бр. 07-00-525/2022-02  датум: 24.5.2023.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А. .А против Градске управе, Б. Б. због дискриминације на основу инвалидитета. У притужби је наведено да се објекат Градске управе, Б. Б. састоји од приземља и 3 спрата и да постоји улаз у приземље објекта за особе са инвалидитетом које користе колица за кретање, али да немају приступ спратовима у оквиру објекта, јер степенице између спратова представља трајну несавладиву архитектонску препреку. Градска управа, Б. Б. није доставила изјашњење на наводе из притужбе.  Анализом навода из притужбе, достављених доказа, као и увидом на лицу места од стране запосленог у Стручној служби Повреника за заштиту равноправности утврђено је да на улазу у објекат постоји бетонска рампа за особе са инвалидитетом које за кретање користе колица те да је омогућен приступ приземљу и Услужном центру Градске управе. Даље, увидом на лицу места је уочено да током боравка у објекту особе са инвалидитетом које користе колица нису у могућности да приступе канцеларијама које се налазе у оквиру објекта Градске управе на првом, другом и трећем спрату, јер су спратови повезани степеницама. Имајући у виду прописе који прописују обавезу да објекти у јавној употреби морају бити приступачности, применом правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, а на основу утврђених чињеница и изведених доказа, Повереник за заштиту равноправности је донео мишљење да Градска управа, Б. Б. није обезбедила услове да простор и услуге које у том простору пружа, буду у потпуности приступачне, односно доступне особама са инвалидитетом које за кретање користе колица, чиме су повређене одредбе члана 6, 17. и 26. Закона о забрани дискриминације, а у вези са одредбама члана 13. и 16. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. Повереник је препоруручио Градксој управи Б. Б. да предузме све мере из своје надлежности тако што ће обезбедити приступачност објекта односно организовати рад у Градској управи на приступачан начин за особе са инвалидитетом које за кретање користе колица тако да могу самостално и равноправно са другима да користе све услуге и присуствују заказаним састанцима.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбу je подела А. А. против Градске управе, Б. Б. због дискриминације особа са инвалидитетом.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да се објекат Градске управе, Б. Б. састоји од приземља и 3 спрата;
• да је приступ објекту отежан за особе са инвалидитетом, особе које се отежано крећу и старије особе;
• да постоји улаз у приземље објекта у виду бетонске рампе за особе са инвалидитетом које користе колица за кретање, али да немају приступ спратовима у оквиру објекта, јер степенице између спратова представљају трајну несавладиву архитектонску препреку за особе које се крећу уз помоћ инвалидиских колица;
• да је због посла који обаља подоситељка притужбе у обавези да често присуствује састаницма на трећем спрату објекта Градске управе, и да она као особа са инвалидитетом има „велике потешкоће да се пење до трећег спрата“;
• да су у Градској управи запослене две особе са инвалидитетом које се отежано крећу;
• да предлаже уградњу лифта или електро – моторне рампе у објекту Градске управе, Б. Б.
  • У прилогу притужбе достављена је фотографија улаза у зграду Градске управе и степеница између спратова.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације[1], па је од Градске управе, Б. Б. затражено да се изјасни о наводима притужбе. Градска управа, Б. Б. примила је захтев за изјашњење 6. децембра 2022. године и поновљени захтев за изјашњење 23. фебруара 2023. године, али нису доставили изјашњење на наводе из притужбе.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
   • Увидом у фотографију која је достављена уз притужбу утврђено је да на улазу у зграду Градске управе, Б. Б. постоји изграђена бетонска рампа за особе са инвалидитетом које за кретање користе колица или се отежано крећу.
   • Увидом у другу фотографију достављену уз притужбу утвђено је да су спратови у оквиру објекта Градске управе повезани степеницама које се састоје из два нивоа између сваког спрата.
   • Непосредним увидом запосленог у Стручној служби Повереника констатовано је да на улазу у објекат постоји бетонска рампа за особе са инвалидитетом које за кретање користе колица те да је омогућен приступ приземљу и Услужном центру Градске управе. Даље, увидом на лицу места је уочено да током боравка у објекту особе са инвалидитетом које користе колица нису у могућности да приступе канцеларијама које се налазе у оквиру објекта Градске управе на првом, другом и трећем спрату, јер су спратови повезани степеницама. Наиме, међуспратне конструкције повезане су са по 10 степеница, где се између степеничних кракова налази подест, затим још 10 степеница којима се приступа првом спрату Градске управе. Приступ другом и трећем спрату је идентичан и састоји се такође од степеништа и подеста између степеничних кракова, при чему није уочена подизна рампа нити друго средство које би особама са инвалидитетом које за кретање користе колица могло да омогући приступ канцеларијама које се налазе на овим спратовима.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и доказе који су приложени, као и чињенице утврђене приликом одласка запосленог из Стручне службе Повереника на лице места и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир  

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[3].

