бр. 07-00-305/2023-02 датум: 12.6.2023. године
ЈАВНОБЕЛЕЖНИЧКА КОМОРА СРБИЈЕ
Србислав Цвејић, председник
11 000 БЕОГРАД
Мачков Камен бр. 14
Поштовани господине Цвејићу,
Повереник за заштиту равноправности је, као специјализовани државни орган за заштиту од дискриминације овлашћен да у складу са чланом 33. став 1. тачка 7. Закона о забрани дискриминације прати спровођење закона и других прописа, као и да иницира доношење или измену прописа.
Повереник сваке године Народној скупштини доставља извештај о стању у области заштите равноправности у којем поред анализе стања даје и одређене препоруке којима органима јавне власти и другим лицима препоручује на који начин могу допринети унапређењу равноправности лица или групе лица у складу са Законом о забрани дискриминације. Тако се претходних година у својим извештајима као и истраживањима Повереник бавио и питањем наслеђивања и његовом утицају на положај појединих друштвених група које су у већем ризику од дискриминације.
Оно што је пракса Повереника показала, јесте да постоје одређени патријахални обрасци понашања који су од утицаја на један број грађана у погледу тога какву ће наследничку изјаву дати у случају да се појаве у оставинском поступку.
Иако постоји законска обавеза да се свако лице у поступку упозори на последице давања наследничке изјаве, немали број грађана суштински не разуме све последице једном дате наследничке изјаве, посебно на поступке који се тичу остваривања права и услуге из области социјалне заштите, накнадно пронађене имовине оставиоца, али и на друга права. Као што Вам је познато на рочишту за расправљање заоставштине тестаментарни и законски наследници дужни су да дају наследничке изјаве. Наследничка изјава о одрицању од наследства мора бити безусловна и неопозива и не може бити дата под условом или роком. С обзиром да наследник може захтевати поништај наследничке изјаве само ако је она дата под принудом, претњом, преваром, заблудом, дакле у случају неке мане воље, њене последице су дугорочне и могу значајно утицати на живот наследника али и његових потомака.
Пракса Повереника, као и бројна истраживања и извештаји, како домаћи тако и међународни, су показали да је имовинско стање од великог утицаја на остваривање начела равноправности. Када се поред имовинског стања узму у обзир и друга лична својства која су прописана чланом 2. Закона о забрани дискриминације, може се закључити да су у посебно осетљивом положају лица која могу бити вишеструко дискриминисана по основу више личних својстава. Тако су примера ради чешће изложене вишеструкој дискриминацији особе са инвалидитетом, старије жене, Ромкиње, жене из руралних или удаљених подручја и др.
Имајући у виду активности Повереника у претходном периоду, овом државном органу се обратило неколико организација цивилног друштва али и појединци указујући на поражавајућу чињеницу да се жене често свесно одричу својих имовинских права, посебно када је у питању наслеђивање у корист мушких чланова уже породице (конкретно браће и/или њихове мушке деце), а све зарад мира у породици али и страха да ће бити искључене из свих породичних токова ако се усуде да истакну да имају иста права као и мушки чланови породице.
С тим у вези, Поверенику за заштиту равноправности се дописом обратило удржење „Форум жена Пријепоља“ у којем је навело да је ова ситуација посебно изражена у мањим, патријархалним срединама и, нажалост, из генерације у генерацију жене се (најчешће) васпитавају да имовина остане „у породици“ и да ће своју стећи удајом. Због овог обичајног права, оне се често доводе у ситуацију да немају имовину, што их чини економски зависним од својих партнера или других чланова породице. Економска зависност сама по себи повећава ризик од доживљавања неког облика дискриминације, али и насиља. На основу искуства жена које су учествовале у оставинском процесу, Форум жена Пријепоља се 3. маја 2023. године, обратило Јавнобележничкој комори са предлозима за допуну Јавнобележничког пословника, организовање обука јавних бележника и јавнобележничких помоћника/ца у области наслеђивања и активну сарадњу са организацијама цивилног друштва.
