бр. 07-00-372/2022-02 датум: 15.12.2022.
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А.А. из Сјенице против директора рудника мрког угља „Ц.Ц., због дискриминације на основу здравственог стања и инвалидитета. У притужби је, између осталог, наведено да је 2002. године засновао радни однос у руднику „Ц.Ц.“ на пословима јамски возач угља. Даље је наведено да је након задобијене повреде на раду, 2009. године, премештен на лакше радно место браваар у машинској радионици али да посао који обавља може да доводе до погоршања његовог здравственог стања, због чега се обраћао послодавцу, усмено и писмено, ради премештаја на друго радно место, али „безуспешно“. У изјашњењу директора рудника „Ц.Ц.“ наведено је да је подносилац притужбе након повреде на раду распоређен на лакше радно место (бравар у машинској радионици) у складу са стручном спремом, као и да послови тог радног места не предвиђају јамски, ноћни ни тежак физички рад, односно да подносилац притужбе обавља лакше послове у складу са решењем. Повереник је спровео поступак у којем је увидом у достављене доказе утврђено да нису утврђене промене у ограничењима послова које је подносилац притужбе способан да обавља. Даљом анализом описа послова радног места према Правилнику о организацији и систематизацији послова као и анализом Акта о процени ризика утврђено је да радно место на које је подносилац притужбе распоређен не предвиђа ноћни рад, рад у јами и тежак физички рад, односно да радно место на које је распоређен подносилац притужбе није радно место са повећаним ризиком. Имајући у виду да уз притужбу нису достављени докази односно лекарски налази да је дошло до погоршања здравственог стања, нити је вршена процена радне способности пред Националном службом за запошљавање, може се закључити да подносилац притужбе на радном месту бравар обавља послове који уважавају ограничења наведена у решењу Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Имајући у виду изведене доказе и утврђено чињенично стање, применом правила о прерасподели терета доказивања, Повереник је дао мишљење да директор рудника мрког угља „Ц.Ц.“ није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације. Међутим, Повереник користи прилику да укаже да су бројна истраживања показала да је, без обзира што се процес рада све више аутоматизује развојем нових технологија, у центру сваког успешног привредног субјекта увек човек и његове способности, компетенције и потенцијали који се у пуној мери могу остварити уколико су испуњени предуслови који се односе на задовољство на радном месту, заштиту безбедности и здравља на раду, социјалну сигурност и висину зараде. С тим у вези када год постоје могућности да запослени буде премештен на друго радно место које би додатно олакшало рад запосленом који већ има утврђена ограничења у погледу радне способности, такав захтев би требало размотрити. Повереник такође указује да уколико би нова процена радне способности показала да је код запосленог дошло до погоршања здравственог стања и нових ограничења послодавац је у том случају у обавези да запосленог распореди на одговарајуће радно место у складу са решењем надлежног органа.
- ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио А.А. из Сјенице, против директора рудника „Ц.Ц.“ Б.Б., због дискриминације на основу инвалидитета и здравственог стања.
- У притужби је, између осталог, наведено:
– да је 2002. године засновао радни однос у руднику „Ц.Ц.“ Сјеница који припада ЈППЕУ Ресавица, на пословима јамски возач угља;
– да је 2009. године доживео несрећу на раду када му је приликом повлачења транспорта из откопа пао велики комад угља на главу којом приликом је задобио тешку телесну повреду главе ( прелом лобање, крварење на мозгу, потрес мозга);
– да му забрањен рад у јами, ноћни рад и обављање тешких физичких послова;
– да „проблем“ настаје када није могао да добије радно место према ограниченим радним способностима чији је узрок тешка телесна повреда на раду;
– да је уписао Економску школу и стекао диплому економског техничара како би лакше дошао до радног места, што га је и руководство рудника охрабривало јер је доста кадровских радника отишло у пензију и узело социјални програм;
– да је „решење које носи после повреде“ бравар у машинској радионици које никад није обављао, да тренутно обавља посао помоћног радника у електро служби где ради на намотавању трафоа, сервисирању склопки; поправљању лампи, одржавањау светлосних инсталација у згради рудника, допремању ел.материјала из магацина, „такорећи све и свaшта“ у нади да ће бити систематизовано радно место које одговара његовим ограниченим радним способностима и квалификацијама;
– да се више пута обраћао директору са молбом да га распореди на неко од слободних радних места за које има квалификацију и које му „законом и савешћу“ припада због ограничених радних способности;
– да се последњи пут директору писаним путем обратио 25. августа 2022. године, због упражњеног радног места евидентичар надница, али да му је директор одговорио шест дана касније обавестивши га да не постоји слободно радно место;
– да је директор у свом одговору навео да га ПИО комисија није прогласила „инвалидом ни преосталом радном способношћу“;
– да за цео радни стаж никад није имао никакав дисциплински поступак, ни у приватном животу проблем са законом, већ је, пре повреде, пуно пута био награђиван као најбољи радник;
– да сматра да није потребно да на „политички или криминалан начин“ интервенише како би добио радно место.
