бр. 07-00-577/2021-02  датум: 22.3.2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднело Удружења грађана A. A. против осигурање Б. Б., због дискриминације лица на основу старосног доба, у области пружања услуга путног здравственог осигурања. Удружење грађана, обавестило је Повереника за заштиту равноправност о намери да спроведе ситуационо тестирање „потенцијалне дискриминације лица на основу старосне доби, у области пружања услуга путног здравственог осигурања од стране осигуравајућих агенција“. Добровољна испитивачица дискриминације је посетила осигуравајућу компанију Б. Б. осигурање на Новом Београду, са циљем да се иформише о условима за закључење здравственог путног осигурања. Пошто је навела разлог свог доласка, запослени је информисао да је старија госпођа и да њихова компанија „осигурава путнике до 75 година старости“. У изјашњењу Б. Б. осигурање није оспорило наводе из притужбе да не пружају услугу путног осигурања лицима која су старија од 75 године, и да су се приликом израде Услова за осигурање лица за време пута и боравка у иностранство, руководили проценом овлашћеног актуара, у циљу адекванот пословања осигурања, као и Законом о облигационм односима и Законом о осигурању. Повереник је истакао да је неспорно је да је Б. Б. осигурање, као и сва друга друштва за осигурање, овлашћено да утврђује услове осигурања којим уређује своје пословање, али сви акти друштава за осигурање морају да буду усклађени са Уставом и законским прописима, како оним из области делатности осигурања, тако и са другим прописима Републике Србије, укључујући и прописе који забрањују дискриминацију. Повереник за заштиту равноправности је навео да према одредби члана 6. Закона о забрани дискриминације, до непосредне дискриминације долази када су појединац или група лица због њиховог личног својства стављени у неповољнији положај у односу на појединца или групу који се налазе у истој или сличној ситуацији, а који немају то лично својство. У конкретном случају, очигледно је да су особе старије од 75 година, које желе да буду осигуране за време путовања и боравка у иностранству од Б. Б. осигурања у томе спречене, будући да ова осигуравајућа кућа особама преко 75 година живота не пружа услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству. Повереник за заштиту равноправности је донео мишљења да је  прописивањем горње старосне границе од 75 године живота као услов за пружање услуге осигурања за време путовања и боравка у иностранству Б. Б. осигурање, повредило је одредбе чл. 6, 17. ст. 1. и чл. 23. Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу Удружења грађана А. А. против осигурања Б. Б., због дискриминације на основу старосног доба.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да je Удружење грађана А. А.обавестило Повереника за заштиту равноправности о намери да, у складу са чл. 46. ст. 4. Закона о забрани дискриминације,[1] спроведе ситуационо тестирање „потенцијалне дискриминације лица на основу старосне доби, у области пружања услуга путног здравственог осигурања од стране осигуравајућих агенција“, како би непосредно проверили да ли запослени у осигуравајућим агенцијама приликом пружања својих услуга поштују правила о забрани дискриминације;
• да је ситуационо тестирање спроведено 3. августа 2021. године тако што је тестерка посетила пословницу Б. Б. осигурања на Новом Београду у пратњи В. В., координаторке ситуационог тестирања и председнице управног одобора Удружења грађана А. А., како би се информисала о условима путног здравственог осигурања, јер је планирала да у августу месецу летује у Албанији;
• да је разговарала са, запосленим у пословници, и да јој је он у разговору љубазно рекао „Ви сте старија особа па Вас не можемо осигурати“, на питање тестерке, зашто не могу да јој пруже тражене услуге путног осигурања, добила је одговор да њихова компанија осигурава „лица до 75 година старости“;
• да је на тај начин извршена дискриминација на основу година старости;
• да није било потребе за контролним тестирањем с обзиром да је током разговора јасно речено да су године живота разлог због којег не може да се уплати осигурање.
  • У прилогу притужбе је достављено: 1) Обавештење о намери спровођења ситуационог тестирања; 2) Извештај о спроведеном ситуационом тестирању за Б. Б.осигурање; 3) Обавештење о резултатима ситуационог тестирања за Б. Б. осигурање; 4) Извештај тестерке.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације^[2], те је затражио изјашњење на наводе из притужбе од Г. Г., председника Извршног одбора.
  • У изјашњењу Д. Д. шефа одељења за правне и опште послове и Г. Г. председника извршног одбора, наведено је:
• да је једно од основних начела у делатности осигурања које прописује Закон о осигурању чињеница да је осигурање имовине и лица добровољно, и да је обавезно само у случајевима прописаним законом;
• да постоје ситуације када је ради испуњења општег интереса законом предвиђено да одређене врсте осигурања представљају обавезна осигурања, која су осигуравајућа друштва дужна да пруже свим заинтересованим лицима, као што прописује Закон о обавезном осигурању у саобраћају  који одређује које су врсте осигурања из области саобраћаја обавезне;
