384-25 Дискриминација у поступку пред органима јавне власти на основу родног идентитета

31. мар 2026.

бр. 07-00-384/2025-02  датум: 31. 3. 2026.

 

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето поводом притужбе A.A. против Министарства унутрашњих послова, Полицијска управа у Новом Саду, због дискриминације на основу родног идентитета. У притужби је наведено да је више месеци био изложен дискриминаторном поступању у поступку промене матичног броја и личне карте након прилагођавања пола, да му је тражена медицинска документација, да полицијски службеници нису знали процедуру издавања нових личних докумената, као и да се о његовим личним питањима (пол и промена пола) говорило јавно у шалтер сали пред другим грађанима. Даље је у притужби наведено да је од подноситеља притужбе више пута тражено да сам добавља документа из матичне службе која је већ достављао полицијској управи због чега је поступак издавања личних докумената трајао непотребно дуго (више месеци), као и да је због дужине трајања поступка био доведен у ситуацију да нема лична документа која одговарају његовом родном идентитету. У изјашњењу ПУ Нови Сад наведено је да је А. А. 22. новембра 2024. године поднео захтев за промену матичног броја и достави решење матичне службе о промени ознаке пола; да је обавештен да треба да допуни документацију што он није урадио и да је 8. јануара 2025. године на записник дао изјаву да је поднео захтев за промену матичног броја и том приликом доставио решење матичне службе о промени имена, као и да је накнадно доставио уверење Градске управе о решењима о промени имена и ознаке пола. Даље је наведено да је решење о пасивизацији матичног броја и додели новог матичног броја донето 24. јануара 2025. године, као и да је А. А. тада упознат да је потребно да поднесе захтев за издавање нове личне карте. У изјашњењу ПУ још је наведено да је А. А. поднео захтев за издавање личне карте 7. јула 2025. године и да му је уручена лична карта 9. јула 2025. године. Даље је наведено да је утврђено да је полицијски службеник погрешио што је тражио да се достави уверење матичне службе и што је оригинал решења матичне службе оставио у списима предмета, због чега је службенику изречена усмена опомена. Повереник је утврдио да је поступак доделе новог матичног броја грађана трајао од 22. новембра 2024. године до 24. јануара 2025. године и да је у том периоду ПУ у Новом Саду приложено: 1) решење о промени ознаке пола које је А. А. доставио уз захтев за промену матичног броја 22. новембра 2024. године; 2) решење о промени имена које је матична служба по службеној дужности доставила 25. новембра 2024. године и А. А. 8. јануара 2025. године при давању изјаве на записник, и 3) уверење матичне службе о донетим решењима које је А. А. накнадно доставио. Даље је утврђено да се ПУ није изјаснила на наводе притужбе који се односе на период од промене матичног броја (јануар 2025. године) до издавања личне карте (јул 2025. године), да је А. А. имао заказане термине за издавање личне карте у фебруару, као и на наводе да су запослени у ПУ тражили медицинску документацију о прилагођавању пола, на ходнику пред другим грађанима расправљали о правима подноситеља притужбе, као и да ПУ није доставила доказе да је документација коју је А. А. поднео уз захтев за промену матичног броја непотпуна. Повереник је даље утврдио да је у складу са важећим прописима полицијска управа овлашћена да по службеној дужности, увидом у службене евиденције, ради утврђивања чињенице које су потребне за издавање личне карте, прибави податке и из матичних књига, као и да је А. А. пропуштањем полицијских службеника да поступају у складу са прописима стављен у неповољнији положај на основу родног идентитета. Полицијска управа у Новом Саду није доставила доказе којима је оповргла наводе притужбе да је А. А. изложен понижавајућем и узнемиравајућем окружењу на основу родног идентитета у поступцима промене матичног броја и личне карте. Поступци запослених у ПУ Нови Сад изазвали су узнемирење код подносиоца притужбе, поготово околност да је више пута од њега тражено да доставља документацију коју је већ доставио полицијским службеницима и да поново објашњава службеницима у матичној служби Градске управе због чега му поново требају иста документа. Наиме, у вишемесечном поступку израде личних докумената А. А. је доведен у неповољнији положај у односу на друге грађене јер је био изложен увредљивом и понижавајућем окружењу, као и безбедносном ризику и и ризику у остваривању права јер се његов родни идентитет разликује од податак и фотографија у документима. На основу наведеног, а применом правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник је дао мишљење да је поступањем запослених у ПУ у Новом Саду према А. А. у поступцима промене матичног броја и личне карте, ПУ у Новом Саду створила деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење за њега на основу родног идентитета, чиме је  повредила одредбе члана 12. у вези члана 20. Закона о забрани дискриминације. ПУ у Новом Саду дата је препорука да упути писано извињење А. А. због оваквог поступања запослених у ПУ у Новом Саду, као и да спроведе обуку запослених у ПУ у Новом Саду који раде на издавању личних докумената како би се боље упознали са процедуром и важности правилног поступања када је реч о правној транзицији трансродних особа, као и да се убудуће у свом раду придржава прописа о забрани дискриминације.