516-22 Није утврђена дискриминација због здравственог стања и чланства у синдикалној организацији • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-00031/2022-02 датум: 29.6.2023.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужби које је AA поднео против Министарства унутрашњих послова (у даљем тексту: Министарство) и Одељења за неексплодирана убојна средства (у даљем тексту: Одељење за НУС) због дискриминације на основу личног својства – чланство у синдикату и здравствено стање. Подносилац је у притужбама и допунама притужби, између осталог, навео да је у Министарству запослен од 13. априла 2011. године и да се тренутно налази на позицији инспектора за оперативне послове у Сектору за ванредне ситуације, а да „његови проблеми почињу након спорне систематизације у МУП-у крајем 2018. године, када је као савестан и одговоран радник, дугогодишњи активиста и члан три синдиката, одрадио детаљну анализу којом је дошао до закључака о пропустима и неслагањима са важећом законском и подзаконском регулативом“. Даље је навео да је 4. јануара 2019. године „изненада“ позван на састанак у канцеларије заменика начелника Управе за ванредне ситуације са својим претпостављеним јер је „протумачено“ да је једино он био незадовољан новом систематизацијом, „иако је заправо иступао у име свих радника који су радили послове заштите од НУС“ и да иако су „незадовољство“ новом систематизацијом изразиле и његове колеге ББ, ВВ и ГГ и колеге из Сектора за ванредне ситуације у Београду ниједан од њих није позван на „овакав“ састанак, због чега сматра да је у конкретном случају дискриминисан јер је једино он члан синдиката. Даље је навео да је након повратка са боловања на којем се налазио због операције кичме „он једини радник распоређен на пословима НУС који више није упућен на било коју обуку или стручно усавршавање“, да је најмање 4 пута исказао интересовање за похађање стручне обуке и полагање стручног испита за ниво руковођења али да му то није омогућено иако испуњава све услове прописане Уредбом о каријерном напредовању полицијских службеника, те да сматра да је у конкретном случају дискриминисан због свог „синдикалног деловања“ и због тога што је указивао на незаконит рад приликом обављања послова заштите од НУС.С тим у вези, навео је да се последњи пут обратио захтевом за похађање стручне обуке и полагање стручног испита за ниво руковођења 8. јула 2022. године, као и да је 15. јула 2022. године поднео пријаву на интерни конкурс за радно место заменик начелника Одељења у Сектору за ванредне ситуације, Одељење за НУС, али да је решењем конкурсне комисије број 15160/2022-02 од 10. августа 2022. године његова пријава одбачена као непотпуна. С тим у вези, навео је да актом дискриминације у конкретном случају сматра то што му није дата могућност да похађа стручну обуку и полаже стручни испит за конкурсом прописани ниво руковођења и да сматра да је „из њему непознатог разлога дискриминисан у односу на колегу ДД“ као и да све наведено указује на „намештање конкурса само за колегу ДД јер нико други у НУС-у није могао да испуни услове конкурса – тражени ниво руковођења“. Даље, подносилац је у притужби навео да „најочигледнијим примером дискриминације“ због његовог здравственог стања сматра то што му је од маја 2022. године обустављена исплата вредносних бонова која се полицијским службеницима Одељења за НУС исплаћивала од јуна 2021. године на основу Одлуке министра о категоријама корисника којима се издају вредносни бонови и другим питањима од значаја за издавање, односно коришћење вредносних бонова (у даљем тексту: Одлука). С тим у вези, појаснио је да је вредносне бонове примао од 16. јуна 2021. године до маја 2022. године и да му се вредносни бонови од тада не исплаћују на основу одлуке начелника ЂЂ, због чињенице да не излази на терен. Такође, навео је да је због здравственог стања дискриминисан и у поступку расподеле новонабаљене црне униформе из донације, јер је униформа послата свим полицијским службеницима Тима за НУС и поклоњена „чак и помоћнику начелника управе који за месец дана одлази у пензију“, а једино је његова остављена у магацину. У изјашњењу и допунама изјашњења Министарства и начелника Одељења за НУС, између осталог, наведено је да је 4. јануара 2019. године, одржан састанак како би се са подносиоцем притужбе разговарало о „његовом незадовољству“ поводом доношења Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству од 2018. године, да на састанку није било повишених тонова нити било каквих претњи и да је истим поводом 18. јануара 2019. године одржан састанак са свим запосленима који су у том моменту били ангажовани на пословима заштите од НУС у Сектору за ванредне ситуације. Даље је наведено да су одредбама члана 7. став 1. Уредбе о каријерном развоју полицијских службеника прописани услови за вертикално напредовање полицијских службеника, да је чланом 8. став 1. наведене Уредбе прописано да је услов за вертикално напредовање у стеченом чину/звању, успешно завршена стручна обука и успешно положен стручни испит за одговарајући ниво руковођења, а да је чланом 12а ове Уредбе прописано да се запослени на руководећим радним местима могу пријавити на обуку за наредни ниво руковођења уколико испуњавају услове из члана 7. став 1-4 Уредбе, односно уколико имају: одговарајуће образовање, године стажа проведене у претходном чину/звању, успешно положен стручни испит за чин/звање, као и просечну трогодишњу оцену која није мања од оцене „истиче се“. Даље, појашњено је да је чланом 131. став 2. Закона о полицији прописано да се обуке за ниво руковођења планирају и реализују на основу исказаних потреба организационе јединице Министарства и да је депешом министра унутрашњих послова од 23. децембра 2020. године ближе уређена реализација стручне обуке за чин/звање, као и стручне обуке и стручног испита за ниво руковођења у Министарству. У складу са наведеном процедуром, како је даље наведено, за полицијске службенике за које се утврди да испуњавају услове за похађање обуке за ниво руковођења из члана 7. став 1-4. Уредбе потребно је да руководиоци њихових ужих организационих јединица и руководиоци њихових унутрашњих организационих јединица, у циљу процене да ли је поднета пријава у складу са потребама организационе јединице, сагледају реалне кадровске и организационе потребе за обуку, узимајући у обзир квалитет рада, однос према раду и остале компетенције полицијског службеника који се пријавио на обуку и да сходно томе дају мишљење да ли су сагласни да подносилац пријаве похађа обуку, а уколико јесу руководилац унутрашње организационе јединице целокупне списе предмета доставља Центру за полицијску обуку који ће обуку организовати у складу са утврђеним планом, по претходно прибављеној сагласности Кабинета министра. С тим у вези, наведено је да је извршеним проверама утврђено да су Центру за полицијску обуку достављене две пријаве подносиоца притужбе за похађање обуке за ниво руковођења од 17. марта и 8. јула 2022. године на основу којих „он није уписан на обуку јер се нису стекли сви предвиђени услови да му буде омогућено да исту похађа“, односно није прибављена сагласност Кабинета министра која је била неопходна. Даље наведено је да су у складу са депешом Сектора за људске ресурсе број: 151-95613/2023 од 7. априла 2023. године, пријаве које су поднете пре њеног доношења, а које нису имале сагласност Кабинета министра, прослеђене надлежним организационим јединица ради поновне провере испуњености услова, како би подносиоци тих пријава били уписани на обуку за ниво руковођења, као и да се у конкретном случају Сектор за ванредне ситуације дописом од 29. априла 2022. године сагласио са дописом Одељења за људске ресурсе у ПУ у Нишу од 12. априла 2022. године да се АА упути на обуку за оперативни ниво руковођења коју је навео у свом захтеву. У изјашњењу је такође наведено да „до сачињавања претходно наведеног акта Центра за полицијску обуку подносилац притужбе није прочитао све предвиђене лекције на тој обуци и да ће му када прочита све предвиђене лекције, у складу са расположивим наставним и техничким капацитетима Центра за полицијску обуку, бити одређен термин полагања тог испита“. Такође, наведено је да је подносилац притужбе на последњој обуци био у септембру 2019. године у Руској Федерацији „иако је већ тада констатно показивао незадовољство“, да му је током фебруара и марта 2021. године начелник ЕЕ понудио да оде на Основни курс за пиротехничара, али да је он то одбио са образложењем да му не треба и да је због превеликог искуства које има преквалификован за такву врсту обуке“. Даље, наведено је да је у јулу 2021. године на тестирању припадника Сектора за ванредне ситуације, подносилац притужбе „у знак протеста“ предао тест без одговора „празан папир“ и тиме „нарушио углед МУП-а пред представницима Републичке управе за цивилну заштиту Републике Српске и федералне управе за заштиту БиХ“. У вези расподеле вредносних бонова наведено је да су подносиоцу притужбе вредносни бонови додељени и у периоду када није обављао теренске задатке уклањања и уништавања НУС, „с обзиром да се очекивало, како је најављено, да ће се крајем 2021. године вратити у специјалистички тим и почети да излази на терен“, да му је у марту 2022. године продужено ограничење радне способности, а да је у априлу исте године дошло до организационих промена и да је Одељење за НУС систематизовано у Управу за управљање ризиком и цивилну заштиту у Сектору за ванредне ситуације, па је одлучено да вредносне бонове добијају само они припадници који се ангажују на терену. У складу са тим, наведено је да се вредносни бонови од маја 2022. године не исплаћују подносиоцу притужбе, као и још двема колегиницима које не излазе на акције уклањања и уништавања НУС. У изјашњењу је даље наведено да се униформе набављају за потребе специјалистичких тимова за заштиту од НУС и да су намењене за коришћење када се послови заштите од НУС обављају на терену, односно за обављање радних задатака изван канцеларија и да ће подносилац притужбе радне униформе задужити као и остали када почне да обавља теренске задатке. Приликом доношења мишљења у овом предмету, Повереник је имао у виду правило о прерасподели терета доказивања које је прописано одредбама члана 45. Закона о забрани дискриминације, затим наводе притужбе, изјашњења, изјаве сведока као и релевантне доказе и правне прописе. Током поступка утврђено је да је 18. јануара 2019. године одржан састанак чланова Одељења за НУС „поводом идентификације и превазилажења проблема услед нове систематизације“ и да су наведеном састанку присуствовали ЖЖ ЗЗ, ИИ, ЈЈ, КК, ЛЛ, ЉЉ, ММ, НН, ЊЊ, ББ, ВВ, АА и ГГ. Такође, из изјава сведока ББ и ВВ произлази да је наведени састанак организован „поводом њихове иницијативе у којој су исказали незадовољство новом систематизацијом“. С тим у вези, може се констатовати да се разлози због којих је подносилац притужбе позван на састанак 4. јануара 2019. године не могу довести у узрочно-последичну везу са његовим личним својством – чланство у синдикату. Даље, Повереник констатује да је подносилац у притужби потврдио да је похађао обуку „Основе безбедности при раду са неексплодираним убојним средствима и опасним материјама (супстанцама)“ у Руској Федерацији у периоду од 16 до 28. септембра 2019. године и да га је у марту 2021. године начелник ЕЕ позвао да похађа основни курс са пиротехничара али да му је рекао да сматра да „његова већ стечена знања и сертификати превазилазе планирану обуку и да је сврисходније да на њу буде упућен неко коме је заиста потребна“. Такође у притужби су потврђени и наводи из изјашњења да је у јулу 2021. године на тестирању припадника Сектора за ванредне ситуације у Лесковцу подносилац притужбе предао празан тест зато што је „проценио да није у интересу службе коју представља и у његовом личном интересу да решава тест у организацији служби безбедности друге државе без писаних сагласности МУП-а“. Имајући у виду све напред наведено може се констатовати да из навода притужбе и изјашњења не произлази да подносилац притужбе није упућен на „било коју обуку или стручно усавршавање у земљи или иностранству од краја 2018. године“, којих је, како из изјава сведока произлази, „након спорне систематизације било три, од којих су они похађали две обуке“. Даље, поводом навода да је због својих синдикалних активности онемогућен да похађа стручну обуку и полаже стручни испит за одговарајући ниво руковођења, утврђено је да је подносилац притужбе доставио само један захтев за похађање обуке и полагање испита од 8. јула 2022. године. С обзиром да из навода изјашњења произлази да су пријаве подносиоца притужбе за похађање стручне обуке и полагање стручног испита од 17. марта и 8. јула 2022. године за ниво руковођења достављене Центру за полицијску обуку, може се констатовати да је неспорно да је пријаве поднео два пута и да су, имајући у виду процедуру која је била прописана депешом министра, оба пута његове претпостављене старешине биле сагласне да он похађа обуку за ниво руковођења. Даље, имајући у виду да је успешно завршена стручна обука и успешно положен стручни испит за одговарајући ниво руковођења у складу са чланом 7. став 1. тачка 5. Уредбе о каријерном развоју полицијских службеника један од услова за вертикално напредовање, а да се у изјашњењу наводи да подносиоцу притужбе није омогућено да приступи полагању стручног испита за оперативни ниво руковођења јер није прочитао „све лекције“ предвиђене наведеном обуком, односно да ће му „у складу са расположивим наставним и техничким капацитетима Центра за полицијску обуку, бити одређен термин полагања тог испита када прочита све предвиђене лекције“, може се констатовати да из свега наведеног произлази да разлози због којих подносилац притужбе још увек није приступио похађању обуке и полагању стручног испита за оперативни ниво руковођења нису у узрочно-последичној вези ни са једним његовим личним својством. Што се тиче навода да је конкурс од 15. јула „намештен за његовог колегу ЂЂ“, може се констатовати да је очигледно да се у конкретном случају не ради о повредама Закона о забрани дискриминације, већ о евентуалним повредама других права за које овај орган није надлежан. Приликом анализе навода притужбе и изјашњења у вези са расподелом вредносних бонова, узети су у обзир релеватни правни прописи којима је ова материја регулисана, као и достављени докази С тим у вези, Повереник најпре констатује да је исплата вредносних бонова вршена на основу Одлука министра о категоријама корисника којима се издају вредносни бонови и другим питањима од значаја за издавање, односно коришћење вредносних бонова од 26. маја и 27. децембра 2021. године, као и да су наведене одлуке, између осталог, донете на основу Правилника о обезбеђивању исхране и смештаја у Министарству. Одредбама члана 4. став 1. наведеног правилника, између осталог, прописано је да се полицијском службенику, када је то у функцији стварања услова за вршење полицијских послова, обезбеђује исхрана, без накнаде, у складу са могућностима у ванредном ангажовању, приправности јединица и прековременом раду, док је одредбама члана 11. став 1. овог правилника прописано да се посебан вид пружања услуге исхране без накнаде врши расподелом вредносних бонова. Даље, имајући у виду да су вредносни бонови намењени за услугу исхране без накнаде полицијских службеника, неопходно је имати у виду одредбе члана 193. Закона о полицији којима је прописано да полицијском службенику коме су исхрана и смештај у функцији стицања и одржавања потребног нивоа психолошке и физичке спремности и обучености за успешно извршење послова и задатака, односно прописаних стандарда, критеријума и мерила за припадност одређеној јединици, услуга исхране се по месту рада обезбеђује без накнаде, а начин обезбеђивања прописује министар. Имајући у виду да је расподела вредносних бонова подносиоцу притужбе вршена од 16. априла 2021. године до маја 2022. године, из извештаја надлежне лекарске комисије од 2. децембра 2020. године и 4. марта 2022. године је неспорно да је подносилац притужбе био здравствено ограничено способан за рад како у периоду када су му се вредносни бонови исплаћивали, тако и у тренутку када му је њихова исплата обустављена. Даље, с обзиром да из навода изјашњења произлази да исплата вредносних бонова због неизласка на терен није обустављена само подносиоцу притужбе већ и двема колегиницама које не обављају послове на терену, да је неспорно да у тренутку обуставе исплате вредносних бонова подносилац притужбе није обављао теренске послове, а да надлежна лекарска комисија у свом налазу од 4. марта 2022. године није констатовала да код подносиоца притужбе постоје здравствена ограничења која представљају контраиндикацију за рад на терену, може се констатовати да разлози због којих му је обустављена исплата вредносних бонова у мају 2022. године нису у узрочно-последичној вези са његовим здравственим стањем као личним својством.Утврђивање евентуалних неправилности приликом расподеле вредносних бонова није било предмет разматрања у овом поступку с обзиром да наведено није у надлежности овог државног органа. Такође, имајући у виду да из достављених доказа произлази да је подносилац притужбе 19. јануара 2023. године добио радне униформе из донације, а да је након тога решењем надлежне лекарске комисије од 24. марта 2023. године проглашен потпуно здравствено способним за обављање послова на радном месту на које је расоређен, односно да је униформу добио пре престанка здравствених ограничења за обављање послова уклањања и уништавања од НУС, очигледно је да разлози због којих му униформа првобитно није достављена нису у вези са његовим здравственим стањем. Ценећи све напред наведено Повереник је дао мишљење да у конкретном случају нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио АА против Министарства унутрашњих послова (у даљем тексту: Министарство) и Одељења за неексплодирана убојна средства (у даљем тексту: НУС).
- Подносилац је у притужби и допунама притужбе, између осталог, навео:

– да је у Министарству, запослен од 13. априла 2011. године и да се тренутно налази на позицији инспектора за оперативне послове у Сектору за ванредне ситуације, Управа за ванредне ситуације у Нишу, Одељење за цивилну заштиту у одсеку за јединице цивилне заштите и планске послове;

– да „његови проблеми почињу након „спорне“ систематизације у МУП-у крајем 2018. године, „када је као савестан и одговоран радник, дугогодишњи активиста и члан три синдиката, незадовољан знатним погоршањем услова рада, одрадио детаљну анализу којом је дошао до закључака о евентуалним пропустима и неслагањима са важећом законском и подзаконском регулативом, да је закључке записао и образложио „највише у делу статуса радника и коефицијената плате“ и да је указао на могућа решења која су предвиђена али нису примењена“;

– да је 4. јануара 2019. године „изненада“ позван на састанак у канцеларије заменика начелника Управе за ванредне ситуације у Нишу са својим претпостављеним, да је у канцеларији поред њих затекао начелнике одељења ЕЕ и ЈЈ из тадашње Управе за ватрогасно-спасилачке јединице и цивилну заштиту и да му је том приликом „изричито забрањено било какво исказивање личног незадовољства“ и да је „упозорен на „могуће последице уколико настави са даљом анализом и разрадом евентуалних пропуста у вези послова НУС, а нарочито у званичној писаној форми“;

– да је „протумачено“ да је једино он био незадовољан новом систематизацијом, а да је заправо иступао у име свих радника који су радили послове заштите од НУС који су „преко ноћи систематизацијом остали без овлашћења и службеног оружја, а да је вероватно он позван јер је активиста три синдиката и факултетски образован“;

– да су поред њега „незадовољство“ систематизацијом изразиле и његове колеге ББ, ВВ и ГГ, да ниједан од њих није позван на „овакав“ састанак, као и да на састанак нису биле позване ни колеге из Сектора за ванредне ситуације у Београду „које су такође били незадовољни систематизацијом“;

– да се „настала ситуација по њега знатно компликује“ након повратка са дужег боловања на које је отишао због операције кичме у мају 2020. године и Извештаја надлежне лекарске комисије о извршеном ванредном лекарском прегледу на коју је упућен након повратка са боловања а која је дала оцену да је ограничено способан за рад;

– да је након повратка са боловања „он једини радник распоређен на пословима НУС који више није упућен на било коју обуку или стручно усавршавање и коме је ускраћена могућност било каквог напредовања“, да је најмање 4 пута исказао интересовање за похађање стручне обуке и полагање стручног испита за ниво руковођења али да му то није омогућено иако испуњава све услове прописане Уредбом о каријерном напредовању полицијских службеника, чиме је „спречен да конкурише на свим до сада објављеним конкурсима, док су ту могућност добиле колеге са знатно краћим радним стажом, па чак и са пар месеци стажа као колега ЂЂ“;

– да сматра да због својих синдикалних активности не може да напредује ни у оквиру Управе за ванредне ситуације у Нишу, ни у оквиру Одељења за НУС у седишти Сектора за ванредне ситуације;

– да је актом министра 01 број 3415/21-7 и 01 број 13273/2021 донета Одлука о категоријама корисника којима се издају вредносни бонови и другим питањима од значаја за издавање, односно коришћење бонова и да је на основу одлуке министра од 25. маја 2021. године дописом Сектора за ванредне ситуације од 14. јуна 2021. године затражено да се обезбеде вредносни бонови, између осталих, и за подносиоца притужбе о чему је он телефонским путем обавештен 16. јуна 2021. године;

– да подносилац притужбе од маја месеца 2022. године не добија вредносне бонове „од када расподелу врши инспектор КК“, да му је у разговору рекао да је добио информацију да за подносиоца притужбе „убудуће нема бонова“, као и да „му је познато да бонове не добија на основу одлуке начелника Одељења за НУС и начелника управе јер не иде на терен због операције кичме због које је привремено спречен да обавља теренски рад“, те да с тим у вези сматра да је у конкретном случају дискриминисан на основу свог здравственог стања;

– да је у одлуци министра наведено да право на вредносне бонове имају запослени у одељењу за НУС и да у конкертном случају „проблем сагледава на два начина“ и то тако што је „неко самостално и самоиницијативно одлучио да му омогући право на вредносне бонове у износу од 10.000, 00 динара месечно, а затим без икаквог образложења такву одлуку повукао због његовог здравственог стања и изложио акту дискриминације у односу на остале раднике који раде на заштити од НУС“, односно да је „неко извршио кривично дело тиме што му противзаконито сваког месеца од јуна 16. јуна 2021. до априла 2022. године омогућио да користи вредносне бонове и тиме оштетио буџет на његово име“;

– да је „пажљиво“ проучио одлуке министра у вези расподеле вредносних бонова и да у одлуци не постоји „никакво ограничење нити одредница да се подела бонова односи на теренски рад“, због чега сматра да су му бонови „незаконито одузети“ због његовог здравственог стања и чињенице да не може да обавља теренски рад;

– да је обавио разговор са начелницом Одељења за цивилну заштиту, Управа за ванредне ситуације у Нишу, која му је том приликом рекла да „она мисли да њему бонови не следују све до тренутка док не крене да обавља посао на терену, иако тако нешто не пише у одлуци министра“;

– да му је „неколико пута начелник ЕЕ рекао да уколико жели да задржи радно место мора да напише и потпише изјашњење у виду захтева или молбе у којем наводи да се не слаже са оценом надлежне лекарске комисије која је у налазу и мишљењу дала оцену да је ограничено способан за рад“;

– да је у неформалним разговорима од колега из Управе за ванредне ситуације и Одељења за НУС у седишту Сектора за ванредне ситуације чуо да „руководиоци причају“ да је подносилац притужбе тражио од надлежне лекарске комисије да донесу одлуку да је „ОГРАНИЧЕНО СПОСОБАН“.

1.3. У допунама притужбе у којима је прецизирао своје наводе подносилац је, између осталог, навео:

да је у Министарству запослен од 13. априла 2011. године у Одељењу за ванредне ситуације у Лесковцу и да је „након кратког времена“ постао члан Независног синдиката полиције – синдикална група Лесковац, да је тренутно члан два синдиката;
да се све до „спорне систематизације“ 2018. године није значајније истицао као синдикални активиста „јер за тим није било потребе“, али да је након тога „отворено истакао незадовољство заједно са колегама распоређеним на пословима заштите од НУС и руководиоцима добронамерно указао на евентуалне пропусте и неслагања са важећом законском регулативом;
да су у „његовом окружењу“ у Нишу напредовале колеге који имају краћи радни стаж, слабије оцене, мање стручних обука и сл, да су у оквиру Одељења за НУС напредовале колеге који су у односу на њега „годинама касније распоређени на пословима заштите од НУС, да су постављени без конкурса тако да он није имао прилике да конкурише, а њега нико тим поводом није контактирао“;
да се 15. јула 2022. године пријавио на интерни конкурс за избор на радно место- заменик начелника Одељења у Сектору за ванредне ситуације, Одељење за неексплодирана убојна средства – НУС, Управа за управљање ризиком и цивилну заштиту Сектора за ванредне ситуације и да је решењем конкурсне комисије број 15160/2022-02 од 10. августа 2022. године његова пријава одбачена као непотпуна;
да су у тексту огласа о интерном конкурсу у делу „услови за рад на радном месту“ предвиђени и посебни услови које кандидат мора да испуни и то: најмање полицијска обука основног нивоа и обука и испит за средњи ниво руковођења, а да је на самом крају текста конкурса у напомени наведено да пријаву на конкурс може поднети и кандидат који нема завршену полицијску обуку основног нивоа, те ће уколико буде изабран по спроведеном интерном конкурсу, решењем о распоређивању бити обавезан да наведени посебан услов испуни у року од највише две године од дана распоређивања, а у складу са чланом 320. Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству унутрашњих послова;
да је читањем решења установио да у образложењу није наведена његова молба члановима комисије да се „у циљу праведности конкурса и његова пријава узме у разматрање“ као и да је „на овај корак био принуђен јер не поседује обуку и испит за одговарајући ниво руковођења јер му до данас то није омогућено, као што је то његовом колеги Кости Исаиловићу којем је „по његовим сазнањима омогућено да положи основни и средњи ниво руковођења у истом дану, свега пар дана пре расписивања интерног конкурса за радно место заменим начелника Одељења у Сектору за ванредне ситуације, да је у он у МУП-у свега пола године и да све наведено указује на намештање конкурса само за њега јер нико други у НУС-у није могао да испуни услове конкурса- тражени ниво руковођења“;
да актом дискриминације не сматра то што је решењен надлежне конкурсне комисије његова пријава одбачена као непотпуна већ то што му није дата могућност да похађа стручну обуку и полаже стручни испит за конкурсом прописани ниво руковођења као и његов колега ЂЂ, иако је „у последње три године, најмање четири пута исказао на позив руководиоца, самоиницијативно, интересовање и за похађање обуке и за полагање стручног испита“;
да актима дискриминације такође сматра ускраћивање права на стручно усавршавање и оспособљавање и ускраћивање права на похађање стручне обуке и полагање стручног испита на основу личног својства чланство у синдикату, као и због тога што је указивао на незаконит рад приликом обављања послова заштите од НУС;
да се последњи пут обратио захтевом за стручну обуку и полагање стручног испита за ниво руковођења 8. јула 2022. године уз напомену да је спреман да у најкраћем року „па чак и за време трајања конкурса“ заврши обуку и положи стручни испит за одговарајући ниво руковођења, а да ће у супротном сматрати да је „из њему непознатог разлога дискриминисан у односу на противкандидата коме је са свега пар месеци стажа омогућено да напредује у служби“;
да не зна „са сигурношћу“ да ли је неко од запослених на пословима заштите од НУС похађао стручну обуку или је упућен на стручно усавршавање у земљи или иностранству и да сматра да је дискриминисан због свог „синдикалног активизма“, а не због самог чланства у синдикалним организацијама;
да је последња обука коју је похађао „Основе безбедности при раду са неексплодираним убојним средствима и опасним материјама (супстанцама)“ у Руској Федерацији у периоду од 16 до 28. септембра 2019. године;
да је наведену обуку успешно завршио 2017. године, али да је 2019. године поново упућен након отказивања дела кандидата који су планирани и немогућности да се обезбеди довољан број полазника, тако да сада има два „потпуно иста сертификата“;
да понуду начелника да похађа Основни курс за пиротехничара „током фебруара и марта“ није могао да одбије „јер је никада није ни добио“, да су о њој разговорали у неформалном телефонском разговору и да му је подносилац притужбе том приликом рекао да сматра да „његова већ стечена знања и сертификати превазилазе планирану обуку с обзиром да је већ неколико година радио као вођа Тима за НУС и да већ има завршену обуку тог нивоа и да је сврсисходније да на ту обуку буде упућен неко коме је заиста потребна“;
да је начелник ЕЕ прекинуо комуникацију са подносиоцем притужбе и да је, с обзиром да није било довољно кандидата, на обуку упућен ОО из Ниша, свега неколико месеци пред одлазак у пензију „управо на инсистирање начелника ЕЕ“ због чега сматра да је према њему неједнако поступано у односу на друге запослене на пословима заштите од НУС који су у већини послати на ову обуку;
да су његове колеге ББ и ВВ из Одељења за НУС, као и ЂЂ и ЖЖ из Управе за ванредне ситуације у Крагујевцу, заједно са начелником Одељења за НУС били упућени на стручно усавршавање у Сарајево у периоду од 3. до 7. октобра 2022. године и да је подносилац притужбе „поново без икаквог објашњења изостављен иако је поменута обука представљала наставак обуке коју су сви заједно прошли у Загребу 2015. године“;
да је тачно да је у јулу 2021. године на тестирању припадника Сектора за ванредне ситуације у Лесковцу предао празан тест и да је на основу ситуације и околности у којима се нашао „проценио да није у интересу службе коју представља и у његовом личном интересу да решава тест у организацији служби безбедности друге државе, у конкретном случају Босне и Херцеговине, без икаквих писаних упутстава или пратеће документације и писаних сагласности МУП-а“, да му атмосфера тога дана „није уливала поверење“, а о „неозбиљности и небитности поменутог тестирања говори и чињеница да му је начелник ЕЕ истог дана пред свим присутнима саопштио да је тест успешно положио и да сматра да је у конкретном случају правилно поступио“;
да „најочигледнијим“ актом дискриминације сматра ускраћивање вредносних бонова због његовог тренутног здравственог стања;
да је у складу са Одлуком министра издато онолико вредносних књижица колико укупно има припадника на поменутим пословима, укључујући и запослене у Управама за ванредне ситуације у Нишу и Крагујевцу;
да се из изјашњења начелника за НУС „јасно види“ да су подносиоцу притужбе додељени вредносни бонови иако је био на поштеди и није упућиван на теренске задатке, међутим „као што се из приложеног види“, начелник као „главни разлог“ за доделу вредносних бонова наводи „најаву подносиоца притужбе да ће се крајем 2021. године, на лекарској комисији одлучивати о његовом здравственом стању које се поправило и да се очекивао његов повратак у тим за НУС“;
да се у новој оцени лекарске комисије јасно види која су његова ограничења због здравственог стања, као и да међу њима нема више ограничења која се односе на рад на терену“, али да је обавио разговоре са својим првим претпостављеним руководиоцем из Управе за ванредне ситуације у Нишу и да је одлучено да он и даље не буде упућен на теренске задатке;
да су нетачни наводи да је одлука да не буде упућиван на терен донета у договору са његовим првим претпостављем и да је у разговору са својим првим претпостављеним, руководиоцем групе за јединице цивилне заштите и планске послове, ПП, и шефом одсека јединице цивилне заштите и планске послове ШШ сазнао да „разговоре никада нису обавили нити су са њим одлучивали о упућивању на теренске задатке подносиоца притужбе“;
да је 25. марта 2022. године на испраћају колеге у пензију, на паркингу испред ресторана у Нишу, начелник ЕЕ рекао подносиоцу притужбе да „уколико жели да задржи посао напише изјашњење у виду молбе или захтева у којем супротно оцени надлежне лекарске комисије жели да ради на терену“;
да му је „у циљу смиривања ситуације“ подносилац притужбе одговорио да сматра „да то није исправно“, а да је на његово инсистирање да жели да он користи картицу МУП-а одговорио „да ће је користити онда када буде добио службени мобилни телефон, као што га и он лично има и да је неморално да он користи службени мобилни телефон, а да подносилац притужбе мора сам да га купи“;
да иако је начелнику ЕЕ оцена лекарске комисије била доступна у марту месецу 2022. године вредносни бодови су му ускраћени тек од маја 2022. године и да он о томе ни на који начин није био обавештен „па чак ни усменим путем“;
да му је 1. децембра 2022. године достављено изјашњење колегинице ЊЊ од 22. новембра 2022. године „из којег се јасно види да је самоинцијативно вратила вредносне бонове јер је сматрала да јој нису потребни што је у реду јер представља њен лични избор“;
да је Сектор за ванредне ситуације актом 09 број 07-335/22-3 од 15. септембра 2022. године од Секретаријата Министарства унутрашњих послова затражио мишљење поводом одлуке министра о категоријама корисника којима се додељују вредносни бонови и да је у мишљењу Секретаријата 02 број 011-2103/22-1 од 23. септембра 2022. године, између осталог наведено: „Мишљења смо да предметне одлуке утврђују категорије корисника којима се издају вредносни бонови у смислу запослених који су у статусу полицијских службеника, по линији рада које су предвиђење одлукама“;
да има сазнања да два припадника специјалистичког Тима за НУС који обављају послове на терену и повремено се ангажују не добијају вредносне бонове јер нису обухаћени одлукама министра и да за свако ангажовање добијају решење о ангажовању чланова специјалистичког тима за заштиту од неексплодираних убојних средстава на основу којег остварују право на увећану зараду од 3% по ангажовању и право на увећани стаж за дане ангажовање;
„да се из навода изјашњења јасно види да начелника ЕЕ не интересује важећа одлука министра и да јасно наглашава да је предвиђено да се подносиоцу притужбе вредносни бонови врате онда када се његово здравствено стање поправи у складу са његовим плановима и очекивањима“ чиме га дискриминише у односу на друге раднике на основу здравственог стања;
да актом дискриминације сматра то што је једино он позван на састанак након што је као представник синдиката указао на „спорну систематизацију“, као и то што му није дозвољено да задужи униформу из донације која је била набаљена за њега. С тим у вези навео је да је непосредно након обраћања председника Синдиката чији је активан члан и притужбе начелнику Сектора за ванредне ситуације 19. јануара 2023. године „овај проблем решен у његову корист“;
да је сазнао да је начелник ЕЕ издао наређење да се новонабављена црна униформа из донације „Миленијум тима“ подели свим члановима Тима за НУС у Београду и Крагујевцу али не и њему у Нишу;
да га је тим поводом позвао ЉЉ са питањем да ли се слаже да он узме униформу која је набављена за подносиоца притужбе пошто му је униформа набављена за њега мала и да се подносилац притужбе сложио са тим;
да га је ЉЉ касније поново контактирао и рекао му да је униформа набављена за подносиоца притужбе њему „превелика“ и да је остала у магацину НУС у Београду „и то само његова“ и да су сви остали преузели униформе у величинама које им одговарају, а да подносилац притужбе није имао прилике да испроба своју униформу;
да „у прилог става да се у конкретном случају ради о очигледној дискриминацији према подносиоцу притужбе због његовог здравственог стања говори и то што је један комплет униформа из донације која је набављена за потребе Тима за НУС поклоњена чак и помоћнику начелника управе, ШШ који за месец дана одлази у пензију“;
да може и жели да обавља послове који се односе на рад на терену што је и навео у допису који је 14. децембра 2022. године упутио начелнику Сектора за ванредне ситуације, а како би се нашло конструктивно решење за наведени проблем и да се из описа његовог радног места може видети да послове не обавља искључиво и превасходно на терену“.