• да према позитивним прописима путно здравствено осигурање не представља врсту обавезног осигурања у Републици Србији и да се закључење полисе путног здравственог осигурања заснива на начелу аутономије воље;
• да Закон о облигационим односима у члану 10. прописује да су стране у облигацином односима слободне у границама принудних прописа, јавног поретка и добрих обичаја да своје односе уреде по својој вољи, и да из ове одредбе произилази да су код закључења полисе осигурања уговорне стране слободне да саме одреде услове под којима ће закључити ову врсту осигурања, те да могу између осталог одредити и старосну границу лица које се осигурава;
• да је подноситељка притужбе могла да се обрати другом осигуравајућем друштву уколико општи услови пословања Б. Б. осигурања нису у складу са њеним потребама, обзиром да „свако осигуравајуће друштво“ прописује опште услове за поједине врсте осигурања са другачије прописаним границама за приступну старост;
• да је на основу члана 150. Закона о осигурању прописано да је друштво дужно да идентификује, процењује и мери ризике којима је изложено у свом пословању и да управља ризицима применом квалитативног и квантитативног начина управљања;
• да су важећи општи услови путног здравственог осигурања на основу којих је за лица која се осигуравају горња старосна граница 75 година, донети на основу прибављеног мишљења овлашћеног актуара;
• да су прописани услови за закључење полисе и исплате накнаде из осигурања за све врсте осигурања предмет детаљне анализе овлашћеног актуара у циљу адекватног пословања, ради одржавања способности исплате различитих врста штета и других накнада из осигурања, према подзаконским актима Народне Банке Србије;
• да о сложености пружања услуге путног здравственог осигурања лицима старијим од 75 година, говоре и услови под којима ову врсту осигурања нуди Републички фонда за здравствено осигурање;
• да имајући у виду наведно сматрају да према позитивним прописима имају право да слободно одређују опше услове на основу којих ће са уговарачима осигурања закључивати полисе различитих врста осигурања;
• да ова права не сматрају неограниченим већ да опште услове креирају према правилима струке, уз разумевање интереса клијената и сагласност Народне банке Србије, поштујући прописе који се односе на област осигурања;
• да ће као компанија која послује 200 година, а Републици Србији 20 година, ангажовати све ресурсе како би размотрили под којим условима је могуће да се у наредном периоду лицима преко 75 година старости пружи услуга путног здравственог осигурања.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• У извештају о спроведеном ситуационом тестирању од 3. августа године, наведени су подаци о тестеру, о контролору/ки ситуационог тестирања, затим тестираном правном лицу, опис ситуације и резултати тестирања. Наиме, у извештају је наведено да је тестерка пензионерка из Новог Београда, тестирала да ли је коришћење услуге путног здравственог осигурања доступно за особе старије од 75 година старости. Да је ситуационо тестирање спроведено 3. августа 2021. године тако што је тестерка посетила пословницу Б. Б. осигурања на Новом Београду у пратњи В. В., координаторке ситуационог тестирања и председнице управног одобора Удружења грађана А. А. како би се информисала о условима путног здравственог осигурања, јер је планирала да летује у Албанији. Истакнуто је да је разговарала са, запосленим у пословници, и да јој је он у разговору љубазно рекао „Ви сте старија особа па Вас не можемо осигурати“, на питање тестерке, зашто не могу да јој пруже тражене услуге путног осигурања, добила је одговор да њихова компанија осигурава „лица до 75 година старости“. У притужби је истакнуто да је на тај начин извршена дискриминација на основу година старости.
• У изјави тестерке наведно је: „Дана 3. августа 2021. године, посетила осигуравајућу копанију Б. Б.,на Новом Беграду у жељи да сазнам услове за закључење путног здравственог осигурања. Кратак разговор сам обавила са господином, који је саслушао моје питање и кратко рекао: Ви сте старија особа и морам да Вам напоменем да наша компанија осигурава путнике до 75 година сарости. Преко тога не постоји никаква могућност за закључење здравственог путног осигурања“.
• У изјашњењу Б. Б. осигурање није оспорило наводе из притужбе да не пружају услугу путног осигурања лицима која су старија од 75 године, и да су се приликом израде Услова за осигурање лица за време пута и боравка у иностранство, руководили проценом овлашћеног актуара, у циљу адекванот пословања осигурања.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је независни државни орган установљен Законом о забрани дискриминације^[3]. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Одредбама члана 6. Закона o забрани дискриминације прописано je да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај или би могли бити стављени у неповољнији положај. Чланом 17. став 1. овог закона прописано је да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно, ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.

