бр. 07-00-356/2022-02 датум: 31.10.2022. године
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе удружења грађана против омладинске задруге. У притужби је између осталог наведено да је интеграциони тим удружења грађана желео да региструје малолетног клијента пореклом из Републике Нигер са додељеном супсидијарном заштитом у наведеној омладинској задрузи како би се радно ангажовао, али да је у одговору омладинске задруге наведено да не врше учлањење и запошљавање азиланата. У изјашњењу директорке омладинске задруге између осталог наведено је да се не ради о дискриминацији, већ о примени прописа, општих и појединачних аката задруге, који се примењују у раду и који су једнаки за све задругаре, па и у овом случају када је у питању лице са одобреним азилом. У изјашњењу је даље наведено да поступак „приступања задрузи“ се не може спровести на захтев другог правног лица, удружења грађана, достављањем копије докумената будућег задругара, већ је то искључиво појединачни и лични акт подносиоца захтева, односно обавезно је лично присуство лица које тражи приступање задрузи, ради потписивања приступнице и приступне изјаве, као и уплате приступне чланарине у складу са Законом о задругама и Задружним правилима конкретне задруге. Задруга је навела да се ради о малолетном лицу пореклом из друге земље те да се поставља питање да ли такво лице комуницира на српском језику, односно да ли је способно да самостално разуме и прихвата потписана акта задруге и акта послодавца, због чега сматрају да би у том случају било обавезно присуство и писмена изјава његовог стараоца (родитеља), или привременог стараоца додељеног решењем надлежног државног органа. У изјашњењу је такође наведено да је битно и то да ли поменуто лице похађа часове српског језика и да ли је способно да разуме радне налоге и безбедоносне мере које се спроводе код послодавца, па се у том случају рад може сматрати небезбедним, јер у сваком случају његов старалац неће бити у могућности да дневно прати његов ангажман у радном окружењу послодавца. У току поступка, Повереник за заштиту равноправности је, применом правила о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, утврдио да омладинска задруга није пружила чињенице нити доставила доказе на основу којих би се могло закључити да су постојали оправдани разлози за неједнако поступање према АА у односу на друга лица, већ је утврђено да је омладинска задруга по аутоматизму одбила да размотри захтев за чланство у задрузи АА искључиво због његовог статуса, имајући у виду да је у мејлу послатом подносиоцу притужбе, чија садржина није оспорена у изјашњењу, наведено да омладинска задруга не учлањује нити запошљава азиланте. Стога, Повереник је дао мишљење да је, одбијањем да размотри захтев лица коме је одобрена супсидијарна заштита – АА, за пријем у задругу уз образложење да „не врше учлањење и запошљавање азиланата“, омладинска задруга повредила одредбе члана 8. у вези са чланом 16. Закона о забрани дискриминације. Задрузи је препоручено да поново размотри захтев АА за пријем у задругу, те да га, у случају да његов захтев има било какве формалне недостатке, кроз инклузиван приступ и третман једнак оном који имају домаћи држављани, упути како да испуни потребне формалне услове за чланство, као и да убудуће не крши антидискриминационе прописе.
