1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности обратило се удружење АА, због дискриминације Рома у онлајн вестима на сајту медија ББ, под називом „Овде је осумњичени дечак (15) силовао девојчицу (10)! Ужас на Ади Хуји потресао је целу Србију!.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

• да је дискриминаторно поступање садржано у овом чланку, у одељку Хроника, објављеном 25.1.2021. године, у коме је, испод наслова, између осталог, наведено: „Јуче око 18 часова троје припадника ромске националности и једна Ромкиња, напали су две малолетне девојчице од којих су узели мобилни телефон и блу тут звучник;

• да је аутор текста прекршио начела из Кодекса новинара Србије, и нарушио претпоставку невиности која је једна од основних постулата кривичног права, као и да је дошло и до повреде начела једнакости из члана 4. Закона о забрани дискримианције;

• да је било крајње непотребно да аутор наводи да су потенцијални починиоци овог дела припадници ромске националности, као што не би била битна ни национална припадност саме жртве;

• да изношењем информација на начин како је то учинио аутор овог текста, доводи до додатне стигматизације ромске популације, која је изразито рањива и маргинализована у нашем друштву, а која се већ свакодневно суочава са великим бројем предрасуда;

• да је ширење негативних стереотипа о ромским малолетницима, у скалду са Законом о забрани дискриминације могло оквалификовати као узнемиравајуће и понижавајуће поступање, којима се вређа достојанство ромске националне мањине, а истовремено представља дискриминацију из члана 22. и 24. Закона о забрани дискриминације.

1.3. Повереник за заштиту равноправности је, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], доставио захтев за изјашњење главном и одговорном уреднику медија ББ, као и уреднику редакције информатива. Међутим, иако су захтев за изјашњење уредно примили, до окончања поступка Повереник није примио изјашњење на наводе притужбе.

2. 2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Увидом у текст[2] под насловом: „Овде је осумњичени дечак (15) силовао девојчицу (10)! Ужас на Ади Хуји потресао је целу Србију, утврђено је да је текст објављен у рубрици-Хроника 25.1.2021. године. У тексту је, испод овог наслова наведено: „Јуче око 18 часова троје припадника ромске националности и једна Ромкиња, напали су две малолетне девојчице од којих су узели мобилни телефон и блу тут звучник“. У даљем тексту говори се о самом инциденту, где се наводи: „Све се догодило на Ади Хуји, а једна од девојчица је кренула за њима како би вратила телефон који јој је украден. Припадници полиције брзо су стигли на лице места, а девојчицу (10) су пронашли без делова одеће. Полиција је ухапсила Ђ.М. старог 15 година и Ђ. С. стару 21 годину, код којих је пронађен мобилни телефон и украдени новац девојчице. Ђ. је, наводно рекла како није видела да је девојчица силована, али да је чула да је сексуално нападнута“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и текст који је објављен на интернет порталу медија ББ.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације[4], која у члану 1. прописује да се појам расна дискриминација односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота.

3.4. Комитет Уједињених нација за елиминисање расне дискриминације усвојио је 2000. године Општу препоруку XXVII под називом „Дискриминација Рома“. Комитет је препоручио да државе уговорнице Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације усвоје мере у области медија, тако што ће међу професионалцима у свим медијима подстицати свест о нарочитој одговорности да се не шире предрасуде и да се избегава извештавање о инцидентима у које су укључени поједини припадници ромских заједница на начин на који се кривица сваљује на ромску заједницу као целину.

3.5. Устав Републике Србије у члaну 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. Одредбом  члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.6. Законом о заштити права и слобода националних мањина[5] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.

3.7. Одредбом члана 51. Закона о електронским медијима[6] прописано је да се регулатор стара да програмски садржај пружаоца медијске услуге не садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље због расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосног доба, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава.

3.8. Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016-2025. године^[7], прописано је да је један од разлога за доношење ове стратегије и стварање услова за њихову социјалну укљученост – смањење сиромаштва и сузбијање дискриминације Рома и Ромкиња, односно стварање услова за пун приступ остваривању људских права лица ромске националности. Развијање друштвене свести о одговорном односу грађана и грађанки према социјалном укључивању Рома и Ромкиња искључиво зависи од носилаца јавних политика који јасним одлукама и спровођењем мера којима се сузбијају етничка нетрпељивост и предрасуде треба да створе повољно друштвено и правно окружење за социјалну инклузију. Принцип инклузије, који је у основи стратешког приступа унапређивању положаја Рома и Ромкиња у нашем друштву, подразумева прилагођавање окружења субјекту инклузивне политике.

Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли текст који је објављен 25.1.2021. године на сајту медија ББ под називом: „Овде је осимњичени дечак (15) силовао девојчицу (10). Ужас на Ади Хуји потресао је целу Србију, у којем је између осталог наведено „да су троје припадника ромске националности и једна Ромкиња, напали две малолетне девојчице, од којих су узели мобилни телефом и блу тут звучнике“ представља повреду Закона о забрани дискриминације, односно да ли се овим текстом ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за групу лица на основу њиховог личног својства – припадност ромској националној мањини.