Такође, с обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су и одредбе члана 23. ст. 1.- 3. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да је  забрањено дискриминисати лица на основу старосног доба. Старији имају право на достојанствене услове живота без дискриминације, а посебно, право на једнак приступ и заштиту од занемаривања и узнемиравања у коришћењу здравствених и других јавних услуга. Различито поступање на основу старосног доба не сматра се дискриминацијом уколико је објективно и разумно оправдано легитимним циљем, а посебно легитимно утврђеном политиком запошљавања, циљевима тржишта рада, додатног образовања и обуке, односно стручног усавршавања, и ако су начини остваривања тог циља примерени и нужни, као што су: 1) постављање посебних услова за запошљавање, обављање послова и додатно образовање, односно стручно оспособљавање и усавршавање, укључујући и услове у погледу зараде и престанка радног односа, за омладину, старије и лица која имају обавезу издржавања или старања, а са циљем подстицања њиховог укључивања на тржиште рада или обезбеђивања њихове заштите; 2) одређивање минималних услова у погледу старосног доба, радног искуства или година службе за приступ запошљавању или обезбеђивању одређених предности у вези са запошљавањем; 3) одређивање највише старосне границе за попуњавање радних места, која се заснива на захтевима везаним за додатно образовање, односно стручно оспособљавање и усавршавање за одређено радно место или на потреби за разумном дужином радног стажа пре испуњавања услова за остварење права на пензију.

• Препоруком Комитета министара Савета Европе o промоцији људских права старијих особа (2014)[5] Комитет је потврдио права старијих особа и препоручио државама чланицама мере у циљу борбе против дискриминације на основу старосног доба. Посебан осврт дат је на области недискриминације, самосталности и партиципације, заштите од насиља и злостављања, социјалне заштите и запошљавања, неге и уређења правног система. Између осталог, државама чланицама је препоручено да старије особе уживају своја права и слободе без дискриминације по било ком основу, укључујући и старосно доба, као и да старије особе треба да добију одговарајуће ресурсе које им омогућавају да имају адекватан животни стандард и учествују у јавном, економском, друштвеном и културном животу.

Анализа навода притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је Б. Б. осигурањe, прописивањем да услугу путног здравственог осигурања не пружа особама старијим од 75 године повредило одредбе Закона о забрани дискриминације ставивши ова лица у неоправдано неповољнији положај само на основу њиховог старосног доба, односно година живота.
• С обзиром да је притужба поднета на основу ситуационог тестирања дискриминације, Повереник најпре истиче да је основна сврха ситуационог тестирања обезбеђивање ваљаног доказа на којем ће се базирати вођење самог поступка за заштиту од дискриминације. С тим у вези, према члану 46. став 3. Закона о забрани дискриминације, добровољни испитивач дискриминације је лице које се свесно изложило дискриминаторском поступању у намери да непосредно провери примену правила о забрани дискриминације у конкретном случају. Ситуационо тестирање представља метод доказивања дискриминације, а један од циљева ове методе је да се докаже да постоји пракса да се особе које поседују одређено лично својство, у упоредивој ситуацији, неповољније третирају у односу на особе које не поседују то лично својство.
• Наиме, у конкретном случају, након спроведеног ситуационог тестирања дискриминације у просторијама пословнице Б. Б. осигурања на Новом Беграду августа 2021. године, исход тестирања је показао да постоји вероватноћа у постојање дискриминације приликом осигурања лица за време пута и боравка у иностранству и то према особама старијим од 75 године живота, што је констатовано у извештају о спроведеном ситуационом тестирању дискриминације од 3. августа 2021. године. С тим у вези, Повереник истиче да је у конкретном случају релевантна примену правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, уколико подносилац притужбе учини вероватним акт дискриминације терет доказивања да није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је поднета притужба.
• На основу утврђеног чињеничног стања, и то извештаја о спроведеном ситуационом тестирању дискриминације од 3. августа 2021. године, као и изјаве тестерке, Повереник констатује да су подносиоци притужбе учинили вероватним акт дискриминације, у смислу члана 45. Закона о забрани дискриминације. Дакле, даље је потребно утврдити да ли је Б. Б. осигурање пружило доказе да у конкретном случају није дошло до повреде начела једнакости.
• Повереник најпре констатује да је Б. Б. осигурање навело да је приликом израде Услова за осигурање лица за време пута и боравка у иностранству, процена овлашћеног актуара да популација старија од 75 година представљa висок ризик за склапање уговора о путном осигурању, који би се одразио на способност исплате различитих врста штете и других накнада из осигурања. Повереник констатује да према, одредбама члана 23. став 1. овог закона забрањена је дискриминација на основу старосног доба, док је ставом 2. прописано право старијих на једнак приступ и заштиту у коришћењу јавних услуга. Истим чланом прописан је изузетак када се различито поступање на основу старосног доба не сматра дискриминацијом – уколико је објективно и разумно оправдано легитимним циљем, а посебно легитимно утврђеном политиком запошљавања, циљевима тржишта рада, додатног образовања и обуке, односно стручног усавршавања, и ако су начини остваривања тог циља примерени и нужни, као што су случајеви постављања посебних услова за запошљавање, обављање послова и додатно образовање, приступ запошљавању или обезбеђивање одређених предности у вези са запошљавањем и за попуњавање радних места (став 3.). Анализом овог члана Закона јасно је да је законодавац прописао да се различито поступање на основу старосног доба не сматра дискриминацијом у колико је објективно оправдано легитимним циљем и ако су начини остваривања тог циља примерени и нужни, док је као посебно легитимне циљеве законодавац набројао циљеве утврђене политиком запошљавања, циљевима тржишта рада, додатног образовања и обуке, односно стручног усавршавања и набројао три посебна случаја у области рада и запошљавања. Б. Б. осигурање сматра да прописивање горње старосне границе као услова за пружање услуге путног здравственог осигурања не представља дискриминацију, јер према позитивним порписима има право да слободно одређује опште услове под којима ће са уговарачима осигурања закључивати полисе различитих врста осигурања.
• Због тога у конкретном случају, задатак Повереника је да цени да ли је различито поступање осигуравајућег друштва на основу старосног доба разумно и објективно оправдано легитимним циљем, као и да ли су начини остваривања тог циља примерени и нужни. Неспорно је да осигуравајућа друштва имају легитимни циљ да у складу са Законом о осигурању и Законом о облигационим односима прописују услове уговора о осигурању и идентификују, процењују и мере ризике којима је осигуравајуће друштво изложено у свом пословању, као и да је потпуно легитимно, разумно и оправдано да осигуравајуће друштво тежи да послује у правцу остваривања профита и заштите од ризика. Даље је потребно анализирати да ли постављање горње старосне границе као услова за пружање услуге примерен и нужан начини остваривања циља.
• У изјашњењу осигуравајућег друштва је између осталог наведено да путно здравствено осигурање не представља врсту обавезног здравственог осигурања и да су уговорне стране слободне да према начелу аутономије воље а на основу Закона о облигациoним односима саме одреде услове под којима ће закључити ову врсту осигурања, те да могу одредити и старосну границу лица које се осигурава. Такође је истакнуто да према члан у 150. став 1. и 2. Закона о осигурању[6] предвиђено да је друштво за осигурање дужно да идентификује, процењује и мери ризике којима је изложено у свом пословању и да управља овим ризицима применом квалитативног и квантитативног начина управљања. Друштво за осигурање утврђује процедуре за идентификовање, процену и мерење ризика, као и за управљање ризицима, у складу с прописима, стандардима и правилима струке осигурања.

