бр. 07-00-73/2023-02    датум: 18.4.2023.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Удружења AA, поднете против ББ, због дискриминације по основу сексуалне оријентације, а поводом изјава које је дала у емисији, емитованој, 22.1.2023. године. У притужби је између осталог наведено да је ББ дискриминисала припаднике ЛГБТ+ популације, због тога што је на крају емисије, на постављено питање, изјавила да је „ЛГБТ+ заједница промискуитетна и да је због тога број оболелих од сифилиса највећи у тој заједници“. У изјашњењу на наводе из притужбе, ББ је, између осталог, навела да је питање које се односи на обољевање од сифилиса „упућено на крају емисије, да је било потпуно неочекивано и претходно ненајављено“, као и да јој није била намера да стигматизује ЛГБТ+ популацију. У току поступка, утврђено је да је, на крају емисије, ББ, објашњавајући своје гледиште о појави сифилиса у Београду, изнела стигматузујући став о ЛГБТ+ популацији, објашњавајући да је ова полна болест најзаступљенија међу овом популацијом, „због промискуитета“ ЛБГТ+ особа. Изношење генерализујућих ставова у јавности о особама ЛГБТ+ популације, којима се шаље порука да су припадници ЛГБТ популације „промискуитетни“, и стављање одређене сексуалне оријентације у контекст ширења сексуално преносивих болести, додатно продубљује предрасуде и социјалну дистанцу према ЛГБТ+ популацији и појачава њихову стигматизацију у друштву. Повереник истиче да „промискуитетна“ особа може бити особа било које сексуалне оријентације, дакле промискуитет као облик сексуалног понашања не зависи од сексуалне оријентације неког лица. Такође, полно преносиве болести се преносе путем незаштићеног сексуалног односа, те се због тога ни на који начин не могу довести у везу са неком друштвеном групом због њиховог личног својства, већ се може довести у везу искључиво са понашањем сваког појединца и личне одговорности због упражњавања незаштићеног сексуалног односа. Из тих разлога Повереник је утврдио да је ББ, датом изјавом у емисији емитованој 22.1.2023. године, повредила одредбе члана 12. став 1. Закона о забрани дискриминације, и дао препоруку да упути писмо извињења због јавно изнетих, стигматизујућих ставова о особама другачије сексуалне оријентације, организацији цивилног друштва АА и да убудуће води рачуна да се приликом давања изјава у медијима придржава прописa о забрани дискриминације.

 

 

 

 

1. ТОК ПОСТУПКА

 

• Поверенику за заштиту равноправности обратило се удружење АА, притужбом поднетом против ББ, запослене у Градском заводу за јавно здравље Београд, поводом изјава које је дала, гостујући у ТВ емисији, емитованој 22.1.2023. године. У притужби је, између осталог, наведено:

 

• да је ББ, гостујући у ТВ емисији директно означила геј мушкарце и целокупну ЛГБТ+ заједницу као „промискуитетну и криву за ширење и пораст случајева сифилис инфекције у Србији“;

 

• да је „изнела опасну генерализацију која је нанела велику штету ЛГБТ+ заједници у Србији“, као и да је изнела мишљење да је ЛГБТ заједница промискуитетна и да је због тога број оболелих од сифилиса највећи у тој заједници;

 

• да је ЛГБТ заједница „због тога крива“ за пораст обољевања од сифилиса у Србији у последње време, при чему такву тврдњу није поткрепила ни једним доказом, „већ да претпоставља да је тако“;

 

• да се у конкретном случају ради о паушалној оцени лица против којег је поднета притужба, заснованој на предрасудама и стереотипима о ЛГБТ+ особама;

 

• да је један од гостију у поменутој ТВ емисији на изнете ставове ББ, прокоментарисао да се пораст обољевања од сифилиса види и у хомосексуалној и у хетеросексуалној заједници у целом свету, односно да пораст обољевања од ове болести подједнако погађа све особе, без обзира на сексуалну оријентацију;

 

• да ова болест не би смела да се повезује ни са једном друштвеном групом, укључујући ту и ЛГБТ+ заједницу, већ би требало да се повезују искључиво са ризичним понашањем лица, односно са незаштићеним сексуалним односом;

 

• да је посебно опасно повезивати маргинализоване друштвене групе са сексуално преносивим болестима из разлога што још увек постоји распрострањена друштвена стигма као и окривљивање пацијената за обољевање;

 

• Уз притужбу је достављен линк ка емисији, у којој је ББ дала спорну изјаву.

 

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом   став 3. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка затражио изјашњење од ББ, на наводе изнете у притужби.

 

• ББ је у изјашњењу, између осталог, навела:

 

• да је 22.1.2023. године гостовала по позиву, испред Градског завода за јавно здравље Београд, у ТВ емисији, у којој је тема била имунизација, односно предности ове јавно здравствене мере, као и достигнућа и актуелни проблем губитка поверења у исту у последњих неколико година;

 

• да је специјалисткиња епидемиологије, те да је управо из тог разлога прихватила позив за гостовање у ТВ емисији;

 

• да је питање које се односи на обољевање од сифилиса, упућено на крају емисије, да је било потпуно неочекивано и претходно ненајављено, због чега је изненадило и да се односило на недавни чланак у новинама, који описује пораст броја оболелих од сифилиса;

 

• да је њен одговор на ово питање уследио „након повезивања епидемиолошких података о начину преноса ове инфекције, као и чињенице да је инфекција заступљенија међу мушкарцима него међу женама, а да је осетљивост на инфекцију иста за оба пола“;

 

• да јој ни једног тренутка није била намера да стигматизује ЛГБТ+ популацију, јер међу њима има много пријатеља, као и да нема апсолутно никаквих предрасуда по питању њихове сексуалне оријентације;

 

• да се „из ове перспективе апсолутно слаже да је могло да се каже да од сифилиса оболевају особе које имају ризично сексуално понашање“, али да поново наглашава да је била затечена питањем;

 

• да јој је жао што је на поједине гледаоце оставила потпуно погрешан утисак, односно што су њене речи добиле другачији смисао од онога што заиста мисли.

 

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

 

2.1. У току поступка, на основу линка ка емисији, који је подносилац притужбе доставио, утврђено је да ББ гостовала у ТВ емисији, 22. јануара 2023. године, те да је емисија објављена на званичном Youtube каналу ВВ.

 

2.2. Увидом у снимак емисије, утврђено је да је ББ била једна од учесника ове емисије, те да је, заједно са осталим учесницима у емисији одговарала на питања водитељке, која су се односила на тему вакцинације деце против морбила, заушака и рубеолa, односно на проблеме са којима се педијатри у Србији суочавају, будући да одређени број родитеља не даје сагласност да њихова деца приме ММР вакцину.

 

• Увидом у снимак емисије, утврђено је да је у претежном делу емсије разговарано о последицама одбијања родитеља да дају сагласност да њихова деца приме ММР вакцину, о предностима вакцинације деце, као и о потенцијалном ширењу заразних болести међу децом, само због чињенице да нису примила вакцину. Такође, у једном делу емисије, тема је била и неповерење опште популације у вакцине против Корона вируса.

 

• На самом крају емисије, односно на 1 сат и 49 минута од почетка снимка, водитељка емисије се осврнула на „новинске наслове“ који су тада били актуелни, а који су се односили на појаву сифилиса у Београду, те је у том контексту замолила ББ за коментар. ББ је потом изјавила: „Не бавим се баш тим делом, ја радим у вакцинама, нисам то ни прочитала, тако да сифилиса је било и претходних година, баш зато што, овај, доста су припадници геј популације, односно хомосексуалне оријентације, због свог промискуитета изложени…и највећи број те болести је заступљен баш у тој популацији, као што је и ХИВ инфекција међу њима, тако да претпостављам да је та болест највише међу том популацијом.“

 

 

 

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

 

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом^[2].  Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка  због повреде одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије^[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје^[4] и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.^[5]

3.4. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[6], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Поред тога, чланом 10. конвенције прописано је да свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су и одредбе члана 12. став 1. Закона о забрани дискриминације којим је дефинисано да узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање, као облик дискриминације има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење.