- ТОК ПОСТУПКА
- Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу удружења грађана поднету против омладинске задруге. У притужби је између осталог наведено:
– да је интеграциони тим удружења грађана желео да региструје малолетног клијента пореклом из Нигера са додељеном супсидијарном заштитом, односно признатим правом на азил према члану 25. Закона о азилу и привременој заштити, у наведеној омладинској задрузи како би се радно ангажовао;
– да је 26. јула 2022. године овој задрузи је упућен мејл у чијем прилогу су прослеђена документа која доказују правни статус овог лица у Републици Србији, лична карта за особе са додељеном супсидијарном заштитом, потврда о статусу и додељен ЕБС број, те да је у мејлу објашњен статус и правни оквир боравка овог лица;
– да је у одговору омладинске задруге наведено: „Не вршимо учлањење и запошљавање азиланата“;
– да је У Општим правилима омладинског и студентског задругарства наведено да задругар може бити студент, ученик и незапослено лице, које није младе од 15 нити старије од 35 година“. Такође, у овом закону није посебно регулисано учлањивање страних држављана, тражилаца азила или особа којима је додељена нека врста избегличке заштите у Републици Србији. Овакво поступање наведене омладинске задруге сматрају дубоко дискриминаторним према избеглицама, односно особама са додељеним азилом;
– да треба нагласити важност и неопходност подвлачења разлике између странаца на које се односи Закон о странцима („Сл. гласник РС“, бр. 24/2018 и 31/2019), и друге рањиве категорије избеглица, у које сврставају клијенте удружења грађана, у овом случају држављана Нигера, који јесу пореклом држављани других земаља, али према националним законима нису странци, већ избеглице на које се примењује други пропис – Закон о азилу и привременој заштити. Ова лица су према националним прописима Републике Србије, најпре према Закону о азилу и привременој заштити, препознати као особе са додељеном међународном заштитом, односно уточиштем или супсидијарном заштитом (чл. 24. и 25. Закона о азилу и привременој заштити), решењем Канцеларије за азил, Управе за странце, Министарства унутрашњих послова;
– да наглашавају да се према њима не може и не сме примењивати иста пракса као према странцима па територији Републике Србије, понајвише из разлога остваривања основих људских права која су избеглицама прокламована Законом о азилу и привременој заштити, где се у члану 7. прокламује забрана сваког облика дискриминације, по било ком основу, у складу са посебним прописима којима су уређена питања забране дискриминације, у којима се нарочито издваја национална припадност, раса итд;
– да су особе којима је додељен азил, односно избеглички статус, лица која се налазе изван државе свог порекла или државе уобичајеног боравишта, а оправдано страхују од прогона због своје расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности, припадности одређеној друштвеној групи или политичког уверења, а због чега не могу или не желе да прихвате заштиту те државе. Избеглице су лица која се у својим државама порекла или државама уобичајеног боравишта суочавају и са стварним ризиком од трпљења озбиљне неправде и која нису у могућности или због таквог ризика не желе да прихвате заштиту те државе. Озбиљном неправдом сматра се претња смртном казном или погубљењем, мучењем, нечовечним или понижавајућим поступањем или кажњавањем, као и озбиљна и индивидуална претња по живот изазвана насиљем општих размера у ситуацијама међународног или унутрашњег оружаног сукоба. Друге омладинске задруге које су контактирали ББ и студентска омладинска задруга ВВ, такође нису желели да изврше регистрацију наведеног клијента и у свом образложењу навели су мањкавости електронског система, односно немање праксе у регистровању клијената који је малолетник, незапослен и странац. Напомињу да у закону није наведено да чланови задруга могу бити само клијенти са српским држављанством;
– да наглашавају да члан 71. Закона о азилу и привременој заштити предвиђа помоћ при интеграцији лица која су добила уточиште или супсидијарну заштиту, којим се прецизира да ће Република Србија у оквиру својих могућности да обезбеди услове за укључивање лица којима је одобрено право па азил у друштвени, културни и привредни живот, као и да омогући натурализацију избеглица;
– да су највећи број њихових клијената управо особе које имају жељу да у Србији остану и ту наставе свој живот и буду равноправни чланови нашег друштва, те да у Републици Србији не борави велики број избеглица, а од 2008. године и успостављања националног система азила, закључно са 31. децембром 2021. године, Канцеларија за азил је усвојила захтев за азил 208 странаца. Право па уточиште је одобрено за 97, а супсидијарна заштита за 111 особа. Такође, користе прилику да укажу да се оваквим поступањем омладинских задруга неприкосновено ускраћује примена корпуса права гарантованих Законом о азилу и привременој заштити, али и Женевске конвенције о статусу избеглица 1951, попут права на приступ тржишту рада, помоћ при интеграцији, право на својину, социјалну помоћ итд. Имајући у виду да ова лица у случају ускраћивања регистровања у омладинску задругу немају потпун приступ тржишту рада, имајући у виду да неки од послодаваца желе да врше ангажовање само преко омладинских организација. Истичу да не постоји правни основ да омладинске организације читаву категорију лица искључе из приступа тржишту рада, само зато што припадају одређеној категорији лица према националној припадности или држављанству. Овакав вид дискриминације доводи већ рањиву категорију у још рањивији положај, стигматизацијом и системским искључењем из тржишта рада, чиме се ускраћује могућност да се избеглице у правима изједначе са држављанима Републике Србије и да се тиме обезбеде услови за укључивање ових лица у друштвени, културни и привредни живот, као и да се омогући натурализација избеглица, а све у складу са Законом о азилу и привременој заштити. Подсећају да се Република Србија као земља потписница Женевске конвенције о статусу избеглица 1951. обавезала да према избеглицама поступа без дискриминације у погледу расе, вере или земље порекла, што у пракси поступања омладинске изостаје;
– да овакво поступање задруге сматрају дискриминаторним, те да покрећу поступак пред Повереником за заштиту равноправности ради утврђивања дискриминације и давања препорука омладинској задрузи.
