бр. 07-00-315/2023-02   датум: 18.9.2023.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je АА поднела против послодавца ББ (у даљем тексту: послодавац), због дискриминације по основу националне припадности или етничког порекла, пола, старосног доба, као и по основу чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама. У притужби je између осталог наведено да је подноситељки притужбе послодавац уручио упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду 14.3.2023. године, да јој је упозорењем стављено на терет да је неадекватно уносила податке о статусу школовања кандидата – корисника програма…, као и да је, према њеним сазнањима, једина запослена на целој територији Републике Србије, која је због наведених пропуста позвана на одговорност, те да сматра да је послодавац испољио дискриминаторно понашање према њој као појединцу. У изјашњењу послодавца на наводе из притужбе, између осталог, наведено је да је послодавац одржао колегијум 24.2.2023. године, на ком је директорима филијала послодавца указано на проблем који је настао приликом спровођења програма …, те да су у појединим филијалама, саветници за запошљавање, супротно прописима, уносили неадекватне податке у евиденцију о статусу школовања лица кандидата за учешће у програму …, да је у том смислу дат налог свим директорима филијала да покрену одговарајуће поступке за утврђивање пропуста у раду запослених, да су све филијале у којима је било значајнијих пропуста спровеле проверу потенцијалних злоупотреба у раду саветника, тако да су директори филијала покренули поступак утврђивања постојања повреде радне обавезе, као и да је укупно пет запослених добило опомену, а да подноситељки притужбе није изречена никаква дисциплинска мера на основу достављеног упозорења. Даље је у изјашњењу наведено да послодавац има право да против запослених, сагласно одредбама Закона о раду, води дисциплински поступак уколико постоји сумња о повреди радне обавезе из члана 179. Закона о раду, без обзира на националну припадност или друга лична својства запослених. У поступку је утврђено да је послодавац наложио свим руководиоцима филијала на територији Републике Србије да изврше одређене радње како би се утврдило евентуално постојање пропуста у раду, у вези са уношењем нетачних података о статусу школовања корисника/ца програма …, те да је директор послодавца због истих или сличних пропуста, који су стављени на терет подноситељки притужбе, покренуо поступке против више запослених лица на територији Републике Србије, а који раде на истом или сличном радном месту као подноситељка притужбе. Такође, утврђено је да су након спроведеног поступка појединим запосленима изречене мере опомене док подноситељки притужбе није изречена било каква дисциплинска мера, нити јој је отказан уговор о раду. Закон о раду даје овлашћење послодавцу да покрене поступак против запосленог, уколико сматра да постоји одређена повреда радне обавезе, као и да омогући запосленом да се о пропустима који му се стављају на терет, у законском року изјасни. Будући да је послодавац у упоредивој ситуацији и против других запослених покренуо истоветан поступак, као и да подноситељки притужбе није изречена мера опомене, нити јој је отказан уговор о раду, Повереник констатује да наведено поступање послодавца није у узрочно-последичној вези са личним својствима подноситељке притужбе, односно да подноситељка притужбе није стављена у неоправдано неповољнији положај на основу било ког личног својства наведеног у притужби у односу на друге запослене у истој или сличној ситуацијиЗбог тога је Повереник донео мишљење да послодавац није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације, односно није дискриминисао подноситељку притужбе на основу било ког њеног личног својства.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила АА. Притужбу је поднела против свог послодавца ББ (у даљем тексту: послодавац), сматрајући да је дискриминисана по основу националне припадности или етничког порекла, пола, старосног доба, као и по основу чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

–  да је подноситељка притужбе запослена у ББ – Филијали ВВ, као и да јој је 14.3.2023. године уручено „упозорење пред отказ“, чиме је започет отказни поступак;

–  да је у упозорењу пред отказ наведено да је извршила више пропуста у извршавању радних обавеза, „наводно неадекватном провером статуса незапослених лица“, а поводом ревизије програма …, којом је утврђено учешће неодговарајућих кандидата сходно Закону, тј. активних студената млађих од 26 година, а након успостављања сарадње послодавца са Министарством;