 

Анализа навода из притужбе, доказа и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

 

• С обзиром на предмет притужбе, у конкретном случају, потребно је размотрити да ли је ББ, одговором на новинаркино питање датим у ТВ емисији и ставовима о особама другачије сексуалне оријентације повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

3.7. Најпре, Устав Републике Србије чланом 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Слично томе, Европском Kонвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, чланом 10, регулисана је слобода изражавања, тако што је ставом 1. прописано да свако има право на слободу изражавања, а да то право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе, док су ставом 2. прописана ограничења, односно, да с обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства

• Дакле, право на слободу изражавања, односно изношење сопственог става о одређеном питању, није неограничено. Према одредбама Устава Републике Србије и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, заштита угледа и права других је једно од легитимних ограничења овог права.
• Анализирајући дату изјаву у емисији, Повереник може констатовати да је одговор ББ уследио након питања новинарке да прокоментарише „новинске наслове“ о појави сифилиса у Београду, те да је том приликом, између осталог, изјавила да су „припадници геј популације, односно хомосексуалне оријентације, због свог промискуитета изложени сифилису, као и ХИВ инфекцији, те да је највећи број те болести заступљен баш у тој популацији“. С тим у вези, Повереник указује да је ББ, објашњавајући своје гледиште о појави сифилиса у Београду, изнела негативан став о ЛГБТ+ особама, који није утемељен у доказима и чињеницама који би поткрепили њену изјаву.
• На овај начин, ББ је изнетим ставом послала негативну поруку у јавности о ЛГБТ+ особама, наводећи да су „промискуитетне“, односно да често мењају сексуалне партнере/ке, те да из тог разлога највише „сносе одговорност“ за преношење полно преносивих болести, као што су сифилис и вирус ХИВ. Изношење генерализујућих ставова у јавности о особама ЛГБТ+ популације, којима се шаље порука да су припадници ЛГБТ популације „промискуитетни“, и стављање одређене сексуалне оријентације у контекст ширења сексуално преносивих болести, додатно продубљује предрасуде и социјалну дистанцу према ЛГБТ+ популацији и појачава њихову стигматизацију у друштву. Повереник истиче да „промискуитетна“ особа може бити особа било које сексуалне оријентације, дакле промискуитет као облик сексуалног понашања не зависи од сексуалне оријентације неког лица. Такође, полно преносиве болести се преносе путем незаштићеног сексуалног односа, те се због тога ни на који начин не могу довести у везу са неком друштвеном групом због њиховог личног својства, већ се може довести у везу искључиво са понашањем сваког појединца и личне одговорности због упражњавања незаштићеног сексуалног односа.

 

• Изражавање оваквог става има додатну тежину, с обзиром на чињеницу да је таква изјава дата од стране докторке медицине, која је, како је навела у изјашњењу, „гостовала у емисији испред Института за јавно здравље у Београду“. Управо због наведеног, ББ је имала посебну одговорност да својим изјавама не подстиче ширење предрасуда према некој друштвеној групи, већ да промовише научне чињенице и правилно разумевање узрока одређених појава.

 

