бр. 07-00-26/2025-02   датум: 14.5.2025.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужби Удружења АА и ББ, против Интернет портала И. и Независних дневних новима И., због дискриминације на основу националне припадности.  У притужби је, између осталог, наведено да је на Интернет порталу И., 16.1.2025. године објављена вест да је Ром М.П. аутомобилом ударио студенткињу на студентским протестима у Р. улици. У изјашњењу пуномоћника главног и одговорног уредника медија, наведено је, између осталог,  да је у конкретном случају поштована претпоставка невиности, као и да ни на који начин није потенцирана национална припадности осумњиченог, нити лица која су са њим била, већ да је у питању чињенично тачан податак. У току поступка је утврђено да национална припадност осумњиченог, у конкретном случају, није ни у каквој вези са почињеним делом, нити објављивање ове информације доприноси бољем разумевању догађаја, због чега није било никаквог разлога да се национална припадност наводи. Навођењем националне припадности осумњиченог пажња се усмерава на припаднике националне мањине, што за последицу има учвршћивање стереотипа и дискриминаторног односа према Р. Ово је посебно опасно када се зна да је ромска популација у Србији веома често изложена дискриминацији, као и да су често изложени нападима појединаца и организација које заговарају мржњу и нетрпељивост према њима. Приликом доношења мишљења у овом предмету Повереник је имао у виду одредбе члана 12. став 1. Закона о забрани дискриминације којима је, поред осталог, забрањено узнемиравање, понижавајуће поступање која има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Повереник је истакао да у потпуности подржава слободу медија и њихову дужност да извештавају јавност о свим догађајима за које јавност има право да зна, односно, да пружају информације и одлучују о насловима и садржајима својих текстова у духу своје уређивачке политике. Међутим, ова слобода није неограничена, већ се мора кретати у оквирима Устава и закона. Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да су навођењем националне припадности, у тексту  који је објављен на интернет порталу И. 16.1.2025. године, повређене одредбе чл. 12. и 24. Закона о забрани дискриминације. Главном и одговорном уреднику овог медија препоручено да убудуће не објављује текстове, односно дискриминаторне садржаје који имају за циљ или представљају повреду достојанства лица или групе лица на основу националне припадности или неког другог личног својства у складу са законом, и/или којима се подржавају предрасуде према националним мањинама.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности обратило се Удружење АА и ББ притужбом против дневних новина И., односно интернет портала И. због текста који је објављен 16.1.2025. године.

1.2. У притужбама је, између осталог, наведено:

• да је на Интернет порталу И., 16.1.2025. године објављена вест да је Ром М.П. аутомобилом ударио студенткињу на студентским протестима у Р. улици. Истог дана, на наведеном порталу објављена је и друга вест о догађају где је поново истакнута етничка припадност осумњиченог: „У аутомобилу који је данас, како они кажу, прошао кроз масу и нанео повреде овој девојци, су била тројица младих људи. Тројица припадника ромске националности из К.“
• да осуђују чин возача који је прегазио студенткињу током протеста, јер овакав поступак представља озбиљно угрожавање живота и безбедности грађана и мора бити процесуирано  у складу са законом;
• да је међутим, истицање националне припадности у овом контексту потпуно непотребно и штетно јер национална припадност возача није ни на који начин релевантна за овај догађај и њеним навођењем се доприноси стигматизацији и ширењу предрасуда рема ромској заједници. Овакво извештавање не само да не доприноси разумевању догађаја већ има потенцијал да изазове додатне поделе и негативне реакције према једној друштвеној групи. Нациоанлна пипадност појединца не би смела да буде истицана у оваквим случајевима, јер доприноси генерализацији и етикетирању целе заједнице на основу поступака појединца;
• да ова објава представља очигледан пример антициганизма, јер се национална припадност користи као средство за стигматизацију и криминализацију целе етничке групе, а таква пракса директно доприноси стварању социјалне дистанце према Ромима, чинећи их метом дискриминације и насиља;
• да национална припадност не сме бити релевантна у оваквим контекстима јер позива јавност на мржњу према већ дискриминисаном народу и да је оваква врста дигиталног насиља веома опасна и мора се прекинути овај ланац нетрпељивости;
• да овакав начин извештавања подстиче стереотипе, дискриминацију и нетолеранцију, чиме се нарушавају основна права на равноправности и достојанство свих грађана;
• да је неопходно донети мере према порталу И. које ће и другим медијима бити пример да не наглашавају националну припадност у извештавању о почињеним кривичним делима, као и предузети адекватне мере како би се заштитила безбедност и достојанство свих Рома;