Уз притужбу је достављен: 1) захтев од 25. августа 2022. године; 2) одговор директора РМУ „Ц.Ц.“ од 31. августа 2022. године; 3) жалба на одговор од 8. септембра 2022. године; 4) диплома Техничке школе у Тутину о стеченом средњем образовању; 5) Решење републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, филијала Нови Пазар бр. 182.8-1 00106/10 од 28. јула 2010. године; 6) отпусна листа Здравственог центра Ужице.
1.3. Ради правилног утврђивања чињеничног стања и даљег поступања по притужби Повереник је од подноситеља притужбе затражио допуну притужбе.
У допуни притужбе, између осталог, наведено је:
– да актом дискриминације сматра то што му директор као „радника који је доживео тешку повреду на раду и после неколико година не дозвољава да добије радно место у складу са ограниченим способностима и квалификацијама које је стекао“;
– да сматра да је он требао бити приоритет због повреде на раду;
– да посао бравара у машинској радионици никада није обављао због тежине посла;
– да се Националној служби за запошљавање није обраћао нити је ко од њега то тражио, да има решење где пише да не постоји потпуни губитак радне способности већ умањење радне способности;
– да послодавац није расписао конкурс за попуњавање радног места „евидентичар надница“ тако да није ни могао да аплицира;
– да у фирми постоје особе са инвалидитетом, које су распоређене у служби обезбеђења, у лампари, диспичери чији је систем рада четворо бригадни.
1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације[1], те је затражио изјашњење директора рудника „Ц.Ц.“, Б.Б., на наводе из притужбе.
1.5. У изјашњењу директора Б.Б. наведено је:
– да је Нермин Мујовић, због потребе послодавца за нискоквалификованим извршиоцима, засновао радни однос 8. маја 2002. године у РМУ „Ц.Ц.“ на пословима радник у јами, односно јамски возач угља;
– да је након повреде на раду распоређен на лакше радно место (бравар у машинској радионици) у складу са његовом стручном спремом;
– да је распоређен на послове који не предвиђају јамски, ноћни ни тежак физички рад;
– да се запослени налази у повлашћеном положају у односу на друге запослене и да му се више толерише у односу на друге запослене јер не обавља у потпуности послове свог радног места, већ неке лакше (послови помоћног радника у лампари и сл.);
– да што се тиче навода око пријема нових и распоређивања старих радника има право (уз сагласност директора компаније) да распоређује запослене у оквиру рудника поштујући закон, систематизацију, стручну спрему запослених, радну способност, радно искуство, остварене резултате у току рада, све у циљу бољег и квалитетније пословања рудника;
– да као дугогодишњи директор, са великим радним искуством, где је запослено 400 радника и где се према свима мора подједнако опходити, запослени Нермин Мујовић ни по ком основу није дискриминисан нити стављен у неравноправан положај.
Уз изјашњење су достављени: 1) Акт о унутрашњем уређењу и процени ризика; 2) Систематизација радног места са описом посла за запосленог.
- ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
2.1. На основу навода из притужбе и изјашњења утврђено је да је А.А. запослен у руднику мрког угља „Ц.Ц.“ на радном месту бравар у машинској радионици.
2.2. Увидом у Експертизу Здравственог центра Ужице број 4801 утврђено је да је у експертизи, између осталог наведено: „Пацијент примљен као хитан на одељење хируршке интензивне неге због повреде главе задобијене на радном месту тако што му је на главу пао грумен угља при изласку из рудника. С обзиром да нема индикације за даљим хируршким лечењем отпушта се на даље кућно лечење уз савет за мировање и аналгетик по потреби“.
2.3. Увидом у решење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, филијала Нови Пазар број 182. 8-1 00106/10 од 28. јула 2010. године, утврђено је да овим решењем А.А. није признато право на инвалидску пензију, јер не постоји потпуни губитак радне способности. У образложењу решења, између осталог, наведено је да А.А. није способан за рад у јами, ноћни рад и тешке физичке послове.
