649-20 Утврђено дискриминаторно поступање по основу сексуалне орјентације • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-219/2020-02 датум: 12.2.2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе организације цивилног друштва „…“ поднете против АА, поводом изјава које је дао у емисији „…“, емитованој у јутарњем програму на Телевизији „…“, 18. марта 2020. године. У притужби је између осталог наведено да је АА, својим изјавама, изнетим у поменутој емисији, у вези са коментарисањем узрока настанка пандемије изазване Корона вирусом, учинио тешки облик дискриминације из члана 13. Закона о забрани дискриминације. У изјашњењу на наводе из притужбе, АА, између осталог, навео је да је идеолошки и политички, отворени противник искључивости, нетрпељивости, дискриминације и сваког облика насиља, као и да је изречени став у назначеној емисији базиран на његовим духовним и етичким принципима, „без икакве претензије на подстицање нетрпељивости према назначеној популацији“. У току поступка утврђено је да је АА, током гостовања у емисији „…“, емитованој у јутарњем програму на Телевизији „…“, 18. марта 2020. године, објашњавајући разлоге настанка пандемије Корона вирусом, изјавио следеће: „Разуларила се људска врста, неподношљиви су не само поремећаји, већ и охолост у поремећајима, гордост у поремећајима, друго видите и сав овај свијет који је почео и ове друге девијације, попут хомосексуализма, што се кроз целокупну повијест људске цивилизације сматрало неморалним, не да је постало морално, у перцепцији званичности, него и горе од тога, као виша вриједност, то је постало мјера, да ако ви немате геј параду, ви сте заостали, уколико не подржавате геј параду, ви сте ретроградни……људи моји то је катастрофа! Вјерујте ми, ја сам предосјећао да ће нешто да се деси.“ На питање водитељке да ли пандемија вируса корона можда представља начин да људи пре свега постану бољи, АА је одговорио да то представља „уређивање људи силом“. С обзиром да је датом изјавом хомосексуалност стављена у контекст болести и девијације, те да су овакви ставови узнемиравајући, стварају страх, непријатељско и увредљиво окружење за особе другачије сексуалне оријентације, као и да је изјава дата у средствима јавног информисања због чега је доступна широком аудиторијуму, Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да је АА, датим изјавама повредио одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. С тим у вези Повереник за заштиту равноправности је препоручио АА да се састане са представницима једне организације цивилног друштва која се бави заштитом људских права како би се упознао са проблемима са којима се сурећу припадници ЛГБТ популације, као и какве последице по њих изазивају изјаве које стварају непријатељско и увредљиво окружење у свакодневном животу, као и да убудуће води рачуна да се приликом давања изјава у медијима придржава прописa о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА

Поверенику за заштиту равноправности обратило се удружење „…“, притужбом поднетом против АА, народног посланика у Скупштини Републике Србије, поводом изјава које је дао, гостујући у јутарњем програму, у емисији „…“, на TV „…“, 18.3.2020. године. У притужби је, између осталог, наведено:

да је АА, гостујући у јутарњем програму на телевизији „…“, коментаришући потенцијалне узроке појаве Корона вируса, хомосексуалност изједначио са девијацијом;

да је навео да се „разуларила људска врста, да нису само у питању поремећаји него и охолост и гордост у поремећајима“, а затим констатовао: „Видите и овај свет који је почео и ове друге девијације попут хомосексуализма, попут легализације нечег што је кроз целокупну повијест људске цивилизације сматрано неморалним, не да је постало морално у перцепцији званичности, него је постало као виша вриједност. Ако ви немате геј параду, ви сте заостали, ако не подржавате ви сте ретроградни, људи моји то је катастрофа, људи моји ја сам предосећао, очекивао сам да ће нешто лоше да се деси“;

да је АА, цитираним изјавама, хомосексуалност изједначио са девијацијом, што само по себи представља дискриминацију и вређа достојанство ЛГБТ особа;