Уз притужбу и допуну притужбе достављена је следећа документације: 1) Извештаји лекара специјалиста; 2) Извештаји о извршеном ванредном лекарском прегледу запосленог у МУП-у; 3) отпусне листе; 4) отпусно писмо; 5) Извештаји о извршеном ванредном лекарском прегледу; 6) захтев за исплату вредносних бонова; 4) допис министру унутрашњих послова; 5) допис синдикатима; 6) решење и жалба на решење од 10. августа 2022. године; 7) пријава на интерни конкурс; 8) текст огласа интерног конурса; 9) Одлука о категоријама корисника којима се издају вредносни бонови; 10) Иницијатива са предлогом за корекцију услова који се обављају на радним место НУС упућена начелнику Управе за ванрене ситуације у Нишу; 11) Иницијатива са предлогом за корекцију услова који се обављају на радним место НУС упућена начелнику Управе за ванрене ситуације у Крагујевцу; 12) Унутрашње узбуњивање и изјашњење ЉЉ; 13) Записник од 30. августа 2022. године; 14) мејл преписке; 15) Акт Сектора за ванаредне ситуације од 15. септембра 2022. године; 16) Акт Секретаријата МУП-а од 23. септембра 2022. године; 17) Акт Сектора за ванаредне ситуације од 7. октобра 2022. године; 18) Акт Сектора за материјално-финансијске послове из октобра 2022. године; 19) Оцене лекарске комисије од 2. децембра 2020. године и 4. марта 2022. године; 20) изјашњење КК од 22. децембра 2022. године; 21) допис Синдиката; 22) жалба због ћутања управе; 23) Акт Сектора за људске ресурсе од 24. октобра 2022. године; 25) допис од 6. децембра 2022. године; 26) захтев од 23. јануара 2023. године; 27) картон задужења са радном униформом од 19. јануара 2023. године; 28) копије чланских карата; 29) обрачунски лист за месец новембар 2022. године; 30) сертификати са обуке из Русије, 31) Акти Сектора за људске ресурсе; 32) решење Жалбене комисије; 33) годишње оцене за 2016.,2017.,2018, и 2021. годину; 34) дописи Синдиката српске полиције; 35) Акт Сектора за ванредне ситуације; 36) изјашњења ММ и НН, ЕЕ и ЈЈ.

У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, у току поступка Повереник је затражио изјаве лица за која је подносилац у притужби навео да имају непосредна сазнања о догађајима поводом којих је поднета притужба.
У изјави сведока ББ, између осталог, наведено је:

да ради као пиротехничар у Одељењу за НУС и да је начелника ЕЕ упознао док је био шеф одсека за заштиту од НУС када је организовао обуку у Загребу 2015. године на којој су били заједно са подносиоцем притужбе;
да је подносиоца притужбе „доживео“ као некога ко воли свој посао и обавља га савесно и да је начелник ЕЕ „онако у причи поменуо да ће му АА бити заменик када он постане начелник одељења“;
да им је доношењем нове систематизације 2019. године одузет статус ОСЛ (овлашћено службено лице) и да су сви тиме били разочарани, као и да је покушао да ступи у контакт са подносиоце притужбе на његов службени број али да га није могао „добити“ и да су се касније чули на његов приватан број телефона;
да му је тада подносилац притужбе рекао да нема службени телефон и да „не може да купи други телефон због те картице“, те да претпоставља да је „и то изазвало негодовање код руководства јер сем начелника ЕЕ који је рекао да га неће звати на приватан број, негодовао је и начелник НН који је на годишњем састанку напоменуо да колеге морају увек бити доступне и да ако је неко незадовољан може доћи по своју радну књижицу, а напоменуо је да постоји један незадовољан радник у Нишу и да препоставља да је мислио на подносиоца притужбе“;
да је децембра „исте године“ организован састанак целог одељења на коме је поменуто да „рад са оружјем повлачи да морају имати статус ОСЛ, да је на то начелник ЕЕ рекао да експлозив није оружје и да му је тада АА образложио да јесте и прочитао Закон о оружју и муницији“, те да је тада први пут видео „неку несугласицу између њих двојице“;
да је подносилац притужбе имао операцију кичме „која му се додатно искомпликовала“ заражавањем корона вирусом и да су сакупљали помоћ за њега ради куповине „неког помагала“, да им је речено да АА неће моћи једно време да иде на терен јер се није довољно опоравио „што му је лекарска комисија и утврдила“;
да је чуо да су подносиоцу притужбе одузети вредносно бонови „јер руководство мисли да колеге које не иду на терен не треба да их добијају, а колико зна није добио ни нову црну униформу која је дељена из донације“.

1.7. У изјави сведока ЉЉ, између осталог, наведено је:

– да је у Одељење за НУС на месту инспектора за контролу, пројектовање и извиђање НУС распоређен 1. јануара 2019. године и да је тада сазнао да је начелник ЕЕ, а да му је непосредна руководитељка ЖЖ „само формално јер је о свему одлучивао начелник ЕЕ који је и сада на истој функцији“;

– да је у „неформалном разговору чуо из приче начелника ЕЕ да има велики проблем са АА који обавља послове заштите од НУС у Нишу и да му није било јасно зашто имају проблем јер му он није непосредни руководилац“;

– да му је начелник одговорио да сматра да „незадовољство које шири АА утиче негативно на рад и на радну атмосферу и да без обзира што му није непосредни руководилац, његово одељење одлучује о АА ангажовању код упућивања на терен и код уништавања НУС“;

– да није познавао подносиоца притужбе и да је тражио да му начелник „појасни у чему је конкретно проблем“ и да је тада сазнао да начелник сматра да је „АА побунио колеге из Крагујеца и Ниша јер су незадовољни и кивни због губитка статуса ОСЛ и умањења плате, да је АА демонстративно вратио службену телефонску картицу и да је тада настао скандал јер се дрзнуо да врати службену картицу због чега му је речено да ако му се више не ради може да напусти посао“;

– да је начелник ЕЕ„о непослушном раднику који неће да користи службену картицу“ обавестио КК, који је на годишњем састанку „јавно запретио свима да морају да раде све, без обзира на прописе и описе радног места, чак и без адекватне опрема, у циљу испуњења задатака, а коме се не ради може да дође по радну књижицу“;

– да је на његово питање да ли подносилац притужбе има службени мобилни апарат, начелник ЕЕ одговорио да нема „али да сигурно има кући неки телефон који би могао да користи или да га набави за потребе службе“, као и да му је сведок одговорио да је то противзаконито и да је послодавац дужан да радницима набави основна средства за рад, на шта је начелник одговорио да „није у могућности да се избори за задужење телефона“;

– да он лично користи приватни телефон у службене сврхе „али да је то његова воља јер има телефон са могућношћу коришћења две картице“;

– да је 23. децембра 2019. године одржан састанак на којем је начелник поново обавио разговор са подносиоцем притужбе „рекавши му да почне да користи службени телефон, на шта му је АА одговорио да хоће чим задужи службени телефон исти као што користи и ЕЕ“, као и да свако може да га добије на приватан број телефона;

– да га је на састанку начелник ЕЕ питао „зашто сматра да треба да имају статус ОСЛ као полицајци и да експлозив није никакво оружје“, као и да је „за време њихове расправе, подносилац притужбе на мобилном телефону пронашао и цитирао члан Закона о оружју и муницији и пред свима рекао да начелник ЕЕ не познаје закон, што је било поприлично непријатно“;

– да је подносилац притужбе имао тешку операцију кичме и још тежи пост оперативни опоравак на ВМА у доба КОВИД19 и да су „због његовог специфичног стања запослени прикупљали добровољни прилог како би му купили неки посебан и скуп појас за кичму“;

– да је, колико му је познато из приче, након боловања, референтна лекарска комисија Завода за здравствену заштиту радника МУП подносиоцу притужбе одредила поштеду од рада у теренским условима, а касније, након годину дана има поштеду само за дизање тешког терета;

– да за прву годину поштеде начелник ЕЕ „није правио проблем све док АА комисија није донела другу оцену којим му забрањује ношење тешког терета, дуго седење под принудом, нагле температурне разлике и да је начелник више пута бурно реаговао говорећи да АА све редом зајебава и да је оцену средио са лекарском комисијом“;

– да је „више пута“ начелник ЕЕ јавно у колективу говорио да би било добро да АА напише молбу да жели да ради и да излази на терен, и да сматра да ако би се подносиоцу притужбе погоршало здравствено стање, лично би био одговоран јер није поштовао оцену референтне лекарске комисије;

– да је због неизласка на терен, а због његове ограничене способности тј. здравственог стања, донета одлука на колегијуму Управе за управљање ризиком и цивилну заштиту да се АА ускрате вредносни бонови за храну и да је „начелник ЕЕ рекао да су он и начелник управе то договорили“, као и да „он лично мисли да је одлука министра јасна коме се и под каквим условима издају вредносни бонови“;

– да је са начелником ЕЕ обавио разговор и да му је рекао да „да би таква одлука могла да се сматра као дискриминишућа због здравственог стања, као личне карарактеристике АА јер нигде у одлуци министра не пише да се вредносни бонови за исхрану дају због теренског посла или да су условљени теренским радом“;

– да му је начелник ЕЕ рекао да не познаје тај закон и да је одлука донесена и да је он неће мењати јер сматра да АА може да почне да ради само ако то хоће и напише молбу да крене са теренским радом“;

– да „он лично сматра да је одузимање вредносних бонова АА само неспретан покушај дисциплиновања радника коме је референтна установа због здравственог стања донела лекарску оцену која се не допада руководиоцима или руководиоцу“;

– да што се тиче стручног усавршавања, сматра да подносилац притужбе „није једини“ који је дискриминисан у погледу упућивања на стручно усавршавање и да је и њему такође било онемогућено стручно усавршавање у Русију, а што је утврђено и актом Повереника из 2020. године.

1.8. У изјави сведока ПП, између осталог, наведено је:

– да је у Одељењу за НУС у Београду, радио у звању главног полицијског инспектора као инспектор за пројектовање и контролу уклањања неексплодираних убојних средстава до августа 2016. године, да је са подносиоцем притужбе радио до 2016. године и да би могао да изнесе своје мишљење за тај период с обзиром да су у већини случајева били у истом тиму за уништавање НУС;

– да је подносилац притужбе своје обавезе увек обављао сталожено, прецизно, без импровизације и у потпуности за шта је оцењиван највишим оценама, као и да је упознат са проблемима са којима се подносилац притужбе сусреће;

– да су на испраћају колеге из Ниша, ВВВ у марту 2022. године биле присутне све бивше колеге које раде послове заштите од НУС и да је тада чуо расправу ЕЕ са подносиоцем притужбе у којој „начелник ЕЕ тражио од АА да напише молбу у којој би навео да жели да почне да ради теренски посао и поред оцене лекарске комисије у којој има поштеду, износећи сумњу у оцену лекарске комисије, а све то уколико жели да настави да ради на радном месту на које је распоређен“.

1.9. У изјави сведока ББ, између осталог, наведено је:

– да су „све до спорне систематизације у МУП-у“ имали иста права као и колеге из Београда и Ниша, али да је након тога дошло до промена у којима им је одузет статус ОСЛ и смањен коефицијент плате;

– да су након консултација са колегама АА и ААА, одлучили да се обрате једном иницијативом, у којој би својим претпостављенима указали на „велике пропусте који су учињени и да искажу своје незадовоство“;

– да је тим поводом организован састанак у просторијама Одељења за НУС у Београду којој су присуствовали сви радници на пословима заштите од НУС-а из Београда, Ниша и Крагујевца и да му је „после пар уводних речи било јасно да је састанак организован да се страсти смире“ и да иако су сви били „запрепашћени“ губитком статуса ОСЛ и смањењем коефицијента „колега АА је најбурније реаговао што је и логично с обзиром на његове године“;

– да му није познато зашто подносилац притужбе није позиван на обуке којих је било укупно три „након спорне систематизације“ и да је он био полазник на две и то у Крушевцу и у Републици Српској“;

– да он добија вредносне бонове због отежаних услова и рада на терену и да је „касније сазнао да колега АА не добија бонове иако их је у почетку добијао, вероватно из разлога што већ дуже време не ради теренске послове“.

1.10. У изјави сведока ВВ, између осталог, наведено је:

– да је подносиоца притужбе упознао почетком 2013. године и да му је познато да је једно време био распоређен у одељењу за НУС у Београду и да је чуо да је тада показивао добре резултате у раду;

– да му је познато да је подносилац притужбе био незадовољан систематизацијом која је на снагу ступила 1. јануара 2019. године и да је то „отворено изражавао“, да је 2020. године оперисао кичму и да је операцију јако тешко поднео, да је након изласка из болнице добио поштеду од рада тешким предметима и дуге вожње и да након повратка на посао не прима вредносне бонове од маја 2022. године када су му укинути.

1.11. У изјави сведока ВВВ, између осталог, наведено је:

– да су након консултација са колегама из Ниша, АА и ААА, одлучили да се обрате једном иницијатвом, у којој би својим претпостављенима указали на „велике пропусте који су учињени и да искажу своје незадовоство“;

– да је тим поводом организован састанак у просторијама Одељења за НУС у Београду којој су присуствовали сви радници на пословима заштите од НУС-а из Београда, Ниша и Крагујевца и да иако су сви били „запрепашћени“ губитком статуса ОСЛ и смањењем коефицијента „колега АА је најбурније реаговао што је и логично с обзиром на његове године“;

– да му није познато зашто подносилац притужбе није позиван на обуке којих је било укупно три „након спорне систематизације“ и да је он био полазник на две обуке;

– да су „у почетку сви добијали вредносне бонове због отежаних услова и рада на терену и да је касније сазнао да колега АА не добија бонове иако их је у почетку добијао, вероватно из разлога што већ дуже време не ради теренске послове“.