Уз притужбу су достављени следећи докази: 1) пуномоћје за заступање од 19. маја 2022. године; 2) лична карта АА, за лице коме је додељена супсидијарна заштита; 3) потврда да је АА ималац личне карте за лице коме је додељена супсидијарна заштита, Канцеларија за азил бр. … од 13. јуна 2022. године; 4) уверење да АА поседује евиденциони број за странце (ЕБС), Канцеларија за азил бр. … од 13. јуна 2022. године; 5) копија мејла упућеног 26. јула 2022. године.
1.2. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење омладинске задруге.
1.3. У изјашњењу ГГ, директорке омладинске задруге, између осталог, наведено је:
– да се поступак „приступања задрузи“ не може спровести на захтев другог правног лица, удружења грађана, достављањем копије докумената будућег задругара, већ је то искључиво појединачни и лични акт подносиоца захтева (члан 8. до чл. 12. задружних правила), односно обавезно је лично присуство лица које тражи приступање задрузи, ради потписивања приступнице и приступне изјаве, као и уплате приступне чланарине у складу са Законом о задругама (чл. 15. до чл. 20.) и Задружним правилима конкретне задруге;
– да се ради о малолетном лицу пореклом из друге земље – кориснику азила, те да се поставља питање да ли такво лице комуницира на српском језику, односно да ли је способно да самостално разуме и прихвата потписана акта задруге и акта послодавца. У том случају би било обавезно присуство и писмена изјава његовог стараоца (родитеља), или привременог стараоца додељеног решењем надлежног државног органа;
– да им је предочено пуномоћје о заступању оверено интерним деловодним штамбиљем од стране удружења грађана, које је регистровано као удружење грађана;
– да је битно и то да ли поменуто лице похађа часове српског језика и да ли је способно да разуме радне налоге и безбедоносне мере које се спроводе код послодавца, па се у том случају рад може сматрати небезбедним, јер у сваком случају његов старалац неће бити у могућности да дневно прати његов ангажман у радном окружењу послодавца;
– да фирма „ДД“, на коју подносилац притужбе указује као будућег послодавца, нема потписан уговор о пословној сарадњи са њиховом задругом, што је битан услов да би омладинска задруга отпочела сарадњу са правним лицем или предузетником, што је њихова службеница одмах предочила подносиоцу притужбе. У том уговору би се дефинисали општи услови и протокол о сарадњи, који су типског карактера и уобичајени су за њихову делатност, као на пример: одредбе о прихватању ценовника за услуге задругара (минималне цене рада), рокови плаћања и евидентирања радног учинка, достављање извештаја у задругу и обавештења о почетку или прекиду рада, због адекватне пријаве и одјаве на социјално осигурање, затим претходно достављање копије потписаног појединачног уговора са чланом задруге, који се евидентира и потписује пре ступања на рад задругара, у смислу Закона о обавезном социјалном осигурању, који је обавезан за сваког послодавца у смислу чл. 197. и чл. 198. Закона о раду, …важне су и одредбе о забрани ангажовања задругара на пословима са повећаним ризиком, посебно о раду ноћу за малолетнике, итд;
– да је битан услов и да се приликом приступања задрузи поднесе – достави уверење о пребивалишту, адреси боравка (колективни смештај или хранитељска породица …), што се не види из приложених докумената, послатих на увид. Такви документи морају бити оверени од стране надлежног органа који додељује старатељство, (Канцеларије за азил или Комесеријата за избеглице, центра за соц. рад…), како би задруга могла да усмерава фискалне обавезе према општини боравка, тј. да плаћа порезе и социјалне доприносе из зараде радно ангажовног лица;
– да лице које има одобрен азил има право на здравствену заштиту у складу са прописима којима се уређује здравствена заштита странаца, који падају на терет буџета Републике Србије, (чл. 63. Закона о азилу и привременој заштити), па у вези са тим задруге немају усклађена софтверска решења која прате овакве ретке изузетке, (што је подносилац притужбе и сам истакао увидом у рад код других омладинских задруга тј. да немају усклађена софтверска решења за такве евиденције…), јер се софтверска обрада података спроводи аутоматизовано према фискалним прописима који се односе на грађане Републике Србије. За овакве измене била би потребна значајна улагања и време у изменама софтвера;
– да се не ради о дискриминацији, већ о примени прописа, општих и појединачних аката задруге, који се примењују у раду и који су једнаки за све задругаре, па и у овом случају када је у питању лице са одобреним азилом;
– да су спремни да поново размотре претходно оспорени захтев уколико се исти спроведе по процедури за приступање у складу са Задружним правилима, како су претходно описали, уз документацију која то прати.