2.4. Увидом у диплому о стеченом средњем образовању Техничке школе у Тутину, утврђено је да је А.А. положио матурски испит са добрим успехом за школску 2018/19 годину, чиме је стекао средње образовање за образовни профил „економски техничар“.
2.5. Увидом у Правилник о организацији и систематизацији послова у РМУ „Ц.Ц.“ утврђено је да је у одељку V.1. Машинска радионица споља под тачком 59. описан опис послова за радно место – Бравар: вршење браварских оправки и монтажа машинских постројења и уређаја у складу са прописима о заштити на раду и техничким прописима по југословенском стандарду; не пушта у рад постројења која су неисправна и без одговарајуће заштите; обуставља рад уколико кварови угрожавају људске животе и имовину рудника; врши поправке свих врста јамских транспортера, врши утовар и истовар свих машинских делова и уређаја за потребе јаме, поправља редукторе, турбоспојнице, витлове, випере, ланчанице; води радну листу, време, утрошак материјала.
2.6. Увидом у Акт о процени ризика утврђено је да је тачком 59. обрађено радно место Бравар. У Акту су дефинисане групе опасности и штетности у процесу рада којима је запослени изложен при раду: 1) механичке повреде услед рада ручним браварским алатима и ручним механизованим алатима; могуће тешке механичке повреде услед удара средстава унутрашњег транспорта; пад материјала, делова или висећег терета код рада или манипулације; повреде настале на истом нивоу при кретању и раду услед саплитања или оклизнућа, или услед упада у канал; 2) штетности које настају или се појављују неадекватним микроклиматксим условима у радном простору (висока или ниска температура или промаја); присуство прашине и дима у радном простору, висок ниво буке у радном простору. У делу Закључак о процени ризика на пословима радног места Бравар, наведено је да Бравар није радно место са повећаним ризиком јер ниво ризика ни у једном аспекту не прелази 70 поена.
- МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, достављене доказе, као и релевантне прописе из области заштите од дискриминације.
Правни оквир
3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због повреда одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправноси[2].
3.3. Устав Републике Србије[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 27. забрањена је дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица.
3.5. Закон о раду[4] у члану 18. забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуалну оријентацију, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовно стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбом члана 20. дискриминација је забрањена, између осталог, у односу на услове рада и сва права из радног односа. Одредбом члана 81. став 2. прописано је да запослени са здравственим сметњама, утврђеним од стране надлежног здравственог органа у складу са законом, не може да обавља послове који би изазвали погоршање његовог здравственог стања или последице опасне за његову околину. Даље је одредбама овог закона прописано да је послодавац дужан да запосленом са инвалидитетом и запосленом са здравственим сметњама обезбеди обављање послова према радној способности, у складу са законом (члан 101.). Одредбама члана 102. овог закона је прописано да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који одбије да прихвати посао у смислу члана 101. овог закона, као и да, ако послодавац не може запосленом да обезбеди одговарајући посао, запослени се сматра технолошким вишком (члан 102.).
Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа
3.6. Имајући у виду предмет притужбе у конкретном случају потребно је испитати да ли је директор рудника мрког угља „Ц.Ц.“ дискриминисао подносиоца притужбе на основу здравственог стања и инвалидитета као личног својства.
3.7. Повереник указује да су у току поступка анализирани само они наводи из притужбе и изјашњења који су од значаја за утврђивање дискриминације, док наводи који се односе на постојање евентуално неке друге повреде права нису разматрани. Имајући у виду појам дискриминације из члана 2. Закона о забрани дискриминације, Повереник констатује да је за утврђивање дискриминације у сваком конкретном случају неопходно да је неоправдано прављење разлике или неједнако поступање засновано на неком личном својству (основу дискриминације) и да постоји узрочно-последична веза између личног својства и конкретног акта дискриминације.
3.8. Међу странама није спорно да је подносилац притужбе 2002. године засновано радни однос у РМУ „Ц.Ц.“ односно да је 2009. године доживео повреду на раду, где му је приликом повлачења транспорта из откопа пао већи комад угља на главу којом приликом је задобио тешку телесну повреду. Такође, неспорно је да је решењем Републичког фонда за ПИО наведено да А.А. није способан за тешке физичке послове, ноћни рад и рад у јами. Подносилац притужбе је у притужби навео да се 25. августа 2022. године обратио послодавцу са молбом да га премести са радног места бравар на неко друго радно место из разлога погоршања здравственог стања. Међутим уз допуну притужбе нису достављени лекарски налази који сведоче да је дошло до погоршања здравственог стања.
