ромкиња у све сегменте друштва.

Анализа навода притужбе, изјашњења и изјаве сведокиње са аспекта антидискриминационих прописа

• Задатак Повереника у конкретном случају је да утврди да ли је подноситељка притужбе, А. М, поступањем запослених у салону у Н. стављена или би могла бити стављена у неповољнији положај на основу своје националне припадности.
• Даље, у конкретном случају важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да је власница салона извршила акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на салону D. у Н, односно на Г. Л. предузетници. Наиме, према наводима из притужбе и изјаве М. М. неспорно је да су А. и М. М. биле у фризерско козметичком салону D. у Н, као и да им није пружена услуга због које су дошле. Даље је у притужби наведено да је М. М. у салону, радница чије име не знају, рекла „излази напоље, ваши су нас покрали“, мислећи при том на Роме, што је поткрепљено и изјавом М. М. Међутим, да би овај поступак запослених у салону у Н. био дискриминаторан потребно је утврдити да ли је заснован на личном својству А. М.
• Стога, приликом разматрања да ли је подноситељка притужбе учинила вероватним акт дискриминације, Повереник за заштиту равноправности узео је у обзир и статистичке податке и резултате истраживања о положају Рома и Ромкиња у нашем друштву, односно о социјалној дистанци према њима. Резултати истраживања „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“ које је спровео Повереник за заштиту равноправности о ставовима грађана и грађанки показују да и даље постоји велика социјална дистанца грађана и грађанки према Ромима и Ромкињама. Тако, 16,3% испитаника не жели да им Роми буду комшије, 9,3% не жели да има колегу ромске националности, 14,2% испитаника не жели да васпитач/ца његовом детету буде припадник ромске популације, 14,8% испитаника не жели да се дружи и посећује са припадницима ромске популације, док чак 33,4% испитаника не жели да буде у браку или да његово/њено дете буде у браку са Ромом, односно Ромкињом. Упитани за прву слободну асоцијацију о групи која је највише дискриминисана у Србији, учесници истраживања навели су припаднике ромске националне мањине (23%)[8]. О положају Рома и Ромкиња у Србији говори и чињеница да је Република Србија донела Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2016 – 2025. године. Стратегија указује да је дискриминација, заједно са сиромаштвом, основна препрека социјалном укључивању Рома и Ромкиња. Њихов положај и интеграцију у друштво посебно отежавају и стереотипи и предрасуде којима су изложени. У Стратегији је истакнуто да је за остваривање суштинске равноправности Рома и Ромкиња потребно да се, поред институционалне подршке инклузији Рома и Ромкиња, оствари и одређени степен друштвене солидарности кроз политике које би требало да се спроводе у свим деловима друштва и којима се инклузија и грађанска равноправност третирају као кључни вредносни принципи.[9]
• С обзиром на наводе притужбе и изјаве сведокиње, као и статистичких података о социјалној дистанци према Ромима и Ромкињама, Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси власница салона Г. Л, предузетница. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је Г. Л. понудила пружају довољно основа за закључак да њено поступање није узроковано неким личним својством А. М.
• Пре свега, Повереник је анализирао наводе притужбе, изјаве сведокиње М. М. и изјашњења Г. Л. поводом датума када се наводни акт дискриминације догодио. У притужби је наведено да се акт дискриминације догодио 9. августа 2018. године, док је М. М. у својој изјави навела да се акт догодио 26. августа 2018. године. У изјашњењу Г. Л. је наведено да се описани догађај догодио почетком августа. Повереник указује да је притужба поднета 10. августа 2018. године и да је у току августа 2018. године подностељка притужбе доставила неколико допуна између којих и податке и адресу М. М, а да је у јануару 2019. године обавестила Повереника да се М. М. налази на путу и да ће свој исказ доставити по повратку са пута. М. М. је своју изјаву доставила 16. априла 2019. године, што је седам месеци касније од подношења притужбе. У складу са тим, Повереник је ценио да је време које је протекло од момента подношења притужбе, односно од догађаја описаног у притужби, утицало на тачност податка о датуму када се догодио описани догађај. Изузев датума, изјава М. М. је у осталим наводима сагласна са наводима притужбе. Такође, и изјашњење Г. Л. се у погледу одређивања периода када се догодио описани акт подудара са наводима притужбе. Због свега наведеног, Повереник је прихватио изјаву М. М, а наводе да се догађај догодио 26. августа 2018. године ценио као грешку насталу услед протока времена.
