бр. 07-00-543/2022-02  датум: 20. 2. 2023.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је Удружење А.А. поднело против Б.Б., због дискриминације особа са инвалидитетом. У притужби је наведено да објекат поште Б.Б. није приступачан за особе са инвалидиетом које за кретање користе колица јер постоји осам степеника који представљају непремостиву препреку, због чега су особе са иналидитетом онемогућене да изврше уплату рачуна или пошаљу препоручену пошиљку. У изјашњењу јавног предузећа Б.Б., између осталог, наведено је да јавно предузеће као друштвено одговорна компанија непрекидно предузима мере у циљу обезбеђивања квалитета и правовремености услуга за све кориснике својих услуга.  Такође,  у изјашњењу вршиоца дужност директора наведено је да ће будући објекат поште Б.Б., који се отвара у наредном периоду, у потпуности обезбеђивати приступачност особама са инвалидтетом. Даље је наведено да су програмом пословања за 2023. годину предвиђена финансијска средства за омогућување приступа објектима за особе са инвалидитетом. Приликом анализе предмета Повереник је имао у виду правило о прерасподели терета доказивања. Према овом правилу, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је лице против кога подноси притужбу извршило акт дискриминације због неког његовог личног својства, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је притужба поднета. Повереник поздравља активности и напоре које Јавно предузеће до сада уложило како би обезбедило приступачност објеката Поште на територији Републике Србије, међутим, имајући у виду правило о прерасподели терета доказивања, односно да Јавно предузеће није доставило доказе да је објекат поште Б.Б. приступачан у складу са прописаним стандардима приступачности, Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да је дошло до повреде одредаба члана 6., 17. и 26. Закона о забрани дискриминације, а у вези са одредбама члана 13. и 16. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. Повереник је препоручио јавном предузећу Б.Б. да предузме активности у циљу обезбеђивања приступачности објекта пошта Б.Б. особама са инвалидитетом, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу Удружења А.А., поднету против Јавног предузећа Б.Б.

1.2.  У притужби је, између осталог, наведено:

– да је притужба поднета у име особа са инвалидитетом, корисника инвалидских колица и осталих становника са инвалидитетом који живе у Новом Саду и користе услуге Б.Б.“;

–  да поменутом објекту особе са инвалидитетом не могу да приђу односно шалтер сала је скроз неприступачна што особе са инвалидитетом онемогућава да изврше уплату рачуна или да пошаљу препоручену пошиљку или да подигну пакет који је стигао на њихово име;

– да је члановима удружења као и свим становницима Новог Сада приступ Б.Б. онемогућен јер постоји 8 степеника који представљају непремостиву препреку;

– да је Удружење 2010. године реализовало пројекат „Уметност руши зидове“ уз подршку Министарства културе Републике Србије и Покрајинског секретаријата за образовање у оквиру кога је снимљен филм „ Тражим посао“;

– да је након емитовања филма Пошта контактирала Удружење на чију иницијативу је урађена лифт платформа, која је веома кратко била у функцији;

– да су особе са инвалидитетом у дискриминисаном положају јер да би приступили шалтер сали Б.Б. морају да моле пролазнике или своје пратиоце да приступе шалтерима и да у њихово име плате рачуне, пошаљу или подигну препоручену пошиљку.

1.3.  Уз притужбу су достављене фотографије уласка у објекат Б.Б..

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење  Јавног предузећа Б.Б..

1.5. У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:

-да јавно предузеће Б.Б. Београд, као друштвено одговорна компанија, више од једне деценије предузима активности усмерене на превазилажење постојећих проблема и изналажење архитектонских решења, како би се особама са инвалидитетом омогућио несметан приступ свим објектима;

– да су програмом пословања за 2023. годину предвиђена финансијска средства за омогућавање приступа објектима за особе са инвалидитетом;

– да ће будући објекат Б.Б., који се отвара у наредном периоду, у потпуности обезбедити приступачност особама са инвалидитетом;

-да јавно предузеће Б.Б., као друштвено одговорна компанија, непрекидно предузима мере у циљу обезбеђивања квалитета и правовремености услуга за све њене кориснике и посвећује једнаку пажњу сваком кориснику, а нарочито особама са инвалидитетом.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Међу странам није спорно да је улаз у објекат Б.Б. неприступачан за особе са инвалидитетом.