• Повереник најпре констатује да процена ризика, као и обавеза осигуравајућег друштва да дугорочно испуњава своје обавезе одговорним преузимањем ризика, могу утицати на услове под којима ће некој особи бити понуђено закључење уговора о осигурању, али никако не могу бити фактор који искључује пружање услуге осигурања одређеном кругу лица.

• Повереник, надаље, констатује да чињеница да путно здравствено осигурање не представља „врсту обавезног здравственог осигурања“, не умањује значај ове врсте осигурања, наиме у конкретном случају ради о пружању услуге која се нуди неограниченом броју лица и која је дизајнирана да задовољи одређени интерес који је типичан за широк круг субјеката. Сагласно томе, с аспекта Закона о забрани дискриминације, уговор о осигурању лица за време путовања и боравка у иностранству мора бити доступан свим особама, без дискриминације.
• Дакле евидентно је да не постоји сразмера између предузетих мера, да се особама старијим од 75 године, не пружа услуга путног здравственог осигурања због процене да је за та лица ризик за осигурање висок, и да би угрозио пословање осигуравајућег друштва, с обзиром да би се циљ који се жели постићи могао остварити и на други начин који не би искључио могућност да особе старије од 75 године закључе уговор о осигурању лица за време путовања и боравка у иностранству. Наиме осигуравајућем друштву су на располагању друге методе којима може да се постигне баланс између „пословног ризика“ и могућности пласирања услуге путног здравственог осигурања особама старијим од 75 година живота, као што су: потврда о здравственом стању клијента, ценовни оквир, случајеви које покрива путно здравствен осигурање и др.
• Неспорно је да је Б. Б. осигурање, као и сва друга друштва за осигурање, овлашћено да утврђује услове осигурања којим уређује своје пословање, али сви акти друштава за осигурање морају да буду усклађени са Уставом и законским прописима, како оним из области делатности осигурања, тако и са другим прописима Републике Србије, укључујући и прописе који забрањују дискриминацију. Повереник за заштиту равноправности истиче да према одредби члана 6. Закона о забрани дискриминације, до непосредне дискриминације долази када су појединац или група лица због њиховог личног својства стављени у неповољнији положај у односу на појединца или групу који се налазе у истој или сличној ситуацији, а који немају то лично својство. У конкретном случају, очигледно је да су особе старије од 75 година, које желе да буду осигуране за време путовања и боравка у иностранству од Б. Б. осигурања у томе спречене, будући да ова осигуравајућа кућа особама старосног доба преко 75 године не пружа услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству. С обзиром на наведено, Повереник је мишљења да ускраћивање пружања услуге осигурања за време путовања и боравка у иностранству особама старијим од 75 године није примерен и нужан начини остваривања циља осигуравајућег друштва (управљање ризицима, одговорно пословање).
• Поводом навода из изјашњења да о сложености услуге путног здравственог осигурања за особе старије од 75 година говоре и услови под којима ову врсту осигурања нуди Републички фонд за здравствено осигурање, указујемо да притужба није поднета против овог правног лица, те да наведено није било предмет анализе Повереника у конкретном случају. Пословна пракса или политика других осигуравајућих друштава или установа не може представљати основ за ослобођење Б. Б. осигурања обавезе поштовања антидискриминационих прописа, нити је од значаја за оцену законитости поступања овог осигуравајућег друштва као пружаоца јавних услуга. Међутим може се констатовати да Фонд пружа услугу осигурања старијим лицима на краћи временски период, док према условима пословања Б. Б. осигурања, одређена категорија старијих лица не може да се осигура ни под каквим условима.
• Повереник такође истиће да је Република Србија у процесу преговора о приступању Европској Унији, који се између осталог састоји у хармонизацији законодавства Републике Србије са комунираним правом Европске Уније, и да је Директивом ЕУ бр. 2016/97[7] Европског Парламента која се односи на осигуравајућа друштва и сектор осигурања, између осталог наведено да је Директива донета како би „Потрошачи/клијенти имали исти ниво заштите упркос разликама између канала дистрибуције. Како би се гарантовала примена истог нивоа заштите и да потрошачи могу имати користи од упоредивих стандарда, посебно у области пружања ислуга и информација које се односе на сектор осигурања“. У директиви је истакнуто такође „да су тренутне финансијске турбуленције нагласиле важност обезбеђивања ефикасне заштите потрошача у свим финансијским секторима. Стога је потребно ојачати поверење клијената и учинити регулаторни третман дистрибуције производа осигурања уједначенијим како би се обезбедио адекватан ниво заштите свих корисника услуге осигурања широм Уније без дискриминације“(тачке 6. и 10. преамбуле диркетиве). Ова Директива неће утицати на овлашћење држава чланица да предузимају одговарајуће и недискриминаторске мере поводом неправилности у раду пружалаца услуге осигурања на њеној територији које су у супротности са домаћим законским одредбама, у мери у којој је то неопходно (члан 9. став 1).