Овај проблем истакло је и Женско удружење Колубарског округа које се обратило Поверенику и у прилогу дописа доставило допис Коалиције за праведно наслеђивање. У овом допису који је Коалиција доставила Јанобележничкој комори Србије, наведено је, између осталог, да истраживања показују да велики број жена у Србији (44% жена наспрам 0,5% мушкараца) одустаје од наследства одрицањем од истог чиме га индиректно препуштају мушким наследницима, или директно, прихватајући се наследства, а онда уступајући свој део наследства браћи или мушким потомцима оставиоца (или одрицањем у њихову корист). У допису је истакнуто да би било од великог значаја да се у току оставинског поступка на самом рочишту, као и приликом слања позива за оставинску расправу, наследници/е упозоре на последице одрицања или уступања наследног дела, посебно имајући у виду последице на остваривање права на новчану социјалну помоћ и друга давања и/или услуге из система социјалне заштите.
Овом приликом желимо и да илустративно представимо и пример из праксе Повереника за заштиту равноправности којем се обратила жена са питањем да ли може да поднесе притужбу против брата и мајке, са којима има велике проблеме, зато што је прихватила свој наследни део након смрти оца. У свом обраћању је појаснила да јој мајка и брат не дозвољавају да уђе у посед јер се није одрекла наследног дела у корист брата.
Овај и слични примери показује уврежене патријархалне обрасце, као и преношење таквих образаца и на наредне генерације. Такође, у оваквим обрасцима понашања где се жене одричу наслеђа у корист мушких чланова се уочава однос према потомцима са женске стране, који остају без икакве имовине у случају одрицања од наслеђа њихове мајке.
Повереник је још 2017. године у својим иницијативама указивао тадашњем Министарству пољопривреде и заштите животне средине, као и Републичком геодетском заводу на прописе који утичу на равноправан третман у поступцима уписа у Катастар, као и у Регистар пољопривредних газдинстава на начин да се овим прописима не ограничава право самосталног располагања и заједничком и посебном имовином које је супружницима гарантовано законом. Повереник је указао да су жене у руралним подручјима у много већој мери оптерећене неплаћеним радом на газдинству и у домаћинству, а ситуација да, поред отежавајућих фактора, не могу ни самостално да располажу својом имовином, чини њихов положај тежим и чини их економски зависним. Наведено је и да куће у којима живе жене на селу су у 88% случајева у власништву мушкараца, да оне не поседују земљу у 84% случајева и да готово не поседују средства за пољопривредну производњу. Жене чине 55% незапосленог руралног становништва и 74% неплаћених помажућих чланова/чланица пољопривредних газдинстава.[1] Такође и у Стратегији пољопривреде и руралнoг развоја Републике Србије за период 2014 – 2024. године[2] наведено је: „Родне неједнакости у домену економске партиципације су веома изражене међу руралном популацијом. Међу женама је мање учешће активних лица, мање запослених и мање оних које раде ван пољопривреде, него међу мушкарцима. Из перспективе регионалних разлика, уочава се да је у АП Војводини незнатно мање учешће незапослених лица међу женама него међу мушкарцима, што не значи и да је њихов економски положај бољи, будући да су мање од мушкараца запослене у непољопривредном сектору, мање ангажоване у пољопривреди и у изразито већем броју неактивне. Знатно је неповољнији положај жена према свим показатељима у Јужној и Источној Србији, где су родне разлике посебно снажно испољене у свим сегментима тржишта рада. Поред жена, млади на селу се такође суочавају са високим ризицима од искључености са тржишта рада. Млади у узрасту 15 – 24 године тек у 21% случајева су запослени у непољопривредним секторима.“[3].
