бр. 021-01-512/2022-02 датум: 8.09.2022.године
РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ЗА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ
Проф. др Сања Радојевић Шкодрић, в.д. директорке
11000 Београд
Јована Мариновића бр.2
Предмет: Иницијатива за измену и допуну Правилника о листи лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања
Поштована госпођо Радојевић Шкодрић,
Полазећи од надлежности Повереника за заштиту равноправности, прописане чланом 33. став 7. Закона о забрани дискриминације, Републичком фонду за здравствено осигурање упућујемо иницијативу да размотри измене и допуне одредаба Правилника о листи лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања[1] у циљу стављања одређеног броја контрацептивних средстава на одговарајуће листе, односно на терет обавезног здравственог осигурања.
Повереник за заштиту равноправности, у својим редовним и посебним извештајима, и кроз друге релевантне активности, већ годинама указује на чињеницу да је сексуално и репродуктивно здравље, што, између осталог подразумева и обезбеђивање услуга планирања породице, одржавања трудноће и других услуга здравствене заштите, од кључне важности за читаво друштво, а сигурне трудноће и порођаји зависе од функционалних здравствених система и доступности здравствених и других релевантних услуга. Посебно, када су у питању млађе генерације, велики значај имају програми у вези са раним развојем деце и младих, сексуално образовање и доступност средстава за одржавање сексуалног здравља, у складу са потребама, на читавој територији Републике.
Повереник наглашава да су право на сексуално и репродуктивно здравље темељна људска права. До њихових кршења често долази због укорењених друштвених ставова који се односе на женску сексуалност и последица су патријархалног концепта женске улоге у породици. Томе се може додати сиромаштво као сложени друштвени феномен који има непосредни утицај на (не)једнакост грађана и грађанки, и који узрокује и проблеме попут ограниченог приступа услугама здравствене заштите.
Уколико се ближе анализирају резултати последњег истраживања Повереника за заштиту равноправности „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији[2] (2019), испитаници сматрају да су сиромашни најдискриминисанији, поред других рањивих група (особе са инвалидитетом, припадници ромске националне мањине и други). Свако друго специфично сиромаштво (а у последње време се доста говори и о, између осталог, менструалном сиромаштву, које може бити узрок евентуалних дискриминаторних појава), и директно и индиректно је у вези са предметом ове иницијативе.
Повереник подсећа и да Стратегија јавног здравља у Републици Србији за период од 2018 -2026. године подржава унапређење здравља, спречавање болести и продужење квалитетног живота становништва, а у њој је предвиђена, као специфичан циљ, између осталог, и примена и праћење Националног програма очувања и унапређења сексуалног и репродуктивног здравља грађана Републике Србије (у даљем тексту: Национални програм), усвојеног 2017. године.
Управо је у Националном програму, у тачки 3.2. истакнуто, између осталог, да мали број младих у Републици Србији користи ефикасну контрацепцију. Чак и када на почетку сексуалне активности користе кондом, највећи број адолесцената наставља са традиционалним и недовољно ефикасним методом прекинутог сношаја (coitus interruptus), што их разликује од младих из западноевропских земаља који се најчешће одлучују за контрацептивну пилулу. Стид да набаве контрацепцију, страх од одласка код лекара и бојазан да ће околина сазнати да су сексуално активни су, поред недовољног знања и предрасуда о контрацепцији, главни разлози таквог стања. Томе ћемо додати и податак да се стопа адолесцентних трудноћа током једне календарске године у Републици Србији процењује на 50 на 1.000 девојака, као и да су адолесценти, услед биолошке вулнерабилности и психосоцијалних карактеристика, склони настанку полно преносивих инфекција (у даљем тексту: ППИ). Стога је управо једна од препорука да се потенцијалним корисницима обезбеде ефикасне услуге контрацепције са највећим могућим избором прихватљивих и приступачних контрацептивних метода и средстава заснованих на поузданим подацима, тако да могу да доносе одлуке засноване на поузданим информацијама.
У вези са покретањем ове иницијативе Поверенику за заштиту равноправности обратила се и организација цивилног друштва Аутономни женски центар (у даљем тексту: АЖЦ), са предлогом да се упути иницијатива Републичком фонду за здравствено осигурање у вези са унапређењем финансирања контрацептивних средстава у циљу њихове веће доступности.
Наиме, АЖЦ је у свом допису навео да је спровео две анализе јавних политика о сексуалном и репродуктивном здрављу и правима са закључком да модерна контрацептивна средства у Србији нису лако доступна, као и да постоје озбиљни проблеми у вези са њиховом употребом, између осталог и у вези са остваривањем здравља и права када су у питању Ромкиње и жене из сиромашних и маргинализованих друштвених група. АЖЦ је, такође, истакао да постоји само једно контрацептивно средство које се издаје на рецепт уз минималну партиципацију, што је стање које погађа све сиромашне жене и жене из депривираних друштвених група, а врло вероватно и младе, због њихове зависности од родитељског финансирања. Шта више, два средства за хитну контрацепцију (која се примењује у одређеним роковима након назаштићеног односа, ради спречавања нежељене трудноће) издају се без рецепта, а плаћају се у пуном износу. Томе додајемо да такав избор средстава никако не може бити одговарајући за све жене и девојчице, с обзиром на индивидуалне медицинске потребе, сходно биолошким разликама, те и ту чињеницу треба узети у обзир.
На основу стратешких опредељења Републике Србије, релевантних ратификованих стандарда и постојећих антидискриминаторних прописа, а имајући у виду и изражену забринутост CEDAW комитета због ниског степена употребе контрацептивних средстава, као и недостатак знања о савременим методама контрацепције код младих девојака и адолесцената[3] (пар.37 (а)), Повереник за заштиту равноправности, у складу са својим надлежностима, упућује Републичком фонду за здравствено осигурање ову иницијативу, како бисте размотрили да се на терет средстава обавезног здравственог осигурања прописују и издају и одговарајућа контрацептивна средства ради њихове веће доступности, узимајући у обзир специфичности као што су различита старосна доба, здравствена стања и сл.
[1] „Службени гласник РС“, бр. 40/22
[2] https://ravnopravnost.gov.rs/izv%d0%b5st%d0%b0%d1%98-%d0%be-istr%d0%b0ziv%d0%b0nju-%d1%98%d0%b0vn%d0%beg-mnj%d0%b5nj%d0%b0-%d0%bedn%d0%bes-gr%d0%b0d%d0%b0n%d0%b0-i-gr%d0%b0d%d0%b0nki-pr%d0%b5m%d0%b0-diskrimin%d0%b0ci-cir/
[3] https://www.womenngo.org.rs/images/CEDAW/CEDAW_zakljucna_zapazanja.pdf
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
418-22 Иницијатива за измену и допуну Правилника о листи лекова 