1.3. Повереник за заштиту равноправности је, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације[1], најпре доставио захтев за изјашњење ВВ. Међутим, на основу навода из изјашњења пуномоћника ВВ и увидом у Регистар медија који води Агенција за привредне регистре утврђено је да у време објављивања текста који је предмет притужбе ВВ није био одговорни уредник  дневних новина И, као ни интернет портала И. У даљем току поступкка, Повереник је упутио захтев за изјашњење главном и одговорном уреднику  дневних новина И., односно интернет порталу И., М. С. У изјашњењу пуномоћника М. С., између осталог, наведено је:

• да су сви подаци садржани у спорним чланцим од 16.1.2025. године, чињенично тачни и проверени са дужном новинарском пажњом;
• да је назначено да је мушкарац „осимњичен да је ударио девојку у Р. улици током студентских протеста“ што значи да је поштована Уставом и законом гарантована претпоставка невиности и није прејудицирана ничија кривица;
• да је у истом смислу, у другом спорном чланку такође употребљен термин „осумњичен је за покушај тешког убиства“ опет у циљу потпуног поштовања гарантоване презумпције невиности;
• да у спорним чланцинма није потенцирана било чија национална припадности;
• да је тачно да је у првој реченици чланка од 16.1.2025. године употребљен израз „Ром М.П“ али да је у питању чињенично тачан податак и ништа више;
• да је тачно да је у склопу другог чланка, такође од 16.1.2025. године дат цитат речи главног уредника телевизије И, који је, између осталог, изјавио: „У аутомобилу који је данас, како они кажу, прошао кроз масу и нанео повреде овој девојци су била тројица млађих људи. Тројица припадника ромске националности из К. Основано се сумња да су били и под утицајем неких супстанци, а утврђено је да су били под дејством алкохола. Из неких разлога их је неко јурио, па су направили то што су направили. Не оправдавам ништа и никога. Тај возач је ухапшен. Осумњичен је за покушај тешког убиства, одговараће. Нико ништа не крије, нити заташкава. Инсистирамо да одговорни буду кажњени;
• да су на крајње принципијелан начин изнета новинарска сазнања о томе шта се десило, уз јасно позивање на кажњавање свих одговорних;
• да при томе ни на који начин није потенцирана национална припадност ни осумњиченог, нити лица која су са њим била у колима;
• околност да је, између осталог, објављен и тај податак, као и податак одакле су та лица, не значи да је то наглашено, да је у вести на то стављен акценат, нити да је вест због тога објављена;
• да на основу свега наведеног предлаже да се према М. С. овај поступак обустави, применом члана 101.став 1. Закона о општем управном поступку у вези са чланом 40. став 4. Закона о забрани дискриминације.

2. 2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у текст који је објављен 16. 1. 2025. године на интернет порталу И.,  под насловом: „Он је ударио студенткињу у Р: „Осуђиван седан пута за више кривичних дела-експресно ухапшен“, утврђено је да је у поднаслову наведено: „Ром М.П. осумњичен је да је ударио девојку у Р. улици током студентских протеста. Утврђено је, такође, да је истог дана објављен и чланак, односно цитат главног и одговорног уредника телевизије И., који гласи: „У аутомобилу који је данас, како они кажу, прошао кроз масу и нанео повреде овој девојци су била тројица млађих људи. Тројица припадника ромске националности из К. Основано се сумња да су били и под утицајем неких супстанци, а утврђено је да су били под дејством алкохола Не оправдавам ништа и никога. Тај возач је ухапшен. Осумњичен је за покушај тешког убиства, одговараће. Нико ништа не крије, нити заташкава. Инсистирамо да одговорни буду кажњени.“

2.2. Увидом у регистар медија који води Агенција за привредне регистре утврђен је да је главни и одговрни уредник дневних новина И., као и главни и одговорни уредник Интернет портала И., М. С.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и текст који је објављен на интернет порталу И.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтев за покретање прекршајног поступка због повреде одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације.

3.3. Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације[3], која у члану 1. прописује да се појам расна дискриминација односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота.

3.4. Устав Републике Србије у члaну 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије у члану 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, новоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање, понижавајуће поступање, полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

3.6. Законом о заштити права и слобода националних мањина[4] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.

3.7. Закон о јавном информисању и медијима[5] прописује да правила о јавном информисању обезбеђују и штите изношење, примање и размену информација, идеја и мишљења путем медија у циљу унапређивања вредности демократског друштва, спречавања сукоба и очувања мира, спречавања говора мржње и нетолеранције, истинитог, благовременог, веродостојног и потпуног информисања укључујући и информисање и подизање нивоа познавања људских и мањинских права и омогућавања слободног развоја личности (члан 2), да се  идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености, родног идентитета или другог личног својства без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело (чл 86). Овим законом прописана је и одговорност уредника, односно одговорног лица, за садржај који се на интернет порталима, као врсти медија објављује, да медиј мора имати главног  уредника, да главни уредник медија има својство одговорног уредника тог медија, те да  уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара главном уреднику за садржај који уређује (члан 63).