да подносилац притужбе, не оспорава право АА на идеолошке, духовне или верске ставове, али да је крајње неприхватљиво да се хомосексуалност сврстава у девијантна понашања и поремећаје, односно да се хомосексуалност представља као одраз „моралног пада“ човека, који доводи до појаве катастрофа и епидемија;

да су предметни наводи АА нарочито опасни у тренутним друштвеним околностима, изазваним епидемијом, а посебно јер су грађани изложени различитим бројним непровереним информацијама о Корона вирусу, те да, у оваквој „напетој друштвеној атмосфери, стављањем ЛГБТ лица у негативни контекст, њиховим повезивањем са узроцима појаве вируса Covid-19, у знатној мери се повећава ризик од различитих поступања која могу угрозити физички или психички интегритет ЛГБТ лица и њихово достојанство“;

да се, имајући у виду да је АА народни посланик у Скупштини Републике Србије, не може позивати на посланички имунитет, из разлога што своје ставове није изнео у Скупштини Републике Србије, вршећи посланичку функцију, већ као гост јутарњег програма на телевизији са националном фреквенцијом.

да на основу свега наведеног, подносилац притужбе сматра да је АА, својим изјавама у спорној емисији, подстакао нетрпељивост према ЛГБТ лицима због њихове сексуалне оријентације, те да је на тај начин извршио тешки облик дискриминације ЛГБТ лица из члана 13. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, а да у сваком случају, ови наводи вређају достојанство ЛГБТ лица и доприносе друштвеној стигматизацији и стварању односно одржавању непријатељског, понижавајућег и увредљивог окружења за та лица.

Уз притужбу је достављен линк ка емисији, у којој је АА дао спорне изјаве.

Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка затражио изјашњење АА, на наводе изнете у притужби.

АА је у изјашњењу, између осталог, навео:

да је, идеолошки и политички, отворени противник искључивости, нетрпељивости, дискриминације и сваког облика насиља.

да је председник странке… која „својим именом указује на пацифистичку оријентацију“.

да је изречени став у назначеној емисији базиран на његовим духовним и етичким принципима, „без икакве претензије на подстицање нетрпељивости према назначеној популацији“.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка, на основу линка ка емисији, који је подносилац притужбе доставио, утврђено је да је АА гостовао у јутарњем програму на телевизији „…“, у емисији „…“, 18. марта 2020. године, те да је емисија објављена на званичном Youtube каналу „…“.

2.2. Увидом у снимак емисије „…“, утврђено је да је АА, у разговору са водитељем и водитељком емисије, давао одговоре на питања која се тичу политичке активности странака, за време ванредног стања, будућих парламентарних избора, који ће се одржати након завршетка ванредног стања, као и о узроцима и последицама пандемије изазване вирусом Корона.

Увидом у снимак емисије „…“, утврђено је да је у 12:57 минуту емисије, АА, на питање водитеља да прокоментарише чињеницу да је од епидемија заразних болести кроз историју, више људи настрадало него у ратовима, те да ли је то „божји гнев“, АА је изјавио следеће: „Са духовне стране, свака катастрофа, свака појава на персоналном као и на масовном плану, је или кушња или казна, не постоји треће, да људска врста ојача, да покаже своје моралне, етичке и духовне квалитете, да је свако добро које вас задеси од Бога, а свако зло је ваше“. У том контексту, објашњавајући разлоге настанка пандемије Корона вирусом, у 14:06 минуту, АА је изјавио следеће: „Разуларила се људска врста, неподношљиви су не само поремећаји, већ и охолост у поремећајима, гордост у поремећајима, друго видите и сав овај свијет који је почео и ове друге девијације, попут хомосексуализма, што се кроз целокупну повијест људске цивилизације сматрало неморалним, не да је постало морално, у перцепцији званичности, него и горе од тога, као виша вриједност, то је постало мјера, да ако ви немате геј параду, ви сте заостали, уколико не подржавате геј параду, ви сте ретроградни……људи моји то је катастрофа! Вјерујте ми, ја сам предосјећао да ће нешто да се деси“. Надаље је утврђено да је на питање водитељке да ли пандемија вируса корона можда представља начин да људи пре свега постану бољи, АА је одговорио да то представља „уређивање људи силом“.