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио А. А. против Министарства унутрашњих послова, Полицијска управа у Новом Саду, због дискриминације на основу родног идентитета.
    • У притужби и допуни притужбе је, између осталог, наведено:
  • да је трансродни мушкарац који је 3. августа 2024. године стекао законско право на промену имена и ознаке пола у личним документима и да је Клинички центар Србије 20. августа 2024. године упутио захтев матичној служби Градске управе за извршење промене података;
  • да је у наредним месецима био изложен системском одуговлачењу, бирократској опструкцији и дискриминаторном поступању у поступку пред органом власти, у конкретном случају Министарства унутрашњих послова, Полицијске управе у Новом Саду у поступцима доделе новог ЈМБГ броја и израде личних докумената;
  • да су службеници у Министарству унутрашњих послова на адреси Булевар ослобођења 143 у Новом Саду, 22. новембра 2024. године, тражили лекарска уверења и медицинске извештаје (упитан је „Где су ти папири из болнице?“), као и да су четири полицијска службеника на шалтеру број 7 расправљали међусобно или преко телефона, а све у ходнику пред другим људима који су чекали термине, да ли он има право да тражи промену докумената и као трансродна особа и у том конкретном тренутку, као и да је у једном тренутку упитан да ли је стварно променио пол;
  • да му је након тога дато непотпуно упутство где треба да иде, односно да му је речено само да иде на други спрат, а не и на другу адресу (зграда МУП-а у Булевару краља Петра);
  • да је у просторијама МУП-а у Булевару краља Петра био више пута (5, 6. и 12. децембра 2024. године) и да службеници на шалтерима 1, 3 и 4, нису знали процедуру, одбијали су да преузму решење од матичне службе и „додатно наметали бирократске обавезе“ које нису у складу са законом;
  • да је крајем децембра 2024. године добио позив да у року од 15 дана дође у МУП и да му је тада речено да му фале решење о промени имена, о промени пола и извод из МКР са свим променама упркос томе што је на решењу од Матичне службе који је предао, по речима запослене у Матичној служби, постојали сви подаци о промени ознаке пола и промени имена;
  • да је више пута поново одлазио у Матичну службу по документа која су му тражили у МУП-у, као и да је у Матичној служби добијао одговор да му тражени документи нису потребни;
  • да је укупно 12 пута ишао у МУП и да се девети пут пожалио како након „безброј долазака“ није решио проблем, те се тада полицијска службеница предложила да позове матичну службу и обратити им се по службеној дужности, како би он следећи пут кад оде тамо добије и то „уверење које му је фалило“;
  • да је службеница у МУП-у у Краља Петра током последњег заказаног термина 27. фебруара 2025. године за израду личне карте тражила да донесе додатно оригинална решења о промени имена као и о промени пола иако је ту документацију већ предао МУП-у;
  • да му је тражено да плати две таксе (општа такса и такса за издавање личне карте) за које му је после седам дана речено да није требао да плати, као и да није пракса да се погрешно уплаћене таксе враћају;
  • да су у разним моментима службеници МУП-а користили у разговору са њим погрешну родну ознаку;
  • да је због поступања МУП-а био осам месеци без важеће личне карте због чега није могао да поднесе захтев за здравствену књижицу и обезбеди приступ здравственој заштити; да му је била обустављена исплата породичне пензије; да је имао проблеме у административним пословима где је требало да личном картом доказује идентитет;
  • да захтева да се спроведе информисање полицијских службеника и матичне службе о забрани дискриминације и процедурама везаним за промену ознаке пола и имена, као и писано извињење од службеника МУП-а;
  • да се службеници који су до подношења притужбе учествовали у процесу личних докумената буду упућени у процедуру и „да се забрани бесправно тражење оригиналних решења за сваку особу која ради у МУП-у посебно“, као што се то десило 21. фебруара 2025. године у 17:15 у канцеларији 12 (инсистирање на оригиналним решењима како би се службеница уверила „да су му са разлогом промењени ознака пола, име и матични број“ док му се захтев за издавање истих решења у матичној служби одбија);