У „Алтернативном извештају Комитета за елиминацију свих облика дискриминације жена о дискриминацији старијих жена у Републици Србији“ указано је да су старије жене, нарочито оне које живе на селу, дискриминисане искључивањем из доношења одлука чак и у својим породицама, да су ретко власнице имовине, као и да су најчешће без пензије и других примања. С другe стрaнe, жeнe кoje живe у вaнбрaчним зajeдницaмa у нeпoвoљниjeм су пoлoжajу у oднoсу нa жeнe у брaку, jeр пoслe смрти вaнбрaчнoг пaртнeрa нe нaслeђуjу зaoстaвштину. Стaриje жeнe кoje живe у сeoским срeдинaмa су вeoмa рeткo влaсницe имoвинe нa кojoj живe и рaдe, jeр тeк 9,1% жeнa живи нa свojoj имoвини, a нa мужeвљeвoj живи 88,5%, дoк je у 2,4% случajeвa имoвинa зajeдничкa.[4]
У Србији, према последњим подацима Републичког завода за статистику,[5] међу свим категоријама брачног статуса, жене су најзаступљеније у категорији удовица (око 78%), а мушкарци у категорији неожењен (око 57%). Такође, у једночланим домаћинствима жене су знатно више заступљене, док мушкарци преовлађују у свим вишечланим домаћинствима као лица на која се води домаћинство. Aнaлизa пoкaзуje дa у Србиjи, укључуjући и рурaлнe и урбaнe срeдинe, имa гoтoвo 25 милиoнa eвидeнтирaних нeпoкрeтнoсти oд чeгa жене пoсeдуjу у цeлoсти или имajу удeo у 6,43 милиoнa. На националном нивоу, жeнe су уписaнe кao jeдинe влaсницe 13,95% нeкрeтнинa, a кao сувлaсницe у oкo 12%. Закони у Србији који уређују имовинске и наследне односе равноправно третирају жене и мушкарце, међутим патријархалне норме и обрасци наслеђивања најчешће иду на штету жена, а у корист мушких сродика. Последице таквог поступања, односно, одрицања или уступања дела наследства од стране жена повлаче касније много препрека, као нпр. немогућност остваривања права на новчану социјалну помоћ (чл. 82. став 2. Закона о социјалној заштити), што даље знатно отежава остваривање других права (нпр. на бесплатну правну помоћ, а тиме и приступ правди угроженим категоријама жена).
Повереник указује на одредбе члана 20. став 2. Закона о забрани дискриминације којим је забрањено јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.
Закон о јавном бележништву[6] у члану 84. став 1. тачка 8. прописује да јавнобележнички запис садржи изјаву да су странке, а кад је потребно и други учесници, поучени о садржини и правним последицама правног посла, завештања (тестамента) или изјаве, као и да су странке упозорене да су њихове изјаве нејасне, неразумљиве или двосмислене, као и да су и после упозорења при таквим изјавама остале.Етичким кодексом јавних бележника[7], прописано је да је јавни бележник дужан да приликом сачињавања јавнобележничких записа поучи странке о правним последицама сачињавања таквог записа. Јавни бележник је дужан да утврди праву намеру странака, да разјасни право чињенично стање, да поучи странке о правном домашају правног посла који предузимају у форми јавнобележничке исправе (члан 25. став 3. и 4).
Закон о социјалној заштити[8] прописује да је свако, у оквиру својих могућности, својим радом, приходима и имовином дужан да спречи, отклања или ублажава властиту социјалну изолованост као и социјалну изолованост чланова своје породице. Чланом 41. овог закона прописано је да корисник права или услуга социјалне заштите јесте појединац, односно породица која се суочава с препрекама у задовољавању потреба, услед чега не може да достигне или да одржи квалитет живота или која нема довољно средстава за подмирење основних животних потреба, а не може да их оствари својим радом, приходом од имовине или из других извора.
Чланом 82. Закона о социјалној заштити даље је прописано да право на новчану социјалну помоћ може остварити појединац, односно породица: 1) ако нема других непокретности, осим стамбеног простора који одговара потребама појединца, односно породице и земљишта у површини до 0,5 хектара; 2) ако појединац, односно члан породице није продао или поклонио непокретну имовину или се одрекао права на наслеђивање непокретне имовине или ако је протекао период у којем би, од тржишне вредности непокретне имовине коју је продао, поклонио или се одрекао права на наслеђивање, могао обезбеђивати помоћ у смислу овог закона; 3) ако појединац, односно члан породице не поседује покретну имовину чијим коришћењем или отуђењем, без угрожавања основних животних потреба, може да обезбеди средства у висини шестоструког износа новчане социјалне помоћи која би му била утврђена по овом закону у моменту подношења захтева за новчану социјалну помоћ; 4) ако појединац, односно члан породице није закључио уговор о доживотном издржавању. Ставом 2. истог члана је прописано да право на новчану социјалну помоћ могу остварити и појединац који је неспособан за рад, односно породица чији су сви чланови неспособни за рад, ако поред стамбеног простора који одговара потребама породице имају земљиште у површини до једног хектара. Изузетно, право на новчану социјалну помоћ може остварити појединац, односно породица који не испуњава услове из става 1. тачка 1) и става 2. овог члана ако центру за социјални рад да сагласност за упис хипотеке на своје непокретности ради обезбеђења намирења потраживања у висини валоризованог износа исплаћене новчане социјалне помоћи (члан 82. став 3). Одговарајућим стамбеним простором, у смислу става 1. тачка 1) овог члана, сматра се соба по члану породице, односно две собе за лице које остварује право на новчану накнаду за помоћ и негу, односно увећану новчану накнаду за помоћ и негу (члан 82. став 4).