1.12. У изјави сведокиње КК, између осталог, наведено је:

– да је „одмах после новогодишњих празника“ 2019. године у канцеларијама Одељења за НУС у Земуну одржан састанак свих Тимова, односно полицијских службеника који поступају по НУС, да је састанак водио начелник ЕЕ и да је састанку присуствовао и помоћник начелника Управе за ВСЈ и ЦЗ, а да је она на том састанку водила записник;

– да је на састанку подносилац притужбе указао да је рад извршиоца без статуса ОСЛ незаконит по Закону о оружју и муницији јер раде са војним експлозивом који је А класе, као и да по Закону о полицији само запослену у статусу ОСЛ имају право да раде, рукују и носе оружје и да је рада начелнику ЕЕ и помоћнику ЕЕЕ поставио питање „како су дозволили да се не поштују закони“;

– да је на састанку договорено да ће начелник ЕЕ и помоћник ЕЕЕ видети како и на који начин је могуће да се колегама поврати статус ОСЛ, као и да је у току расправе начелник ЕЕ „прозвао“ подносиоца притужбе зашто не користи службени број, СИМ картицу која му је дата, да је подносилац притужбе одговорио да нема телефон и да нико од њих није добио службени мобилни телефон, а када га задужи користиће службени број;

– да се она тада „укључила и питала да ли може да помогне при набавци службених телефона, да је начелник ЕЕ то одобрио и да је преко колега у Сектору за ИТС сазнала да има телефона за задужење и да је потребно само да достави званични захтев за требовање, али да је „након извесног времена“ начелник ЕЕ обавестио да „нема ништа од телефона“ и да „претпоставља“ да је неко од руководилаца одбио да потпише захтев за требовање;

– да подносилац притужбе има проблема са кичмом да је оперисан на ВМА и да је опоравак био тежак и дуг, као и да су му купили специјални појас за кичму и да по одлуци лекарске комисије није одлазио на терен;

– да не зна какав је био однос начелника ЕЕ и подносиоца притужбе пре њеног доласка у одељење, али да зна да је „у више наврата износио лоше мишљење о њему (бунџија, проблематичан и сл.) али је брзо прекидао причу испред ње“;

– да је и она неколико пута имала вербални сукоб са начелником ЕЕ да је показивао „врло непријатељски став према њој, ниподаштавао њен рад и додељивао најлошију оцену у одељењу“;

– да нема сазнања о вредносним боновима и стручном усавршавању подносиоца притужбе јер је „вероватно тада већ отишла у пензију“.

1.13. У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом одредбе члана 37. став 1. Закона о забрани дискриминације и члана 23. Пословника о раду Повереника за заштиту равноправности у току поступка прибављено je изјашњење Министарства унутрашњих послова и начелника ЕЕ.

1.14. У изјашњењу и допунама изјашњења Министарства, између осталог, наведено је:

– да је министар унутрашњих послова у јуну 2021. године донео одлуку да се вредносни бонови за исхрану у ресторанима Министарства доделе припадницима Одељења за НУС због отежаних услова рада и ризика и опасности са којима се запослени сусрећу, као и да се из истих разлога ови вредносни бонови доделе инспекторима за оперативне послове у НУС у Управи за ванредне ситуације у Нишу и Лесковцу;

да су подносиоцу притужбе вредносни бонови додељени и у периоду када није обављао теренске задатке уклањања и уништавања НУС, „с обзиром да се очекивало, како је најављено, да ће се крајем 2021. године вратити у специјалистички тим и почети да излази на терен“;

да с обзиром да је подносиоцу притужбе у марту 2022. године продужено ограничење радне способности, а да је у априлу исте године дошло до организационих промена и да је Одељење за неексплодирана убојна срества систематизовано у Управи за управљање ризиком и цивилну заштиту у Сектору за ванредне ситуације, одлучено је да само они припадници који се ангажују на терену добијају вредносне бонове;

да од маја месеца 2022. године подносилац притужбе престаје да добија вредносне бонове, „као и две раднице распоређене у Одељењу за НУС које не излазе на терен и не учествују и акцијама уклањања и уништавања НУС“;

да је подносилац притужбе последњу обуку похађао у септембру 2019. године, а да је у фебруару и марту 2021. године одбио предлог да похађа Основни курс за пиротехничара са образложењем да му „та обука није потребна“, да већ има завршене „такве обуке“ и да је „због велико искуства које поседује преквалификован за такву врсту обуке“;

да је у јулу месецу 2021. године, у организацији Републичке управе за цивилну заштите Републике Српске, организовано тестирање припадника Сектора за ванредне ситуације како би се одредио ниво знања и припремио Програм обуке за припаднике сектора које би се изводило у Републици Српској и да је на том тестирању подносилац притужбе предао тест без одговора „празан папир“;

да је чланом 7. став 1. Уредбе о каријерном развоју полицијских службеника („Сл. гласник PC“, бр. 42/2018, 91/2018, 69/2019, 84/2020 и 113/2020), прописано да су услови за вертикално напредовање полицијских службеника: одговарајуће образовање; године стажа проведене у претходном чину/звању; успешно положен стручни испит за чин/звање; просечна трогодишња оцена која не може бити нижа од „истиче се – 4” и успешно завршена стручна обука и успешно положен стручни испит за одговарајући ниво руковођења;

да је чланом 8. став 1. наведене Уредбе прописано да је услов за вертикално напредовање у стеченом чину/звању, успешно завршена стручна обука и успешно положен стручни испит за одговарајући ниво руковођења, уз испуњеност услова из члана 7. став 1. тач. 1-4 ове уредбе;

да је чланом 12а Уредбе о каријерном развоју полицијских службеника прописано да се запослени на извршилачким радним местима могу пријавити на обуку за оперативни ниво руковођења, а запослени на руководећим радним местима за обуку за наредни ниво руковођења уколико испуњавају услове из члана 7. став 1-4 Уредбе, односно уколико имају: одговарајуће образовање, године стажа проведене у претходном чину/звању, успешно положен стручни испит за чин/звање, као и просечну трогодишњу оцену која није мања од оцене „истиче се“;

да је депешом министра унутрашњих послова од 23. децембра 2020. године ближе уређена реализација стручне обуке за чин/звање, као и стручне обуке и стручног испита за ниво руковођења у Министарству, као и да је чланом 131. став 2. Закона о полицији прописано да се обуке за ниво руковођења планирају и реализују на основу исказаних потреба организационе јединице Министарства, као и на основу резултата добијених системом оцењивања;

да је за полицијске службенике за које се утврди да испуњавају услове за похађање обуке за ниво руковођења из члана 7. став 1-4. Уредбе потребно да руководиоци њихових ужих организационих јединица и руководиоци њихових унутрашњих организационих јединица, у циљу процене да ли је поднета пријава у складу са потребама организационе јединице, сагледају реалне кадровске и организационе потребе за обуку, узимајући у обзир квалитет рада, однос према раду и остале компетенције полицијског службеника који се пријавио на обуку и да сходно томе дају мишљење да ли су сагласни да подносилац пријаве похађа обуку;

да је наведеном депешом прописано да уколико је руководилац уже организационе јединице сагласан да подносилац пријаве похађа обуку за ниво руковођења, његову пријаву са списима предмета прослеђује руководиоцу унутрашње организационе јединице, а уколико је и руководилац унутрашње организационе јединице сагласан да подносилац пријаве похађа обуку он целокупне списе предмета доставља Центру за полицијску обуку који ће обуку организовати у складу са утврђеним планом обука, по претходно прибављеној сагласности Кабинета министра;

да је извршеним проверама утврђено да су Центру за полицијску обуку достављене две пријаве подносиоца притужбе за похађање обуке за ниво руковођења од 17. марта и 8. јула 2022. године на основу којих „он није уписан на обуку јер се нису стекли сви предвиђени услови да му буде омогућено да исту похађа“;

да је Одељење за развој запослених и организације дана 13. марта 2023. године запримило пријаве за похађање стручне обуке за оперативни и средњи ниво руковођења у Министарству унутрашњих послова од стране Центра за полицијску обуку за АА, да је у вези наведених пријава Одељење благовремено поступило у оквиру својих надлежности, те је увидом у кадровску евиденцију Министарства утврђено да именовани полицијски службеник испуњава услове из члана 7. став 1. тач. 1-4. ове уредбе, за упућивање на стручну обуку за оперативни ниво руковођења;

да имајући у виду да је успешно завршена стручна обука и успешно положен стручни испит за одговарајући ниво руковођења један од услова за похађање обуке за средњи ниво руковођења, 16. марта 2023. године упућен је допис Центру за полицијску обуку у коме се наводи да АА испуњава услове из члана 7. став 1. тач. 1-4. ове уредбе, за упућивање на стручну обуку за средњи ниво руковођења, као и да је предуслов за упућивање именованог на обуку за средњи ниво руковођења успешно положен стручни испит за оперативни ниво руковођења;

да је у изјашњењу Центра за полицијску обуку 08.3 број: 070-122/23-1 од 13. јуна 2023. године наведено да је увидом у евиденције Центра утврђено да именовани у досадашњем периоду није предлаган од стране надлежних руководиоца Сектора за ванредне ситуације за упућивање на обуке за поступање са неексплодираним убојним средствима (НУС), односно експлозивним оетацима рата (ЕОР), као и да је депешом министра унутрашњих послова 01 број: 9044/20 од 23.12.2020. године, ближе била уређена реализација стручне обуке за чин/звање, као и стручне обуке и стручног испита за ниво руковођења у Министарству унутрашњих послова, где је између осталог било прописано да се у складу са чланом 131. став 2. Закона о полицији („Сл. гласник РС“ бр. 6/2016, 24/2018 и 87/2018), обуке за ниво руковођења планирају и реализују на основу исказаних потреба организационих јединица Министарства унутрашњих послова, као и на основу резултата добијених системом оцењивања;

да је наведена депеша министра унутрашњих послова прописивала да је за полицијске службенике за које се утврди да испуњавају услове за похађање обуке за ниво руковођења из члана 7. став 1. тачка 1-4. Уредбе, потребно да руководиоци њихових ужих организационих јединица (управе, одељења, одсеци и групе) и руководиоци њихових унутрашњих организационих једница (Кабинет министра, Секретаријат, Дирекција полиције, сектори, Служба интерне ревизије и Служба за безбедност и заштиту података), у циљу процене да ли је поднета пријава у складу са потребама организационе јединице, сагледају реалне кадровске и организационе потребе за обуком, узимајући у обзир квалитет рада, однос према раду и остале компетенције полицијског службеника који се пријавио на обуку, те сходно томе дају мишљење да ли су сагласни да подносилац пријаве похађа обуку;

да је депешом такође било прописано да, уколико је руководилац уже организационе Јединице сагласан да подносилац пријаве похађа обуку за ниво руковођења, његову пријаву са списима предмета прослеђује руководиоцу унутрашње организационе јединице, а уколико је и руководилац унутрашње организационе јединице сагласан да подносилац пријаве похађа ту обуку, он целокупне списе предмета доставља Центру за полицијску обуку, који ће обуку реализовати у складу са утврђеним планом обука, по претходно прибављеној сагласности Кабинета министра унутрашњих послова;

да је по основу извршених провера у евиденцијама Центра за полицијску обуку утврђено да су овом Центру биле достављене две пријаве за похађање обуке за ниво руковођења које је поднео АА из Сектора за ванредне ситуације – Управе за ванредне ситуације у Нишу и то актом Сектора за ванредне ситуације 09 број: 284/22 од 12. маја 2022. године, Центру за полицијску обуку достављена је пријава за похађање обуке за ниво руковођења коју је именовани поднео 17. марта 2022. године као и актом Сектора за ванредне ситуације 09 број: 151-228/22 од 31.августа 2022. године, Центру за полицијску обуку достављена је пријава за похађање обуке за ниво руковођења коју је именовани поднео 08. јула 2022. године;

да узимајући у обзир да тада од Кабинета министра није прибављена сагласност да именовани похађа обуку за ниво руковођења, он није уписан на ту обуку и у складу са rope наведеном депешом министра унутрашњих послова 01 број: 9044/20 од 23. децембра 2020. године;

да је депешом Сектора за људске ресурсе број: 151-95613/2023 од 07. априла године, ради уједначавања поступања по пријавама за похађање обука за ниво руковођења, које су поднете у складу са Уредбом, прописано да се пријава за похађање обуке за ниво руковођења у Министарству унутрашњих послова подноси Одељењу за развој запослених и организације, односно одељењу, одсеку или групи за људске ресурсе у подручним полицијским управама, након чега се, уколико су испуњени услови из члана 7. став 1. тачка 1-4. Уредбе о каријерном развоју полицијских службеника пријава прослеђује Центру за полицијску обуку ради реализације обуке за ниво руковођења;

да су пријаве, које су поднете пре доношења депеше Сектора за људске ресурсе број: 151- 95613/2023 од 07.04.2023. године, а које нису имале сагласност Кабинета министра, прослеђене надлежним организационим јединица ради поновне провере испуњености услова, имајући у виду да је у међувремену наступио нови циклус оцењивања, или је могло доћи до нових околности (пензија, престанак радног односа и сл.) како би подносиоци тих пријава били уписани на обуку за ниво руковођења;

да се Сектор за ванредне ситуације, Управа за управљање ризиком дописом под 09.5 број 500/22 од 29. априла 2022. године сагласила са дописом Одељења за људске ресурсе у ПУ у Нишу под 08.22 број М-5 и 66 од 12. априла 2022. године да се АА упути на обуку за оперативни ниво руковођења који је навео у свом захтеву и да „нико из Одељења за неексплодирана убојна средства – НУС, Управе за управљање ризиком, није утицао на одлуке првопретпосатвљених старешина АА о његовом каријерном развоју и упућивању на обуке и полагање испита за одређене нивое руковођења“;

да подносилац притужбе „до сачињавања претходно наведеног акта Центра за полицијску обуку није прочитао све предвиђене лекције на тој обуци и да не постоје технички услови да он приступи полагању стручног испита за оперативни ниво руковођења у Министарству унутрашњих послова“;

да „тек када прочита све предвиђене лекције, именованом ће у складу са расположивим наставним и техничким капацитетима Центра за полицијску обуку, бити одређен термин полагања тог испита“;

да је састанак који је одржан дана 4. јануара 2019. године у Сектору за ванредне ситуације, Управи за ванредне ситуације у Нишу, одржан како би се са подносиоцем притужбе разговарало о „његовом незадовољству“ поводом доношења Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству од 2018. године, да на састанку није било повишених тонова нити било каквих претњи, да претпостављене старешине нису имале за циљ да застрашују подносиоца притужбе и да је „исказано разумевање за његово незадовољство у вези са новом систематизацијом“;

да је 18. јануара 2019. године одржан састанак са свим запосленима који су у том моменту били ангажовани на пословима заштите од неексплодираних убојних средстава у Сектору за ванредне ситуације и закључено је да треба наставити са радом, а да се укаже на неправилности у циљу њиховог отклањања;

да су неосновани наводи подносиоца притужбе да је од њега тражено да уколико жели да задржи посао „напише изјашњење у виду захтева или молбе, у којем наводи да се не слаже са оценом надлежне лекарске комисије и да упркос привременим ограничењима жели да ради на терену, напомињемо да исти нису основани“.

да се униформе набављају за потребе специјалистичких тимова за заштиту од НУС и намењене су за коришћење када се послови заштите од НУС обављају на терену, односно за обављање радних задатака изван канцеларија и да ће подносилац притужбе радне униформе задужити као и остали када почне да обавља теренске задатке;

да униформу немају сви чланови специјалистичког тима за заштиту од НУС иако се ангажују на терену јер тренутно нема одговарајућих величина.