3.3. Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија усвојила Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства . Конвенција под дискриминацијом на основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничење по основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области. Конвенцијом су обухваћени и сви облици дискриминације, укључујући и ускраћивање разумног прилагођавања, а државе уговорнице се обавезују да забране сваку дискриминацију по основу инвалидитета и гарантују особама са инвалидитетом једнаку и ефикасну правну заштиту од дискриминације по било ком основу. Чланом 9. Конвенције између осталог је прописано да ће у циљу омогућавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, државе уговорнице предузети одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеде приступ, равноправно са другима, физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационе и комуникационе технологије и системе, као и другим погодностима и услугама које стоје на располагању јавности. Мере које укључују идентификовање и уклањање баријера за приступ, односе се, између осталог и на зграде.

• У Општем коментару број 2 (2014), на члан 9. Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Комитет за права особа са инвалидитетом најпре је истакао да је приступачност предуслов за самосталан живот и пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у друштву, као и да без приступа физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационо комуникационе технологије и системе, и друге услуге и погодности отворене за или намењене јавности, особе са инвалидитетом не би имале једнаке могућности за учешће у друштву у којем живе. Такође, Комитет је навео да особе са инвалидитетом треба да имају једнак приступ свим добрима, производима и услугама намењеним јавности на начин који ће поштовати достојанство тих особа и осигурати равноправно и ефикасно коришћење. Комитет сматра да ускраћивање приступа треба сматрати актом дискриминације, без обзира на то да ли га је починио неко из јавног или приватног сектора. Такође, Комитет истиче да приступачност треба обезбедити за све особе са инвалидитетом, без обзира на врсту потешкоћа са којом се особа сусреће и без прављења било каквих разлика по било ком личном својству особе са инвалидитетом. Даље, је наведено да право на приступачност загарантовано Конвенцијом има корен у постојећим људским правима, као што су право на једнак приступ јавним службама и сервисима гарантовано Међународним пактом о грађанским и политичким правима  (члан 25 ц) и право на приступ било ком месту или услузи намењеним јавности, гарантовано Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације  (члан 5 ф).
• Такође, Закључна запажања Комитета за права особа са инвалидитетом у вези са Иницијалним извештајем о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом са препорукама за заштиту и унапређење положаја особа са инвалидитетом у наредном извештајном периоду (CRPD/C/SRB/CO/1), које је Републици Србији након представљања овог извештаја упутио Комитет за права особа са инвалидитетом УН, садрже и препоруку која се односи на израду свеобухватног плана приступачности и охрабривање у примени универзалног дизајна у свим областима, прикупљање и обраду статистичких података о особама са инвалидитетом и услугама које им се пружају и других.  Наиме, Комитет је упутио Републици Србији препоруку да развије свеобухватан план за обезбеђивање приступачности уз ефикасан надзор и мапу пута која ће поставити полазне тачке за уклањање постојећих препрека и да промовише универзални дизајн за све зграде, јавне сервисе и јавни транспорт, као и приступачност информација и медија, посебно електронских медија, а све у складу са Општом препоруком број 2 на Приступачност. У том смислу, Комитет је упутио препоруку да држава чланица између осталог одреди довољно средстава за надзирање спровођења стандарда приступачности, уз подршку ажуриране националне базе података на својој територији, да утврди делотворне санкције за одвраћање које се могу наметнути због неспровођења и укључи организације особа са инвалидитетом у овај процес.
• Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
• Закон о забрани дискриминације дефинише дискриминацију као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби (објекти у којима се налазе седишта органа јавне власти, објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма, објекти који се односе на заштиту животне средине, за заштиту од елементарних непогода и сл.), као и јавним површинама (паркови, тргови, улице, пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице и сл.), у складу са законом. Овом праву кореспондира дужност надлежних органа јавне власти да предузму мере ради уклањања баријера које особама са инвалидитетом ометају или отежавају приступ објектима у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. Чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
• Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[4], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Одредбама члана 13. став 1. овог закона изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидитета у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама, док је ставом 2. истог члана прописано да се под услугом, у смислу овог закона, сматра свака услуга коју, уз накнаду или без ње, правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања. Поред тога, одредбом члана 16. став 1. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета, док је ставом 2. истог члана прописано да ову обавезу има и друго лице на које је пренето право коришћења, осим ако је са власником, односно надлежним органом уговорено другачије.
• Законом о планирању и изградњи[5], уређују се, између осталог, услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката. Одредбама члана 5. прописао је да зграде јаве и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу, морају се пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.
• Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама^[6] детаљно се прописују услови за планирање простора и пројектовање објеката за јавно коришћење за особе са инвалидитетом, као и посебних уређаја у њима. Приступачност, у смислу овог правилника, резултат је примене техничких решења у пројектовању и грађењу грађевина, којима се особама са инвалидитетом омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад у тим грађевинама на једнакој основи као и осталим особама. Одредбом члана 2. Правилника регулисано је који се објекти могу сматрати објектима за јавно коришћење, па је између осталог прописано да ту спадају, између осталог и објекти за потребе државних органа, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и пословни објекти. Одредбама члана 3. прописано је да су особе смањене покретљивости особе са физичким или сензорним инвалидитетом, старе особе, труднице, и/или друге особе чија је могућност несметаног кретања повремено или трајно смањена услед баријера са којима се сусрећу у окружењу, као и да је препрека физичка, комуникацијска и/или оријентацијска сметња која постоји у простору, а која особу може ометати и/или спречавати у несметаном приступу, кретању, боравку, примању неке услуге и/или раду. Истим чланом прописано је да је приступачност резултат примене техничких стандарда у планирању, пројектовању, грађењу, реконструкцији, доградњи и адаптацији објеката и јавних површина, помоћу којих се свим људима, без обзира на њихове физичке, сензорне и интелектуалне карактеристике, или године старости осигурава несметан приступ, кретање, коришћење услуга, боравак и рад. Одредбама члана 5. прописано је да су обавезни елементи приступачности: 1) елементи приступачности за савладавање висинских разлика; 2) елементи приступачности кретања и боравка у простору – стамбене и стамбено-пословне зграде и објекти за јавно коришћење и 3) елементи приступачности јавног саобраћаја. Даље, правилником је објашњено на које начина превазићи одређене баријере (рампа, коса раван, визуелна и звучна најава и друге). Одредбама члана 17. овог правилника, између оталог, прописане су димензије ширине улазних врата, неопходне за несметан пролаз особа са инвалидитетом, које се крећу уз помоћ колица, док је чланом 18. став 2. прописано да подови у стамбеним и другим просторијама не могу имати висинске разлике нити друге препреке (прагове), а ако их имају оне не могу бити више од 2 центиметра и морају бити заобљених ивица.

Анализа навода из притужбе и изјашњења и достављених прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је објекат Градске управе, Б. Б. приступачан особама са инвалидитетом које за кретање користе колица.
• Да би се одговорило на ово питање важна је примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да су повређене одредбе Закона о забрани дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на Градској управи Б. Б.
• Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да анализа навода из притужбе и доказа, односно фотографија које су уз притужбу достављене указују да на улазу у објекат постоји бетонска рампа за особе са инвалидитетом које за кретање користе колица на начини да је омогућен приступ приземљу и Услужном центру Градске управе, међутим није обезбеђен приступ горњим спратовима у оквиру објекта Градске управе. Сагласно томе, Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. Закона о забрани дискриминације, стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси Градска управа, Б. Б.. Међутим Градска управа није доставила изјашњење на наводе из притужбе, иако је захтев за изјашњење примила, при чему је Повереник у циљу правилног утврђивања чињеничног стања овај захтев поновио.
• Наводе подноситељке притужбе потврђује и увид који је на лицу места извршио запослени у Стручној служби Повреника за заштиту равноправности. Увидом је утврђено да се на улазу у објекат налази бетонска рампа на који начин је особама са инвалидитетом које за кретање користе колица омогућен приступ приземљу и Услужном центру Градске управе. Даљим увидом је констатованода се у приземљу објекта налази степениште које се састоји од 10 степеница, те да се између степеничних кракова налази подест затим још 10 степеница којима се приступа првом спрату Градске управе. Приступ другом и трећем спрату је идентичан и састоји се такође од степеништа и подеста између степеничних кракова, при чему није уочена подизна рампа нити друго средство које би особама са инвалидитетом које за кретање користе колица могло да омогући приступ канцеларијама које се налазе на овим спратовима.
• Дакле, очигледно је да особе са инвалидитетом које за кретање користе колица не могу самостално да приступе просторијама и канцеларијама које се налазе у Градској управи, Б. Б. на првом, другом и треће спрату. Подноситељка притужбе је у притужби навела да због чињенице да користи колица није у могућности да приступи просторијама на трећем спрату и састанцима које се у њима одржавају. С обзиром да се Градска управа Б. Б.није изјаснила нити уз изјашњење доставила доказе да је рад управе организован на такав начин да су све услуге доступне као и да се састанци одржавају у просторијама које су приступачне особама које за кретање користе колица или које се отежано крећу, применом члана 45. Закона о забрани дискриминације Повереник је донео мишљење у овом предмету у којем је утврдио повреду одредаба члана 6, 17. и 26. Закона о забрани дискриминације, а у вези са одредбама члана 13. и 16. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.
• Повереник за заштиту равноправности констатује да обезбеђивање приступачности објеката и услуга представља предуслов за самосталан живот особа са инвалидитетом јер омогућава активно учешће у свим областима живота на равноправној основи. Уколико само један од елемената приступачности није адекватан, особа са инвалидитетом ће се наћи у ситуацији тзв. „прекинутог ланца кретања“, односно, биће доведена у ситуацију немоћи, у којој нема могућност да самостално функционише. Повереник за заштиту равноправности наглашава да поштовање личности и достојанства особе са инвалидитетом захтева обезбеђивање услова за самосталност особе са инвалидтетом у коришћењу јавних услуга и простора. Приступачност представља један од основних предуслова за самосталан живот особа са инвалидитетом и њихово активно и равноправно учешће у свим сферама друштвеног живота, на равноправној основи. Неопходно је нагласити да се неприступачношћу јавних површина и објеката, особе са инвалидитетом доводе у ситуацију у којој им је онемогућено или отежано остваривање основних људских права, која су доступна свим другим грађанима и грађанкама.

• У редовном годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2022. годину^[7] наведено је да је током 2022. године Поверенику упућен већи број притужби због неприступачности различитих објеката (60% укупног броја притужби поднетих по овом основу). У извештају је указано да приступачност, како архитектонска тако и информациона и комуникациона један је од основних предуслова за равноправно учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота. Повереник више година указује на неопходност интензивирања рада на примени универзалног дизајна у свим областима са циљем омогућавања несметаног приступа јавним објектима и површинама, јавном превозу, информацијама, комуникацијама и услугама за све грађане.
• Повереник за заштиту равноправности указује да Устав Републике Србије, међународни уговори и законски оквир у овој области несумњиво намећу дужност надлежним органима да предузму све потребне мере ради обезбеђивања приступачности објеката и површина у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. С тим у вези одредбама члана 5. Закона о планирању и изградњи^[8] прописано је да се зграде јавне и пословне намене морају пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.

• Имајући у виду све наведено, а полазећи од прописа који су обавезујући у погледу обезбеђивања приступачности објеката у јавној употреби, применом правила о прерасподели терета доказивања Повереник за заштиту равноправности је у конкретном случају утврдио повреду права из Закона о забрани дискриминације а у вези са одредбама Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

4. МИШЉЕЊЕ

Градска управа, Б. Б. није обезбедила услове да простор и услуге које у том простору пружа буду у потпуности приступачне, односно доступне особама са инвалидитетом које за кретање користе колица, чиме су повређене одредбе члана 6, 17. и 26. Закона о забрани дискриминације, а у вези са одредбама члана 13. и 16. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Градској управи, Б. Б.:

5.1. Да предузме све мере из своје надлежности тако што ће обезбедити приступачност објекта односно организовати рад у Градској управи на приступачан начин за особе са инвалидитетом које за кретање користе колица тако да могу самостално и равноправно са другима да користе све услуге и присуствују заказаним састанцима.

Градска управа, Б. Б. обавестиће Повереника за заштиту равноправности о мерама које су предузете у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења.

Против овог мишљења и препоруке није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09 и  52/21

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[4] „Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16

[5] „Службени гласник РС”, бр.72/09, 81/09,64/10, 24/11,121/12,42/13, 50/13, 98/13,132/14,145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др.закон, 9/20и 52/21)

[6] „Службени гласник РС“, бр. 22/15

[7] https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/ http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2022/04/Poverenik-za-zastitu-ravnopravnosti-Godisnji-izvestaj-za-2021-compressed.pdf chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2023/03/RGI-2022_15.3.pdf

[8] „Службени гласник РС“, бр. 72/09, 81/09 – испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20 и 52/21

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

740-22 Притужба због дискриминације у области пружања услуга на основу личног својства инвалидитет