• Даље, подноситељка притужбе је навела да се у тренутку када су ушле у салон, у салону налазиле радница која им се обратила, још једна радница и једна муштерија. У изјави сведокиње је наведено да је у салону видела радницу и једну муштерију и да је та радница викала на њу. У изјашњењу Г. Л. је наведено да се она обраћала А. и М. М, као и да је у салону била још једна радница која је комуницирала са њима, као и да је била једна муштерија. И подноситељка притужбе и сведокиња наводе да им се обратила радница чије име не знају, због чега се из њихових навода не може утврдити ко се обратио М. М. Међутим, с обзиром да је Г. Л. у свом изјашњењу навела да се она обраћала М. и А. М, а да је радница само покушала да објасни исто што је она говорила, Повереник закључује да се М. и А. М. обраћала Г. Л, као и да су А. и М. М. сматрале да је Г. Л. радница салона.
• Повереник за заштиту равноправности анализирао је наводе изјашњења Г. Л. да су почетком августа у салон ушле две женске особе које су тражиле да се млађој особи уради третман лица и да су се разљутиле када им је саопштено да ту услугу не могу да им пруже јер још немају квалификовану радницу за ту услугу, као и да нису истеране из салона већ су га својевољно напустиле. Иако је у захтеву за изјашњење Г. Л. поучена о правилу о прерасподели терета доказивања, она није уз изјашњење доставила доказе којима би поткрепила било које наводе изјашњења. Нису достављени докази да је расправа вођена о (не)могућности пружања услуге третмана лица, односно да М. М. није истеране из салона. Такође, уз изјашњење нису достављени докази који би покрепили наводе изјашњења да су А. и М. М. провоцирале и вређале, односно да су салон напустиле зато што нису биле задовољне јер салон још увек не пружа тражену услугу. И у притужби и у изјашњењу притужбе наведено је да су у току описаног догађаја у салону биле радница и једна муштерија. Међутим, уз изјашњење Г. Л. нису достављене изјаве сведокиња, нити су сведоци предложени, нити су достављени неки други докази који би поткрепили било које наводе изјашњења.
• У притужби и изјави сведокиње наведено је да је М. М. речено „Изађи, ваши су нас покрали“ и „имамо лоша искуства с вашима“, као и да су се изјаве односиле на Роме. Изјаве „ваши су нас покрали“ и „искуство са вашима“ директно указују да је М. М. поистовећена са особама ромске националности са којима су, наводно запослене у салону имале лоше искуство. Даље, наводи „изађи“ и „марш напоље“ показују да је сведокиња избачена из салона, односно да јој није пружена услуга из разлога што је припаднице ромске националне мањине. Г. Л. је у свом изјашњењу све наводе притужбе генерално одбила као неосноване, али није доставила доказе који би их оповргли.
• Даље, Повереник за заштиту равноправности анализирао је наводе притужбе и изјаве сведокиње да су у салону рекли да се изречене речи не односе на А, да нису упућене њој, већ њеној мајци, као и да у салону нису знали да су М. и А. мајка и ћерка, и да је А. бела Ромкиња. С обзиром на наведено, произлази да је М. М. ускраћена услуга салона због њене националне припадности, односно боје коже, док је А. М. могла бити истерана из салона да су у салону знали или претпостављали да је и она Ромкиња. А. М. је поднела притужбу у своје име и притужба се односи на могућност прављења разлике на основу њеног личног својства. Речи упућене М. „Изађи напоље, ваши су нас покрали“ је прилично јасна у својој садржини да јој услуга неће бити пружена јер је Ромкиња. Због тога је разумљива нелагодност и узнемиреност које је А. доживела када су ове речи биле изречене њеној мајци, јер су те речи директно биле усмерене и на њу или на било коју другу Ромкињу која се могла затећи у салону у том тренутку. А. М. је на овај начин могла бити стављена у неповољнији положај у односу на друге муштерије салона које нису ромске националности. Речи које су биле упућене М. М, уједно су и поступање којим је А. М. непосредно дискриминисана на основу своје националне припадности, јер је, у складу са чланом 6. Закона о забрани дискриминације, могла бити стављена у неповољнији положај у односу на појединца или групу која се налази у истој или сличној ситуацији на основу личног својства. Истовремено, истеривањем М. М. из салона зато што је Ромкиња, створено је за А. М. понижавајуће и увредљиво окружење што је забрањено одредбама члана 12. Закона о забрани дискриминације. Подноситељка притужбе наводи да ју је веома узнемирило то што се догодило њеној мајци, да је због тога плакала. Ове наводе је потврдила и сведокиња и навела да А. изјавила да жели да спречи да се иста ситуација поново догоди било коме.