1.14. У изјашњењу и допунама изјашњења начелника ЕЕ, између осталог, наведено је:

– да он „није претпостављени“ подносиоцу притужбе који ради као инспектор за оперативне послове НУС у Одељењу за цивилну заштиту Управе за ванредне ситуације у Нишу, а да према начелу субординације и једностарешинства подносилац притужбе све радне задатке добија од првопретпостављених, односно од начелника Одељења за цивилну заштиту и начелника Управе за ванредне ситуације у Нишу;

– да када се радни задаци заштите од НУС обављају изван територије Ниша, налог за његово ангажовање даје начелник Сектора за ванредне ситуације на основу његовог плана, а у договору са првопретпостављенима подносиоца притужбе из чега произлази да „он не може да му да да изврши било какав радни задатак“;

– да он није могао да утиче „на спорну систематизацију која је код подносиоца притужбе изазвала незадовољство“, да и он, као и остале колеге, није био задовољан неким решењима, али да је одлучио да настави да обавља своје радне задатке и да покуша да се институционални избори да се промене „неке ствари у систематизацији које не одговарају тежини и сложености посла који обављају“;

– да састанак који је одржан 4. јануара 2019. године није био „изненадан“, већ да је најављен првопретпостављенима подносиоца притужбе, да је он тог дана присуствовао другом састанку у Руско-српском хуманитарном центру у Нишу и да га је, заједно са ЈЈ, на састанак упутио њихов тадашњи првопретпостављени, начелник Управе за ватрогасно-спасилачке јединице и цивилну заштиту, да поразговарају са подносиоцем притужбе о његовом „наздовољству“;

да на састанку „није било повишених тонова нити било каквих претњи и да ни он као ни друга лица која су присуствовала састанку нису имали намеру да застрашују подносиоца притужбе“, да га је на састанку упознао са тим да „разуме његово незадовољство и да схвата да у систематизацији није све решено како треба, али да мисли да се одлучио на погрешан начин борбе јер је у знак протеста бацио службену СИМ картицу са образложењем да није добио службени апарат, а до тог момента је држао активном и био је доступан“;

да су након усвајања систематизације сви имали „неке примедбе“, да су колеге из специјалистичког тима за НУС из Управе за ванредне ситуације у Крагујевцу у јануару 2019. године покренуле инцијативу за сагледавање измена систематизације, да је њихова иницијатива са конкретним предлогом мера прослеђена на даље сагледавање и решавање, као и да су на састанку који је одржан 19. јануара 2019. године са свим припадницима Сектора за ванредне ситуације који се ангажују на пословима заштите од НУС, констатоване неправилности у систематизацији „али да је одлучено да се настави са указивањем на проблеме и да се предлажу решења, али да се процес рада не обуставља јер би тиме највише трпели грађани Републике Србије“;

да је одлука министра о вредносним боновима за исхрану у ресторанима МУП-а ступила на снагу у јуну 2021. године и да је у одлуци наведено да бонове добијају само припадници Одељења за НУС, али да је такође одлучено да због исте врсте посла који на терену обављају припадници Управа за ванредне ситуације у Нишу и Крагујевцу вредносни бонови буду додељни и њима;

да су бонови првенствено додељени због теренског ангажовања и ризика који њихов позив носи и да, иако због здравствених ограничења подносилац притужбе у том тренутку није излазио на терен, одлучено је да се и њему доделе вредносни бонови „јер се очекивало, како је и он сам најављивао, да ће се крајем 2021. године вратити у специјалистички тим и почети да излази на терен и врши уклањање и уништавање НУС“, као и да су сматрали да ће „на тај начин подносиоцу притужбе мало поправити расположење и мотивисати га да се врати у процес рада јер се његово одсуство и те како осетило“;

да је подносиоцу притужбе у марту 2022. године продужено ограничење и да је он његових првопретпостављених добио информацију да „и даље не рачуна на његово теренско ангажовање“;

да је у априлу 2022. године дошло до одређених организационих промена, да је „његово“ одељење прешло у Управу за управљање ризиком и цивилну заштиту и да је у консултацији са начелником Управе одлучено да вредносне бонове добијају само они припадници који се ангажују на терену, тако да од маја 2022. године вредносне бонове не добија подносилац притужбе и још две колегинице које су у Одељењу за НУС али не излазе на акције уклањања и уништавања НУС;

да он „ни на који начин није покушао да претњом примора подносиоца притужбе да се врати на посао јер он није његов првопретпостављени и нема те ингеренције да га отпусти, принудно премести или пошаље на циљани лекарски преглед како је он то навео у притужби“ и да од подносиоца притужбе „нико није тражио да уколико жели да задржи посао напише изјашњење у виду захтева или молбе у којем ће навести да се не слаже са оценом надлежне лекарске комисије и да упркос привременим ограничењима жели да ради на терену“;

да је подносилац притужбе на последњој обуци био у септембру 2019. године у Руској Федерацији „иако је већ тада констатно показивао незадовољство“, да га је након тога, током фебруара и марта 2021. године, „он лично“ звао на његов приватни број и „нудио му да оде на Основни курс за пиротехничара ако се осећа подобним“, али да је он ту понуду одбио са образложењем да му не треба, да већ има завршене такве обуке и да је због „превеликог искуства које има преквалификован за такву врсту обуке“ и да је уместо њега, како би се попунио број полазника, упућен његов колега иако му је остало мање од годину дана до пензије;

да је у јулу 2021. године, у организацији Републичке управе за цивилну заштите Републике Српске, организовано тестирање припадника Сектора за ванредне ситуације како би се одредио ниво знања и припремио Програм обуке за припаднике сектора које би се изводило у Републици Српској и да је на том тестирању подносилац притужбе „у знак протеста“ предао тест без одговора „празан папир“ и тиме „нарушио углед МУП-а пред представницима Пепубличке управе за цивилну заштиту Републике Српске и федералне управе за заштиту БиХ“;

да је на основу резултата тог тестирања испланирана је и одржана обука за вођу тима, на коју би подносилац сигурно био позван у складу са својим здравственим стањем, да није предао тест без одговора и тиме показао незаинтересованост;

да су све обуке које се организују за потребе усавршавања припадника Сектора за ванредне ситуације који се ангажују на пословима заштите од НУС специјалистичке и да не утичу на напредовање у служби, да он нема надлежност да подносиоца притужбе упућује на обуке које се тичу напредовања јер није његов првопретпостављени и да је једном приликом имао увид у његов захтев који је он упутио својим првопретпостављенима и да је дао „позитивно мишљење“;

да га је на прослави у Нишу поводом пензионисања њиховог колеге у марту 2021. године подносилац притужбе „убеђивао како је он способан за рад, али да нико не чита његову лекарску документацију“ и да му је он том приликом рекао да ако жели нешто да промени да се обрати писмено, да он није у могућности да одлучује у његовом случају и да не може да мења лекарске одлуке, али да подносилац притужбе „сам може да инцира промену уколико се осећа способним“;

да се униформе набављају за потребе специјалистичких тимова за заштиту од НУС и намењене су за коришћење када се послови заштите од НУС обављају на терену, односно за обављање радних задатака изван канцеларија и да ће подносилац притужбе радне униформе задужити као и остали када почне да обавља теренске задатке;

да униформу немају сви чланови специјалистичког тима за заштиту од НУС иако се ангажују на терену јер тренутно нема одговарајућих величина.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у записник о одржаном састанку 18. јануара 2019. године Одељења за НУС утврђено је да је констатовано да је састанак одржан поводом нове систематизације , а у циљу идентификације и превазилажења проблема који могу настати, као и да су састанку присуствовали: АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ, ЈЈ, КК. Даљим увидом утврђено је да је констатовано да су се сви присутни сложили да иницијатива треба да садржи конкретне захтеве, али и објашњења односно утемељење у закону, a то су: враћање статуса ОСЛ за све припаднике Сектора који су ангажовани на пословима заштите од НУС и у дирекном су контакту са минско- експлозивним средствима, промена коефицијента уз сагледавање реалне ситуације да су лица ангажована на високоризичним пословима и формирање (решењем) специјалистичких тимова за НУС како би се у послове заштите од НУС укључили и они којима то није дефинисано у опису радног места према каталогу.

2.2. Увидом у отпусно писмо Војномедицинске академије Војна болница Карабурма утврђено је да је констатовано да је подносилац притужбе оперисан 12. марта 2020. године у клиници за неурохирургију ВМА због дискус херније, да је дошло до постоперативних компликација и да је од 13. априла 2020. године опет у Клиници ВМА, да је током хоспитализације био фебрилан да је учињено тестирање на САРС КОВ19 и да је тест позитиван и да је из Клинике за неурохирургију ВМА премештен у Војну болницу Карабурма.

2.3. Увидом у извештај лекара специјалисте Војномедицинске академије од 28. августа 2020. године утврђено је да је констатовано да је подносилац притужбе оперисан у марту те године због дискусхерније, да је дошло до инфекције и одређено му је боловање у трајању од месец дана.

2.4. Увидом у извештај лекара специјалисте Специјалне болнице за рехабилитацију „Гејзир“ Сиријанска бања од 24. септембра 2020. године утврђено је да му је, између осталог, констатована поштеда од посла „10-ак дана након бањског лечења“.

2.5. Увидом у отпусну листу Специјалне болнице „Рибарска бања“, утврђено је да је између осталог, подносилац притужбе лечен у периоду од 8. до 28. јула 2020. године и да је ту упућен на медицинску рехабилитацију након оперативног лечења слабинског дела кичме. Даљим увидом утврђено је да је пацијенту саветовано, између осталог, избегавање дужег статичког оптерећења седења, стајања, избегавање рада у принудном положају и са теретом као и у лошим микроклиматским условима.

2.6. Увидом у извештај лекара специјалисте Војномедицинске академије од 2. октобра 2020. године утврђено је да је констатовано да је подносилац притужбе оперисан у марту те године, да је дошло до компликације „spondilodiscta“ и да му је неопходно одредити боловање у трајању од два месеца и „онда га упутити на посао“.

2.7. Увидом у извештај о извршеном ванредном лекарском прегледу запосленог у Министарству унутрашњих послова од 2. децембра 2020. године, утврђено је да је надлежни орган констатовао да је подносилац притужбе здравствено ограничено способан за рад на радном месту инспектор за оперативне послове НУС-а, у статусу ПД, односно да постоје патолошка стања која представљају контраиндикацију за рад повезан са дужим стајањем и ходањем, за средње тешка и тешка физичка оптерећења, рад у принудном положају тела и рад на терену. Такође, утврђено је да подносиоцу притужбе контролни преглед у овом Заводу заказан за годину дана.

2.8. Увидом у извештај о извршеном ванредном лекарском прегледу запосленог у Министарству унутрашњих послова од 4. марта 2022. године, утврђено је да је надлежни орган констатовао да је подносилац притужбе здравствено ограничено способан за рад на радном месту: инспектор за оперативне послове НУС-а, у статусу ПД, односно да постоје патолошка стања која представљају контраиндикацију за рад повезан са дужим стајањем и ходањем, дизањем терета, у нарочито неповољним (микро)климатским условима: хладноћа, влага, нагле температурне осцилације већег распона. Такође, утврђено је да подносиоцу притужбе контролни преглед у овом Заводу заказан за годину дана.

2.9. Увидом у извештај о извршеном ванредном лекарском прегледу запосленог у Министарству унутрашњих послова од 24. марта 2023. године, утврђено је да је надлежни орган констатовао да је подносилац притужбе здравствено способан за рад на радном месту: инспектор за оперативне послове НУС-а, у статусу ПД, односно да „код прегледаног постоје патолошка стања која не представљају контраиндикацију за рад.

2.10. Увидом у акт Сектора за ванредне ситуације Управа за управљање ризиком, од 29. априла 2022. године утврђено је да је између осталог констатовано да „немају примедби“ да се подносилац притужбе упути на обуку и полаже испит за оперативни ниво руковођења који је навео у свом захтеву.

2.11. Увидом у допис од 8. јула 2022. године утврђено је да је предмет дописа захтев за стручну обуку и полагање стручног испита за ниво руковођења коју је подносилац притужбе упутио начелнику Сектора за ванредне ситуације ПУ у Нишу.

2.12. Увидом у пријаву на интерни конкурс за радно место заменик начелника Одељења у Сектору за ванредне ситуације од 14. јула 2022. године, утврђено је да је подносилац притужбе, између осталог, навео да је након упознавања са садржајем и условима Огласа о интерном конкурсу за радно место „заменик начелника Одељења у Сектору за ванредне ситуације II“ и да је одлучио да конкурише „иако је званично упознат да је оглас само формалне природе и да се већ унапред зна да је за ово радно место, од стране Начелника Одељења за НУС већ одабран његов колега ЂЂ“. Даљим увидом утврђено је да је навео да он обуку и испит за средњи ниво руковођења не поседује „јер му до данас није омогућено да исту похађа и положи, као што je то омогућено његовом колеги ЂЂ, који je по убрзаном моделу похађао обуку и завршио основни и средњи ниво руковођења са свега пар месеци рада у МУП“. Такође, утврђено је да подносилац притужбе тражио да му се дозволи да „на исти начин поднесе пријаву на конкурс и да уколико буде изабран по спроведеном интерном конкурсу, решењем о распоређивању буде обавезан да наведени посебан услов испуни у року од највише две године од дана распоређивања, или ако је то потребно у краћем року“, као и да ће „уколико му се то не омогући, сматрати да је из њему непознатог разлога дискриминисан у односу на противкандидата коме је са свега пар месеци радног стажа омогућено да напредује у служби“.

2.13. Увидом у решење Конкурсне комисије за спровођење интерног конкурса за избор на радно место заменик начелника Одељења у Сектору за ванредне ситуације II, Одељење за неексплодирана убојна средства – НУС, 08 број: 15161/2022-3, утврђено је да је одбачена пријава на интерни конкурс подносиоца притужбе, за избор на радно место заменик начелника Одељења у Сектору за ванредне ситуације као непотпуна. Увидом у образложење наведеног решења, утврђено је да је, између осталог, наведено да „на основу увида у поднету документацију утврђено да је пријава АА непотпуна с обзиром да није доставио доказ о завршеној обуци и испиту за средњи ниво руковођења, а у изјави се није изјаснио да Министарство исти прибави за потребе поступка“.

2.14. Увидом у допис Министарства унутрашњих послова, Сектор за ванредне ситуације 09 број 07-321/22 од 25. августа 2022. године који је упућен Сектору за ванредне ситуације, Одељење за правне послове и међђународну сарадњу, утврђено је да је, између осталог, наведено да су након обављених разговора са надлежним старешинама мишљења „да су наводи запосленог АА у потпуности неосновани“, да како је и сам навео „његова револтираност потиче од доношења Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству унутрашњих послова од 2018. године, којом је именованом умаљен коефицијент плате и укинут ОСЛ статус, као и осталим запосленима на извршилачким пословима по линији рада уништавања НУС у Сектору за ванредне ситуације, чиме им је ускраћена могућност ношења оружја према Закону о полицији“. Такође, утврђено је да је наведено да су „остали наводи неосновани, нејасни и произвољни, будући да именовани није навео конкретне ситуације нити лица од којих је трпео дискриминисање, злостављање, повреду угледа и личног достојанства, нити разлоге који код њега изазивају страх, што упућује на закључак да је реч о његовом субјективном доживљају и евентуално ирационалним страховима“.

2.15. Увидом у допис од 3. августа 2022. године утврђено је да је начелница одељења Управе за ванредне ситуације потврдила да је 4. јануара 2019. године са подносиоцем притужбе одржан састанак због његовог, више пута исказаног незадовољства донетом систематизацијом и статусом његовог радног места који је из ОСЛ прешао у ПД. Даљим увидом утврђено је да је, између осталог, навела да је присуствовала наведеном састанку и да сматра да се „ни једним исказом присутних није доведено у питање људско достојанство и радно право запосленог, већ добронамерни савети подносиоцу притужбе који је до тада одговорно обављао своје послове и задатке“. Такође, утврђено је да је наведено да у складу са ограничењима надлежне лекарске комисије подносилац притужбе обавља само канцеларијске послове, да није трепео никакве притиске, мобинг и злостављање и да му је пружена „логистичка подршка за време болести и опоравка, а у оквиру овлашћења УВС у Нишу и Сектора за ванредне ситуације“.

2.16. Увидом у допис од 3. августа 2022. године утврђено је да је заменица начелника Управе за ванредне ситуације потврдила да је 4. јануара 2019. године са подносиоцем притужбе одржан састанак због његовог, више пута исказаног незадовољства донетом систематизацијом и статусом његовог радног места који је из ОСЛ прешао у ПД.

2.17. Увидом у допис од 17. августа 2022. године утврђено је да је пуковница полиције потврдила да је 4. јануара 2019. године са подносиоцем притужбе одржан састанак због његовог незадовољства новом систематизацијом, да су му том приликом појашњења сва права и обавезе која произилазе из радног места на које је подносилац притужбе постављен и да сматра да се састанак одвијао у „пријатељској атмосфери“ и да на подносиоца притужбе није вршен „никакав притисак“.

2.18. Увидом у допис од 15. септембра 2022. године утврђено је да је ЉЉ наведени допис упутио Сектору за ванредне ситуације Управа за управљање ризиком и цивилну заштиту у којем је, између осталог, навео да од 6. априла 2022. године требује вредносне бонове за потребе Одељења за НУС, да их дели радницима, води евиденције, раздужује неутрошене бонове и архивира предмете у вези вредносних бонова по окончању. Такође, утврђено је да је навео да „што се тиче колеге АА из Ниша тиче, њему бонове нисам слао јер ми је тако рекао надређени руководилац“ начелник Одељења за НУС. Даље, утврђено је да је навео да је 1. маја 2022. године задужио 8 књижица вредносних бонова, да је 7 поделио корисницима по усменом налогу руководиоца у одељењу за НУС, „а како је једна књижица вредносних бонова преостала јер је није доставио подносиоцу притужбе исту је вратио у Одељење за организовање исхране и смештаја 25. маја 2022. године као и још 10 бонова корисника ЕЕ који је у то време користио годишњи одмор“.