2.2.  Увидом у фотографије које су достављене уз притужбу утврђено је да на улазу у објекат Б.Б. постоје архитектонске баријере у виду степеница, које онемогућавају особама које користе колица и друга помагала за кретање да несметано уђу у зграду поште.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, прилоге који су достављени током поступка као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности установљен је Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтев за покретање прекршајног поступка због повреда одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[3] у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета[4].
• Повереник за заштиту равноправности затим констатује да је Република Србија усвојила Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом[5], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства. Члан 2. став 1. тачка 3. Конвенција под дискриминацијом на основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничење по основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области. Конвенцијом су обухваћени и сви облици дискриминације, укључујући и ускраћивање разумног прилагођавања, а државе уговорнице се обавезују да забране сваку дискриминацију по основу инвалидитета и гарантују особама са инвалидитетом једнаку и ефикасну правну заштиту од дискриминације по било ком основу. Чланом 9. Конвенције између осталог је прописано да ће у циљу омогућавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, државе уговорнице предузети одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеде приступ, равноправно са другима, физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационе и комуникационе технологије и системе, као и другим погодностима и услугама које стоје на располагању јавности. Мере које укључују идентификовање и уклањање баријера за приступ, односе се, између осталог и на зграде.
• У Општем коментару број 2 (2014), на члан 9. Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Комитет за права особа са инвалидитетом најпре је истакао да је приступачност предуслов за самосталан живот и пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у друштву, као и да без приступа физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационо комуникационе технологије и системе, и друге услуге и погодности отворене за или намењене јавности, особе са инвалидитетом не би имале једнаке могућности за учешће у друштву у којем живе. Такође, Комитет је навео да особе са инвалидитетом треба да имају једнак приступ свим добрима, производима и услугама намењеним јавности на начин који ће поштовати достојанство тих особа и осигурати равноправно и ефикасно коришћење. Комитет сматра да ускраћивање приступа треба сматрати актом дискриминације, без обзира на то да ли га је починио неко из јавног или приватног сектора. Такође, Комитет истиче да приступачност треба обезбедити за све особе са инвалидитетом, без обзира на врсту потешкоћа са којом се особа сусреће и без прављења било каквих разлика по било ком личном својству особе са инвалидитетом. Даље, је наведено да право на приступачност загарантовано Конвенцијом има корен у постојећим људским правима, као што су право на једнак приступ јавним службама и сервисима гарантовано Међународним пактом о грађанским и политичким правима^[6] (члан 25 ц) и право на приступ било ком месту или услузи намењеним јавности, гарантовано Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације^[7] (члан 5 ф).
• Такође, Закључна запажања Комитета за права особа са инвалидитетом у вези са Иницијалним извештајем о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом[8] са препорукама за заштиту и унапређење положаја особа са инвалидитетом у наредном извештајном периоду (CRPD/C/SRB/CO/1), које је Републици Србији након представљања овог извештаја упутио Комитет за права особа са инвалидитетом УН, садрже и препоруку која се односи на израду свеобухватног плана приступачности и охрабривање у примени универзалног дизајна у свим областима, прикупљање и обраду статистичких података о особама са инвалидитетом и услугама које им се пружају и других.^[9] Наиме, Комитет је упутио Републици Србији препоруку да развије свеобухватан план за обезбеђивање приступачности уз ефикасан надзор и мапу пута која ће поставити полазне тачке за уклањање постојећих препрека и да промовише универзални дизајн за све зграде, јавне сервисе и јавни транспорт, као и приступачност информација и медија, посебно електронских медија, а све у складу са Општом препоруком број 2 на Приступачност. У том смислу, Комитет је упутио препоруку да држава чланица између осталог одреди довољно средстава за надзирање спровођења стандарда приступачности, уз подршку ажуриране националне базе података на својој територији, да утврди делотворне санкције за одвраћање које се могу наметнути због неспровођења и укључи организације особа са инвалидитетом у овај процес.
• Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у члану став 1. тачка. 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, роду, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, полним карактеристикама, нивоом прихода, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Поред тога одредбом члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби као и јавним површинама у складу са законом. Чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
• Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[10], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Наиме, одредбом члана 13. овог закона изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидности у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби. Ставом 3. овог члана прописано је да се под објектима у јавној употреби, у смислу овог закона, сматрају: објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма или објекти који се користе за заштиту животне средине, заштиту од елементарних непогода и слично. Истим чланом забрањено је одбијање да се изврши техничка адаптација објекта неопходна да би се услуга пружила кориснику са инвалидитетом. Поред тога, одредбом члана 16. став 1. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби, дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета, док је ставом 2. прописано, да ову обавезу има и друго лице на које је пренето право коришћења, осим ако је са власником, односно надлежним органом уговорено другачије. Ставом 3. истог члана, прописано је да је власник објекта у јавној употреби дужан да изврши адаптацију објекта у циљу задовољавања услова за испуњавање обавезе из става 1. овог члана.
• Законом о планирању и изградњи[11] уређују се, између осталог, услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката. Одредбама члана 5. прописао је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу, морају пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.
• Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[12] детаљно се прописују услови за планирање простора и пројектовање објеката за јавно коришћење за особе са инвалидитетом, као и посебних уређаја у њима. Приступачност, у смислу овог правилника, резултат је примене техничких решења у пројектовању и грађењу грађевина, којима се особама са инвалидитетом омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад у тим грађевинама на једнакој основи као и осталим особама. Одредбом члана Правилника регулисано је који се објекти могу сматрати објектима за јавно коришћење, па је између осталог прописано да ту спадају поште. Одредбама члана 3. прописано је да су особе смањене покретљивости особе са физичким или сензорним инвалидитетом, старе особе, труднице, и/или друге особе чија је могућност несметаног кретања повремено или трајно смањена услед баријера са којима се сусрећу у окружењу, као и да је препрека физичка, комуникацијска и/или оријентацијска сметња која постоји у простору, а која особу може ометати и/или спречавати у несметаном приступу, кретању, боравку, примању неке услуге и/или раду. Истим чланом прописано је да је приступачност резултат примене техничких стандарда у планирању, пројектовању, грађењу, реконструкцији, доградњи и адаптацији објеката и јавних површина, помоћу којих се свим људима, без обзира на њихове физичке, сензорне и интелектуалне карактеристике, или године старости осигурава несметан приступ, кретање, коришћење услуга, боравак и рад. Одредбама члана 5. прописано је да су обавезни елементи приступачности: 1) елементи приступачности за савладавање висинских разлика; 2) елементи приступачности кретања и боравка у простору – стамбене и стамбено-пословне зграде и објекти за јавно коришћење и 3) елементи приступачности јавног саобраћаја. Даље, правилником је објашњено на које начина превазићи одређене баријере (рампа, коса раван, визуелна и звучна најава и друге).