3.8. Закон о електронским медијима[6] који, између осталог, уређује услове и начин пружања медијских услуга, прописује да се уређивање односа у тој области заснивају и на начелу потпуне афирмације и заштите људских права и слобода, а нарочито слободе изражавања, медијског и политичког плурализма, људског достојанства, забране свих облика говора мржње, добробити малолетника, јавног здравља, јавне безбедности, онемогућавања садржаја који подстичу на насиље и тероризам и остваривање интереса јавности, односно корисника медијских услуга (члан 5. став. 1. тачка 3).

3.9. Одредбама члана 18. Правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга^[7] прописано је да пружалац медијске услуге може означити националну, етничку, верску, расну или другу припадност, оријентацију или опредељење лица о коме извештава или лица које учествује у програму, само ако су та својства од значаја за правилно разумевање информације која се објављује. У смислу става 1. овог члана нарочито није дозвољено приликом извештавања о кривичном или другом противправном делу истицати националну, етничку, расну, верску или другу припадност, оријентацију или опредељење лица за које постоји сумња да је то дело учинило или које је осуђено за то дело, осим ако је то својство од значаја за правилно разумевање информације која се објављује.

У Редовном годишњем извештају Повереника о стању у области заштите равноправности за 2024. годину, као један од кључних проблема у току 2024. године, издвојен и даље присутан дискриминаторан говор у јавном простору, подстицање атмосфере нетрпељивости, стварање страха и непријатељског окружења, чему су допринели и бројне непримерене понижавајуће и увредљиве изјаве и коментари, најчешће према политичким неистомишљеницима, женама, ЛГБТИ+, Ромима.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.10. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли текст који је објављен 16. 1. 2025. године на интернет порталу И., у коме се наводи национална припадност осумњиченог, представља повреду Закона о забрани дискриминације, односно да ли се овим текстом ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за групу лица на основу њиховог личног својства.

3.11. Повереник најпре указује да поред прописа који пружају гаранције слободи изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, треба имати у виду одредбу члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је прописана забрана узнемиравања и понижавајућег поступања које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће,понижавајуће и увредљиво окружење. С тим у вези, важно је истаћи, да радња извршења овог облика дискриминације може да се јави у виду сваког поступања које је узнемиравајуће и понижавајуће, укључујући и усмено или писано, изричито или конклудентно изражавање идеја, информација и мишљења које је за последицу имало или има узнемиравање и понижавање лица или групе лица на основу њиховог личног својства.

3.12. Увидом у текст под насловом: „Он је ударио студенткињу у Р: „Осуђиван седан пута за више кривичних дела-експресно ухапшен“, а у поднаслову наведено: Ром М.П. осумњичен је да је ударио девојку у Р. улици током студентских протеста, Повереник констатује да је неспорно да је у поднаслову овог текста наведена национална припадност осумњиченог лица. У изјашњењу на притужбу наведено је да су сви подаци у чланцима од 16.1.2025. године чињенично тачни, да је поштована гарантована презумпција невиности, с обзиром да је назначено да је „осумњичени ударио девојку“ да је тачно да је упортебљен израз „Ром, који је чињенично тачан податак, али да ни на који начин није потенцирана национална припадност ни осумњиченог, ни лица која су са њим била у колима.  Поводом ових навода Повереник најпре указује да, иако је неспорно да је у тексту наведен да је „осумњичен да је ударио девојку, осносно за покушај тешког убиства““  предмет поступка у конкретном случају није утврђивање кршења претпоставке невиности, која је прописана Уставом и Закоником о кривичном поступку. Међутим, имајући у виду да је у поднаслову текста као и чланку од 16.1.2025. године, у коме је дат цитат главног уредника телевизије И. наведена национална припадност осумљиченог, као и лица која су била са њим (тројица припадника ромске националности) Повереник за заштиту равноправности указује да у конкретном случају национална припадност осумњиченог за ово дело није ни у каквој вези са почињеним делом, нити објављивање ове информације доприноси бољем разумевању догађаја, због чега није било никаквог разлога да се она наводи. Према домаћим и међународним етичким новинарским кодексима, у извештајима о кривичним делима, национална, расна, верска, идеолошка и политичка припадност, као и сексуална оријентација, социјални и брачни статус осумњичених или жртава помиње се само у случају када су опредељења, припадност или статус у непосредној вези с врстом и природом почињеног кривичног дела. Повереник за заштиту равноправности истиче да навођење националне припадности у конкретном случају, без икаквог разлога да се она наводи, може да доведе до негативних осећања и још већег јаза између припадника ромске националне мањине и већинског становништва као и етикетирање читаве ромске заједнице као извршилаца кривичних дела. Стога, овакво издвајање припадника ромске националне мањине представља узнемиравање и понижавајуће поступање којим се ствара непријатељско окружење за припаднике ромске националне мањине, а у прилогу томе говоре и поднете притужбе овом органу. Овакав начин извештавања о једном потенцијалном кривичном делу је неприхватљив и супротан антидискриминационим прописима.

