бр. 07-00-638/2018-02  датум:  25. 1. 2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела А. А. против Б. Б, предузетника Кафе ресторана „…“, и В. Б, због дискриминације на основу сексуалне оријентације. У притужби је, између осталог, наведено да је В. В. вређала А. А. због њене сексуалне оријентације тако што је називала „свим погрдним именима“, „свака друга јој је била лезбачо окорела“, као и да ју је Б. Б. 8. августа 2018. године ударио песницом у пределу главе, оборио и наставио да је удара и шутирао док нису пришли његови другови и склонили га од ње. С обзиром да је о догађају од 8. августа 2018. године одлучивао Прекршајни суд у .., Повереник за заштиту равноправности, у складу са чланом 36. став 1. Закона о забрани дискриминације, није анализирао део притужбе који се односи на догађај који је био предмет овог судског поступка. У току поступка затражено је изјашњење лица против којих је поднета притужба, међутим Б. Б. и В. В. се нису изјаснили о наводима притужбе јер нису преузели захтеве за изјашњење, иако су три пута обавештени од ЈП „Поште Србија“ о пошиљци коју треба да преузму. Због тога Поверенику нису били доступни њихови наводи о основаности притужбе, па је мишљење донето на основу навода притужбе и изведених доказа. У притужби и изјавама сведока није наведено да је Б. Б. вређао и понижавао А. А. због њене сексуалне оријентације у периоду док је она радила у кафе ресторану „…“ у току 2017. и 2018. године. Међутим изјавама сведока потврђени су наводи притужбе у делу који се односи на узнемиравање и понижавајуће поступање В. В, као и њено дискриминаторско поступање због изјашњавања А. А. о својој сексуалној оријентацији. Наиме, у притужби је наведено да је А. А. своју сексуалну оријентацију саопштила В. В. истог дана када је отишла да пита за посао, као и да је Б. Б. била позната њена сексуална оријентација. Даље, сведокиња коју је предложила подноситељка притужбе потврдила је да је В. В. рекла А. „Што се ти не јављаш када те зовем, лезбејко?“, и „Да ли ти је то цура? Да ли је и она лезбејка?“, као и да је у тону којим се В. В. обратила А. осетила злобу, подсмех и иронију, а да се на лицу А. А. видело да јој је непријатно, док је други предложени сведок изјавио да је неколико пута био присутан када је М. вређала А. што је лезбејка и да је то све привидно изгледало као шала: „Ух, ја све заборавим да је А. лезбејка“, „Бато, А. има жену а ти немаш“, као и да је В. В. користила сваку прилику да напомене сексуалну оријентацију А. А. у току разговора. Због тога Повереник је дао мишљење да није утврђено да је Б. Б, предузетник кафе ресторана „…“ …, повредио одредбе Закона о забрани дискриминације, док је утврђено да је В. В. повредила одредбе члана 12. и 21. став 2. Закона о забрани дискриминације. Због тога је В. В. препоручено да упути писано извињење А. А, зато што ју је понижавала и вређала на основу њеног личног својства као и да убудуће води рачуна да својим понашањем не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу, као и допуне притужбе А. А. поднету против Б. Б, предузетника Кафе ресторана „…“ … и В. В. због дискриминације на основу сексуалне оријентације.
   • У притужби и допунама притужбе А. А, између осталог, је наведено:

• да ради на базенима Кафе ресторана „…“ …. као шанкерка од јула 2017. године, као и да је своју сексуалну оријентацију В. В. саопштила истог дана када је отишла да пита за посао;
• да ју је В. В. газдина супруга, вређала због сексуалне оријентације, називала „свим погрдним именима“, „свака друга јој је била лезбачо окорела“,
• да јој је 8. августа 2018. године око 22 часа В. В. пришла и почела да виче на њу: „Лезбачо, зашто се дереш на моје дете!“ и ударила јој шамар и почупала огрлицу. Потом је В. отишла до свог супруга Б. Б, након чега је он дошао до А. и ударио је песницом у пределу главе и наставио да је удара песницама и да је шутира ногама док нису пришли његови другови и склонили га од ње;
• да ју је В. В. и раније вређала због сексуалне оријентације „кроз шалу“. Док је возила А. и друге раднике од града до базена једном је рекла: „Како би вас двоје били супер пар, а ја све заборавим да је А. лезбејка“, другом приликом је за шанком рекла: „А, ова те нешто гледа, да није и она лезбејка као ти?“ и још неколико „глупавих шала“ где је користила прилику да каже „лезбејка“. Да јој није било све једно док се В. „шалила“ на њен рачун, али је то преписивала шали јер јој је тако било лакше;
• да је било много ситуација када се В. на њу драла без неког разлога и ако је знала да А. ради за петоро и да бољег радника није имала. Да је 21. јула 2018. године цео дан слушала увреде од В, која се „понашала грозно“. Остали радници су отишли раније а њој је В. „измислила“ још много обавеза: када је опрала све у шанку, В. је извадила неколико пакета нових чаша и рекла јој да их опере, када је и то опрала, В. јој је рекла да опере шанк мислећи на под. У колима на повратку кући, А. је рекла В. да сутра неће да ради и сутрадан дошла на базен као гост, када ју је В. „испрозивала“ испред З. Љ. и Р. У. што су оне описале у својим изјавама које је доставила уз притужбу;
• да је 6. августа 2018. године В. „тражила длаку у јајету“, да ли има нешто што није како треба и, пошто није ништа нашла, вређала је А. „као никад до тад“, говорила јој да је најгора особа, да је покварена, лезбејка окорела која треба да се лечи све док Б. није пришао и рекао В. да напусти шанк. А. је даље наставила да ради сама и у шанку и за компјутером, а В. је пришла после пописа, почела да узима новац и да виче на А: „Ко ће теби лезбејки да остави бакшиш, погледај се, ти си само за лечење“ због чега је Б. пришао шанку и питао шта се дешава. А. му је рекла да је В. вређа и да јој узима бакшиш, на шта је Б. рекао В. да остави новац, покупи децу и иде кући;
• да је Б. био фин према њој, да је никада није вређао на основу сексуалне оријентације, као и да јој се дан након што ју је претукао извињавао правдајући се да је био пијан.

• У прилогу притужбе достављене су изјаве сведокиња З. Љ. и Р. У, службене белешке о обавештењу примљеном од грађана Полицијске испоставе …, КУ број …. од 10. августа 2018. године, као и фотографије повреда А. А.
• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1]. В. В. и Б. Б. упућени су захтеви 16. новембра, као и 7. и 17. децембра 2018. године да се у року од 15 дана од пријема захтева изјасне о основаности и наводима из притужбе, и сва три пута захтеви су враћени са назнаком поште „истекао рок чувања“ и „није тражио“, чиме се сматра да је достављање извршено[2]. С обзиром да се В. В. и Б. Б. у остављеном року нису изјаснили, Поверенику за заштиту равноправности били су доступни само наводи из притужбе и изведени докази.
• Такође у току поступка су, у складу са одредбом члана 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, прибављене и изјаве сведокиње З. Љ. и сведока М. С, као и пресуда Прекршајног суда у … 3 ПР. … од … године.
• Повереник за заштиту равноправности упутио је 28. септембра и 12. октобра 2018. године сведокињи Р. У. захтев да се у року од 15 дана од дана пријема дописа изјасни о наводима из притужбе, као и да ли остаје при својој изјави која је приложена уз притужбу. Међутим, Повереник до дана израде овог мишљења није примио изјаву Р. У.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• У изјави сведокиње З. Љ, између осталог, наведено је:

• да је 22. јула 2018. године са А. А. и друштвом била на базену у … (…) и да су, као гости базена, отишли до шанка да узму пиће. За шанком је радила В. В. која је рекла А: „Што се ти не јављаш када те зовем, лезбејко?“, а затим је погледала у З. и питала А. „Да ли ти је то цура? Да ли је и она лезбејка?“;
• да је тада у тону и очима В. В. осетила злобу. Затим је навела да је „то био тон који је подсмех, иронија, са сврхом да повреди и не може се никако другачије описати, далеко од тога да би могла помислити да је то била шала“;
• да је видела да је А. било лоше што су сведоци В понашања према њој; да је била бела, било јој је лоше и била је љута што није могла ништа да уради док В. вређа њене пријатеље;
• да је након тога З. питала А. зашто уопште ради ту и трпи такве увреде, на шта је А. одговорила да баш због њене сексуалне оријентације не може да нађе посао „јер је ово мали град и сви све знају“;
• да А. коју зову А, зна дуго година и да је А. прошле године пар пута напуштала посао на базенима, да је радила више од осталих да је В. не би „прозивала“, као и да је В. била свесна да ће А. ћутати у вези свега (дупле смене или измишљеног посла) само да би задржала посао;
• да су други запослени на базену завршавали посао најкасније до 20 часова, док је А. радила и до 22- 22,30;
• да о Б. Б. не зна ништа осим да је власник базена, а чула је да се „скроз океј понашао према А.“.
  • У изјави сведока М. С, између осталог, наведено је:

• да је прошле сезоне радио са А. А. на базенима и да је зна као много добру и вредну радницу;
• да је радио на роштиљима који су 7-8 метара удаљени од шанка где је радила А. као и да је она прошле године радила сама по неколико дана више пута док не би нашли радника;
• да је А. радила посао за петоро а примала исту дневницу као и када ради само један посао, а да је „В. сваки други дан нашла неки разлог да се дере на њу“;
• да је био присутан када је А. поцепала дневницу јер је В. толико понижавала и изнервирала ту ноћ, као и да А. није хтела више да ради, али је Б. молио да се врати јер је ценио А. и видео какав је радник;
• да је неколико пута био сведок да В. вређа А. што је лезбејка и „као фора шали се“. Не зна датум али зна да је било између 9 и 10 часова ујутру, када их је В. возила од града до базена на посао. Док их је возила В. је знала „из чиста мира да каже: Како се ви супер слажете, можете да будете у вези“, а онда се као сети и каже „Ух, ја све заборавим да је А. лезбејка“, а други дан каже: „Бато, А. има жену а ти немаш“;
• да је В. „мало мало па налазила неки разлог да каже да је А. лезбејка“;
• да не зна да је Б. вређао А. због тога што је лезбејка, да је он „супер са А, доста пута смо нас троје излазили увече кад базени не раде“.
  • Увидом у пресуду Прекршајног суда у … 3 ПР. … од … године, Повереница за заштиту равноправности утврдила је да је суд донео пресуду да је Б. Б. одговоран што је 8. августа 2018. године око 22,40 часова у …, у насељу … вршењем насиља над оштећеном А. А. нарушио јавни ред и мир на тај начин што је, најпре дошло до вербалне расправе између В. В. невенчане супруге Б. Б, и А. А. где се В. В. обратила А. А. речима: „Зашто ми се дереш на дете?“, да би затим, пришао окривљени Б. Б. и задао оштећеној неколико удараца песницом у пределу главе, услед којих удараца је А. А. пала на тло и задобила повреду у пределу главе, а окривљени је наставио да удара оштећену песницама и након што је оштећена пала на тло, док га нису зауставили присутни гости.

• Увидом у пресуду, утврђено је да је А. А. на саслушању пред судом као сведокиња у поступку против Б. Б. навела, између осталог, да је са Б. Б, пре догађаја, била у јако добрим односима, да су често излазили заједно, дружили се, а да је једно време била и запослена у његовом локалу, као и да ју је 8. августа 2018. године Б. лично позвао да дође тог дана у његов локал, јер је славио рођендан, иако је претходне ноћи послао СМС да не долази како његова жена не би направила опет проблем, јер то В. није било први пут, и да се из тог разлога изненадила кад је 8. августа 2018. године позвао, али да је Б. посматрала као брата, „с обзиром како се исти, откад се, како каже, познају, опходио према њој“, па је одлучила да га испоштује и оде на његов рођендаА. Даље је наведено да је два дана пре овог догађаја имала један неспоразум са В. јер је она, кад год уграби прилику, покушавала да се са А. расправља и вређа је због њене сексуалне оријентације, па је често у увредама то употребљавала, због чега је А. и напуштала посао код Б. и да сматра да се њена сексуална оријентација тиче само ње и никог више, као и да је поднела пријаву против В. због вређања њене сексуалне оријентације коју она не крије.

• Увидом у евиденцију Агенције за привредне регистре, утврђено је да је угоститељска установа „…“ базени регистрована у правној форми предузетник, са пословним именом Б. Б. предузетник Кафе ресторан „…“ …