–  да предмет притужбе није „дискутабилна оправданост оптужби“, већ чињеница да је подноситељка притужбе, по њеним сазнањима, једина саветница на територији Републике Србије која се, због таквог наводног пропуста, налази у „отказном поступку“;

–  да се, у допису Сектора за посредовање послодавца од 17.2.2023. године, наводи да је код послодавца ББ – Филијали ВВ, утврђено 133 неодговарајућих кандидата, при чему се на реферату подноситељке притужбе налази 33 неодговарајућа кандидата, „што никако није заслуга подноситељке притужбе“, јер како наводи, „није она распоређивала реферате нити бирала место извршиоца“, као и да „колико је подноситељки притужбе познато“, нико други није добио ни опомену за осталих 100 кандидата;

– да код послодавца ради 22 године и да остварује „врло пристојне“ резултате рада, да је припадница словеначне националне мањине, као и да је активна чланица синдикалне организације;

– да не налази ваљан разлог нити сврху оптужбе само једног запосленог те да сматра да је послодавац испољио дискриминаторно понашање према подноситељки притужбе као појединцу.

• Уз притужбу достављени су следећи докази: 1) Копија Упозорења послодавца бр. … од 6.3.2023. године; 2) копија Мишљења  организације синдиката код послодавца бр. … од 17.3.2023. године.
• У допуни притужбе од 24.5.2023. године, подноситељка притужбе је, између осталог, истакла да сматра да је поступак послодавца дискриминаторан из разлога што је „утврђено 1126 тзв. пропуста“, а да је на одговорност позвана само подноситељка притужбе за 33 пропуста, да сматра да су основи за овакво поступање послодавца, лична својства која је навела у притужби, „јер не разуме и не зна каквим критеријумима се послодавац водио при позивању на одговорност“.
• У допуни притужбе од 22.6.2023. године подноситељка притужбе је, између осталог, навела да је послодавцу упутила молбу за премештај на друго слободно радно место, али да њеној молби није удовољено уз одговор послодавца да „тренутно нема могућности“ за премештај.
• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење од директора послодавца.
• У изјашњењу директора, између осталог наведено је:

– да је послодавац одржао колегијум 24.2.2023. године, на ком је директорима филијала указано на проблем који је настао приликом спровођења програма …, те да у појединим филијалама, саветници за запошљавање нису поштовали акта о увођењу лица у евиденцију незапослених;

– да је због наведеног, а у супротности са одредбама, велики број лица са статусом студента уведен у евиденцију незапослених и да је са њима супротно прописима закључен уговор у оквиру програма;

– да су 3.3.2023. године, директори свих филијала електронским путем обавештени о обавези покретања поступка утврђивања повреде радне обавезе против оних запослених који су учинили повреду радне обавезе;

– да су све филијале у којима је било значајнијих пропуста спровеле проверу потенцијалних злоупотреба у раду саветника, тако да су директори филијала покренули поступак утрвђивања постојања повреде радне обавезе, да је укупно пет запослених добило опомену, а да подноситељки притужбе није изречена никаква дисциплинска мера на основу достављеног упозорења;

– да послодавац има право да против запослених, сходно одредбама Закона о раду, води дисциплински поступак уколико постоји сумња о повреди радне обавезе из члана 179. Закона о раду, без обзира на националну припадност или друга лична својства;

– да се у бази података о запосленима код послодавца не води евиденција о националној припадности запослених, тако да не може бити речи о дискриминацији подноситељке притужбе „по било ком основу“.