3.13. С тим у вези,  Повереник  указује на одредбе члана 18. Правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга[8] којима је прописано да пружалац медијске услуге може означити националну, етничку, верску, расну или другу припадност, оријентацију или опредељење лица о коме извештава или лица које учествује у програму, само ако су та својства од значаја за правилно разумевање информације која се објављује. У смислу става 1. овог члана нарочито није дозвољено приликом извештавања о кривичном или другом противправном делу истицати националну, етничку, расну, верску или другу припадност, оријентацију или опредељење лица за које постоји сумња да је то дело учинило или које је осуђено за то дело, осим ако је то својство од значаја за правилно разумевање информације која се објављује.

3.14. Поред тога, Повереник подсећа да су Кодексом новинара и новинарки Србије[9] дефинисани етички стандарди професионалног поступања новинара/новинарки. Професионални и етички стандарди дефинисани у овом Кодексу теже подизању угледа новинарске професије, пропагирају залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да су новинари/новинарке, пре свега, одговорани јавности. Ту одговорност не смеју да подреде интересима других, а посебно интересима издавача, владе и других државних органа, док су уредници/уреднице одговорни/одговорне за целокупни садржај медија У делу кодекса под називом Поштовање достојанства наводи се да новинар/новинарка не смеју да дискриминишу, између осталог, на основу расе, пола, рода, старости, личних својстава, сексуалне оријентације, језика, вере, политичког и другог мишљења, националног или друштвеног порекла. Припадност одређеној етничкој, политичкој, идеолошкој, или некој другој групи, као и брачно стање, верско опредељење, друштвено порекло, наводи  се само у случајевима када је тај податак неопходан за пуно разумевање контекста догађаја о којем се извештава.

3.15. Медији имају одређени утицај на јавно мњење и креирање ставова јавности, те уједно имају и велику одговорност. Повереник за заштиту равноправности у потпуности подржава слободу медија и њихову дужност да извештавају о свим догађајима за које јавност има право да зна, односно, да пружају информације и извештавају у духу своје уређивачке политике. Међутим, веома је важно да се приликом објављивања текстова води рачуна да то буде на начин којим се уважава свачије достојанство и право на недискриминацију. С тим у вези, Повереник је користистећи једно од својих овлашћења у циљу сузбијања дискриминације и са циљем да новинари и уредници професионалним и одговорним извештавањем доприносе поштовању права на равноправност, али и достојанство сваког појединца у друштву, упутио препоруку мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације свим медијима уписаним у Регистар медија који води Агенција за привредне регистре. Наведена препорука доступна је на интернет презентацији Повереника: https://ravnopravnost.gov.rs/292-25-preporuka-mera-za-medije/

4. МИШЉЕЊЕ

Навођењем националне припадности у поднаслову текста као и чланку који су објављени на интернет порталу И.  од 16.1.2025. године, повређене су одредбе чл. 12. а у вези члана 24. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује главном уреднику овог медија:

5.1. Да не објављујује текстове, односно дискриминаторне садржаје који имају за циљ или представљају повреду достојанства лица или групе лица на основу националне припадности или неког другог личног својства у складу са законом, и/или којима се подржавају предрасуде према националним мањинама.

Потребно је да интернет портал И. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико лице коме је препорука упућена не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] Закон о ратификацији Конвенције УН о укидању свих облика расне дискриминације „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 31/67

[4] „Службени лист СРЈ”, број 11/02, „Службнеи лист СЦГ”, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС”, бр. 72/09 – др. закон и 97/13-одлука УС, и 47/18.

[5] „­Службени гласник РС”, бр. 92/23

[6] „Сл.гласник РС“, бр. 92/23

[7] „Службени гласник РС“, број 55/15

[8] „Службени гласник РС“, број 55/15

[9] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://savetzastampu.rs/wp-content/uploads/2024/12/KODEKS-novinara-i-novinarki-2025-korekcija.pdf

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

32-25 Дискриминација на основу националне припадности