  • да је након што је добио контакт мајорке за везу са ЛГБТ заједницом из Новог Сада, успео да оствари своја права на документа, након 11 месеци. Наиме, након што је уз помоћ организације цивилног друштва дошао до контакта мајорке за везу са ЛГБТ заједницом у Новом Саду, добио је позив из МУП-а да му је заказан термин за израду личне карте, као и да је додатну конфузију изазвала и ситуација са уплатницом за таксу за израду личне карте јер је полицијска службеница прво тврдила да уплатница не постоји, иако је уплату извршио и предао доказе у новембру. Накнадним проверама у систему је потврђено да је уплата евидентирана;
  • да му и даље није јасно каква је законска процедура и која документа су потребна за остваривање права на промену имена и докумената.
    • У прилогу су достављена следећа документа: 1) потврда о промени пола; 2) решење о промени имена; 3) захтев за доношење решења о промени личног имена; 4) решење о промени података у матичној књизи рођених о промени ознаке пола; 5) уверење о промени имена; 6) решење о пасивизирању јединственог матичног броја грађана; 7) фотографије више уплатница.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење Министарства унутрашњих послова Полицијска управа у Новом Саду.
    • У изјашњењу МУП Дирекција полиције Подручна полицијска управа у Новом Саду је наведено:
  • да је поводом навода из притужбе спроведен поступак провере надлежног руководиоца Одељења за управне послове Полицијске управе у Новом Саду;
  • да је утврђено да је 22. новембра 2024. године А. А. поднео Полицијској управи у Новом Саду захтев за промену јединственог матичног броја грађана због промене пола и да је уз захтев приложио решење Одсека за управни поступак и бирачки списак, Сектора за лична стања грађана, Градске управе за опште послове града Новог Сада број xxx од 11. септембра 2024. године, којим се мења податак о полу лица за … са „женски“ на „мушки“, као и налог за уплату таксе (општа такса на поднесак од 400 динара). Полицијски службеник који је поступао по наведеном захтеву је путем телефона позвао А. А. и „том приликом га обавестио о документацији коју је потребно да достави ради даљег поступања по захтеву“;
  • да А. А. није доставио тражену документацију и да је „поново позван путем телефона на који се именовани није одазвао“. Због наведеног му је послат позив број … од 25. децембра 2024. године „путем поштанског оператера на адресу пријављеног пребивалишта у Новом Саду“;
  • да је 8. јануара 2025. године од А. А. узета изјава на записник у којој је, између осталог изјавио да је поднео захтев за промену матичног броја због извршене промене пола и приложио је решење Одсека за управни поступак и бирачки списак, Сектора за лична стања грађана, Градске управе за опште послове Града Новог Сада број zzz од 15. новембра 2024. године о промени личног имена;
  • да је А. А. накнадно доставио ПУ у Новом Саду и уверење Градске управе за опште послове Новог Сада број … од 22. јануара 2025. године;
  • да је Полицијска управа у Новом Саду 24. јануара 2025. године донела решење број 205-6/1 којим се пасивизира јединствени матични број А. А. и истовремено је одређен нов матични број због промене пола, као и да је наведено решење достављено А. А. 27. јануара 2025. године и прослеђено и матичној служби Нови Сад на даљу надлежност;
  • да је А. А. упознат да је потребно да након што матична служба спроведе промену ЈМБГ-а у својим евиденцијама, поднесе захтев ПУ Нови Сад за издавање нове личе карте;
  • да је провером кроз службене евиденције МУП-а утврђено да је А. А. поднео захтев за издавање личне карте 7. јула 2025. године у ПУ Нови Сад и да му је уручена лична карта 9. јула 2025. године;
  • да Одељење за управне послове ПУ у Новом Саду није било у могућности да се изјасни на наводе из притужбе који се односе на поступање полицијских службеника дана 22. новембра 2024. године и 21. фебруара 2025. године, с обзиром да су полицијски службеници који су наведеног дана радили одсутни због коришћења годишњег одмора и привремене спречености за рад, као и да напомињу да се на шалтерима 3 и 4  шалтер сале ПУ Нови Сад, Булевар краља Петра I бр. 11, обављају послови пријаве пребивалишта и да на њима није било могуће решавати о захтеву А. А. за промену ЈМБГ-а и издавање личне карте;
  • да је након разматрања списа предмета утврђено да је полицијски службеник који је поступао по предмету А. А. „учинио пропуст јер је тражио да се достави уверење матичне службе и што је оригинал решење број zzz од 15. новембра 2024. године остало у списима предмета. Због наведеног пропуста, полицијском службенику изречена је усмена опомена.“