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима.

3.3. Устав Републике Србије^[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје^[4] и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.^[5]

3.4. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[6], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Поред тога, чланом 10. конвенције прописано је да свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су и одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације којим је дефинисано да узнемиравање и понижавајуће поступање има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Чланом 13. Закона о забрани дискриминације прописано је да у тешке облике дискриминације, између осталог, спада и изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости по основу националне, расне или верске припадности, језика, политичког опредељења, пола, родног идентитета, сексуалног опредељења и инвалидитета.

Анализа навода из притужбе, доказа и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

С обзиром на предмет притужбе, у конкретном случају, потребно је испитати да ли је АА, својом изјавама, датим у емисији „…“, емитованој у јутарњем програму на TV „…“, прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације, односно да ли се спорним изјавама изазива и подстиче дискриминација мржња и нетрпељивост групе лица на основу сексуалне оријентације, као и да ли такве изјаве представљају узнемиравање и понижавајуће поступање тј. повреду достојанства лица или групе лица због њиховог личног својства.

3.7. Најпре, Устав Републике Србије чланом 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Слично томе, Европском Kонвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, чланом 10, регулисана је слобода изражавања, тако што је ставом 1. прописано да свако има право на слободу изражавања, а да то право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе, док су ставом 2. прописана ограничења, односно, да с обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства

Дакле, право на слободу изражавања, односно изношење сопственог става о одређеном питању, није неограничено. Према одредбама Устава Републике Србије и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, заштита угледа и права других је једно од легитимних ограничења овог права. Када одлучује о томе да ли је дошло до повреде права из Конвенције, Европски суд за људска права посматра ограничења права на слободу говора у светлу сваког конкретног случаја, што подразумева анализу изјава и порука које се шаљу, као и просторног и временског контекста у којем су изјаве дате, те утврђује да ли је ограничење слободе изражавања било неопходно у демократском друштву и да ли је ограничење слободе изражавања било сразмерно легитимном циљу^[7].
Анализирајући најпре просторни и временски контекст у коме је изјава дата, може се констатовати да су изјаве АА у емисији емитованој 18.3.2020. године на TV „…“, изнете у околностима појачане напетости и страха коју изазива Корона вирус. АА предметну изјаву износи након констатације водитеља да су епидемије однеле више живота него ратови. Као појашњење узрока настанка пандемије, АА између осталог наводи да су у питању поремећаји, али и охолост и гордост у поремећајима. Затим експлицитно наводи другачију сексуалну оријентацију, коју назива „хомосексуализмом“, и „девијацијом“ као и да се увек кроз историју сматрала неморалном и да је он предосећао и очекивао да ће нешто лоше да се деси. Дакле, АА, објашњавајући своје гледиште о одређеној друштвеној појави, изражава негативан вредносни суд, не о одређеном понашању које сматра неморалним или проблематичним са свог аспекта, већ о целој друштвеној групи због личног својства те популације.

Изражавање става да је пандемија дошла као последица „неморала људске врсте“, а у шта је сврстана хомосексуалност, има додатну тежину, с обзиром да је таква изјава дата на телевизији са националном покривеношћу и доступна великом броју гледалаца. Јавне личности, због утицаја на јавно мњење, имају додатну одговорност да својим актима не испољавају и не промовише дискриминаторно понашање. Ово потврђује и пракса Европског суда за људска права, који је заузео став да право на слободу изражавања подразумева и право да се став или мишљење не изрази^[8]. Саопштавање оваквих мишљења и идеја, може послужити као основ и инспирација за узнемиравање и дискриминацију особа другачије сексуалне оријентације, чему је ова популација неретко изложена, судећи по бројним истраживањима. Наиме, Национални демократски институт, у свом истраживању указује да је преко 70% ЛГБТИ испитаника/ца изложено психичком насиљу и узнемиравању, а 23% је изјавило да су физички нападани због своје сексуалне оријентације и родног индентитета^[9].