У прилогу изјашњења достављен је Извод из Општих правила Задруге (чл. 8. – чл. 17).
- ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
2.1. Увидом у имејл преписку од 26. јула 2022. године утврђено је да је ЂЂ, саветница за интеграцију програма Азил и миграције, удружење грађана, навела да шаље документа „клијента из Нигера који је у Србији добио азил, значи није странац већ има сва права и обавезе као наши држављани, у том смислу има и право на здравствено и социјално осигурање.“ Како је даље навела, у прилогу шаље личну карту, ЕБС број, потврду о статусу из које се види да има додељен азил у Републици Србији, као и пуномоћје његовог старатеља. Хтео је да се запосли у „ДД“, где су тражили да буде регистрован преко омладинске. У одговору ЕЕ из омладинске задруге наведено је: „Обавештавам Вас да сам се консултовала са надређенима, као и са колегиницом ЖЖ са којом сте се Ви већ чули. Не вршимо учлањење и запошљавање азиланата. ДД сарађује са другом Задругом, па прво проверите са њима коју Задругу треба да контактирате.“
- МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, достављене прилоге, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.
Правни оквир
3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступказбог повреде одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
3.3. Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[4], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива, између осталог и на националној припадности или етничком пореклу и језику. Одредбом чл. 16. ст. 1. Закона о забрани дискриминације прописано је да забрањена је дискриминација у области рада односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Заштиту од дискриминације из става 1. овог члана ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду. Одредбама члана 8. Закона о забрани дискриминације је прописано да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, осим ако је то оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.
3.5. Одредбама члана 2. став 1. тачка 1. Закона о азилу и привременој заштити[5] прописано је да је азил право на боравак и заштиту које има странац којем је, одлуком надлежног органа, одобрено право на уточиште или супсидијарну заштиту. Одредбама тачке 7. става 1. истог члана прописано је да је право на уточиште право на боравак и заштиту које се даје избеглици на територији Републике Србије за кога надлежни орган утврди да оправдано страхује од прогона у држави порекла или држави уобичајеног боравишта.
3.6. Према одредбама члана 59. став 1. Закона о азилу и привременој заштити, лице којем је одобрено право на уточиште или супсидијарну заштиту има право на: 1) боравак; 2) смештај; 3) слободу кретања; 4) здравствену заштиту; 5) образовање; 6) приступ тржишту рада; 7) правну помоћ; 8) социјалну помоћ; 9) својину; 10) слободу вероисповести; 11) спајање породице; 12) исправе у складу са чланом 87. овог закона; 13) помоћ при интеграцији. Приликом спровођења одредаба овог закона, забрањена је свака дискриминација по било ком основу, у складу са посебним прописима којима су уређена питања забране дискриминације, а нарочито по основу расе, боје коже, пола, рода, родног идентитета, сексуалног опредељења, националне припадности, друштвеног порекла или сличног статуса, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости или интелектуалног, сензорног, односно физичког инвалидитета.[6] Овим законом је прописано да Република Србија у оквиру својих могућности обезбеђује услове за укључивање лица којима је одобрено право на азил у друштвени, културни и привредни живот, као и да омогући натурализацију избеглица. Услове, начин, поступак и друга питања од значаја за укључивање лица којима је одобрено право на азил у друштвени, културни и привредни живот у Републици Србији, као и за њихову натурализацију утврђује Влада на предлог Комесаријата.[7]
Анализа навода из притужбе, изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа
3.8. Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају задатак Повереника био је да испита да ли је одбијањем да размотри захтев лица коме је одобрена супсидијарна заштита – АА за пријем у задругу, омладинска задруга повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.