2.19. Увидом у електронску преписку од 17. септембра 2022. године утврђено је да је ЉЉ између осталог навео: „Ја сам јуче док смо ишли на терен разговарао са начелником ЕЕ у циљу превазилажења проблема који је настао…С тим у вези, желим да ти кажем да је ЕЕ начелно заинтересован да се проблем реши мирним путем, али да није сигуран да ли то може јер си покренуо два унутрашња узбуњивања….Што се ЕЕ тиче он не спори твоју стручност и ти си на терену њему више него потребан, шта више знаш и сам колико те цени да те је некада раније видео на месту његовог заменика..Дакле, ЕЕ те моли да нађеш неки телефон и да службену СИМ картицу ставиш у телефон или набавиш други телефон, сигурно имаш неки стари што не користиш. Па и ја нема службени телефон већ сам купио приватно, као и већина нас. Молим те и да размислиш да поново почнеш да радиш теренски посао и да ти и Паја заједно кренете по теренима јер посла има и тешко га је организовати док си ти на поштеди. Ето ако ти је боље са кичмом, затражи поново лекарски пеглед да би могао да добијеш дозволу лекара, односно да ти укину ту оцену привремене неспособности“.

2.20. Увидом у електронску преписку од 17. септембра 2022. године утврђено је да је АА између осталог навео: „Ја сам упознат са ситуацијом у одељењу за НУС и начином на који начелник третира раднике…Што се тиче Вашег излагања у вези г-дина ЕЕ свестан сам да он у једном периоду није спорио, чак шта више је у разним приликама истицао моју стручност, али се из мени непознатих разлога временом то променило.. он је мене видео као његовог заменика, те сам у складу са тим ја за то радно место и конкурисао када је био објављен конкурс, међутим нисам успео да уђем у ужи круг јер је конкурс направљен по мери једног кандидата, пријатеља из војске г-дина ЕЕ. Мени ни после 12 година и свих услова које испуњавам предвиђеном Уредбом о каријерном развоју полицијских службеника, није дозвољено да похађам обуку и полажем стручни испит за одговарајући ниво руковођења који је као обавезан услов на свим конкурсима, па је моја пријава одбачена као непотпуна…Што се мобилног телефона тиче ја сам њему већ објаснио да сам ја за потребе коришћења службене картице већ једном купио нов мобилни апарат који сам користио годинама у службене сврхе и да ми сада због личних односа појединих руководиоца у сектору за ванредне ситуације и тренутних услова рада не пада на памет да поново учиним исто, нити сам у могућности. Што се моје здравствене ситуације тиче, хвала Богу мени јесте боље, али сматрам неприкладним да тражим лекарски преглед пре истека рока који је дала надлежна лекарска комисија“.

2.21. Увидом у акт Секретаријата МУП-а 02 број 011-2103/22-1 од 23. септембра 2022. године утврђено је да је у допису, између осталог, констатовано следеће: „Имајући у виду методолошки приступ приликом утврђивања категорија запослених којима се признаје право на обезбеђивање исхране, мишљења смо да предметне одлуке утврђују категорије корисника којима се издају вредносни бонови у смислу запослених који су у статусу полицијских службеника, по линији рада које су предвиђене одлукама“.

2.22. Увидом у решење Жалбена комисија Владе од 21. октобра 2022. године, утврђено је да наведеним решењем одбијена жалба подносиоца притужбе, као неоснована. Даљим увидом, утврђено је да је у образложењу, између осталог, наведено да је Жалбена комисија Владе – Веће, увидом у текст огласа о интерном конкурсу утврдила да је сваки кандидат, уз пријаву на конкурс, дужан да приложи, између осталог, и доказ о завршеној обуци и испиту за средњи ниво руковођења, а да је увидом у доказе утврђено да „АА није приложио наведени доказ нити се у изјави изјаснио да Министарство исти прибави за потребе доказа, а што се жалбом и не спори, па је по оцени ове Комисије – Већа, Конкурсна комисија правилно одлучила да одбаци пријаву именованог као непотпуну“. Даље, утврђено је да је у образложењу наведено да су размотрени наводи подносиоца притужбе у којима указује да је његова пријава одбачена као непотпуна, јер му није омогућено да полаже за ниво руковођења, „али по оцени ове Комисије – Већа они нису могли бити од утицаја на друкчије решавање у овој управној ствари, с обзиром да је Конкурсна комисија донела решење о одбацивању пријаве као непотпуне из разлога што жалилац није доставио доказ о завршеној обуци и испиту за средњи ниво руковођења, а што је текстом огласа интерног конкурса назначено као обавезна документација која се подноси уз пријаву“.

2.23. Увидом у допис Сектора за људске ресурсе од 24. октобра 2022. године, утврђено је да је наведени допис упућен подносиоцу притужбе, да је у допису наведено да се Сектор за ванредне ситуације изјаснио да је са њим 4. јануара 2019. године одржан састанак који је протекао у „коректној атмосфери“ и да је том приликом „у потпуности препознат проблем на који је он указивао и да су предузете све могућности ради превазилажења и решавања наведеног проблема“. Даљим увидом утврђено је да је констатовано да се такође Сектор за ванредне ситуације изјаснио да се подносиоцу притужбе не издају наређења да као вођа или члан тима за НУС обавља теренске задатке који захтевају већа психичкофизичка напрезања с обзиром да је сходно оцени лекарске комисије на поштеди и да ће бити ангажован на пословима уклањања и уништавања од НУС када лекарска комисија изда документацију да нема ограничења да обавља теренске задатке.

2.24. Увидом у изјаву координаторке у Одељењу за НУС од 22. новембра 2022. године утврђено је да је, између осталог, наведено да су Одлуком министра унутрашњих послова 01 број 3415/21 01 број 13273/2021, Одељењу за НУС додељени вредносни бонови и да с обзиром да је тренутно распоређена на радном месту координаторке у Одељењу за НУС, али да је планирано да поред послова из описа свог радног места започне обављање теренског посла због дефицита кадра у одељењу,„уз одговарајуће овуке и процену спремности надређених“, прихватила је и користила вредносне бонове „одређени период“. Даљим увидом у изјаву, утврђено је да је наведено да како није започела обављање теренског посла, већ је наставила да обавља административне послове „самоиницијативно је вратила вредносне бонове сматрајући да јој нису потребни и да је сврха коришћења истих – појачана исхрана за запослене који обављају оперативн, теренске послове у отежаним условима, најчешће дуже од радног времена, иако то није прецизирано у поменутој одлуци“.

2.25. Увидом у допис одељења за обраду података, притужбе и сарадњу са независним телима 02/4 број: 07-1735/22-10 од 14. децембра 2022. године, утврђено је да је између осталог, подносилац притужбе обавештен да се униформа набавља за потребе припадника специјалистичких тимова за заштиту од НУС и да је намењена за коришћење када се послови заштите од НУС обављају на терену, односно за обављање радних задатака изван канцеларије „што практично значи да је то радна униформа“. Даље је наведено да запослени у канцеларијама раде у цивилном оделу, а да се радна униформа облачи само када се излази на терен те да ће униформу добити када почне да обавља теренске задатке.

2.26. Увидом у персонални досије подносиоца притужбе, између осталог, утврђено је да је за период 2016. године оцењен оценом нарочито се истиче (5), да је за период 2017. године оцењен оценом истиче се (4), да је за период 2018. године оцењен оценом нарочито се истиче (5), да је за период 2021. године оцењен оценом истиче се (4).

2.27. Увидом у извештај о предузетим радњама у поступку о информацији 09 број: 07-335/22-6 од 13. фебруара 2023. године утврђено је да је наведено да је поводом поступка унутрашњег узбуњивања који је покренуо подносилац притужбе између осталог уочено да Одлуком министра о категоријама корисника којима се издају вредносни бонови „нису прецизирани критеријуми којим тачно припадницима организационе јединице обухваћених наведеном Одлуком припадају вредносни бонови, па се може закључити да је дискреционо право руководиоца организационе јединице да определи број корисника вредносних бонова, имајући у виду сврху и рационалност њиховог коришћења“. Даљим увидом утврђено је да је наведено да се „након сагледавања начина рада од стране новог руководиоца Управе, а у складу са начелима рационалности и законитости, дошло до закључка да је сврха издавања вредносних бонова пре свега обављање послова који захтевају стицање или одржавање потребног нивоа психолошке и физичке спремности и обучености за успешно извршавање посла, те да је сходно наведеном одлучено да се њихово коришћење укине запосленима који не обављају теренски рад и рад у отежаним условима, тако да је од априла 2022. године између осталих службеника и подносиоцу притужбе прекинута додела вредносних бонова, да су поједине колеге самоиницијативно вратиле вредносне бонове, док је већина у својим изјава изјавила да сматра да су им бонови додељени због теренског рада“. Даљим увидом утврђено је да је наведено да су подносиоцу притужбе вредносни бонови додељени у јуну 2021. године јер је „најављивао да ће се крајем 2021. године на лекарској комисији одлучивати о његовом здравственом стању, па се очекивао његов брз повратак у специјалистички тим за заштиту од НУС, међутим како је у марту 2022. године након налазе лекарске комисије да је ограничено способан за рад на радном месту на којем је распоређен, донета је одлука да се њему као и осталим колегама који фактички не обављају теренски посао укине коришћење вредносних бонова до повратка на терен“. (нема везе они нису у упоредивој ситуацији јер подносилац обавља теренске послове).

2.28. Увидом у акт Сектора за ванредне ситуације 09 број 07-321/22-1 од 12. јуна 2023. године утврђено је да је између осталог констатовано да се Сектор за ванредне ситуације, Управа за управљање ризиком, дописом од 29. априла 2022. године сагласила да се подносилац притужбе упути на обуку за оперативни ниво руковођења који је навео у свом захтеву и да нико из Одељења није утицао на одлуке његових првопретпостављених старешина о његовом каријерном развоју и упућивању на обуке и полагање испита за одређене нивое руковођења. Даље, увидом утврђено је да се констатовано да је састанак 4. јануара 2019. године организован како би се са подносиоцем притужбе разговарало о његовом незадовољству, да на састанку није било повишених тонова и претњи, нити су претпостављене старешине имале за циљ да застрашују подносиоца притужбе. Такође, наведено је да је у вези са новом систематизацијом и уоченим неправилностима 18. јануара 2019. године организован састанак са свим запосленима који су у том моменту били ангажовани на пословима заштите од НУС и да је договорено да се настави са радом у циљу уклањања уочених неправилности, и да су неосновани наводи притужиоца да је од њега тражено да уколико жели да задржи посао напише изјашњење у виду захтева или молбе у којем се наводи да се не слаже са оценом надлежне лекарске комисије и да упркос привременим ограничењима жели да ради на терену.

2.29. Увидом у картон задужења од 19. јануара 2023. године утврђено је да је подносилац притужбе задужен са радном униформом „Миле Драгић“.

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени током поступка, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.
Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
Законом о забрани дискриминације прописано је да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.^[1] Одредбама члана 16. став 1. Закона о забрани дискриминације забрањена је дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Одредбама члана 25. став 1. Закона о забрани дискриминације забрањена је дискриминација због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци односно синдикалној организацији. Одредбама члана 27. став 1. Закона о забрани дискриминације забрањена је дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица.
Одредбама члана 132. став 2. Закона о полицији^[2] прописано је да критеријуме по којима ће се вршити избор кандидата за полазнике основне полицијске обуке и друге облике стручног оспособљавања, права, обавезе и одговорности полазника обука, стандарде стручног оспособљавања и усавршавања, праћење, оцењивање, полагање завршног испита и издавање уверења, менторски рад у основној и специјалистичкој обуци, самовредновање и вредновање основне и специјалистичке обуке и стручног усавршавања, издавачку делатност, пружање услуга према трећим лицима и друга питања у вези са обуком и друга права, прописује Влада. Одредбама члана 133. став 1. овог закона прописано је да се стручно оспособљавање и усавршавање у Министарству остварује према одговарајућим програмима и плановима обуке. Ставом 2. исте одредбе закона прописано је да програме и план обука из става 1. овог члана, на предлог руководиоца организационе јединице надлежне за људске ресурсе, доноси министар уз претходно прибављену сагласност руководиоца организационе јединице у седишту Министарства, за чије потребе се спроводи обука. Ставом 3. исте одредбе закона прописано је да на основу плана обуке, а у складу са програмима из става 2. овог члана, надлежна организациона јединица за људске ресурсе израђује и спроводи планове реализације појединих облика обука. Одредбама члана 188. став 1. тачка 3. овог закона прописано је да полицијски службеник у Министарству има право на накнаду трошкова за смештај и исхрану док ради и борави на терену, односно када по посебном распореду рада, ради и борави у теренским условима живота и рада или ради и борави ван места рада, ради обављања полицијских послова и задатака или спровођења обуке, односно тачка 4 исте одредбе, за рад под отежаним теренским условима, који подразумева рад под већим степеном оптерећења на психофизичке и радне способности полицијских службеника, који је последица обављања послова на специфичном подручју, изузев када је полицијски службеник распоређен у организационој јединици која је територијално надлежна за то подручје. Ставом 2. исте одредбе закона прописано је да специфична подручја из става 1. тачке 4) овог члана и специфичне безбедносно-полицијске послове из става 1. тачке 5) овог члана, утврђује министар, док је ставом 3. исте одредбе прописано да полицијски службеник који оствари право на накнаду трошкова из става 1. тач. 4) и 5) овог члана, нема право на накнаду трошкова за смештај и исхрану док ради и борави на терену, и накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада. Даље, одредбама члана 193. овог закона прописано је да полицијском службенику коме су исхрана и смештај у функцији стицања и одржавања потребног нивоа психолошке и физичке спремности и обучености за успешно извршење послова и задатака, односно прописаних стандарда, критеријума и мерила за припадност одређеној јединици, услуга исхране и смештаја се по месту рада обезбеђује без накнаде, док је ставом 2. исте одредбе прописано да начин обезбеђивања исхране и смештаја без накнаде прописује министар.
Закон о заштити узбуњивача у члану 2. став 1. тачка 2. прописује да је „узбуњивач“ физичко лице које изврши узбуњивање у вези са својим радним ангажовањем, поступком запошљавања, коришћењем услуга државних и других органа, носилаца јавних овлашћења или јавних служби, пословном сарадњом и правом власништва на привредном друштву. Одредбама члана 21. овог закона, између осталог, прописано је да послодавац не сме чињењем или нечињењем да стави узбуњивача у неповољнији положај у вези са узбуњивањем, а нарочито ако се неповољнији положај, између осталог, односи на: дисциплинске мере и казне, престанак радног односа, исплату награде и отпремнине итд. Чланом 23. овог закона прописано је да узбуњивач према коме је предузета штетна радња у вези са узбуњивањем има право на судску заштиту. Судска заштита се остварује подношењем тужбе за заштиту у вези са узбуњивањем надлежном суду, у року од шест месеци од дана сазнања за предузету штетну радњу, односно три године од дана када је штетна радња предузета. У поступку судске заштите надлежан је виши суд према месту предузимања штетне радње или према месту пребивалишта тужиоца. Поступак за судску заштиту у вези са узбуњивањем је хитан.
Уредбом о стручном оспособљавању и усавршавању у Министарству унутрашњих послова^[3] у члану 4. прописано је да се процена оправданости захтева за обуком спроводи у организационој јединици надлежној за послове управљања људским ресурсима, на основу исказаних потреба организационих јединица Министарства, као и на основу резултата добијених системом оцењивања. Захтев за обуком (Образац 1.), одштампан је у прилогу ове уредбе и чини њен саставни део. По добијању Захтева за обуком, успоставља се сарадња са подносиоцем, у циљу процене оправданости захтева. Након извршене процене оправданости захтева, организациона јединица надлежна за послове управљања људским ресурсима обавештава подносиоца о његовој оправданости и даљем поступању.
Уредбом о каријерном развоју полицијских службеника^[4] прописано је да каријерни развој, у смислу ове уредбе, представља процес континуираног стручног оспособљавања и усавршавања полицијских службеника, усмерен на унапређење индивидуалног и организационог радног учинка, а ради ефикасног и ефективног доприноса остваривању циљева Министарства. Ставом 2. исте одредбе прописано је да је каријерни развој заснован на начелу једнаких могућности, које онемогућава дискриминацију и неједнако поступање по било ком основу, док је ставом 3. прописано да је каријерно напредовање саставни део каријерног развоја и заснива се на претходном оспособљавању и усавршавању полицијских службеника. Каријерно напредовање може бити хоризонтално (квалитативно другачија врста посла и стицање наредног чина/звања) и вертикално (виши ниво руковођења). Одредбом члана 3. став 2. ове Уредбе прописано је да планирање, спровођење и надзор над спровођењем каријерног развоја полицијских службеника спроводи организациона јединица надлежна за послове људских ресурса, у сарадњи са организационим јединицама Министарства. Даље, одредбом члана 7. став 1. Уредбе прописани су услови за вертикално напредовање: 1) одговарајуће образовање; 2) године стажа проведене у претходном чину/звању; 3) успешно положен стручни испит за чин/звање; 4) просечна трогодишња оцена која не може бити нижа од „истиче се – 4″; 5) успешно завршена стручна обука и успешно положен стручни испит за одговарајући ниво руковођења. Одредбом члана 8. Уредбе прописано је да услов за вертикално напредовање у стеченом чину/звању, јесте успешно завршена стручна обука и успешно положен стручни испит за одговарајући ниво руковођења, уз испуњеност услова из члана 7. став 1. тач. 1-4 ове уредбе. Изузетно од става 1. овог члана, уколико полицијски службеник који се пријавио на стручну обуку за одговарајући ниво руковођења поседује претходно искуство на руководећим радним местима, исто ће се узети у обзир приликом утврђивања испуњености услова за вертикално напредовање.
Правилником о обезбеђивању исхране и смештаја у Министарству унутрашњих послова^[5] у члану 11. став 1. прописано је да се посебан вид пружања услуге исхране без накнаде, врши се издавањем вредносних бонова. Ставом 2. исте одредбе прописано је да категорије корисника којима се издају вредносни бонови и друга питања од значаја за издавање, односно коришћење вредносних бонова утврђује министар, док је ставом 3. исте одредбе прописано да издавање вредносних бонова врши организациона јединица надлежна за организовање исхране и смештаја.
Одлука о категоријама корисника којима се издају вредносни бонови и другим питањима од значаја за издавање, односно коришћење вредносних бонова 01 број 3415/2021-7 од 26. маја 2021. године у ставу 1. тачка 6. прописује да право на коришћење вредносних бонова припада полицијским службеницима Сектора за ванредне ситуације, Управе за ватрогасно-спасилачке јединице и цивилну заштиту, Одељења за неексплодирана убојна средства- НУС. Ставом 2. исте одлуке прописано је да корисници из става 1. имају право на вредносне бонове на месечном нивоу, сразмерно времену проведеном на раду, и то: за календарски месец у коме на раду проведу мање од половине радних дана имају право на 10 вредносних бонова, за календарски месец у коме на раду проведу половину или више од половине радних дана имају право на 20 вредносних бонова. Ставом 4. прописано је да се вредносни бонови издају за период буџетске 2021. године. Ставом 5. ове одлуке прописано је да даном ступања на снагу ове одлуке, престаје да важи Одлука о категоријама корисника којима се издају вредносни бонови и другим питањима од значаја за издавање, односно коришћење вредносних бонова 01 број: 3415/2021-4 од 13. априла 2021. године.
Одлуком о категоријама корисника којима се издају вредносни бонови и другим питањима од значаја за издавање, односно коришћење вредносних бонова 01 број 13273/2021 од 27. децембра 2021. године у ставу 1. тачка 8. ове одлуке прописано је да право на коришћење вредносних бонова припада полицијским службеницима Сектора за ванредне ситуације, Управе за ватрогасно-спасилачке јединице и цивилну заштиту, Одељења за неексплодирана убојна средства- НУС. Ставом 2. исте одлуке прописано је да корисници из става 1. имају право на вредносне бонове на месечном нивоу, сразмерно времену проведеном на раду, и то: за календарски месец у коме на раду проведу мање од половине радних дана имају право на 10 вредносних бонова, за календарски месец у коме на раду проведу половину или више од половине радних дана имају право на 20 вредносних бонова. Ставом 4. прописано је да се вредносни бонови издају за период буџетске 2022 почев од 1. јануара 2022. године. Ставом 5. ове одлуке прописано је да даном ступања на снагу ове одлуке, престаје да важи Одлука о категоријама корисника којима се издају вредносни бонови и другим питањима од значаја за издавање, односно коришћење вредносних бонова 01 број: 3415/2021-4 од 26. маја 2021. године.