• Применом правила о терету доказивања прописаном у члану 45. Закона о забрани дискриминације и узевши у обзир статистичке податке о великој социјалној дистанци грађана и грађанки према Ромима и Ромкињама, као и њихов положај у друштву, Повереник за заштиту равноправности закључује да Г. Л. није доставила доказе којим је оспорила наводе притужбе, односно, да није доставила доказе да њено поступање није у вези са националном припадношћу А. М. Због тога, Повереник констатује да је А. М. непосредно дискриминисана у фризерско козметичком салону у Н. због своје националне припадности, тако што је могла бити стављена у неповољнији положај да су запослени у салону знали да је Ромкиња, као и да је понашањем власнице салона према М. М. створено понижавајуће и увредљиво окружење.
• Тежак социјално-економског положаја припадника ромске заједнице је и узрокован дискриминацијом, стереотипима и предрасудама којима су Роми изложени, али уједно представља и узрок веће изложености ромске популације дискриминацији у свим сферама друштвеног живота. Из тих разлога, одбијање пружања услуга припадницима ромске националности је посебно опасно нарочито када се има у виду социјална искљученост Рома, односно социјална дистанца грађана и грађанки према припадницима ромске популације, као и да су Роми често изложени нападима појединаца и организација које заговарају мржњу и нетрпељивост према Ромима. У Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године је, између осталог, истакнуто и да су активности на сузбијању дискриминације Рома и Ромкиња неопходне и да би их требало интензивирати кроз постојеће механизме, као и кроз напоре на јачању културе људских права и друштвене солидарности. Даље је истакнуто да развијање друштвене свести о одговорном односу грађана и грађанки према социјалном укључивању Рома и Ромкиња искључиво зависи од носилаца јавних политика који јасним одлукама и спровођењем мера којима се сузбијају етничка нетрпељивост и предрасуде треба да створе повољно друштвено и правно окружење за социјалну инклузију. Инклузија захтева реструктуирање друштвеног окружења, односно промене које стварају трајне услове за унапређење друштвене позиције на којој се налазе лица којима су инклузивне мере директно посвећене.

4. МИШЉЕЊЕ

Г. Л. предузетница козметичко фризерског салона D. у Н. извршила је акт непосредне дискриминације А. М, забрањен чланом 6. у вези са чланом 12. и 17. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује предузетници Г. Л. из Н. да:

• Преко Повереника за заштиту равноправности упути писано извињење А. М. због дискриминаторног поступања, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
• Убудуће води рачуна да својим изјавама и поступањем не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Г. Л. из Н. обавести Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Г. Л. из Н. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] члан 1. став 2.

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06)

[5] Закон о ратификацији међународне Конвенције о укидању свих облика расне дискриминације, „Службени лист СФРЈ, број 31/67

[6] „Службени лист СРЈ“, број 11/02, „Службени лист СЦГ“, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС“, број 72/09 – др. закон, 97/13 – одлука УС и 47/2018

[7] „Службени гласник РС“, број 26/16

[8] Извештај о истраживању јавног мњења „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“, Београд, децембар 2016. године, доступно на https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja

[9] страна 5.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

766-18 притужба А.М. против Г.Л. због дискриминације на основу националне припадности у области пружања услуга