3.9. Повереник истиче да је у овој правној ствари важна примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је омладинска задруга извршила акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на правном лицу против којег је притужба поднета. У конкретном случају, према наводима притужбе и достављених доказа, ЂЂ, саветница за интеграцију програма Азил и избеглице при удружењу грађана права се 26. јула 2022. године, обратила ЕЕ, запосленој у задрузи, ради учлањења корисника услуга овог центра АА у наведену студенску задругу. У прилогу је послала и потврду о додељеној супсидијарној заштити наведеном лицу у Републици Србији као и сагласност његовог старатеља, међутим добила је кратак одговор да наведена задруга „не врши учлањење и запошљавање азиланата“. Имајући у виду наводе из притужбе и достављене доказе, Повереник констатује да је подносилац притужбе учинио вероватним да је у конкретном случају учињен акт дискриминације, те терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости у складу са цитираним чланом 45. Закона о забрани дискриминације сноси омладинска задруга.
3.11. Ценећи наводе из изјашњења, Повереник за заштиту равноправности налази да наведени разлози не кореспондирају са оним претходно изнетим у одговору датом удружењу грађана на захтев за пријем АА. Наиме, омладинска задруга у својој електронској комуникацији са удружењем грађана није навела било какав процедурални пропуст у пријави који би потом подносилац евентуално могао да отклони, већ је експлицитно наведено да „не врши учлањење и запошљавање азиланата“. Стога, и изјашњењем које је позвана да пружи омладинска задруга, требало би да се објасне разлози за давање оваквог одговора који је, како је чињенично утврђено у овом поступку, упућен подносиоцу притужбе. У начелу, могуће је замислити да постоје оправдани и на закону засновани разлози за ограничавање обављања одређених послова лицима којима је одобрена заштита у Републици Србији, али то су пре свега они послови које на основу закона могу да обављају само домаћи држављани (попут послова у државној управи, правосуђу, итд…). Међутим, како се АА није пријавио за обављање тих послова, док истовремено у изјашњењу омладинска задруга није пружила ваљане разлоге за изнети став да не учлањује нити запошљава кориснике права на азил, то Повереник за заштиту равноправности налази да је својим поступањем задруга подносиоца притужбе неоправдано ставила у неравноправан положај на основу његовог личног својства – статуса лица коме је додељена супсидијарна заштита.
3.12. Повереник је ценио наводе из изјашњења, те иако исти немају непосредан значај на исход овог поступка, налази да је нужно да истакне да чињеница да је корисницима избегличког статуса гарантовано право на здравствену заштиту и здравствено осигурање, никако не може да буде препрека за запошљавање, јер је наведена заштита искључиво супсидијарног карактера и остварује се ако лице не оствари исту на неки други начин, међу којима је и уплата доприноса од стране послодавца по основу рада. У свом изјашњењу омладинска задруга је навела да лице које има одобрен азил има право на здравствену заштиту у складу са прописима којима се уређује здравствена заштита странаца, који падају на терет буџета Републике Србије, (чл. 63. Закона о азилу и привременој заштити), а задруге немају усклађена софтверска решења која прате овакве ретке изузетке. Међутим, у случају заснивања запослења, корисник права на азил остварује право на здравствену заштиту из доприноса које самостално остварује по основу рада, као било који други запослени, а не директно из буџета Републике Србије, те с тим у вези Повереник констатује да наведени разлог није оправдан односно да не постоји потреба за различитом евиденцијом од оне која се примењује на друге запослене.
3.13. У изјашњењу је такође наведено да, пошто се ради о малолетном лицу пореклом из друге земље – кориснику азила, поставља се питање да ли такво лице комуницира на српском језику, односно да ли је способно да самостално разуме и прихвата потписана акта задруге и акта послодавца, да ли може да разуме радне налоге и безбедоносне мере које се спроводе код послодавца. Овакви наводи се не могу прихватити, јер у Републици Србији ради велики број странаца који не познају српски језик, али је пословање компанија организовано тако да је могуће њихово обављање послова уз служење страним језиком. У том смислу, способност подносиоца притужбе да обавља рад на одређеном радном месту може да буде процењивана само у односу на конкретно радно место и прописане услове рада за исто, а не a priori да му услед евентуалног непознавања језика буде онемогућено приступање тржишту рада у целини.