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у решење Одсека за управни поступак и бирачки списак, Сектора за лична стања грађана, Градске управе за опште послове Града Новог Сада број xxx од 11. септембра 2024. године утврђено је да је одобрена промена у матичној књизи рођених која се води за матично подручје Нови Сад, Град Нови Сад за 2001. годину, под текућим бројем … основног уписа чињенице рођења A. и то – мења се податак о полу лица за Раонић Јовану са „ЖЕНСКИ“ на „МУШКИ“.
  • Увидом у решење Одсека за управни поступак и бирачки списак, Сектора за лична стања грађана, Градске управе за опште послове Града Новог Сада број zzz од 15. новембра 2024. године утврђено је да је одобрен захтев за промену личног имена са „A.“ на „А. А.“ која ће се унети у одговарајућу рубрику матичне књиге рођених која се води за матично подручје Нови Сад, Град Нови Сад, под текућим бројем … за 2001. годину. У доставној наредби је наведено да се решење, између осталог, достави и ПУ Нови Сад.
  • Увидом у Решење Министарства унутрашњих послова, Полицијска управа у Новом Саду, Одељење за управне послове, Одсек за управне послове број … од 24. јануара 2025. године, утврђено је да је пасивизиран јединствени матични број грађана одређен … и одређен нов матични број.
  • Увидом у Уверење Градске управе за опште послове Новог Сада број …од 22. јануара 2025. године, утврђено је да се уверењем потврђује да је решењем ГУ за опште послове Нови Сад у Новом саду број zzz од 15. новембра 2024. године утврђено је да је одобрен захтев за промену личног имена и да је решењем Градске управе за опште послове Града Новог Сада број xxx од 11. септембра 2024. године промењена ознака пола.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, разматрао је наводе из притужбе и изјашњења, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.
  • Устав Републике Србије[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у одредбама члана 2. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Начело једнакости разрађено је чланом 4. овог закона у којем је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства и да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Даље је чланом 12 став 1 забрањено узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбама члана 20 је прописано да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу родне равноправности, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота и забрањено је ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол, односно род и родни идентитет или због промене пола, односно прилагођавања пола родном идентитету, као и због трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета или посебне неге детета. Истим чланом је забрањено и физичко и друго насиље, експлоатација, изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, односно род и родни идентитет, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.
  • Одредбама члана 8 Закона о јединственом матичном броју грађана[3] прописано је да ако се подаци о грађанину из I, II, III и V групе матичног броја промене у поступку предвиђеном законом, надлежни орган управе у чијој je евиденцији извршена промена дужан је да надлежном органу најкасније у року од 15 дана од настале промене достави један примерак извода из матичне књиге рођених у који су унете промене и у коме је констатовано да је промена извршена. На основу извода из матичне књиге рођених у коме су извршене промене података из става 1. овог члана, надлежни орган решењем пасивизира раније одређен матични број и одређује нови матични број. Цифре матичног броја на које се односе одредбе овог члан означавају: I група – дан рођења; II група – месец рођења; III група – година рођења; V група – комбинација пола и редног броја за лица рођена истог датума.
  • Правилник о начину одређивања и пасивизирања јединственог матичног броја грађана[4] прописује у члану 4 да ако се промене подаци о грађанину из I, II, III и V групе матичног броја промене у поступку предвиђеном законом, пасивизира се раније одређен матични број и одређује се нови матични број. Надлежни орган који води матичну књигу рођених доставља Министарству податке садржане у изводу из матичне књиге рођених са унетом променом и уз констатацију да је промена извршена, у електронском облику на Обрасцу 4, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни де. Надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова спроводи поступак и решењем пасивизира раније одређен матични број и одређује нови матични број. Након коначности решење се електронским путем, као и без одлагања и у папирном облику, доставља надлежном органу управе који води матичну књигу рођених на Обрасцу 5, који је саставни део овог правилника.
  • Одредбама Закон о личној карти[5] прописано је да се лична карта издаје на лични захтев и да се захтев подноси лично (члан 10). даље је прописано да ће службено лице, приликом пријема захтева и утврђивања идентитета подносиоца, наложити подносиоцу захтева да му стави на увид одговарајућу јавну исправу издату на основу прописаних службених евиденција, ако надлежни орган не може да, по службеној дужности – приступањем подацима у централном систему за електронску обраду и складиштење података, односно увидом у евиденције о држављанству, матичну књигу рођених, матичну књигу венчаних, матичну књигу умрлих и друге евиденције које, у складу са законом, он или друго министарство води утврди чињенице о испуњености услова за издавање личне карте (члан 14), као и да се подносиоцу захтева издаје потврда на обрасцу који пропише министар, која служи као доказ о поднетом захтеву (члан 15).
  • Правилник о личној карти[6] у члану 10 прописује да је уз захтев за издавање личне карте подносилац захтева дужан да стави на увид личну карту или другу исправу из које се може утврдити његов идентитет и да, ако надлежни орган, по службеној дужности, не може да утврди чињенице о испуњености услова за издавање личне карте, приступањем подацима у централном систему за електронску обраду и складиштење података, односно увидом у евиденцију о држављанству, матичну књигу рођених, матичну књигу венчаних, матичну књигу умрлих и друге евиденције које у складу са Законом, он или друго министарство води, од подносиоца захтева ће захтевати да му достави на увид извод из матичне књиге рођених издат у Републици Србији, односно уверење о држављанству Републике Србије, односно друге исправе којима доказује испуњеност услова за издавање личне карте.
  • Законом о матичним књигама[7] прописано је да је Регистар матичних књига јединствена база података о личном стању грађана која се води у електронском облику (члан 33 став 1), као и да Регистар матичних књига обезбеђује податке за вршење послова из надлежности државних органа, органа аутономних покрајина, локалних самоуправа и имаоца јавних овлашћења, у складу са прописом којим се уређује општи управни поступак (члан 35а став 2).
  • Одредбама члана 103 Закона о општем управном поступку[8] прописана је дужност органа да прибави податке по службеној дужности. Наиме, прописано је да је орган дужан да по службеној дужности, у складу са законом, врши увид, прибавља и обрађује податке о чињеницама о којима се води службена евиденција, а који су неопходни за одлучивање (члан 9. став (3) овог закона). Ако службену евиденцију води други орган, орган који води поступак дужан је да хитно затражи податке, а замољени орган да бесплатно уступи податке у року од 15 дана, ако није друкчије прописано. Ако се тражени подаци могу добити електронским путем, замољени орган их доставља у најкраћем року. У поступку који се покреће по захтеву странке орган може да врши увид, прибавља и обрађује личне податке о чињеницама о којима се води службена евиденција када је то неопходно за одлучивање, осим ако странка изричито изјави да ће те податке прибавити сама. Ако странка у року не поднесе личне податке неопходне за одлучивање органа, захтев за покретање поступка ће се сматрати неуредним (члан 59. став (2) овог закона).