Анализа навода из притужбе и изјашњења, као и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

Имајући виду да је у притужби наведено више догађаја и ситуација које подносилац притужбе сматра актима дискриминације на основу личних својстава – здравствено стање и чланство у синдикалним организацијама, Повереник је у даљем тексту анализирао сваки од наведених аката посебно.

Пре упуштања у анализу релевантних прописа, као и чињеница и доказа који су приложени, Повереник указује да се бавио предметом притужбе само са аспекта своје надлежности, односно није се упуштао у испитивање да ли је у овој правној ствари дошло до повреде неких других права за чије решавање су надлежни други државни органи.

Међу странама у поступку није спорно да је подносилац притужбе запослен у Министарству унутрашњих послова од 13. априла 2011. године и да се тренутно налази на позицији инспектора за оперативне послове у Сектору за ванредне ситуације, Управа за ванредне ситуације у Нишу, Одељење за цивилну заштиту у одсеку за јединице цивилне заштите и планске послове. Даље, неспорно је да је одмах након заснивања радног односа у Министарству постао члан синдиката – синдикална група Лесковац и да је тренутно члан два синдиката. Такође, неспорно је да је услед операције кичме 12. марта 2020. године налазима надлежне лекарске комисије од 2. децембра 2020. године и 4. марта 2022. године подносилац притужбе проглашен здравствено ограничено способним за рад на радном месту на које је распоређен, као и да од 24. марта 2023. године може да обавља све послове у оквиру свог радног места. Даље неспорно је да је на основу Одлуке о категоријама корисника којима се издају вредносни бонови и другим питањима од значаја за издавање, односно коришћење вредносних бонова подносилац притужбе примао вредносне бонове у износу од 10.000,00 динара месечно у периоду од јуна 2021. до априла 2022. године, као и ти да му се вредносни бонови не исплаћују од маја 2022. године. Даље, неспорно да је подносилац притужбе 8. јула 2022. године поднео захтев за похађање стручне обуке и полагање стручног испита, као и да је 15. јула 2022. године поднео пријаву на интерни конкурс за избор на радно место – заменик начелника Одељења у Сектору за ванредне ситуације, Одељење за неексплодирана убојна средства – НУС, Управа за управљање ризиком и цивилну заштиту Сектора за ванредне ситуације. Неспорно је да подносилац пријаве није прошао обуку која је наведеним конкурсом тражена и да је решењем конкурсне комисије број 15160/2022-02 од 10. августа 2022. године његова пријава одбачена као непотпуна. Такође, неспорно је да у тренутку подношења притужбе подносиоцу притужбе није била уручена униформа из донације „Миле Драгић“, односно да је наведеном униформом задужен 19. јануара 2023. године.

Приликом доношења мишљења у овом предмету, Повереник је имао у виду правило о прерасподели и пребацивању терета доказивања које је прописано одредбама члана 45. Закона о забрани дискриминације, према којем уколико подносилац притужбе учини вероватним акт/акте дискриминације, терет доказивања да у конкретном случају није дошло до повреде одредаба овог закона сносе лица против којих је поднета притужба.

Повереник најпре констатује да је подносилац притужбе као један од аката дискриминације навео чињеницу да је 4. јануара 2019. године „изненада“ позван на састанак у канцеларије заменика начелника Управе за ванредне ситуације у Нишу заједно са својим претпостављеним јер је „протумачено да је једино он незадовољан новом систематизацијом у МУП-у која је ступила на снагу крајем 2018. године, иако је иступао у име свих радника који су на овај начин остали без статуса овлашћеног службеног лица и службеног оружја“ и да му је том приликом „изричито забрањено било какво исказивање личног незадовољства“, као и да је упозорен на „могуће последице уколико настави са даљом анализом и разрадом евентуалних пропуста у вези послова НУС“. Подносилац је у притужби навео да на „овакве састанке“ нису позивани други радници који су такође исказали незадовољство наведеном систематизацијом и то, ББ. ВВ, ГГ због чега у конкретном случају сматра да је дискриминисан јер је једино он члан синдиката.

У изјашњењу начелника ЕЕ и Министарства, између осталог, наведено је да је тачно да је 4. јануара 2019. године подносилац притужбе позван на састанак како би се са њим обавио разговор у вези са његовим „изражавањем незадовољства“ поводом доношења новог Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству, да овај састанак није био „изненадан“, већ да је најављен његовом првопретпостављеном руководиоцу, да су подносиоцу притужбе том приликом појашњена сва права и обавезе које произлазе из радног места на које је постављен и да на састанку није било „повишених тонова нити било каквих претњи“, већ да се одвијао у „пријатељској атмосфери“. Такође, наведено је да је поводом промена које су настале доношењем нове систематизације, 18. јануара 2019. године одржан састанак са свим запосленима који су у том моменту били ангажовани на пословима заштите од неексплодираних убојних средстава у Сектору за ванредне ситуације и да је закључено да треба наставити са радом уз указивање на неправилности у циљу њиховог отклањања.

Поред навода притужбе и изјашњења Повереник је у конкретном случају имао у виду и изјаве које су у својству сведока дали ББ и ВВ, а који су између осталог навели да су након консултација са подносиоцем притужбе и КК одлучили да се обрате претпостављенима иницијативом у којој би изразили незадовољство новом систематизацијом и да је тим поводом организован састанак у просторијама Одељења за НУС у Београду којем су присуствовале сви радници на пословима заштите од НУС из Београда, Крагујевца и Ниша, да им је било јасно да је састанак организован да се „страсти смире“ и да „иако су сви били запрепашћени губитком статуса ОСЛ и смањењем коефицијента подносилац притужбе је најбурније реаговао“. Такође, Повереник констатује да КК који је позван да у својству сведока достави изјаву на околности које су му познате у вези са догађајима описаним у притужби до дана доношења овог мишљења није доставио своју изјаву.

Увидом у достављене доказе утврђено да је 18. јануара 2019. године одржан састанак чланова Одељења за НУС „поводом идентификације и превазилажења проблема услед нове систематизације“ и да су наведеном састанку присуствовали АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ, ЈЈ, КК. Даљим увидом у достављене доказе утврђено је да су начелница Одељења управе за ванредне ситуације и заменица начелника Управе за ванредне ситуације у својим изјавама навеле да су 4. јануара 2019. године биле присутне на састанку са подносиоцем притужбе који је одржан због његовог „више пута исказаног незадовољства новом систематизацијом и да је састанак протекао у пријатељској атмосфери“.

Имајући у виду све напред наведено може се констатовати да разлози због којих је подносилац притужбе позван на састанак 4. јануара 2019. године нису у вези са његовим личним својством – чланство у синдикату, већ са чињеницом да је „отворено, више пута и најбурније исказивао незадовољство новом систематизацијом“, што се не може сматрати личним својством у смислу Закона о забрани дискриминације. Осим тога, из достављених доказа и изјава сведока такође произлази да „поводом незадовољства исказаног новом систематизацијом“ састанак није одржан само са подносиоцем притужбе, већ да је и након обраћања његових колега ББ и ВВ, 18. јануара 2019. године организован и одржан састанак целог Одељења за НУС којем је такође присуствовао и подносилац притужбе. На овом месту Повереник указује да Закон о забрани дискриминације препознаје појам викатимизације који у члану 9. прописује да дискриминација постоји ако се према лицу или групи лица неоправдано поступа лошије него што се поступа или би се поступало према другима, искључиво или углавном због тога што су тражили, односно намеравају да траже заштиту од дискриминације или због тога што су понудили или намеравају да понуде доказе о дискриминаторском поступању. Стога, указивање на неправилности у раду или поступању органа, организација и лица и евентуалне последице које због њих трпи лице које је на њих указало не могу се сматрати викатимизацијом, већ претстављају повреде за које су надлежни други државни органи.

Даље, подносилац је у притужби навео да сматра је дискриминисан на основу свог „синдикалног активизма“ јер од тренутка када је крајем 2018. године указао на пропусте приликом доношења нове систематизације и постао „синдикално активан“ није упућен на било коју обуку или стручно усавршавање. Такође, навео је да су његове колеге КК и ЈЈ з Одељења за НУС, као и ББ и ВВ из Управе за ванредне ситуације у Крагујевцу, заједно са начелником Одељења за НУС били упућени на стручно усавршавање у Сарајево у периоду од 3. до 7. октобра 2022. године а да је он „поново без икаквог објашњења изостављен иако је ова обука представљала наставак обуке коју су сви заједно прошли у Загребу 2015. године“. Такође, навео је да не зна „са сигурношћу“ да ли је неко од запослених на пословима заштите од НУС похађао стручну обуку или је упућен на стручно усавршавање у земљи или иностранству. У изјашњењу начелника и Министарства, између осталог, наведено је да је подносилац притужбе на последњој обуци био у септембру 2019. године у Руској Федерацији „иако је већ тада констатно показивао незадовољство“, да га је након тога, током фебруара и марта 2021. године, начелник ЕЕ „позвао на његов приватни број и нудио му да оде на Основни курс за пиротехничара ако се осећа подобним, али да је он ту понуду одбио са образложењем да је због превеликог искуства које има преквалификован за такву врсту обуке“, као и да је уместо њега на ту обуку упућен колега коме је остало мање од годину дана до пензије. Такође, наведено је да је у јулу 2021. године, у организацији Републичке управе за цивилну заштите Републике Српске, организовано тестирање припадника Сектора за ванредне ситуације како би се одредио ниво знања и припремио Програм обуке за припаднике сектора које би се изводило у Републици Српској и да је на том тестирању подносилац притужбе предао тест без одговора „празан папир“ и тиме „нарушио углед МУП-а“.

Повереник најпре констатује да Закон о забрани дискриминације не препознаје синдикални активизам као лично својство већ само чланство у синдикалним организацијама, те да из навода притужбе произлази да је подносилац притужбе члан синдиката од заснивања радног односа 2011. године. Даље, Повереник констатује да је подносилац у притужби потврдио да је похађао обуку „Основе безбедности при раду са неексплодираним убојним средствима и опасним материјама (супстанцама)“ у Руској Федерацији у периоду од 16 до 28. септембра 2019. године, као и да је потврдио да му је 2021. године начелник у „неформалном разговору“ понудио да похађа основни курс са пиротехничара али да он ту понуду „није одбио јер је никада није ни добио“, већ да му је рекао да сматра да „његова већ стечена знања и сертификати превазилазе планирану обуку, да већ има завршену обуку тог нивоа и да је сврисходније да на њу буде упућен неко коме је заиста потребна“. Такође у притужби су потврђени и наводи из изјашњења да је у јулу 2021. године на тестирању припадника Сектора за ванредне ситуације у Лесковцу подносилац притужбе предао празан тест јер је „проценио да није у интересу службе коју представља и у његовом личном интересу да решава тест у организацији служби безбедности друге државе без писаних сагласности МУП-а“. Имајући у виду све напред наведено може се констатовати да из навода притужбе и изјашњења не произлази да подносилац притужбе није упућен на „било коју обуку или стручно усавршавање у земљи или иностранству од краја 2018. године“. Такође, с обзиром да из изјава сведока произлази да је „након спорне систематизације крајем 2018. године било укупно три обуке, од којих су они били полазници на две“, а да је подносилац притужбе у периоду од 16 до 28. септембра 2019. године био упућен на обуку у Руску Федерацију, као и да није био сагласан са похађањем обуке за Основни курс за пиротехничара, може се констатовати да није учињено вероватним да су разлози због којих није упућен на стручно усавршавање у Сарајево у периоду од 3. до 7. октобра 2022. године у вези са његовим личним својством – чланство у синдикалној организацији.

Даље, подносилац је навео да сматра да му је због чланства у синдикату, односно због његовог „синдикалног деловања и указивања на незаконит рад приликом обављања послова НУС“ ускраћено право на похађање стручне обуке и полагање стручног испита, иако испуњава све услове прописане Уредбом о каријерном развоју полицијских службеника, чиме му је онемогућено „било какво напредовање у служби“. С тим у вези, навео је да је „након спорне систематизације најмање 4 пута предао писани захтев свом претпостављеном руководиоцу за похађање стручне и обуке и полагање стручног испита на које није добио одговор“, као и да се захтевом за похађање стручне обуке и полагање стручног испита за ниво руковођења последњи пут обратио 8. јула 2022. године уз напомену да је спреман да у најкраћем року „па чак и за време трајања конкурса“ заврши обуку и положи стручни испит за одговарајући ниво руковођења, а да ће у супротном сматрати да је „из њему непознатог разлога дискриминисан у односу на противкандидата коме је са свега пар месеци стажа омогућено да напредује у служби“. Такође, навео је да се 15. јула 2022. године пријавио на интерни конкурс за избор на радно место – заменик начелника Одељења у Сектору за ванредне ситуације, али да је његова пријава решењем одбачена као неоснована, као и да у конкретном случају актом дискриминације не сматра наведено решење, већ то што му није дата могућност да похађа стручну обуку и полаже стручни испит за конкурсом прописани ниво руковођења као и његов колега Коста Исаиловић. Због свега наведеног сматра да је у конкретном случају дискриминисан у односу на колегу који није синдикално активан, а коме је „по његовим сазнањима, после пола године рада у Министарству омогућено да положи основни и средњи ниво руковођења у истом дану, свега пар дана пре расписивања интерног конкурса за радно место заменим начелника Одељења у Сектору за ванредне ситуације“ те да све наведено упућује на закључак да се у конкретном случају ради о „намештању конкурса за њега јер нико други у НУС-у није могао да испуни услове конкурса- тражени ниво руковођења“.