3.14. Како одобрење азила подразумева читав спектар права[8] међу којима је и право лица да заснива радни однос и стиче имовину и приходе и имајући у виду правило о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник констатује да омладинска задруга није пружила чињенице нити доставила доказе на основу којих би се могло закључити да су постојали оправдани разлози за неједнако поступање према АА у односу на друга лица, већ је утврђено да је омладинска задруга по аутоматизму одбила да размотри захтев за чланство у задрузи АА искључиво због његовог статуса, имајући у виду да је у мејлу послатом подносиоцу притужбе, чија садржина није оспорена у изјашњењу, наведено да омладинска задруга не учлањује нити запошљава азиланте.
3.15. Повереник указује да се према резултатима истраживања „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“ које је спровео Повереник, као група код које постоји највећа социјална дистанца издвајају, између осталих група, и мигранти, односно тражиоци азила. Посебно је посматрано препознавање дискриминације појединих друштвених група од стране анкетираних лица. Анкетирани су оцењивали на петостепеној скали у којој мери су у нашој земљи, према њиховом мишљењу, наведене групе стављене у неравноправан положај, односно дискриминисане у односу на друге. Сви испитани актери на тржишту рада су сагласни да су најдискриминисаније групе на тржишту рада особе са инвалидитетом и старији, а затим и особе другачијих политичких уверења, Роми, особе које живе са ХИВ/АИДС-ом, мигранти, сиромашни и ЛГБТ популација. [9] Неопходно је указати да је остваривање права на рад изузетно важно право за положај и живот сваког појединца, па тако и избеглица/лица којима је одобрена супсидијарна заштита. У различитим истраживањима је указивано на проблеме са којима се сусрећу лица којима је одобрен статус избеглице, односносно лице коме је одобрена супсидијарна заштита. У истраживању које је спроведено 2021. године је наведено да главни разлози за то јесу компликована процедура за издавање личних радних дозвола, неинформисаност послодаваца о правима избеглица и миграната у пољу приступа тржишту рада, висока стопа незапослености и неразвијеност домаћег тржишта. Због недовољног познавања језика и културе, избеглицама и тражиоцима азила у Републици Србији је још теже проналажење посла и приступ корисним информацијама о запошљавању. Потребно је да им се обезбеди системска подршка у проналажењу новог запослења и у стицању нових вештина и знања, како би повећали своју конкурентност на тржишту рада. На тај начин, те особе би повећале социјалну сигурност и водиле достојанствен живот.[10] Имајући у виду важност омладинских задруга у запошљавању односно проналажењу посла за младе људе, њихова одговорност је у том погледу додатна.
- МИШЉЕЊЕ
Одбијањем да размотри захтев лица коме је у Републици Србији одобрена супсидијарна заштита – АА, за пријем у задругу уз образложење да „не врше учлањење и запошљавање азиланата“, омладинска задруга повредила је одредбе члана 8. у вези са чланом 16. Закона о забрани дискриминације.
- ПРЕПОРУКА
Повереник за заштиту равноправности препоручује омладинској задрузи да:
5.1. Поново размотри захтев АА за пријем у задругу, те да га, у случају да његов захтев има било какве формалне недостатке, кроз инклузиван приступ и третман једнак оном који имају домаћи држављани, упути како да испуни потребне формалне услове за чланство.
5.2. Убудуће не крши антидискриминационе прописе
Потребно је да омладинска задруга обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико омладинска задруга не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21
[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.
[3] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21, члан 21.
[4] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 2.
[5] „Службени глaсник РС“, број 24/18
[6] Закон о азилу и привременој заштити („Службени глaсник РС“, број 24/18), чл. 7.
[7] Закон о азилу и привременој заштити („Службени глaсник РС“, број 24/18), чл. 71.
[8] Закон о азилу и привременој заштити („Службени гласник РСˮ, број 24/18), члан 59.
[9] Извештај Повереника за заштиту равноправности Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији, доступно на интернет адреси: http://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2019/11/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja.pdf
[10] „Право на азил у Републици Србији 2021“, Београдски центар за људска права, Београд, 2022. година, доступно на интернет адреси http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2014/01/Pravo-na-azil-u-Republici-Srbiji-2021.pdf
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
517-22 Удружење грађана против омладинске задруге 