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

  • Задатак Повереника за заштиту равноправности у конкретном случају је да утврди да ли је Министарство унутрашњих послова, Полицијска управа у Новом Саду, ставила А. А. у неповољнији положај на основу родног идентитета у току поступка за доделу новог јединственог матичног броја и поступка издавања личне карте.
  • Да би се одговорило на питање да ли је поступање Полицијске управе у Новом Саду било дискриминаторно, важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељ притужбе треба да учини вероватним да је Полицијска управа извршила акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на Полицијској управи. У притужби је наведено да је А. А. више месеци био изложен дискриминаторном поступању у поступку издавања нових личних докумената након прилагођавања пола, као и да је у Полицијској управи у Новом Саду био изложен ситуацији да му је тражена медицинска документација, да полицијски службеници нису знали процедуру издавања нових личних докумената, као и да се о његовим личним питањима (пол и промена пола) говорило јавно у шалтер сали пред другим грађанима. Даље је у притужби наведено да је од подноситеља притужбе више пута тражено да сам добавља документа из матичне службе која је већ достављао полицијској управи због чега је поступак издавања личних докумената трајао непотребно дуго, као и да је због дужине трајања поступка био доведен у ситуацију да нема лична документа која одговарају његовом родном идентитету. На овај начин подноситељ притужбе је учинио вероватним да је услед поступања Полицијске управе за Нови Сад био изложен понижавајућем окружењу.
  • Приликом разматрања да ли је подноситељ притужбе учинио вероватним акт дискриминације, Повереник за заштиту равноправности узео је у обзир и статистичке податке и резултате истраживања о положају ЛГБТ+ популације и посебно транс особа у нашем друштву. Бројна истраживања показују да су трансродне особе изложене узнемиравању и нападима како у јавном простору (на улици, у јавним установама, у превозу), тако и у свом дому, од примарне породице или партнера[9]. Резултати Истраживања о односу грађана и грађанки према дискриминацији[10] из 2024. године Повереника за заштиту равноправности, показују да када је реч о перцепцији заступљености дискриминације у односу на лична својства, 59% испитаника сматра да је дискриминација најзаступљенија у односу на сексуалну оријентацију, родни идентитет или полне карактеристике. Истраживање о потребама транс заједнице које је 2019. године спровео Гетен[11] показује да свега половина испитаника изјављује да се осећа безбедно у јавном простору, док се једна четвртина због трансродности не осећа безбедно у јавном простору, никада, ретко или повремено ни у свом дому. Половина испитаника (46%) је изјавила да се у току школовања никада нису осећали безбедно да саопште свој родни идентитет, а на радном месту већина испитаника тај део свог идентитета не дели ни са ким (36%). Даље, четири од десет испитаника (39,4%) изјављује да су имали потешкоћа у свакодневном животу због докумената који не одговарају њиховом родном идентитету, а једна четвртина (25,4%) изјављује да је због тога претрпела неку врсту дискриминације и/или насиља. У питању су непријатности које су испитаници категорисали као мале (нпр. да службеници не верују да је у питању особа са слике, „загледају, питају, коментаришу“), али је додатни проблем то што неодговарајућа документа, управо због очекивања негативних реакција, воде избегавању ситуација у којима се захтева њихово показивање („Већи проблем је донекле што ме страх од непријатности и лошег третмана због докумената наводи да избегавам ситуације где морам да их користим”), што утиче и на приступ различитим услугама, укључујући и оне из области здравствене заштите. У Водичу кроз транзицију за транс особе у Србији[12] који је 2020. године издао Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије наведено је да због неодговарајућих личних докумената, транс особе наилазе на озбиљне изазове при остваривању права из области рада и запошљавања, образовања, социјалне и здравствене заштите, породичног живота и других области. Различите активности, попут социјализације и путовања, значајно су отежане или у потпуности онемогућене све до завршетка дуготрајног, компликованог процеса промене личних докумената. Промена личних докумената условљена је медицинским интервенцијама којима не могу или не желе да се подвргну све транс особе, услед чега губе могућност да добију одговарајућа лична документа, што додатно отежава њихов свакодневни живот.