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјаве сведока, прилоге, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[4].
• Устав Републике Србије[5] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[6], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних конвенцијом обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбом члана 21. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, а дискриминаторно поступање због таквог изјашњавања је забрањено. Даље, одредбама члана 16. став 1. прописана је забрана дискриминације у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености.
• Одредбама члана 18. Закона о раду[7] забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или друго лично својство.
• Један од општих циљева у Стратегији превенције и заштите од дискриминације^[8] у поглављу 4.4.3. јесте и општи циљ укидање и смањење дискриминаторских пракси према ЛГБТ особама у различитим областима. Стога предвиђена је институционална заштита ЛГБТ особа од јавног и приватног насиља, нарочито у области рада и запошљавања, здравственог и социјалног система, личног и породичног живота, образовања, спорта и др, промена традиционалног, негативног стереотипа о ЛГБТ особама, и унапређивање статуса и положаја ЛГБТ особа. У делу 4.4.5 приказани су посебни циљеви, те се посебни циљ 4.4.5.3. односи на рад и запошљавање и прокламује недискриминативно запослење и рад код државног послодавца и у приватном сектору, ефективну заштиту од дискриминације на основу сексуалне оријентације или родног идентитета приликом запослења и занимања у јавном и приватном сектору, употребу недискриминаторног језика и понашања према особама стварне или претпостављене нехетеросексуалне оријентације као и трансродним особама, поверљивост и заштиту података о родном идентитету и сексуалној оријентацији у раду и приликом запослења, омогућити едукације непосредно у радним амбијентима којим би се помогло да послодавци схвате потребу и начине заштите ЛГБТ популације.

Анализа навода притужбе и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли су Б. Б. и В. В. својим понашањем понижавали и вређали А. А. на основу њеног личног својства – сексуалне оријентације.
• Увидом у притужбу и прилоге, неспорно је да је А. А. од јула 2017. године радила у кафе ресторану „…“ у насељу …, чији је власник Б. Б. С обзиром да Б. Б. и В. В. нису одговорили на наводе притужбе, Поверенику није познат формално правни статус В. В. у кафе ресторану „…“. Наиме, неспорно је да је Б. Б. предузетник и власник ресторана, међутим није утврђено да је В. В. сувласница ресторана, или је запослена или у ресторан долази као ванбрачна партнерка Б. Б. Увидом у притужбу и изјаве сведока утврђено је да је В. В. долазила у ресторан и обављала одређене послове, као што су послови за шанком кафе ресторана и превоз запослених од града до ресторана и обрнуто, као и да је била налогодавац А. А.
• С обзиром да је о догађају и мотивима дела које је стављено на терет Б. Б. од 8. августа 2018. године одлучивао Прекршајни суд у …, Повереник за заштиту равноправности, у складу са чланом 36. став 1. Закона о забрани дискриминације, није анализирао део притужбе који се односи на догађај који је био предмет овог судског поступка.

• Испитујући да ли је Б. Б. дискриминисао А. А. на основу њене сексуалне оријентације у току 2017. и 2018. године док је А. радила у његовом кафе ресторану, Повереник је анализирао наводе притужбе и изјаве сведока, као и изјаву коју је А. А. дала у прекршајном поступку. Из изведених доказа произилази да Б. Б. није вређао и понижавао А. А. што није спорила ни подноситељка притужбе. Сведоци су навели и да је Б. „супер са А“, да се „скроз океј понашао према А“, као и да су често заједно проводили и слободно време када нису радили. Такође, сведоци потврђују да је А. неколико пута давала отказ а да ју је Б. сваки пут звао да се врати да ради. А. А. наводи у притужби да је 6. августа 2018. године В. В. вређала у два наврата и да је оба пута Б. рекао В. да се склони и остави А. да ради, а сведок С. наводи да је Б. ценио А. и „видео је какав је радник“. С обзиром на све наведено, Повереник је става да није утврђено да је Б. Б. повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.
• Наводе притужбе да је В. В. вређала А. А. на основу њене сексуалне оријентације, у периоду када је А. А. радила у кафе ресторану „…“ током и 2018. године, потврђују својим изјавама сведоци З. Љ. и М. С, као и сама А. А. изјавом коју је као сведокиња дала у поступку пред Прекршајним судом … Наиме, З. Љ. је потврдила да је 22. јула 2018. године В. В. рекла А. „Што се ти не јављаш када те зовем, лезбејко?“, и „Да ли ти је то цура? Да ли је и она лезбејка?“, као и да је у тону којим се В. В. обратила А. осетила злобу, подсмех и иронију, а да се на лицу А. А. видело да јој је непријатно. Сведок М. С. наводи у својој изјави да је радио са А. у кафе ресторану „…“ целу претходну сезону (2017. године) и да је неколико пута био сведок да В. вређа А. што је лезбејка и то све привидно као шала: „Ух, ја све заборавим да је А. лезбејка“, „Бато, А. има жену а ти немаш“. Даље наводи да је В. В. користила сваку прилику да напомене сексуалну оријентацију А. А. у току разговора. Оба сведока потврђују и наводе притужбе да је В. В. од А. захтевала да ради више од осталих запослених, као и да је након завршеног посла А. постављала додатне захтеве за рад. Такође, сведок М. С. је изјавио и да је А. неколико пута давала отказ због грубих поступака В. В. као и да је присуствовао ситуацији када је А. поцепала дневницу коју јој је В. В. дала, након радног дана у току којег је В. „толико понижавала и изнервирала“.
• Из навода притужбе и изјава сведока произлази да је В. В. својим изјавама на груб начин или кроз подсмех, истичући сексуалну оријентацију А. А. вређала и понижавала А. због њене сексуалне оријентације, односно да је узнемиравала и понижавајуће поступала према А. због њеног личног својства – сексуалне оријентације. С тим у вези, Повереник указује да је одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације прописано да је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица на основу његовог личног својства, док је одредбом члана 21. став 2. овог закона прописано да свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, а дискриминаторско поступање због таквог изјашњавања је забрањено. Подноситељка притужбе је у својој притужби, али у изјави пред Прекршајним судом навела да своју сексуалну оријентацију није крила као и да је В. В. њена сексуална оријентација била позната од првог дана када је дошла на разговор за посао. Закон сваком даје право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, уколико особа то жели и јесно забрањује дискриминаторно понашање којем би конкретна особа била изложена због изражавања своје сексуалне оријентације. Сексуална оријентација је веома важен део идентитета сваке особе и вређање достојанства и понижавајуће примедбе о сексуалној оријентацији стварају окружење у којој је нарушена сигурност особе. На трибини „Разговори са заједницом – аутовање, лична борба и револуција“, психотерапеуткиња Јелена Видић објаснила је „Да би нас неко прихватио мора нас видети онаквим какви јесмо. Међутим, када морамо један део себе, и то битан део идентитета, да кријемо, онда је то терет и отежава наш даљи раст и развој и доводи до тога да носимо велику кривицу. Осећање кривице је једно од нејдеструктивнијих осећања“[9].
• Повереник указује да упркос одређеним помацима последњих година, дискриминација и насиље према ЛГБТ особама су и даље присутни. Према истраживањима, припадници ЛГБТ популације истичу да се често сусрећу са предрасудама и стигмом у друштву, као и са бројним претњама, узнемиравањем и другим проблемима. У прилог томе говоре истраживања јавног мњења према којима као једна од група према којима постоји социјална дистанца издваја управо ЛГБТ популација. Наиме, чак четвртина испитаника не жели да им припадници ЛГБТ популације буду колеге, трећина њих не жели да се са њима дружи (34%)^[10]. Већа социјална дистанца према појединим друштвеним групама показатељ је ниског нивоа социјалне комуникације и интеракције, а самим тим представља потенцијалну опасност за дискриминацију припадника тих група. Према истраживањима највећи изазови на путу остваривања права на једнакост припадника ЛГБТ популације су заштита личне безбедности и ефикасна борба против насиља над ЛГБТ особама, заштита од дискриминације на радном месту као и поштовање достојанства у јавном простору.

4. МИШЉЕЊЕ

Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да:

Није утврђено да је Б. Б. предузетник кафе ресторана „…“ … повредио одредбе Закона о забрани дискриминације, док је утврђено да је В. В. повредила одредбе члана 12. и 21. став 2. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује В. В:

5.1. Да упути писано извињење А. А. зато што ју је понижавала и вређала на основу њеног личног својства.

5.2. Да убудуће води рачуна да својим понашањем не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да В. В. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Уколико В. В. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење спроведе, Повереник за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/2009

[2] Закон о општем управном поступку „Службени гласник РС“, број 18/2016, члан 75. став 6.

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[4] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[5] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 98/06)

[6] „Службени  лист СЦГ”- Међународни уговори бр. 9/03

[7]  „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење

[8] „Службени гласник РС“, број 60/13

[9] Трибина „Разговори са заједницом – аутовање, лична борба и револуција“, која је одржана у Културном центру Град у Београду, 12. октобра 2017. године; http://mondo.rs/a1047877/Magazin/Porodica/Gej-osobe-u-Srbiji-homoseksualci-autovanje-roditelji-gej-dece.html

[10] Извештај о истраживању јавног мњења, „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији”, Повереник за заштиту равноправности, децембар 2016. године, Београд

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

765-18 притужба А.А. против В.В. због дискриминације на основу сексуалне оријентације у области рада