У допуни изјашњења од 18.8.2023. године, као доказ наводима да су поступци вођени и против осталих запослених за које је постојала сумња да су прекршили радне обавезе, достављено пет копија решења којима су покретани поступци због повреде радне обавезе и против других запослених лица због истих или сличних пропуста. Такође у допуни изјашњења је наведено да су директори филијала послодавца формирали комисије са задатком да изврше анализу предмета и провере статус незапослених лица која су узела учешће у програму …, како би се утврдила евентуална повреда радне обавезе од стране саветника за запошљавање, а као доказ наводима достављене су и копије записника комисија Филијала ГГ и ДД.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у копију Упозорења послодавца бр. … од 6.3.2023. године, односно увидом у њено образложење, утврђено је да је в.д. директора послодавца – филијале ВВ, доставио централи послодавца – Сектору за људске ресурсе пријаву да је подноситељка притужбе несавесно и немарно извршавала радне обавезе, односно да је начинила више пропуста у извршавању радних обавеза, које се састоје у чињеници да није на адекватан начин извршила проверу статуса лица, корисника услуга послодавца, који су укључени у програм …, а који нису испуњавали услове прописане законом за учешће у програму. Такође, утврђено је и да се подноситељки притужбе ставља на терет да за једног кандидата није на време ажурирала податке о достављеној исписници са факултета. Даље, утврђено је да се на евиденцији Филијале ВВ налазе 133 учесника програма, који не испуњавају законске услове за учешће у програму, због неадекватно унетих података који се односе на школовање кандидата, од којих је њих 33 у реферату подноситељке притужбе. На крају, утврђено је да је на основу наведеног, директор послодавца констатовао да, „на основу тога произлази да у радњама подноситељке притужбе постоје елементи повреде радне обавезе, и то несавесно и немарно извршавање радних обавеза“, уз навођење упозорења да сходно одредбама Закона о раду, послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавезе, односно ако несавесно или немарно извршава радне обавезе, уз напомену да подноситељка притужбе има рок од осам дана да се изјасни на наводе из упозорења.
• Увидом у копију мишљења организације синдиката послодавца бр. … од 17.3.2023. године, утврђено је да је ова синдикална организација упутила молбу директору послодавца да размотри мишљење синдиката, а поводом издатог упозорења о несавесно и немарно извршаваним радним обавезама подноситељке притужбе. Даље, утврђено је да је синдикат у овом допису директору указао да подноситељка притужбе не може сносити одговорност за нетачне податке о статусу школовања кандидата, будући да кандидати сами под пуном материјалном и кривичном одговорношћу те податке попуњавају на прописаном обрасцу, те да увек постоји могућност да кандидат „обмане“ запосленог код послодавца. Такође, утврђено је да је синдикат у допису указао и да је подноситељка притужбе имала другачије информације о крајњем року за прослеђивање информација о промени статуса школовања за једног кандидата те да је према одређеним роковима из електронских дописа надређених, правовремено доставила централи измењене податке.
• Увидом у копије решења послодавца о изрицању мере опомене запосленима због повреде радне обавезе, која су донета 13.6.2023. године и 14.6.2023. године, утврђено је да је директор послодавца претходно, односно 5.2023. године и 30.5.2023. године уручио упозорење овим запосленим лицима због несавесног и немарног извршавања радних обавеза, а која су запослена код послодавца у различитим филијалама. Увидом у обраложења свих пет решења, Повереник је утврдио да је послодавац уручио упозорење због несавесног и немарног извршавања радних обавеза наведеним лицима која се налазе на истој или сличној радној позицији код послодавца као и подноситељка притужбе – саветник за запошљавање (евидентичар), као и да је упозорење изречено због истих или сличних пропуста као и подноситељки притужбе, а у вези са уношењем неадекватних података у евиденцију послодавца, за потребе реализације програма …. Даљим увидом, утврђено је да је овим лицима изречена мера опомене која се састоји у томе да ће послодавац, ако ови запослени у наредном року од 6 месеци, поново учине исте повреде радних обавеза, отказати уговор о раду, без поновног упозорења.
• Увидом у копију дописа в.д. директорке послодавца – Филијале ГГ од 7.3.2023. године, упућеног директору послодавца, утврђено је да је директор послодавца овим дописом, на његов захтев, обавештен о броју корисника програма …, а за које су унети нетачни подаци о школовању у евиденцију (4 лица), да је о томе захтевано изјашњење запослених саветника, као и да в.д. директорка Филијале ГГ сматра да нема елемената за покретање поступка утврђивања повреде радне обавезе, „јер је утврђено да су колеге савесно и одговорно обавиле посао који им је поверен“, односно да су извршиле провере које су им биле на располагању како би провериле податке кандидата да ли су заиста и даље на школовању или нису.
• Увидом у копију Записника са састанка комисије за анализу предмета утврђивања повреде обавезе код послодавца – Филијали ДД од 7.3.2023. године, утврђено је да је ова комисија извршила проверу статуса 5 незапослених лица која су узела учешће у програму …, да је том приликом утврђено да само једно лице није студент односно није на школовању и да са њим није раскинут уговор, док је код осталих лица утврђено накнадном провером да су студенти и да немају статус незапосленог лица, те је са њима раскинут уговор. Такође, утврђено је да је комисија констатовала да нема основа да се покрене поступак утврђивања повреде радне обавезе против запослених лица која су уносила податке у евидентицију за кандидате, будући да су запослени предузели све радње које су имали на располагању како би утврдили тачност свих података из пријаве.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе допуна притужбе, достављене доказе, наводе из изјашњења и допуне изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом.^[1] Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај, док је чланом 16. став 1. овог закона прописано да је забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености, док је ставом 2. истог члана прописано да заштиту од дискриминације из става 1. овог члана ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду.
• Чланом 18. став 1. Закона о раду[3] прописано је да је забрањена непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Чланом 175. став 1. Закона о раду, између осталог, прописано је да, као један од разлога за престанак радног односа може бити и отказ уговора од стране послодавца или запосленог. Одредбама члана 179. став 2. Закона о раду прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавезе, и то: 1) ако несавесно или немарно извршава радне обавезе; 2) ако злоупотреби положај или прекорачи овлашћења; 3) ако нецелисходно и неодговорно користи средства рада; 4) ако не користи или ненаменски користи обезбеђена средства или опрему за личну заштиту на раду; 5) ако учини другу повреду радне обавезе утврђену општим актом, односно уговором о раду. Одредбама члана 179а Закона о раду прописано је да послодавац може запосленом за повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине у смислу члана 179. ст. 2. и 3. овог закона да, ако сматра да постоје олакшавајуће околности или да повреда радне обавезе, односно непоштовање радне дисциплине, није такве природе да запосленом треба да престане радни однос, уместо отказа уговора о раду, изрекне једну од следећих мера: 1) привремено удаљење са рада без накнаде зараде, у трајању од једног до 15 радних дана; 2) новчану казну у висини до 20% основне зараде запосленог за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до три месеца, која се извршава обуставом од зараде, на основу решења послодавца о изреченој мери; 3) опомену са најавом отказа у којој се наводи да ће послодавац запосленом отказати уговор о раду без поновног упозорења из члана 180. овог закона, ако у наредном року од шест месеци учини исту повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине. Одредбама члана 180. овог закона прописано је да је  послодавац дужан да пре отказа уговора о раду у случају из члана 179. ст. 2. и 3. овог закона, запосленог писаним путем упозори на постојање разлога за отказ уговора о раду и да му остави рок од најмање осам дана од дана достављања упозорења да се изјасни на наводе из упозорења, да у упозорењу наведе основ за давање отказа, чињенице и доказе који указују на то да су се стекли услови за отказ и рок за давање одговора на упозорење, као и да достави упозорење запосленом на начин прописан за достављање решења о отказу уговора о раду из члана 185. овог закона.

