36-20 Mишљeњe пoвoдoм притужбе прoтив НБС збoг дискриминaциje нa oснoву стaрoснoг дoбa у oблaсти пружaњa услугa • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-27/2020-02 датум: 12. 2. 2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А. А. против Народне банке Србије због дискриминације на основу старосног доба. У притужби је наведено да је подноситељка притужбе у марту 2019. године напунила 70 година живота и да ју је референт друштва за управљање добровољним пензијским фондом обавестио да мора да раскине уговор о чланству у добровољном пензијском фонду зато што је навршила 70 година живота, као и да је то по налогу Народне банке Србије. У изјашњењу Народне банке Србије наведено је да је одредбама члана 62. став 11. Закона о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима прописано је да члан пензијског фонда мора започети повлачење и располагање средствима акумулираним на свом индивидуалном рачуну, отвореном на основу уговора о чланству у фонду, најкасније са навршених 70 година живота, као и да у складу са тим особа са навршених 70 година живота не може закључити ни нов уговор о чланству у пензијском фонду. Даље је наведено да је смисао увођења и законског регулисања делатности добровољних пензијских фондова да улагањем у дуготрајном временском периоду (уплатом пензијских доприноса) кроз вид акумулиране штедње грађани остварују социјалну сигурност у доба старости, док се инвестирање слободних новчаних средстава може остваривати кроз друге институте чија је природа и сврха другачија од добровољног пензијског фонда. У току поступка је утврђено да је у питању императивна одредба Закона о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима, као и да је Народна банка Србије надлежна да врши надзор над спровођењем овог закона. Због тога, Повереник је дао мишљење да Народна банка Србије није дискриминисала А. А., с обзиром да је старосна граница прописана законом, као и да је Народна банка Србије овлашћена да врши надзор над спровођењем овог закона.

ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила А. А. из Београда против Народне банке Србије, због дискриминације на основу старосног доба.
- У притужби је, између осталог, наведено:

да је подноситељка притужбе рођена 1949. године и да је корисница државне старосне пензије од 24. марта 2014. године и добровољне – допунске пензије коју јој месечно исплаћује Б. пензије;
да је била чланица Б. Б. (у даљем тексту: Б. пензије) од 2005. до 2019. године;
да је као запослена имала три уговора по којима је послодавац уплаћивао свим запосленим лицима неопорезовани износ, и да је као физичко лице закључила индивидуални уговор са Б. пензије, на основу кога је уплаћивала средства у износу и временском периоду како јој је то одговарало, а у складу са законом;
да је 5. новембра 2018. године закључила нов уговор о чланству у Б. пензије, како би ванредна новчана средства могла и даље да улаже. Посебно је имала у виду да уговор о програмираној исплати важи десет година, да ће се уложена средства исцрпети и месечна примања по овом основу престати или знатно смањити. Нови уговор и уплате би јој омогућили да овај вид штедње и акумулирану суму искористи и након десет година и тако себе финансијски обезбеди у познијим годинама и растерети своје најближе, а даље улагање у штедњу за старост кроз чланство у Б. пензије се показало као добро улагање;
да је средином децембра 2019. године, телефонским путем, референт Б. пензије обавестио да морају да раскину нови уговор о чланству у Б. пензије од 5. новембра 2018. године, и уплаћена средства да врате на њен текући рачун, из разлога поступања по налогу Народне банке Србије. Образложење Народне банке Србије је да је подноситељка притужбе напунила 70 година, те да у смислу закона сви чланови преко 70 година, не могу закључивати нове уговоре и вршити уплате на име доприноса;
да је управо 2019. године напунила 70 година живота и да се обавештењем Б. пензије и одлуком Народне банке Србије осетила одбаченом, повређеном, омаловаженом због дискриминације на основу старосног доба, као и да је у корену поништена њена егзистенцијална конструкција планови за сигурнију будућност;
да је у 21. веку животни век знатно дужи и да није јасно зашто особе након 70 година не би планирале своју будућност за позне године кроз овакав начин штедње;
да је оваквим налогом Народне банке Србије ускраћено право особама старијим од 70 година да планирају будућност наредних 10, 20, 30 и више година;
да се ради о примени Закона о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима, који је на снази од 2005. године. Као чланици добровољног пензијског фонда од 2005. године, њено право на уплату доприноса ограничено је на 14 година, јер је 2019. године напунила 70 година живота, а преко ових година, по налогу Народне банке Србије, право на уплату доприноса јој је ускраћено;
да јој је онемогућено да кроз уплату доприноса у дужем временском периоду обезбеди себи већу пензију, безбрижну и лепшу старост;
да се ради о непосредној дискриминацији по основу старосног доба у смислу члана 6. и 23. Закона о забрани дискриминације;
да ни једним чланом Закона о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима није прописана забрана лицима преко 70 година живота за ново чланство и уплату пензијског доприноса, као ни да у случају повлачења акумулираних средстава због година живота не могу новим уговором постати члан фонда и вршити даљу уплату пензијског доприноса.