3.9. Одредбом члана 81. став 2. Закона о раду прописано је да запослени са здравственим сметњама, утврђеним од стране надлежног здравственог органа у складу са законом, не може да обавља послове који би изазвали погоршање његовог здравственог стања или последице опасне за његову околину. Даље је одредбама овог закона прописано да је послодавац дужан да запосленом са инвалидитетом и запосленом са здравственим сметњама обезбеди обављање послова према радној способности, у складу са законом (члан 101.). Даље, одредбама члана 171. став 1. регулисана је измена уговорених услова рада и прописано је да послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада, између осталог, и ради премештаја на други одговарајући посао, због потреба процеса и организације рада. Ставом 2. истог члана прописано је да се одговарајућим послом сматра посао за чије се обављање захтева иста врста и степен стручен спреме који су утврђени уговором о раду. У складу са наведеним одредбама закона, други одговарајући посао на који би А.А. могао бити премштен је онај за чије се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме који су утврђени уговором о раду а који је закључен ради обављања послова радног места бравар, КВ- III степен стручне спреме, при чему посао мора бити у складу са ограничењима. Одредбом члана 102. овог закона, прописано је да ако послодавац не може запосленом да обезбеди одговарајући посао, запослени се сматра технолошким вишком.
3.10. Повереник је ценио наводе из изјашњења да је А.А. првобитно, 8. маја 2002. године, засновао радни однос као нискоквалификовани радник у јами односно јамски возач угља након чега га је послодавац 2009. године, због повреде на раду, распоредио на лакше радно место (бравар у машинској радионици) у складу са његовом стручном спремом. Анализом приложених доказа утврђено је да Актом о процени ризика за радно место Бравар нису предвиђени услови рада који подразумевају ноћни рад, рад у јами и тешке физичке послове, односно послове који би били супротни ограничењима наведеним у Решењу Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање које је издато у поступку по захтеву за остваривање права на инвалидску пензију. Имајући у виду да уз притужбу нису достављени докази односно лекарски налази да је дошло до погоршања здравственог стања, нити је вршена нова процена радне способности пред Националном службом за запошљавање, може се закључити да подносилац притужбе на радном месту бравар обавља послове који уважавају ограничења наведена у решењу Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.
3.11. Такође, у изјашњењу се наводи да се подносилац притужбе налази у повлашћеном положају јер му се више толерише у односу на друге запослене, да не обавља у потпуности послове свог радног места него неке лакше (послови помоћног радника у лампари и сл.), као и да послодавац има право да запослене распоређује поштујући систематизацију, радно искуство, радну способност, а пре свега остварене резултате. С тим у вези Повереник указује да послодавац својим овлашћењима треба да се служи, пратећи стање и промене на раду и унапређујући услове за здрав и безбедан рад. Право на достојанствен рад, на правичне и повољне услове за рад, правичну зараду и једнаку накнаду за рад исте вредности, напредовање, безбедност и заштиту здравља на раду, све су то права која су егзистенцијална и која суштински утичу на рад и живот запослених. Бројна истраживања су показала да је, без обзира што се процес рада све више аутоматизује развојем нових технологија, у центру сваког успешног привредног субјекта увек човек и његове способности, компетенције и потенцијали који се у пуној мери могу остварити уколико су испуњени предуслови који се односе на задовољство на радном месту, заштиту безбедности и здравља на раду, социјалну сигурност и висину зараде. С тим у вези када год постоје могућности да запослени буде премештен на друго радно место које би додатно олакшавало рад запосленом који већ има утврђена ограничења у погледу радне способности, Повереник је мишљења да би такав захтев требало размотрити. Повереник такође указује да уколико би нова процена радне способности показала да је код запосленог дошло до погоршања здравственог стања и нових ограничења у погледу врсте послова послодавац је у обавези да запосленог распореди на одговарајуће радно место у складу са решењем надлежног органа.
- МИШЉЕЊЕ
У поступку по притужби А.А. из Сјенице, утврђено је да директор рудника мрког угља „Ц.Ц.“, Б.Б. није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.
Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21
[2] Закон о забрани дискриминације, члан 33.
[3] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06, 115/21)
[4] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17, 113/17 и 95/18
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
536-22 Дискриминација на основу здравственог стања у области рада и запошљавања 