Анализа навода притужбе, допуне притужбе, изјашњења, допуна изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

• Задатак Повереника у конкретном случају јесте да утврди да ли је послодавац својим поступањем, односно ирзицањем упозорења о постојању разлога за отказ уговора о раду, диксриминисао подноситељку притужбе по основу националне припадности или етничког порекла, пола, старосног доба, као и по основу чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама. Повереник се није упуштао у евентуалне пропусте или повреде права које нису у надлежности овог државног органа.
• Неопходно је, најпре указати на релевантне чињенице које су утврђене у току поступка на основу изведених доказа. Увидом у достављене копије Записника послодавца – Филијале ДД и Филијале ГГ, као и из изјашњења на притужбу, утврђено је да је послодавац наложио свим руководиоцима филијала на територији Републике Србије да изврше одређене радње како би се утврдило евентуално постојање пропуста у раду, у вези са уношењем нетачних података о статусу школовања корисника/ца програма ….
• Из Упозорења послодавца бр. … од 6.3.2023. године, произлази да је подноситељка притужбе упозорена о постојању разлога за отказ уговора о раду, због чињенице да јој се ставља на терет да је несавесно и немарно извршавала радне обавезе, у погледу уношења нетачних података о статусу школовања кандидата/киња за учешће у програму …, као и да је пропустила рок да наведене податке благовремено унесе у евиденцију за једног кандидата. Такође, неспорно је да је директор донео предметно упозорење на основу достављене пријаве в.д. директора Филијале ВВ.
• Даље, увидом у копије пет анонимизованих решења о изрицању мере опомене из јуна 2023. године, неспорно је да је и за пет других запослених лица код послодавца, на истом или сличном радном месту као и подноситељка притужбе, због истих или сличних пропуста, првобитно уручена опомена о постојању разлога за отказ уговора о раду, а накнадно им је изречена и мера опомене у складу са одредбама Закона о раду.
• Анализом изведених доказа, као и навода директора из изјашњења, Повереник може констатовати да подноситељки притужбе, на основу претходно урученог упозорења о постојању разлога за отказ уговора о раду, у виду повреде радне обавезе, није изречена никаква мера из члана 179а Закона о раду, нити је подноситељки притужбе отказан уговор о раду.
• С обзиром на напред наведено, Повереник може констатовати да је послодавац и другим запосленим лицима на истом или сличном радном месту изрекао упозорења о постојању разлога за отказ уговора о раду, због повреде радне обавезе и то због истих или сличних пропуста који су стављени на терет подноситељки притужбе. Даље, Повереник је констатовао да је директор сва упозорења, као и опомене за друга лица изрицао на основу пријаве руководилаца организационих јединица о утврђеним пропустима у раду наведених лица.
• Будући да је послодавац у упоредивој ситуацији и против других запослених покренуо истоветан поступак, као и да подноситељки притужбе није изречена мера опомене, нити јој је отказан уговор о раду, Повереник констатује да наведено поступање послодавца није у узрочно-последичној вези са личним својствима подноситељке притужбе, односно да подноситељка притужбе није стављена у неоправдано неповољнији положај на основу било ког личног својства наведеног у притужби у односу на друге запослене у истој или сличној ситуацији. Због тога, Повереник није могао уважити наводе подноситељке притужбе, да је она једина запослена код послодавца на територији Републике Србије којој је уручено упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду.
• На крају, неопходно је и указати на чињеницу да одредбе Закона о раду дају овлашћење послодавцу да покрене поступак против запосленог, уколико сматра да постоји одређена повреда радне обавезе, као и да омогући запосленом у конкретном случају да се о пропустима који му се стављају на терет, у законском року изјасни о томе. С тога, Повереник за заштиту равнопраности се није упуштао у анализу истинитости постојања наведених пропуста који су стављени на терет подноситељки притужбе, већ је анализирао да ли је послодавац својим поступањем повредио одредбе Закона о забрани дискриминације, односно да ли је, користећи своја овлашћења према одредбама Закона о раду, неповољније третирао подноситељку притужбе, у односу на друге запослене у истој или сличној ситуацији, по основу личних својстава које је навела у притужби.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби коју је АА поднела против послодавца, утврђено је да послодавац није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[2] Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, број 98/06 и 115/21)

[3] „Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

315-23 Притужба због дискриминације по основу пола, старосног доба, националне припадности и чланства у синдикалним организацијама