- Уз притужбу су достављени: 1) копија уговора о програмираним исплатама акумулираних средстава члана фонда од 17. маја 2018. године и 2) копија уговора о чланству у добровољном пензијском фонду од 5. новембра 2018. године.
- Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], те је у току поступка затражио изјашњење Народне банке Србије на наводе из притужбе.
- У изјашњењу Народне банке Србије, између осталог, наведено је:
да је притужба неоснована јер садржи нетачне и правно неутемењене наводе;
да Народна банка Србије није издала налог описан у притужби. Права и обавезе друштва за управљање добровољним пензијским фондом и чланова добровољног пензијског фонда прописана су Законом о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима и уређена уговором о чланству између члана пензијског фонда и друштва за управљање у складу са тим законом;
да је истим законом утврђена и надлежност Народне банке Србије да врши надзор над обављањем делатности управљања пензијским фондовима;
да је чланом 62. став 11. Закона о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима прописано да члан пензијског фонда мора започети повлачење и располагање средствима акумулираним на свом индивидуалном рачуну, отвореном на основу уговора о чланству у фонду, најкасније са навршених 70 година жвота;
да се ради о императивној законској одредби која није подложна фелксибилном тумачењу јер са навршених 70 година живота члан фонда је обавезан да користи неку од могућности за повлачење и располагање средствима акумулираним на индивидуалном рачуну предвиђених чланом 62. став 2. овог закона, као што су повлачење средстава једнократном исплатом/програмираном исплатом/куповином ануитета или комбинацијом ових начина. Тиме члан фонда с друштвом за управљање наставља пословини однос кроз реализацију једног од прописаних начина повлачења акумулираних средстава (осим у случају целокупног повлачења средстава у складу са законом и куповином ануитета), при чему друштво за управљање преостала акумулирана средства води на индивидуалном рачуну, инвестира их и приписује им остварени принос све док се не повуку целокупна акумулирана средства;
крајњи рок за повлачење целокупних акумулираних средстава, које се започиње с навршених 70 година живота, није законом прописан. Дакле, у случају повлачења средстава програмираном исплатом (за шта се определила подноситељка притужбе) није реч о раскиду уговора о чланству и пензијском фонду него о његовој реализацији на унапред познати и законом прописани начин, а који је утврђен уговором о чланству у том фонду;
у складу са наведеним законским одредбама, особа са навршених 70 година живота не може закључити уговор о чланству у пензијском фонду, тј. не може да започне с уплатама доприноса у пензијски фонд када истовремено треба да се, по сили закона, врши исплата средстава акумулираних у том фонду. У складу са истим одредбама закона, члан пензијског фонда са навршених 70 година не може ни да настави с уплатама доприноса у пензијски фонд;
смисао увођења и законског регулисања делатности добровољних пензијских фондова је да улагањем у дуготрајном временском периоду (уплатом пензијских доприноса) кроз вид акумулиране штедње грађани остварују социјалну сигурност у доба старости;
у време доношења закона 2005. године и његове последње измене 2011. године, просечни животни век грађана Србије, према статистичким подацима, износио је око 75 година живота. Законом је као социјално одговорна одређена старосна граница од 70 година живота за обавезан почетак повлачења акумулираних износа, при чему није лимитиран период у којем је могуће повлачити та средства;
одређивањем различитих старосних граница код појединих питања која се уређују у области добровољних пензионих фондова и обавезног пензијског осигурања, не дискриминишу се поједине категорије грађана, већ се подстиче друштвено одговорно понашање;
да је у члану 17. Уговора о чланству који је подноситељка притужбе потписала и доставила у прилогу притужбе, наведено да повлачење и располагање акумулираним средствима члан фонда мора започети најкасније са навршених 70 година живота, а према члану 18. истог уговора, Друштво има обавезу да преостала акумулирана средства води на индивидуалном рачуну, инвестира их и приписује им остварени принос све док се не повуку целокупна акумулирана средства;
да, поштујући жељу подноситељке притужбе за штедњом за позну старост, напомињу да уговор о програмираној исплати који је подноситељка притужбе закључила са Друштвом садржи одредбу да се висина и учесталост програмираних исплата могу мењати на захтев члана фонда (без ограничавања броја таквих захтева за измену), чиме је омогућено да се период исплате средстава продужи у односу на онај који је тренутно уговорен, односно да се одреди нижи број инвестиционих јединица који се повлачи, чиме се фактички омогућава да средства остану дуже у фонду;
да су подноситељки притужбе на располагању други облици инвестирања слободних новчаних средстава (динарска и девизна штедња, улагање у уделе отворених инвестиционих фондова са јавном понудом, плаћање премије животног осигурања итд), чији су природа и сврха другачији у односу на институт добровољних пензијских фондова.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Увидом у Уговор о чланству у добровољном пензијском фонду број … од 5. новембра 2018. године, утврђено је да је уговор закључен између А. А. и „Б. Б.“ ад. Одредбама члана 18. овог уговора прописано је да повлачење и располагање акумулираним средствима члан фонда мора започети најкасније са навршених 70 година живота. Увидом у уговор, такође је утврђено да је подноситељка притужбе рођена 24. марта 1949. године.