  • Сагласно свему наведеном, Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси Полицијска управа у Новом Саду. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је Полицијска управа у Новом Саду понудила пружају довољно основа за закључак да А. А. није доведен у неповољнији положај на основу родног идентитета.
  • Анализом навода притужбе, изјашњења и достављених прилога, неспорно је да је А. А. 22. новембра 2024. године поднео захтев за промену јединственог матичног броја грађана уз који је приложио решење матичне службе о промени ознаке пола, да је од А. А. у ПУ Нови Сад 8. јануара 2025. године узета изјава на записник у којој је изјавио да је поднео захтев за промену матичног броја због промене пола и да је тада приложио решење матичне службе о промени имена. Даље је као неспорно утврђено да је А. А. накнадно доставио уверење матичне службе од 22. јануара 2025. године да су донета решења о промени ознаке пола и промени имена. Неспорно је и да је ПУ Нови Сад 24. јануара 2025. године донела решење о пасивизацији матичног броја и одређивању новог матичног броја за А. А. број …, као и да је А. А. нова лична карта издата 9. јула 2025. године.
  • С обзиром на све наводе притужбе и изјашњења, неспорно је да је поступак доделе новог матичног броја грађана трајао од 22. новембра 2024. године до 24. јануара 2025. године и да је у том периоду Полицијској управи у Новом Саду приложено: 1) решење о промени ознаке пола (xxx од 11. септембра 2024. године) које је А. А. доставио уз захтев за промену матичног броја 22. новембра 2024. године; 2) решење о промени имена (zzz од 15. новембра 2024. године) које је матична служба по службеној дужности доставила 25. новембра 2024. године и А. А. 8. јануара 2025. године уз давање изјаве на записник, и 3) уверење матичне службе о донетим решењима број … од 22. јануара 2025. године које је А. А. накнадно доставио. У изјашњењу Полицијске управе за Нови Сад је наведено да је од новембра 2024. године до јануара 2025. године покушавала да ступи у контакт са A. како би допунио документацију. Међутим, у изјашњењу није објашњено која документа је требао накнадно да достави, поготово ако се има у виду да је уз захтев за промену матичног броја од 22. новембра 2024. године А. А. доставио решење матичне службе о промени пола, а да је матична служба по службеној дужности неколико дана касније доставила полицијској управи решење о промени имена.
  • Поводом навода притужбе и изјашњења које се односе на поступак издавања личне карте, утврђено је да се полицијска управа у Новом Саду није изјаснила на наводе притужбе који се односе на период од доношења решења о одређивању новог матичног броја (24. јануара 2025. године) до издавања личне карте (7. јул 2025. године) односно из изјашњења се стиче утисак да се подносилац притужбе у овом периоду није обраћао полицијској управи и да је први захтев за израду личне карте поднео 7. јула 2025. године на основу којег му је и издата лична карта. Ипак, у допуни притужбе од 2. јула 2025. године је наведено да је А. А. имао заказан термин за израду личне карте и 21. фебруара 2025. године. У изјашњењу ПУ Нови Сад наведено је да се не може изјасни о наводима притужбе који се односе на 22. новембар 2024. године и 21. фебруара 2025. године с обзиром да су службеници који су тих дана поступали, одсутни у периоду израде изјашњења због коришћења годишњег одмора односно боловања. У притужби је такође наведено и да је подноситељ притужбе више пута заказивао термине за израду личне карте – „(био би то трећи пут конкретно да на овај начин заказујем и онда трећи пута да одлазим на заказани термин = 6 одлазака), напомињем да сајт е-управе не могу да користим баш управо због проблема са матичним бројем који ми је поништен“.