Такође у том контексту, сведочи и пример из праксе надлежног органа за заштиту од дискриминације Румуније[8] из 2020. године где је једногласно утврђено „да наметање максималне старосне границе при склапању уговора о путном здравственом осигурању представља дискриминацију према Румунском законодавству. Савет је закључио да таква пракса, која преовлађује у сектору осигурања, представља акт дискриминације на основу година старости, јер представља акт искључења/одбијања приступа јавним здравственим услугама, за поједине категорије грађана. Чланови Савета су једногласно усвојили одлуку и обавезали осигуравајуће куће да измене услове пословања који се односе на године старости приликом склапање уговора о путном здравственом осигурању“.

• Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да је Б. Б. осигурање а.д.о, прописивањем горње старосне границе од 75 године живота као услов за услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

Прописивањем горње старосне границе од 75 године живота као услов за услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству Б. Б. осигурање а.д.о., прекршило је одредбе чл. 6, 17. став 1. и чл. 23. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Б. Б. осигурању а.д.о. Београд да усклади Услове за осигурање лица за време пута и боравка у иностранству са антидискриминационим прописима, тако што ће прописати могућност осигуравања и лица преко навршених 75 година живота.

Потребно је да Б. Б. осигурање а.д.о. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Б. Б. осигурање а.д.о.  не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21

[3] Закон о забрани дискриминације, број 22/09 и 52/21

[4] Устав Републике Србије («Службени гласник РС» бр. 98/2006, 16/2022) – Одлука о проглашењу Уставног закона за спровођење Акта о промени Устава Републике Србије – Амандмани I – XXIX – „Сл. гласник РС“, бр. 115/2021)

[5] Препорука СM/Rec(2014)2  усвојена на 1192. састанку Комитета министара Савета Европе 19. фебруара 2014. године

[6] „Службени гласник РС“, бр. 139/14 и 44/21

[7] Дирктива ЕУ бр.2016/97. доступно на: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/en/TXT/?uri=CELEX%3A32016L0097

[8] Одлука Румунског савета за борбу против дискриминације из 2020. године, доступно на: https://www.cncd.ro/wp-content/uploads/2021/01/Hotarare-470-2020-1.pdf

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

743-21 Притужба због дискриминације у области пружања услуга на основу личног својства старосно доба