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и прилога достављених уз притужбу, изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[3].
Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета[5].
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[6] где је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Дискриминација на основу старосног доба забрањена је чланом 23. овог закона, којим је прописано и да стари имају право на достојанствене услове живота без дискриминације, а посебно, право на једнак приступ и заштиту од занемаривања и узнемиравања у коришћењу здравствених и других јавних услуга.
Чланом 2. Закона о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима[7] прописано је да је једно од начела на којима се заснива добровољни пензијски фонд и равноправност чланова. Даље је одредбама члана 62. овог закона прописано повлачење и располагање акумулираним средствима. Одредбама става 1. и 2. овог члана прописано је да се право члана добровољног пензијског фонда, односно пензијског плана на повлачење и располагање акумулираним средствима стиче са навршених 58 година живота и да се акумулирана средства могу повући једнократном исплатом, програмираном исплатом, куповином ануитета или комбинацијом ових начина. Ставом 11. овог члана прописано је да повлачење и располагање акумулираним средствима члан фонда мора започети најкасније са навршених 70 година живота. Такође, одредбама члана 67. овог закона прописано је да надзор над спровођењем овог закона врши Народна банка Србије.

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају задатак Повереника је да испита да ли је Народна банка Србије, дискриминисала А. А., подноситељку притужбе на основу старосног доба.
Анализом навода притужбе, прилога и изјашњења неспорно је да је подноситељка притужбе А. А. била чланица „Б. Б.“ ад (даље: Б. пензије), до раскида овог уговора 2019. године. Даље је неспорно да је подноситељка притужбе напунила 70 година живота 2019. године.
Подноситељка притужбе наводи да је средином децембра 2019. године референт из „Б. пензије“ телефонским путем обавестио да мора да раскине уговор о чланству од 5. новембра 2018. године „из разлога поступања по налогу Народне банке Србије“ и уз образложење да по закону сви чланови старији од 70 година не могу закључити нове уговоре и вршити уплате на име доприноса.
Одредбама члана 62. Закона о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима прописано је да повлачење и располагање акумулираним средствима члан фонда мора започети најкасније са навршених 70 година живота. С обзиром да се законодавац определио да 70 година живота буде граница када се мора започети са повлачењем средстава, неспорно следи закључак да се након ове старосне границе не могу вршити нове уплате средстава у добровољни пензијски фонд, већ да је намера законодавца да се она почну повлачити. Народна банка Србије није доносилац овог закона, а као сви правни субјекти, дужна је да поштује позитивне приписе који су обавезни за све. Због тога, Народна банка Србије није дискриминисала А. А. вршењем надзора над обављањем делатности друштва за управљање пензијским фондом и указивањем на законску одредбу, с обзиром да је старосна граница прописана законом, а да је Народна банка Србије овлашћена да врши надзор над спровођењем овог закона.
Повереник указује да је сврха и смисао постојања добровољних пензијских фондова штедња за старост и/или допуна стечене пензије из обавезног осигурања. Циљ је да се улагањем у дуготрајном временском периоду (уплатом пензијских доприноса), акумулирањем финансијских средстава обезбеде средства за живот у познијем периоду живота и тако обезбеди одређена социјална и егистенцијална стабилност. Основна сврха добровољног пензионог фонда је да се обезбеде средстава која ће се користити у познијем добу живота и то је специфичност овог института која га разликује од класичне штедње и увећања финансијских средстава. У складу са тим, оправдано је да се очекује од члана добровољног пензијског фонда да у једном тернутку започне коришћење акумулираних средстава намењених за позније доба живота. У изјашњењу Народне банке Србије наведено је да је старосна граница када се мора започети повлачење акумулираних средстава опредељена законом на основу статистичких података о просечном трајању живота у Србији (75 година живота). Такође, иако постоји законска обавеза повлачења средстава, члан фонда није у обавези да сва средства повуче одједном и има могућност да уговором о програмираној исплати одреди висину и учесталост исплата, да се одреди нижи број инвестиционих јединица који се повлачи, чиме се омогућава да средства остану дуже у фонду и самим тим, буду инвестирана и остварују принос док се не повуку у потпуности. На овај начин, подноситељки притужбе и другим члановима пензијских фондова није ускраћена могућност планирања будућности или увећања финансијских средстава кроз друге видове инвестирања и штедње.
С обзиром на све наведено, Повереник закључује да је у питању императивна одредба Закона о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима којом је прописана старосна граница, као и да је Народна банка Србије надлежна да врши надзор над спровођењем овог закона, због чега Народна банка није извршила акт дискриминације.