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је Јавно предузеће Б.Б., необезбеђивањем приступачности објекта Б.Б., дискриминисала особе са инвалидитетом.
• Повереник најпре констатује да анализа навода из притужбе и изјашњења показује да међу странама није спорно да је Б.Б., неприступачан особама са инвалидитетом које за кретање користе инвалидска колица. Наиме, у притужби је наведено да особе са инвалидитетом не могу да уђу у зграду поште због постојања архитектонских баријера. Уз притужбу су достављене фотографије које то потврђују. У изјашњењу Б.Б. наведено је да, већ више од деценије, предузеће предузима активности усмерене на превазилажење проблема и проналажење решења која треба да омогуће особама са инвалидитетом несметан приступ свим објектима, те је, између осталог, наведено да ће будући објекат Б.Б., који се отвара у наредном периоду, у потпуности обезбедити приступачност особама са инвалидитетом.

3.13. Повереник указује да је за анализу у конкретном предмету битно правило о терету доказивања, прописано чланом 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Наиме, према овом правилу, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је лице против кога се подноси притужба извршило акт дискриминације због неког његовог личног својства, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је притужба поднета. С тим у вези, Повереник констатује да наводи, вршиоца дужности директора  а који се односе на чињеницу да ће будући објекат Б.Б., који се, отвара у наредном периоду, у потпуности обезбеђивати приступачност особама са инвалидетом, нису поткрепљени доказима. Чињеница коју јавно предузеће наводи у свом изјашњењу а односи се на пресељење Б.Б. у други простор, осим што није поткрепљена доказима, не умањеује одговорност предузећа за досадашње непоступање у циљу предузимања свих расположивих мера као што су радови инвестиционог одржавања, односно реконструкције, адаптације или доградње, у оквиру којих би била обезбеђена приступачност објекта Б.Б., особама са инвалидитетом.

3.14. Поводом ових навода, Повереник указује да је међународним и домаћим правним актима прописана обавеза обезбеђивања приступачности физичког окружења особама са инвалидитетом равноправно са другима, у циљу самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Законом о планирању и изградњи уређују се, између осталог, услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката. Одредбама члана 5. прописано је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу, морају пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама. Повереник за заштиту равноправности констатује да обезбеђивање приступачности објеката и услуга представља основни предуслов за самосталан живот особа са инвалидитетом, јер им омогућава активно учешће у свим областима живота на равноправној основи. Уколико само један од елемената приступачности није адекватан, особа са инвалидитетом ће се наћи у ситуацији тзв. „прекинутог ланца кретања“, односно, биће доведена у ситуацију у којој нема могућност да самостално функционише. У конкретном случају, немогућност приступа објекту Поште онемогућава особу са инвалидитетом да самостално користи услуге које се у објекту пружају и тако оствари своја загарантована права, што представља акт непосредне дискриминације. Овом праву кореспондира дужност надлежних органа да предузимају мере ради уклањања баријера које особе са инвалидитетом ометају или отежавају приступ објектима у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућнсти да уживају људска права и слободе, као и све друге особе.

3.15. Повереник за заштиту равноправности похваљује активности и напоре које Јавно предузеће Б.Б. до сада уложило како би обезбедило приступачност објеката поште на територији Републике Србије. Међутим, Повереник указује да је потребно да сви објекти поште, па и објекат Б.Б. буде приступачан свим корисницима услуга. Наиме, оваквим пропуштањем јавног предузећа да обезбеди приступачност објекта доводи до последице да одређена група лица која не могу да савладају архитектонске барије буде онемогућена  да користи услуге под једнаким условима и равноправно са другим грађанима и грађанкама.

4. МИШЉЕЊЕ

Објекат Б.Б није приступачан особама са иналидитетом, што представља повреду одредаба члана 6,17. и 26. Закона о забрани дискриминације а у вези са одредбама члана 13. и 16. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Јавном предузећу Б.Б.”:

5.1. Да без одлагања предузме мере и активности  у циљу обезбеђивања приступачности објекта Б.Б. како би се омогућило да особе са инвалидитетом имају једнак приступ објекту.

5.2. Да води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Јавно предузеће Б.Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Јавно предузеће Б.Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[3] „Службени гласник РС”, број  98/06

[4] Устав Републике Србије, члан  21.

[5] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори”, бр. 42/09)

[6] Закон о ратификацији Међународног пакта о грађанским и политичким правима („Службени лист СФРЈˮ, број 7/71)

[7] Закон о ратификацији Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације („Службени лист СФРЈ“, број 31/67)

[8]доступно на: www.ljudskaprava.gov.rs

[9] Извештај надлежних власти Републике Србије у вези са применом препорука број 34. и број 54. Комитета за права особа са инвалидитетом у вези са Иницијалним извештајем Републике Србије о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом, у вези са препоруком 54, Влада Републике Србије, 8. мај 2017. године, стр 1 и 2 – Доступно на интернет адреси: http://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19868

[10] „Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16

[11] „Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14 , 145/14 и 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20 и 52/21

[12] „Службени гласник РС“, број  22/15

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

762-22 Притужба против јавног предузећа приликом пружања услуга због дискриминације особа са инвалидитетом