бр. 110-00-4/2026-02       датум: 21.5.2026. године

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

Ивица Дачић, министар

 11000 Београд

Булевар Михајла Пупина 2а

ПРЕДМЕТ: Иницијатива за унапређење прописа који се односи на издавања личне карте за лице које тражи азил, лице којем је одобрен азил или привремена заштита у Републици Србији

Поштовани господине Дачићу,

Поверенику за заштиту равноправности дописом се обратило удружење Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила из Београда наводећи да је Министарству унутрашњих послова, председнику Владе, као и Високом комесаријату за избеглице Уједињених нација – УНХЦР, упутило иницијативу за доношење Правилника о изгледу образаца и поступку издавања личне карте за лице које тражи азил, лице којем је одобрен азил или привремена заштита у Републици Србији. У допису удружења достављен је и предлог текста Нацрта правилника.

У допису је између осталог наведено да је иницијатива поднета, имајући у виду да од формирања азилног система у Републици Србији и усвајања азилних прописа у 2007. години до данас, лица која траже азил, лица којима је одобрен азил (у обиму супсидијарне заштите или уточишта), као и лица којима је одобрена привремена заштита у Србији,  користе папирне личне карте које издаје Канцеларија за азил на пластифицираном картонском обрасцу, од 2018. године у складу са Правилником o садржини и изгледу обрасца захтева за азил и садржини и изгледу образаца које се издају тражиоцу азила и лицу којем је одобрен азил и привремена заштита („Службени гласник РС“, број 42/18). Даље, наведено је да је иницијатива поднета имајући у виду и то да је изглед садашњих личних карата лица која траже азил, која су добила азил или привремену заштиту у Републици Србији неусаглашен са изгледом биометријских индентификационих исправа странаца са привременим или сталним настањењем у Републици Србији, као и са изгледом биометријске личне карте држављана Републике Србије, што доводи до потешкоћа у свакодневном животу ових лица, посебно  приликом доказивања идентитета и правног статуса у Републици Србији, као и приликом остваривања права и услуга с обзиром да су им издате личне карте на застарелом картонском обрасцу са подацима унетим руком и овереним печатом. У допису удружења је указано да је посебно употреба ових личних карата проблематична код отварања рачуна у банкама, ступања у радни однос, остваривања различитих комерцијалних услуга, закључивања различитих уговора, изнајмљивања станова, остваривања социјалне помоћи, здравствене заштите, права на образовање, услугу превоза и др.

Као што Вам је познато Повереник за заштиту равноправности у оквиру надлежности прописаних Законом о забрани дискриминације^[1] прати спровођење закона и других прописа и иницира доношење или измену прописа у циљу унапређења равноправности и заштите од дискриминације. Имајући у виду наведено, користимо прилику да укажемо да различита истраживања указују да су избеглице, интерно расељена лица, мигранти и тражиоци азила једна од најугроженијих група у свим областима друштвеног живота. Када су у питању ове групе људи треба имати у виду да за разлику од других странаца, они беже од оружаних сукоба, прогона или других облика насиља, што њихов положај чини додатно тежим. Многи од њих с обзиром на околности приликом напуштања земље порекла са собом немају валидне документе или су им документа истекла. Неретко могу бити изложени радној експлоатацији, различитим облицима дискриминације, узнемиравајућем или понижавајућем поступању, насиљу, па и трговини људима. Поред тога, ова лица често не могу формално да докажу своје претходно радно искуство и степен образовања. Не треба заборавити ни евентуално постојање језичке и културне баријере јер већином не говоре српски језик, што додатно компликује њихов положај. Иако према различитим истраживањима не постоји велика заинтересованост избеглица и миграната да регулишу свој статус и живот наставе у Србији, потребно је омогућити им правну помоћ и подршку за свакодневно функционисање.

Из праксе Повереника може се закључити да због изгледа и квалитета докумената који се тренутно издају, у свакодневном животу ова лица се сусрећу са различитим препрекама. Једна од препрека је била и та што један број службеника запослених у банкама није препознавао ова документа као валидна. Додатно чињеницу доказивања идентитета отежава и то што докуменити који се издају нису биометријски и дигитално читљиви што додатно отежава положај ових лица.

Имајући у виду овакво стање ствари Повереник је у претходном периоду упутио препоруку мера за остваривање равноправности^[2] свим банкама којом је препоручено да избеглицама, лицима са одобреном супсидијарном заштитом и тражиоцима азила омогуће приступ банкарским производима и услугама (као што је отварање и коришћење основног платног рачуна) без дискриминације по било ком стварном или претпостављеном личном својству, узимајући у обзир у складу са прописима, специфичност избегличког статуса у погледу боравка, права на рад, изгледа личне карте и докумената који се издају у поступку азила, те да о предузетом банке обавесте Повереника.

Похвално је што су банке предузеле мере и активности у складу са датом препоруком мера Повереника, након које више нисмо добијали притужбе по овом основу. Треба имати у виду да је приступ банкарским услугама важан корак за остваривање и свих других права избеглица због чега је било јако важно да сви службеници запослени у филијалама банака буду упознати са њиховим личним документима, правима и статусом, а и да се по потреби могу консултовати са УНХЦР-ом, МУП-ом, Удружењем банака као и са другим релевантним органима. На округлом столу који је одржан након упућених препорука а који се односио на финансијску инклузију избеглица најављен је наставак активности УНХЦР-а и Удружења банака Србије, Министарства унутрашњих послова, Комесаријата за избеглице, као и Повереника, а које се тичу личних докумената, права и статуса избеглица.

С тим у вези у Редовном годишњем извештају о стању у области остваривања равноправности за 2025. годину који је предат у марту 2026. године Народној скупштини, Повереник је дао и општу препоруку мера да је потребно унапредити софтвер у циљу издавања биометријских докумената за ову групу људи. Министарство унутрашњих послова је у својим активностима навело да је већ предузело адекватне кораке у циљу издавања докумената којима ће се решити претходно наведени проблеми, односно да је предузело мере на унапређењу софтвера за издавање ових докумената.

Имајући у виду све наведено, Повереник подржава иницијативу за доношење правилника којим ће се унапредити изглед и поступак издавања докумената за тражиоце азила, лица којима је одобрен азил и лица под привременом заштитом. Усклађивање ових докумената са биометријским исправама допринело би, поред лакшег остваривања права и услуга и већој правној сигурности, ефикаснијем раду институција и смањењу могућности злоупотреба, што је од значаја како за носиоце права, тако и за све оне пружаоце права и услуга.

Молимо вас да нас обавестите о предузетом.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 33. став 1. тачка 7, а у вези тачке 5.

[2] Више на: https://ravnopravnost.gov.rs/578-24-preporuka-mera-bankama-povodom-pristupa-finansijskim-uslugama-izbeglicama-i-traziocima-azila/

ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић

408-26 Иницијатива за унапређење прописа који се односи на издавања личне карте за лице које тражи азил, лице којем је одобрен азил или привремена заштита у Републици Србији