бр. 011-00-12/2022-02 датум:   7.6.2022. године

МИНИСТАРСТВО ЗА ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА

И ДРУШТВЕНИ ДИЈАЛОГ

11000 Београд

Булевар Михајла Пупина 2

Поштовани,

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог (у даљем тексту: Министарство) је дописом број 011-00-52/2021-01, доставило Поверенику за заштиту равноправности Предлог извештаја о остваривању родне равноправности у Републици Србији за 2021. годину (у даљем тексту: Предлог извештаја), ради давања мишљења.

Поступајући по овом допису, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности, дајемо следеће мишљење:

Чланом 66. Закона о родној равноправности прописана је надлежност Министарства у поступку припреме збирног извештаја о стању у области остваривања родне равноправности и његовог достављања Влади, најкасније до 1. марта текуће године за претходну годину, ради усвајања.

Овај извештај се сачињава из великог броја извештаја који се достављају републичком органу надлежном за послове статистике и део су редовног годишњег статистичког праћења стања родне равноправности.

Дакле израда овог извештаја представља врло сложен и захтеван посао, а нарочито по питању прикупљања статистичких података који су врло важни за анализу праћења стања у области остваривања родне равноправности.

С тим у вези, Повереник констатује да Предлог извештаја садржи велики број података који су значајни за анализу и праћење стања у овој области.

У вези са наводима у Предлогу извештаја који се односе на број и структуру органа јавне власти који су доставили годишње извештаје о остваривању родне равноправности (у року, или након истека законског рока), у Закључцима Предлога извештаја (закључак под бројем 2) је констатовано да већина органа јавне власти и предузетника, политичких организација и синдикалних организација није у 2021. године доставила своје извештаје о остваривању родне равноправности. Овакво кашњење може делом наћи оправдање и у чињеници да је чланом 73. став 1. Закона о родној равноправности за формирање релевантних тела и избор лица задужених за родну равноправност остављен рок од 6 месеци од дана ступања на снагу овог закона, односно да је овај рок истекао приближно у истом периоду када је било потребно доставити тражени извештај.

Имајући у виду да је у питању први извештаја, Повереник похваљује обиље прикупљених података и истиче важност закључака који су дати на крају Предлога извештаја.

С тим у вези Повереник сматра посебно важним закључак број 6. који се односи на малу заступљеност жена међу корисницима подстицајних средстава за развој предузетништва, на шта Повереник такође континуирано указује.

Поред тога сматрамо важним и закључак број 7. који се односи на потребу обезбеђивања ефикасног рада институција и сталну бригу у заштити сексуалних права и репродуктивног здравља, као и подизању свести јавности о штетности и неприхватљивости дечијих бракова и спречавању свих видова родно заснованог насиља, с тим што сматрамо да би било целисходније поделити овај закључак у три тачке уз конкретизацију мера.

Такође Повереник предлаже и да се размотри додавање још једне тачке закључка која ће указивати на неопходност прикупљања статистичких података који се односе на неплаћени рад и одложену примену Закона о родној равноправности у овом делу.

Наиме, користимо прилику да укажемо да су нам се након ступања на снагу Закона о родној равноправности обраћали грађани и грађанке у вези са применом члана 28. који се односи на једнаке могућности у области запошљавања и рада и вредновање укупне вредности неплаћеног кућног рада. Грађани и грађанке су се обраћали Поверенику са питањима како да остваре своје право из члана 28. став 4. Закона о родној равноправности којим је прописано да лице које није здравствено осигурано по било ком другом основу, стиче право на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада у кући (вођење домаћинства, старање о подизању деце, старање о осталим члановима породице), неплаћеног рада на пољопривредном имању и др.

Анализом прелазних и завршних одредаба Закона о родној равноправности неспорно је да је ова одредба ступила на снагу осмог дана од дана објављивања закона, док велики број других одредаба које се односе на неплаћени рад имају одложену примену, тј. примењиваће се од 1. јануара 2024. године. Одредбе на које се односи одложена примена се односе на прикупљање и евидентирање података о неплаћеном кућном раду, као и на обрачун вредности неплаћеног рада (члан 12. став 3, члан 28. ст. 2. и 3. Закона).

Имајући у виду наведено, мишљења смо да би у закључцима било потребно указати органима на обавезу евидентирања и прикупљања података о неплаћеном раду, уз ближе појашњење ова обавеза подразумева.

Повереник за заштиту равноправности је, у току 2021. године, а у оквиру пројекта WoBaCa – Ка родној равноправности кроз повећане могућности за равнотежу између пословног и приватног живота, као партнер са Повереником за родну равноправности и једнак третман Републике Естоније и градом Хајделбергом, спровео истраживање Родна равноправност и равнотежа између пословног и приватног живота. Подаци из истраживања говоре о динамици родних улога мушкараца и жена у Србији у контексту дисбаланса између приватног и професионалног живота, али и могућности за постизање равнотеже, уз сагледавање регионалних специфичности. Истраживање је доступно на интернет страници Повереника за заштиту равноправности[1].

Такође, учешће жена у јавном и политичком животу у Србији током 2021. године сагледано је у краткој анализи коју је Повереник сачинио на основу доступних података са званичних интернет презентација органа јавне власти. По учешћу жена у законодавној власти, Република Србија налази се на 28. месту на свету (2020: 25. место), док посматрајући просек међу европским државама заузима 14. место (2020: 12. место).^[2] У Анализи је наведено да тадашњи сазив Народне скупштине чини 99 посланица (39,76%) и 150 посланика (60,24%). На челу је Народне скупштине је председник. Народна скупштина има 20 одбора, жене су на челу пет, а мушкарци председавају у 14 одбора. Међу заменицима председника одбора је 10 жена и 9 мушкараца, а међу секретарима одбора је чак 15 жена.^[3] Ова анализа је представљена у Редовном годишњем извештају Повереника о стању у бласти заштите равноправности за 2021. годину који је доступан на нашој званичној интернет презентацији.^[4]

[1] Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/rodna-ravnopravnost-i-ravnoteza-izmedju-poslovnog-i-privatnog-zivota/

[2] Monthly ranking of women in national parliaments, Parline, 1 January 2022  – доступно на интернет страници: https://data.ipu.org/women-ranking?month=1&year=2022

[3] Извор: званична интернет презентација Народне скупштине Републике Србије, http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina-/organizacija-i-strucna-sluzba/radna-tela-narodne-skupstine.2871.html – Приступ на дан: 8.2.2022.

[4] https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење на Предлог извештаја о остваривању родне равноправности за 2021. годину