• Повереник указује да се припадници ЛГБТ популације у Србији, и даље суочавају са насиљем, неприхватањем и бројним другим проблемима. Према последњем истраживању јавног мњења које је спровео Повереник за заштиту равноправности, готово четвртина испитаника не жели да им припадници ЛГБТ популације буду колеге (22%), трећина њих не жели да се са њима дружи (30%), половина не жели да им припадници ЛГБТ популације буду васпитачи деце (45%), док чак 63% испитаника би имала нешто против да они сами или њихова деца буду у браку са ЛГБТ особом. Особе другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, сусрећу се са неразумевањем и осудом чак и у својим породицама, и неретко су жртве физичког и психичког насиља. Рeзултaти истрaживaњa o ЛГБT oсoбaмa у Eврoпскoj униjи (EУ), Сeвeрнoj Maкeдoниjи и Србиjи, кoje je спрoвeлa Aгeнциja EУ зa oснoвнa прaвa (ФРA) 2019. гoдинe, показују да вишe oд пoлoвинe ЛГБT oсoбa у Србиjи (53%) избeгaвa дa будe oтвoрeнo oкo свoг ЛГБT идeнтитeтa члaнoвимa пoрoдицe, приjaтeљимa и кoмшиjaмa из стрaхa дa ћe бити нaпaднути, мaлтрeтирaни или дa ћe им прeтити. Taкoђe, имajу тeндeнциjу дa свojу сeксуaлну oриjeнтaциjу и рoдни идeнтитeт сaкриjу у jaвнoм прeвoзу (63%), нa jaвним мeстимa и у згрaдaмa (59%), кao и у кaфићимa, рeстoрaнимa, пaбoвимa и клубoвимa (49%). Вeћинa ЛГБT oсoбa избeгaвa дa jaвнo држe зa руку истoпoлнoг пaртнeрa (71%). Дискриминaциja нa oснoву сeксуaлнe oриjeнтaциje, рoднoг идeнтитeтa и пoлних кaрaктeристикa рaспрoстрaњeнa je у рaзличитим oблaстимa живoтa и имa дaлeкoсeжнe eфeктe нa укупну дoбрoбит и здрaвљe ЛГБT oсoбa. Схoднo тoмe, ЛГБT oсoбe у Србиjи мaњe су зaдoвoљнe свojим живoтoм у пoрeђeњу сa oпштoм пoпулaциjoм. Стигмa и дискриминaциja спрeчaвajу ЛГБT oсoбe дa oствaрe свoj пуни пoтeнциjaл и oмeтajу њихoв дoпринoс рaзвojу друштвa. Истрaживaњe ФРA o пoлoжajу ЛГБT особа oткрилo je дa je 17% ЛГБT испитaникa у прeтхoдних пeт гoдинa дoживeлo физичкe или сeксуaлнe нaпaдe, a 41% je дoживeлo узнeмирaвaњe у прeтхoдних 12 мeсeци збoг свoje сeксуaлнe oриjeнтaциje и рoднoг идeнтитeтa. Вeћинa ЛГБT oсoбa кoje су дoживeлe нaсиљe (82% у случajу физичкoг или сeксуaлнoг нaпaдa и 90% у случajу узнeмирaвaњa) oдлучилo je дa тo нe приjaви. Глaвни рaзлoзи зa нeприjaвљивaњe физичких или сeксуaлних нaпaдa били су: нeдoстaтaк пoвeрeњa у пoлициjу (35%), стрaх oд хoмoфoбнe и/или трaнсфoбнe рeaкциje пoлициje (29%), oсeћaj стидa и срaмa (28%) и сумњa дa би сe билo штa дoгoдилo нaкoн приjaвљивaњa (27%)

 

• Имајући у виду обавезност и значај пресуда Европског суда за људска права, Повереник за заштиту равноправости указује на ставове које је овај суд заузео у вези са питањима која су предмет разматрања. О дискриминацији на основу сексуалне оријентације, Европски суд за људска права говорио је и у својој пресуди у предмету Вејделанд и други против Шведске^[7]. У лецима који су били предмет конкртетног поступка пред судом, између осталог неведно је да хомосексуалност представља „девијантну сексуалну склоност“, има „морално погубно дејство“ на друштво и одговорна је за развој ХИВ-а и сиде. Све те тврдње представљале су, према оцени Европског суда за људска права, тешке наводе пуне предрасуда, чак иако нису биле непосредни позив на дела мржње.

 

• Повереник за заштиту равноправности није могао уважити наводе из изјашњења ББ „да је била затечена питањем“, као и да „ни једног тренутка није имала намеру да стигматизује ЛГБТ+ популацију“, из разлога што у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно, за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере и свести да се неко дискриминише. С тим у вези, Повереник налази да предметна изјава ББ, по себи представља повреду достојанства групе лица на основу њиховог личног својства, посебно имајући у виду да такве изјаве стварају непријатељско и увредљиво окружење за особе другачије сексуалне оријентације.

 

 

4. МИШЉЕЊЕ

ББ, датом изјавом у емисији емитованој 22.1.2023. године, повредила одредбе члана 12. став 1. Закона о забрани дискриминације.

 

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује ББ:

5.1. Да упути писмо извињења због јавно изнетих, стигматизујућих ставова о особама другачије сексуалне оријентације, организацији цивилног друштва АА.

5.2. Да убудуће води рачуна да се приликом давања изјава у медијима придржава прописa о забрани дискриминације.

 

Потребно је да ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21

[2] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[3] „Сл. гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[4] Устав Републике Србије, члан 46. став 1.

[5] Устав Републике Србије, члан 46. став 2.

[6] „Сл. лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 9/03, 5/05, 7/05 – испр. и „Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15

[7] Vejdeland and others v.Sweden, final 2012, представка број 1813/07, пресуда од 21.12.1999. године

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

---

65-23 Притужба због дискриминације по основу сексуалне оријентације у области јавног информисања и медија

---