Такође, чланом 212. став 1. овог закона прописано је да у трошковима услуге социјалне заштите учествују корисник, сродник који има законску обавезу и могућност издржавања корисника, лица која су преузела обавезу плаћања трошкова пружања услуге и Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, у складу са овим законом. Ставом 3. овог члана је прописано да корисник домског смештаја учествује у трошковима смештаја свим својим примањима, приходима и имовином, док је ставом 4. прописано да корисник породичног смештаја учествује у трошковима смештаја свим својим примањима, приходима и имовином, изузев прихода остварених по основу дечијег додатка, родитељског додатка, додатка за помоћ и негу другог лица и увећаног додатка за помоћ и негу другог лица, накнаде за телесно оштећење, примања по основу награда и отпремнине за одлазак у пензију, као и примања по основу ученичког и студентског стандарда. Ставом 5. истог члана је прописано да ако су примања и приходи корисника из става 3. овог члана недовољни за подмирење трошкова смештаја, трошкови смештаја подмирују се из непокретне имовине корисника на начин и по поступку утврђеном у члану 82. ст. 3. и 5. овог закона. Давалац издржавања по основу уговора о доживотном издржавању закљученог са корисником домског смештаја, односно породичног смештаја плаћа пуну цену смештаја за корисника (члан 21. став 6). Такође, чланом 110. и 111. Закона о социјалној заштити је прописано да се јединица локалне самоуправе стара о остваривању права на једнократну ночану помоћ као и да је у њиховој надлежности прописивање ближих услова и начин остваривања и висина једнократне помоћи, што се односи и на обезбеђивање других врста метеријалне помоћи (народне кухиње, субвенције и др.). Јединице локалних самоуправа углавном остваривање ових права условљавају чињеницом да ли се лице или породица налазе у стању тренутне, изузетно тешке ситуације, коју не могу самостално превазићи.
Имајући у виду овлашћења Јавнобележничке коморе из члана 119. Закона о јавном бележништву, као и важну улогу јавних бележника у оставинском поступку, обраћамо Вам се овом иницијативом, како бисте са аспекта своје надлежности размотрили упућивање нпр. упутства, смерница и сл. којим бисте јавним бележницима указали да приликом узимања наследничких изјава поред обавеза прописаних законом, у сваком конкретном случају додатно појасне и укажу на последице давања наследничке изајаве, посебно у случајевима давања негативне наследничке изјаве. Верујемо да би се на овај начин допринело унапређењу, првенствено родне равноправности и промени родних стереотипа који утичу на остваривање права наследника и на давање наследничких изјава, као и утицај наследне изјаве на остваривање права и услуга из области социјалне заштите.
Такође, обраћамо Вам се и како бисмо заједнички сагледали и предузели одређене синхронизоване мере и активности у циљу указивања на проблем који смо истакли и важност давања наследничких изјава које су засноване на пуном разумевању и информисаности, посебно о правним последицама давања негативних наследничких изјава.
С обзиром да планирамо да овим поводом организујемо и конференцију, сматрамо важним улогу Јавнобележничке коморе у овом процесу и с тим у вези, а у циљу даље заједничке сарадње, предлажемо и одржавање састанка. Контакт особа у Кабинету Повереника за заштиту равноправности је Драган Чуровић, моб. бр. 0648898727, мејл: dragan.curovic@ravnopravnost.gov.rs; poverenik@ravnopravnost.gov.rs .
[1] https://ravnopravnost.gov.rs/rs/misljenja-i-preporuke-lat/
[2] „Службени гласник РС”, број 85/14
[3] Стратегија пољопривреде и руралнoг развоја Републике Србије за период 2014 – 2024. године, стр. 40-41
[4] Ове податке изнела је организација Амити у Aлтeрнaтивном извeштajу o дискриминaциjи стaриjих жeнa у Србиjи из 2018. године.
[5] Републички завод за статистику, Жене и мушкарци у РС, 2020.
[6] „Службени гласник РС“, бр. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 –др.закон, 93/14 –др.закон, 121/14, 6/15 и 106/15
[7] „Службенигласник РС“, бр. 28/23
[8] „Службени гласник РС“, бр. 24/11 и 117/22
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
737-23 Иницијатива Јавнобележничкој комори Србије 