3.10. Неспорно је да је у садржају текста, у коме је наведено: „Јуче око 18 часова троје припадника Ромске националности и једна Ромкиња, напали су две малолетне девојчице, од којих су узели мобилни телефом и блу тут звучнике“, истакнута национална припадност осумњичених (малолетника) за ово дело. У осталом делу текста описан је инцидент, односно могуће кривично дело силовања. Повереник за заштиту равноправности указује да у конкретном случају национална припадност осумњичених за ово дело није ни у каквој вези са евентуално почињеним делом, нити објављивање ове информације доприноси бољем разумевању догађаја, због чега није било никаквог разлога да се она наводи. Према домаћим и међународним етичким новинарским кодексима, у извештајима о кривичним делима, национална, расна, верска, идеолошка и политичка припадност, као и сексуална оријентација, социјални и брачни статус осумњичених или жртава помиње се само у случају када су опредељења, припадност или статус у непосредној вези с врстом и природом почињеног кривичног дела. Истицањем националне припадности осумњиченних, у конкретном случају, пажња се усмерава на припаднике националне мањине, они се етикетирају као особе склоне вршењу кривичних дела, што за последицу има учвршћивање стереотипа и дискриминаторног односа према Ромима. Овакав начин извештавања о једном потенцијалном кривичном делу је неприхватљив и супротан антидискриминационим прописима. Повереник за заштиту равноправности је мишљења да истицање националне припадности у конкретном случају, без икаквог разлога да се она наводи, може да доведе до негативних осећања и још већег јаза између припадника ромске националне мањине и већинског становништва, изазивајући код већинског становништва одбојност према Ромима и етикетирање читаве ромске заједнице као извршилаца кривичних дела. Стога, овакво издвајање припадника ромске националне мањине представља узнемиравање и понижавајуће поступање којим се ствара непријатељско окружење за припаднике ромске националне мањине.

3.11. Повереник за заштиту равноправности подсећа да су Кодексом новинара Србије[8] дефинисани професионални и етички стандарди којима се доприноси подизању угледа новинарске професије, промовише залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. У делу под називом Новинарска пажња, прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу. Припадност одређеној етничкој, политичкој, идеолошкој или некој другој групи људи, као и брачно стање, верско опредељење, друштвено порекло, наводи се само у случајевима када је тај податак неопходан за пуно разумевање контекста догађаја о којем се извештава. Повереник указује да медији имају снажан утицај на јавно мњење и креирање ставова јавности, између осталог и о различитости и осетљивим друштвеним групама, те уједно имају и велику одговорност. Повереник за заштиту равноправности у потпуности подржава слободу медија и њихову дужност да извештавају јавност о свим догађајима за које јавност има право да зна, односно, да пружају информације и одлучују о насловима и садржајима својих текстова у духу своје уређивачке политике. Међутим, ова слобода није неограничена, већ се мора кретати у оквирима Устава Републике Србије и антидискриминационог законодавства.
3.12. Резултати  истраживања јавног мњења[9] које је спровео Повереник упућују да су испитаници и испитанице на првом месту наводили да перципирају Роме као групу која је највише изложена дискриминацији. Испитаници и испитанице препознају као изузетно важну улогу медија. Наиме они су изјавили да са једне стране сматрају да медији највише могу допринети дискриминацији, као и да с друге стране могу највише допринети и смањењу дискриминације као негатине друштвене појаве. Имајући у виду значај медија у овој области Повереник је препоручио медију ББ да у оквиру својих програмских могућности и уређивачке политике обради тему која се бави питањима заштите и положаја ромске националне мањине, као и да убудуће не објављује садржаје којима се повређују одредбе Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

Истицањем националне припадности осумњичених у тексту, који је објављен 25.1.2021. године, на вебсајту медија ББ под називом: „Овде је осумњичени дечак (15) силовао девојчицу (10). Ужас на Ади Хуји потресао је целу Србију“, повређене су одредбе чл. 12. и 24. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

 
Повереник за заштиту равноправности препоручује медију ББ да:
 
– у оквиру својих програмских могућности и уређивачке политике обради тему која се бави питањима заштите и положаја ромске националне мањине, као и да убудуће не објављује садржаје којима се повређују одредбе Закона о забрани дискриминације.
Потребно је да медиј ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико медиј ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[4] Закон о ратификацији Конвенције УН о укидању свих облика расне дискриминације „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 31/67

[5] „Службени лист СРЈ”, број 11/02, „Службнеи лист СЦГ”, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС”, бр. 72/09 – др. закон и 97/13-одлука УС, и 47/18.

[6] „­Службени гласник РС”, бр. 83/14 и 6/16 – др. закон

[7] „Службени гласник РС“, број 26/16

[8] https://savetzastampu.rs/dokumenta/kodeks-novinara-srbije/
[9] Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији, Повереник за заштиту равноправности, Београд, 2019. године, доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji-i-publikacije/istrazivanja/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

68-21 Мишљење поводом притужбе удружења АА, против медија ББ