У изјашњењу Министарства наведено је да је чланом 12а Уредбе о каријерном развоју полицијских службеника, између осталог, прописано да се запослени на руководећим радним местима могу пријавити за обуку за наредни ниво руковођења уколико испуњавају услове из члана 7. став 1-4 Уредбе, односно уколико имају: одговарајуће образовање, године стажа проведене у претходном чину/звању, успешно положен стручни испит за чин/звање и просечну трогодишњу оцену која није мања од оцене „истиче се“, као и да је чланом 8. став 1. наведене Уредбе прописано да је услов за вертикално напредовање у стеченом чину/звању, успешно завршена стручна обука и успешно положен стручни испит за одговарајући ниво руковођења, уз испуњеност услова из члана 7. став 1. тач. 1-4 ове уредбе. Даље је наведено да је депешом министра унутрашњих послова од 23. децембра 2020. године ближе уређена реализација стручне обуке за чин/звање, као и стручне обуке и стручног испита за ниво руковођења у Министарству, као и да је наведена депеша прописивала да је за полицијске службенике за које се утврди да испуњавају услове за похађање обуке за ниво руковођења из члана 7. став 1. тачка 1-4. Уредбе, потребно да руководиоци њихових ужих организационих јединица (управе, одељења, одсеци и групе) и руководиоци њихових унутрашњих организационих једница (Кабинет министра, Секретаријат, Дирекција полиције, сектори, Служба интерне ревизије и Служба за безбедност и заштиту података), у циљу процене да ли је поднета пријава у складу са потребама организационе јединице, сагледају реалне кадровске и организационе потребе за обуком, узимајући у обзир квалитет рада, однос према раду и остале компетенције полицијског службеника који се пријавио на обуку, те сходно томе дају мишљење да ли су сагласни да подносилац пријаве похађа обуку. Даље, појашњено је да уколико је руководилац уже организационе јединице сагласан да подносилац пријаве похађа обуку за ниво руковођења, његову пријаву са списима предмета прослеђује руководиоцу унутрашње организационе јединице, а уколико је и руководилац унутрашње организационе јединице сагласан да подносилац пријаве похађа ту обуку, он целокупне списе предмета доставља Центру за полицијску обуку, који ће обуку реализовати у складу са утврђеним планом обука, по претходно прибављеној сагласности Кабинета министра унутрашњих послова. Такође, наведено је да је извршеним проверама у евиденцијама Центра за полицијску обуку утврђено да су овом Центру биле достављене две пријаве за похађање обуке за ниво руковођења које је АА поднео 17. марта 2022. године и 8. јула 2022. године.

Имајући у виду да на основу навода притужбе није могуће са сигурношћу утврдити када је тачно и колико пута подносилац притужбе поднео захтев за похађање стручне обуке и полагање стручног испита за одговарајући ниво руковођења, с обзиром да је у притужби навео да је „најмање 4 пута предао писани захтев“, а да је као доказ доставио захтев од 8. јула 2022. године, на основу навода из изјашњења може се констатовати да је неспорно да је пријаве поднео два пута и то 17. марта и 8. јула 2022. године. Даље, имајући у виду да су пријаве подносиоца притужбе за похађање обуке за ниво руковођења достављене Центру за полицијску обуку, а да су се у складу са процедуром која је била прописана депешом министра 01 број: 9044/20 од 23. децембра године пријаве Центру за полицијску обуку достављале уколико су руководилац уже организационе јединице у којој је подносилац пријаве распоређен и руководилац унутрашње организационе јединице сагласни да подносилац пријаве похађа ту обуку, може се констатовати да су претпостављене старешине подносиоца притужбе оба пута биле сагласне да он похађа обуку за ниво руковођења. С тим у вези, Повереник констатује да је увидом у достављене доказе утврђено да се Сектор за ванредне ситуације, Управа за управљање ризиком дописом 09.5 број 500/22 од 29. априла 2022. године сагласила са дописом Одељења за људске ресурсе у ПУ у Нишу под 08.22 број М-5 и 66 од 12. априла 2022. године да се „АА упути на обуку за оперативни ниво руковођења који је навео у свом захтеву“. Такође, даљом анализом навода из изјашњења утврђено је да подносилац притужбе није похађао наведену обуку јер од Кабинета министра није прибављена сагласност за похађање обуке за ниво руковођења, која је била неопходна у складу са депешом министра 01 број: 9044/20 од 23. децембра 2020. године.

Даље Повереник констатује да је у изјашњењу наведено да је процедура која је била прописана депешом министра од 23. децембра године, измењена депешом Сектора за људске ресурсе број: 151-95613/2023 од 7. априла 2023. године, и да се у складу са наведеним изменама пријава за похађање обуке за ниво руковођења у Министарству унутрашњих послова подноси Одељењу за развој запослених и организације, односно одељењу, одсеку или групи за људске ресурсе у подручним полицијским управама, која врши оцену испуњености услови из члана 7. став 1. тачка 1-4. Уредбе о каријерном развоју полицијских службеника, а затим се пријава прослеђује Центру за полицијску обуку ради реализације обуке за ниво руковођења. Такође, наведено је да су пријаве које су поднете пре доношења ове депеше, а које нису имале сагласност Кабинета министра, прослеђене надлежним организационим јединица ради поновне провере испуњености услова, имајући у виду да је у међувремену наступио нови циклус оцењивања, или је могло доћи до нових околности (пензија, престанак радног односа и сл.) како би подносиоци тих пријава били уписани на обуку за ниво руковођења. С тим у вези, појашњено је да је Одељење за развој запослених и организације 13. марта 2023. године запримило пријаве за похађање стручне обуке за оперативни и средњи ниво руковођења у Министарству унутрашњих послова од Центра за полицијску обуку за АА, да је увидом у кадровску евиденцију Министарства утврђено да он испуњава услове из члана 7. став 1. тач. 1-4. ове уредбе, за упућивање на стручну обуку за оперативни ниво руковођења и да је о испуњености услова за похађање обуке у вези наведених пријава Одељење обавестило Центар за полицијску обуку које реализује наведену обуку.

Имајући у виду да је успешно завршена стручна обука и успешно положен стручни испит за одговарајући ниво руковођења у складу са чланом 7. став 1. тачка 5. Уредбе о каријерном развоју полицијских службеника један од услова за вертикално напредовање, а да се у изјашњењу наводи да подносиоцу притужбе није омогућено да приступи полагању стручног испита за оперативни ниво руковођења јер није прочитао „све лекције“ предвиђене наведеном обуком, односно да ће му „у складу са расположивим наставним и техничким капацитетима Центра за полицијску обуку, бити одређен термин полагања тог испита када прочита све предвиђене лекције“, може се констатовати да из свега наведеног произлази да разлози због којих подносилац притужбе још увек није приступио похађању обуке и полагању стручног испита за оперативни ниво руковођења нису у узрочно-последичној вези ни са једним његовим личним својством. Такође, с обзиром да је притужба поднета и против начелника ЕЕ, Повереник констатује да је он у изјашњењу навео да нема надлежност да подносиоца притужбе упућује на обуке које се тичу напредовања јер није његов првопретпостављени, „а да је једном приликом имао увид у његов захтев за похађање обуке који је он упутио својим првопретпостављенима и да је дао позитивно мишљење“.

Поводом навода да подносиоцу притужбе није омогућено да похађа стручну обуку и полаже стручни испит за ниво руковођења који је прописан интерним конкурсом од 15. јула 2022. године, док је „по његовим сазнањима ЂЂ омогућено да после пола године рада у Министарству положи основни и средњи ниво руковођења у истом дану, свега пар дана пре расписивања интерног конкурса за радно место заменим начелника Одељења у Сектору за ванредне ситуације, те да све наведено упућује на закључак да се у конкретном случају ради о намештању конкурса за њега јер нико други у НУС-у није могао да испуни услове конкурса – тражени ниво руковођења“, може се констатовати да је очигледно да се у конкретном случају не ради о повредама Закона о забрани дискриминације, већ о евентуалним повредама других права за које овај орган није надлежан.

Даље, подносилац је у притужбе навео да актом дискриминације сматра и то што му је од маја 2022. године обустављена исплата вредносних бонова који су му били исплаћивани на основу Одлуке о категоријама корисника којима се издају вредносни бонови и другим питањима од значаја за издавање, односно коришћење вредносних бонова (у даљем тексту: Одлука). Наиме, појаснио је да су му вредносни бонови били исплаћивани од 16. јуна 2021. године до почетка маја 2022. године и да му се не исплаћују „од када расподелу врши инспектор ЉЉ, који му је рекао да је добио информацију да за подносиоца притужбе убудуће нема бонова“, као и да „му је познато да бонове не добија на основу одлуке начелника Одељења за НУС и начелника управе јер не иде на терен због операције кичме због које је привремено спречен да обавља теренски рад“. С тим у вези, навео је да сматра да је у конкретном случају дискриминисан на основу свог здравственог стања.

У изјашњењу Министарства и начелника ЕЕ, између осталог, наведено је да је Одлуком предвиђено да се вредносни бонови додељују полицијским службеницима Одељења за НУС због теренског ангажовања и ризика који њихов позив носи и да „иако због здравствених ограничења подносилац притужбе у том тренутку није излазио на терен, одлучено је да се и њему доделе вредносни бонови јер се очекивало, како је и он сам најављивао, да ће се крајем 2021. године вратити у специјалистички тим и почети да излази на терен и врши уклањање и уништавање НУС“. Даље је наведено да је у априлу 2022. године дошло до организационих промена и да је Одељење за неексплодирана убојна срества систематизовано у Управи за управљање ризиком и цивилну заштиту у Сектору за ванредне ситуације, као и да је одлучено да само они припадници који се ангажују на терену добијају вредносне бонове. С тим у вези наведено је да с обзиром да је подносиоцу притужбе у марту 2022. године продужено ограничење радне способности, он од маја месеца 2022. године престаје да добија вредносне бонове, „као и две раднице распоређене у Одељењу за НУС које не излазе на терен и не учествују и акцијама уклањања и уништавања НУС“. Такође, у изјашњењу начелника Одељења за НУС је истакнуто да он „ни на који начин није покушао да претњом примора подносиоца притужбе да се врати на посао јер он није његов првопретпостављени и да нема те ингеренције да га отпусти, принудно премести или пошаље на циљани лекарски преглед како је он то навео у притужби“.

Приликом анализе навода притужбе и изјашњења у вези са расподелом вредносних бонова, узети су у обзир релеватни правни прописи којима је ова материја регулисана, као и достављени докази. С тим у вези, Повереник најпре констатује да је исплата вредносних бонова вршена на основу Одлука министра о категоријама корисника којима се издају вредносни бонови и другим питањима од значаја за издавање, односно коришћење вредносних бонова од 26. маја и 27. децембра 2021. године, као и да су наведене одлуке, између осталог, донете на основу Правилника о обезбеђивању исхране и смештаја у Министарству. Даље, одредбама члана 4. став 1. наведеног правилника, између осталог, прописано је да се полицијском службенику и по потреби другом запосленом, када је то у функцији стварања услова за вршење полицијских послова, обезбеђује исхрана, без накнаде, у складу са могућностима у ванредном ангажовању, приправности јединица и прековременом раду, док је одредбама члана 11. став 1. овог правилника прописано да се посебан вид пружања услуге исхране без накнаде врши расподелом вредносних бонова. Такође, имајући у виду да су вредносни бонови намењени за услугу исхране без накнаде полицијских службеника, неопходно је имати у виду одредбе члана 193. Закона о полицији којима је прописано да полицијском службенику коме су исхрана и смештај у функцији стицања и одржавања потребног нивоа психолошке и физичке спремности и обучености за успешно извршење послова и задатака, односно прописаних стандарда, критеријума и мерила за припадност одређеној јединици, услуга исхране се по месту рада обезбеђује без накнаде, а начин обезбеђивања прописује министар.

Даље, имајући у виду околности конкретног случаја, Повереник констатује да је анализом достављених доказа утврђено да је у извештају о ванредном лекарском прегледу подносиоца притужбе од 2. децембра 2020. године, надлежни орган констатовао да је подносилац притужбе здравствено ограничено способан за рад на радном месту инспектор за оперативне послове НУС-а, у статусу ПД, односно да постоје патолошка стања која представљају контраиндикацију за рад повезан са дужим стајањем и ходањем, за средње тешка и тешка физичка оптерећења, рад у принудном положају тела и рад на терену. Такође, увидом у извештај о извршеном ванредном лекарском прегледу запосленог у Министарству унутрашњих послова од 4. марта 2022. године, утврђено је да је надлежни орган констатовао да је подносилац притужбе здравствено ограничено способан за рад на радном месту: инспектор за оперативне послове НУС-а, у статусу ПД, односно да постоје патолошка стања која представљају контраиндикацију за рад повезан са дужим стајањем и ходањем, дизањем терета, у нарочито неповољним (микро)климатским условима: хладноћа, влага, нагле температурне осцилације већег распона. Имајући у виду да је расподела вредносних бонова подносиоцу притужбе вршена од 16. априла 2021. године до маја 2022. године, на основу достављених доказа је неспорно да је подносилац притужбе био здравствено ограничено способан за рад како у периоду када су му се вредносни бонови исплаћивали, тако и у тренутку када му је њихова исплата обустављена. Даље, с обзиром да је за акт дискриминације неопходно да се лице налази у неоправдано неповољнијем положају у односу на друго лице/лица искључиво због свог личног својства, да из навода изјашњења произлази да исплата вредносних бонова због неизласка на терен није обустављена само подносиоцу притужбе већ и двема колегиницама које не обављају теренске послове, да је неспорно да у тренутку обуставе исплате вредносних бонова подносилац притужбе није обављао теренске послове, а да надлежна лекарска комисија у свом налазу од 4. марта 2022. године није констатовала да код подносиоца притужбе постоје здравствена ограничења која представљају контраиндикацију за рад на терену, може се констатовати да разлози због којих је подносиоцу притужбе обустављена исплата вредносних бонова у мају 2022. године нису у узрочно-последичној вези са његовим здравственим стањем као личним својством. Утврђивање евентуалних неправилности приликом расподеле вредносних бонова није у надлежности овог државног органа.

Такође, поводом навода да је подносилац притужбе дискриминисан због свог здравственог стања у поступку расподеле новонабављених црних униформи из донације „Миле Драгић“ јер једино њему није послата униформа, а да униформа из донације поклоњена „чак и помоћнику начелника управе, који за месец дана одлази у пензију“, у изјашњењу Министарства и начелника, између осталог, наведено је да наведену униформу немају сви чланови специјалистичког тима за заштиту од НУС иако се ангажују на терену јер тренутно нема одговарајућих величина. Даље је наведено да се униформе набављају за потребе специјалистичких тимова за заштиту од НУС и да су намењене за коришћење када се послови заштите од НУС обављају на терену, односно за обављање радних задатака изван канцеларија, као и да ће подносилац притужбе радне униформе задужити као и остали када почне да обавља теренске задатке.

С обзиром да из достављених доказа произлази да је подносилац притужбе 19. јануара 2023. године добио радне униформе из донације, а да је након тога решењем надлежне лекарске комисије од 24. марта 2023. године проглашен потпуно здравствено способним за обављање послова на радном месту инспектор за оперативне послове НУС-а, односно да је униформу добио пре престанка здравствених ограничења за обављање послова уклањања и уништавања од НУС, очигледно је да разлози због којих му униформа првобитно није достављена нису у вези са његовим здравственим стањем.

МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби АА против Министарства унутрашњих послова и начелника ЕЕ није дошло до повредило одредаба Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, бр 22/09 и 52/21), члан 2. став 1. тачка 1.

[2] Закон о полицији „Службени гласник РС”, бр.6/16, 24/18 и 87/18

[3] „Службени гласник РС”, бр . 42/17, 56/18, 34/19, 11/20, 24/21 и 49/22

[4] „Службени гласник РС”, бр . 2/18, 91/18, 69/19, 84/20 и 113/20 члан 2. став 1.

[5] „Службени гласник РС”, бр ој 27/2021

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

516-22 Није утврђена дискриминација због здравственог стања и чланства у синдикалној организацији