  • Повереник посебно указује да је у складу са одредбама важећих прописа[13] полицијска управа овлашћена да увидом у службене евиденције, ради утврђивања чињенице које су потребне за издавање личне карте, прибави податке и из матичних књига. Одредбама члана 103 став 1 и 2 Закона о општем управном поступку је прописно да је орган дужан да по службеној дужности, у складу са законом, врши увид, прибавља и обрађује податке о чињеницама о којима се води службена евиденција, а који су неопходни за одлучивање (члан 9. став (3) овог закона). Даље је прописано да ако службену евиденцију води други орган, орган који води поступак дужан је да хитно затражи податке, а замољени орган да бесплатно уступи податке у року од 15 дана, ако није друкчије прописано. Ако се тражени подаци могу добити електронским путем, замољени орган их доставља у најкраћем року. Сходно члану 35а став 2 Закона о матичним књигама, регистар матичних књига обезбеђује податке за вршење послова из надлежности државних органа, органа аутономних покрајина, локалних самоуправа и имаоца јавних овлашћења. Уверења из матичних књига издају се на основу података садржаних у Регистру матичних књига, који се води у електронском облику, и у који полицијске управе имају увид.
  • С тим у вези, у конкретном случају, А. А. је пропуштањем полицијских службеника да поступају у складу са прописима стављен у неповољнији положај на основу родног идентитета. Наиме, у вишемесечном поступку израде личних докумената А. А. је доведен у нарочито неповољнији положај у односу на друге грађене јер је био изложен увредљивом и понижавајућем окружењу, као и безбедносном ризику и ризику у остваривању права јер се његов родни идентитет разликује од податак и фотографија у документима. Због неодговарајућих личних докумената транс особе наилазе на озбиљне изазове при остваривању права из области рада и запошљавања, образовања, социјалне и здравствене заштите, породичног живота и других области јер се њихов родни идентитет разликује од податак и фотографија у документима.
  • Анализом навода притужбе и изјашњења, а пре свега увидом у достављене прилоге, неспорно је да Полицијска управа у Новом Саду није доставила доказе којима је оповргла наводе притужбе да је А. А. изложен понижавајућем и узнемиравајућем окружењу на основу родног идентитета у поступцима промене матичног броја и личне карте. Поступци запослених у ПУ Нови Сад изазвали су узнемирење код подносиоца притужбе, поготово околност да је више пута од њега тражено да доставља документацију коју је већ доставио полицијским службеницима и да поново објашњава службеницима у матичној служби Градске управе због чега му поново требају иста документа. У притужби А. А., између осталог, наводи да „… и на тај начин ме притиска да седми пут одлази код матичара што тада првобитно нисам урадио из разлога што је по мене овај целокупни поступак постао неподношљиво понижавајући и психички трауматичан те заиста нисам више у стању да доживљавам изнова и изнова непријатности са свим службеницима који реагују негативно на моје поновно појављивање“, као и „…тада сам им рекао како сваког дана кад се пробудим имам жељу да се убијем због злостављања које трпим јер немам валидна документа а изгледам као одрасли мушкарац и онда морам да се редом аутујем хиљаду пута и то многим људима и против своје воље што ми доноси при том огроман безбедносни ризик …“. Такође, поводом навода притужбе да су полицијски службеници 22. новембра 2024. године у ходнику испред шалтера и других грађана/странака, постављали А. А. лична питања поводом прилагођавања пола, расправљали о његовом праву да промени докумената и тражили му медицинску документацију, Полицијска управа у Новом Саду се није изјаснила уз образложење да су полицијски службеници на одсуству са рада (ради коришћења одмора или због болести).
  • С тим у вези, а применом правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник је дао мишљење да је укупним поступањем запослених у Полицијској управи у Новом Саду према А. А. у поступцима промене матичног броја и личне карте, Полицијска управа у Новом Саду створила деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење за њега на основу родног идентитета.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Полицијска управа у Новом Саду је ставила у неповољнији положај А. А. на основу родног идентитета у поступку одређивања матичног борја и поступку израде личних докумената, чиме је повредила одредбе члана 12. у вези члана 20. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности даје Полицијској управи у Новом Саду препоруку:

 

  • Да упути писано извињење А. А. због дискриминаторног поступања запослених у Полицијској управи у Новом Саду у поступцима промене матичног броја и личне карте.
  • Да спроведе обуку запослених у ПУ у Новом Саду који раде на издавању личних докумената како би се боље упознали са процедуром и важности правилног поступања када је реч о правној транзицији трансродних особа.
  • Да се убудуће у свом раду придржава прописа о забрани дискриминације.

Потребно је да Полицијска управа у Новом Саду обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Полицијска управа у Новом Саду не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/2021

[2] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21

[3] „Службени гласник РС“, бр. 24/2018

[4] „Службени гласник РС“, бр. 115/2020

[5] „Службени гласник РС“, бр. 62/2006, 36/2011 и 53/2021

[6] “Службени гласник РС“, бр. 11/2007, 9/2008, 85/2014 и 112/2017 (одлука УС)

[7] „Службени гласник РС“, бр. 20/2009, 145/2014 и 47/2018

[8] „Службени гласник РС“, бр. 18/2016, 95/2018 (Аутентично тумачење) и 2/2023 (одлука УС)

[9] Положај и потребе трансродних и родно небинарних особа у Србији, Јелена Видић, Гетен, центар за права ЛГБТИКА особа и Центар за shema терапију Београд, Психолошка истраживања, Вол. XXIV (1) 2021.

[10]Извештај о перцепцији грађана и грађанки о дискриминацији у Србији, доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-percepciji-gradjana-i-gradjanki-o-diskriminaciji-u-srbiji/

[11] Доступно на: https://www.transserbia.org/resursi/biblioteka/1704-istrazivanje-o-potrebama-trans-zajednice

[12] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/09/Vodic_kroz_tranziciju_za_trans_osobe_u_Srbiji.pdf

[13] Члан 10 Закона о личној карти, члан 35а Закона о матичним књигама и члан 103 Закона о општем управном поступку

 

ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић

microsoft-word-icon384-25 Дискриминација у поступку пред органима јавне власти на основу родног идентитета Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top