Имајући у виду обавезност и значај пресуда Европског суда за људска права, Повереник за заштиту равноправости указује на ставове које је овај суд заузео у вези са питањима која су предмет разматрања. О дискриминацији на основу сексуалне оријентације, Европски суд за људска права говорио је и у својој пресуди у предмету Вејделанд и други против Шведске^[10]. Наиме, у овој пресуди суд је истакао да је дискриминација по основу сексуалне оријентације подједнако озбиљна као и дискриминација заснована на раси, пореклу и боји коже, те да „напади“ на одређене особе почињени вређањем, исмевањем или клеветањем одређених група становништва могу бити довољни како би се власти определиле да сузбијају овакав говор и у оним случајевима када у говору нема позива на чин насиља или друга кривична дела. У лецима који су били предмет конкртетног поступка пред судом, између осталог неведно је да хомосексуалност представља „девијантну сексуалну склоност“, има „морално погубно дејство“ на друштво и одговорна је за развој ХИВ-а и сиде. Све те тврдње представљале су, према оцени Европског суда за људска права, тешке наводе пуне предрасуда, чак иако нису биле непосредни позив на дела мржње.

Када је реч о стављању хомосексуалности у контекст девијације и болести, треба имати на уму да су кроз историју постојали покушаји „лечења“ хомосексуалности и то неретко суровим методама које нису давале никакве резултате. Научна заједница данас хомосексуалност не сматра менталним поремећајем већ варијететом сексуалне оријентације, а Светска здравствена организација је године извршила ревизију међународне класификације болести и сродних здравствених проблема (МКБ-10) и уклонила хомосексуалност са листе болести.

Повереник за заштиту равноправности, истиче да АА, као и друге јавне личности, има потпуно право и слободу да коментарише одређене појаве у друштву, па и узроке настанка пандемије изаване вирусом Корона и да изрази свој став. Међутим, оно што је забрањено је етикетирање и вређање једне друштвене групе због тога што поседује одређено лично својство, као што је, у конкретном случају, сексуална оријентација, а посебно изједначавање било које сексуалне оријентације, саме по себи, са неморалом и девијацијом због које људска врста трпи казну.

Приликом давања мишљења у овој правној ствари Повереник је нарочито имао у виду наводе из изјашњења АА да је он „идеолошки и политички отворени противник искључивости, нетрпељивости, дискриминације и сваког другог облика насиља“, те да је својим изјавама није имао никакве „претензије на подстицање нетрпељивости према назначеној популацији“. Међутим, у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно, за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере и свести да се неко дискриминише.

Имајући у виду да је од емитовања емисије прошло скоро годину дана, као и да је АА у изјашњењу навео да је противник било ког вида насиља и дискриминације, Повереник је препоручио да се АА састане са организацијом цивилног друштва која се бави заштитом ове популације како би се ближе упознао са проблемима и страховима са којима се сусрећу особе другачије сексуалне оријентације.

МИШЉЕЊЕ

АА, изјавама датим у емисији „..“, емитованој 18.3.2020. године, у јутарњем програму на телевизији „…“, повредио је одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује АА:

5.1. Да се састане са представницима једне организације цивилног друштва која се бави заштитом људских права како би се упознао са проблемима са којима се сурећу припадници ЛГБТ популације, као и какве последице по њих изазивају изјаве које стварају непријатељско и увредљиво окружење у свакодневном животу.

5.2. Да убудуће води рачуна да се приликом давања изјава у медијима придржава прописa о забрани дискриминације.

Потребно је да АА обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико АА не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06

[4] Устав Републике Србије, члан 46. став 1.

[5] Устав Републике Србије, члан 46. став 2.

[6] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број 9/03

[7] Surek v. Turkey, представка број 26682/95, пресуда од 8. јула 1999.године

[8] Пресуда Европског суда за људска права, К. против Аустрије, 47/1992/392/470, 2. мај 1993.

[9] „Бити ЛГБТ у Источној Европи – извештај за Србију“, УНДП, Београд, 2017.

[10] Vejdeland and others v.Sweden, final 2012, представка број 1813/07, пресуда од 21.12.1999. године

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић