бр. 07-00-228/2019-02 датум: 31.12.2019. године
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе АА, поднете против ББ, ЖЖ Општинског одбора странке ВВ, због изјаве у којој је припаднике влашке националне мањине назвао „индијанцимаˮ. ББ је у потпуности негирао да припаднике/це влашке националне мањине назива „индијанцимаˮ, указујући на професионалну сарадњу коју је имао са подноситељком притужбе и своју изненађеност притужбеним наводима. Лице против којег је притужба поднета је указало и на околност протека времена од момента када је, према наводима притужиље, припаднике ове националне мањине назвао „индијанцимаˮ до момента подношења притужбе. Како је ББ додао, по протеку четири месеца од момента када је, према наводима притужиље, припаднике ове националне мањине назвао „индијанцимаˮ, притужиља га је предложила за члана Општинског већа. Повереник за заштиту равноправности је констатовао да мотиви подноситељке притужбе да потражи заштиту пред овим органом свакако не утичу на одлуку у меритуму о овој правној ствари. Како је Повереник указао, јасно је да се описани животни догађај одиграо пре више од осам месеци, а да је поступак покренут тек након што је дошло до одређених поремећених односа између ББ и АА. Међутим, према мишљењу Повереника, то није сувише дуг временски период услед чијег протека би се губио интерес за правну заштиту, док све друге околности не упућују на закључак да се догађај није одиграо. У току поступка Повереник је ценио изјаву сведока који је навео да је при уласку аутобусу чуо ББ који је рекао: „Јебем ти државу коју воде Власи – индијанци и Циганиˮ. Имајући у виду да су наводи из притужбе потврђени изјавом сведока, а применом правила о пребацивању терета доказивања Повереник је дао мишљење да је АА изнео став који вређа достојанство припадника и припадница влашке националне мањине и у односу на њих ствара понижавајуће и увредљиво окружење, чиме је повредио одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. ББ је препоручено да АА упути писано извињење и да убудуће својим изјавама не крши одредбе антидискриминационих прописа.
- ТОК ПОСТУПКА
- Повереник за заштиту равноправности примио је 24. априла 2019. године притужбу и маја 2019. године допуну притужбе АА, коју је због дискриминације на основу националне припадности или етничког порекла поднела против ББ, ЖЖ Општинског одбора странке ВВ. У притужби и допуни притужбе је, између осталог, навела:
– да ББ назива припаднике влашке националне мањине „индијанцимаˮ;
– да је 4. августа 2018. године, испред зграде бившег Комитета у ВВ, када се кретало на митинг поводом обележавања годишњице „Олујеˮ, ББ назвао припаднике влашке националне мањине „индијанцимаˮ, те да се ГГ, председник ромског удружења, наљутио и није хтео да пође на митинг;
– да је ББ у више наврата, на сличан начин, вређао припаднике влашке националне мањине;
– да је подноситељка притужбе припадница влашке националне мањине и да се осећа непријатно због таквих изјава, поготово кад се изговоре пред великим бројем људи међу којима већина припада влашкој националној мањини.
- У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, Повереник је у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације[1], затражио изјаву о наводима из притужбе од ГГ, којег је подноситељка притужбе предложила као сведока, који је потврдио наводе из притужбе.
1.3. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[2], па је у току поступка прибављено изјашњење ББ, ЖЖ Општинског одбора странке ВВ.
1.4. У изјашњењу ББ од 27. децембра 2019. године између осталог је наведено:
– да је изненађен изношењем неистине да Влахе назива „ИНДИЈАНЦИМАˮ;
– да у ВВ живи и ради 18 година, од чега 14 година у ДД ВВ, на радном месту техничар за одржавање система преноса и непуне четири године на месту члана Општинског већа у Општини ВВ;
– да од 2018. године обавља и дужност ЂЂ у Националном савету Влашке националне мањине у Републици Србији;
– да у ВВ до сада није имао конфликтне ситуације са било ким и сигурно не на начин који му се ставља на терет;
– да му је јако непријатно што је притужба због дискриминације поднета од сараднице која га је у децембру 2018. године предложила за члана Општинског већа, премда је у том тренутку обављала функцију председнице општине ВВ;
– да се догађај који је подноситељка притужбе описала догодио у августу 2018. године и да је четири месеца касније, у децембру 2018. године, предложила њега за члана Општинског већа и једног од сарадника;
– да је њихова сарадња била крајње професионална, уз одређена неслагања у одређеним областима и све на нивоу пристојног односа два професионалца;
– да је симптоматично то да се тренутак када је он, по наводима подноситељке притужбе, Влахе назвао „индијанцимаˮ догодио 4. августа 2018. године, да је подноситељка притужбе у то време обављала функцију заменице председника општине ВВ, а да је притужба и допуна притужбе поднета осам месеци касније, 22. априла 2019. године, односно 17. маја 2019. године;
– да се поставља питање како таква и било која увреда може да толерише време од осам месеци и то баш након два месеца од смене подноситељке притужбе са места председнице општине ВВ;
– да се никада није суочио са оваквом и сличном притужбом, иако се бави јавном функцијом непуне четири године;
– да је помагао и помаже „у реализацији цивилног сектора у смислу Удружења грађана, и Влаха, и Срба, и Ромаˮ;
– да посао обавља часно и у складу са законом, без икакве намере да увреди било кога;
– да верује да је подноситељка притужбе јако депримирана одлуком да више није председница и да у њему види кривца за њену смену;
– да не познаје „АА барем у овом делу притужбеˮ, да су имали крајње професионалан однос и да му је јако жао што се на овај начин подиже зид између сарадника без обзира на позицију и места која обављају;
– да мора да изрази и дозу сумње да ли је заиста АА написала овакву притужбу с обзиром на то да су свакодневно сарађивали у време обављања функције, како заменице председника, тако и председнице општине ВВ;
– да је сведок који се помиње у притужби, ГГ, председник Удружења „ЕЕˮ, човек са којим се неколико пута видео на колективним састанцима а у вези са пројектом „ЖЖˮ, који је иницирала и покренула АА;
– да је поносан на део пројекта који је имао за циљ подизање свести о рециклажи и њеном значају за очување животне средине;
– да је са ГГ разговарао о техничким стварима након смене АА јер је Удружење имало проблема око завршне реализације одрживости и другог круга аплицирања, „све у најлепшем сећању и ништа мање професионалном односуˮ;
– да му је жао због свега наведеног у притужби и да није спреман да каже шта заиста осећа, али да се нада да је истина од суштинске важности;
– да, уколико је АА заиста написала овакву притужбу и неистином покушава да наруши његов углед, онда свакако сви заслужујемо истину, која је за њега више него очигледна;
– да обавља функцију ЖЖ Општинског одбора странке у ВВ и да је до сада добијао анонимне поруке и писма разног садржаја, поводом чега је покренуо одређене поступке против НН лица, у циљу његове и заштите његове породице;
– да жели да каже да ће оваквих ствари бити у будућности, с обзиром на то да се приближавају локални и парламентарни избори, да су поједини спремни на све, па чак и на овакве притужбе;
– да се први пут среће са оваквим притужбама и да му није пријатно.
- ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
У изјави ГГ од 21. јуна 2019. године између осталог је наведено да је 4. августа 2018. године, испред зграде бившег Комитета у ВВ, дошло до окупљања како би се кренуло на митинг поводом обележавања годишњице „Олујеˮ, а да је при уласку у аутобус чуо ББ који је рекао: „Јебем ти државу коју воде Власи – индијанци и Циганиˮ, те да га је изречено много увредило и да је у тренутку размишљао да позове „све Влахе и Циганеˮ да изађу из аутобуса, али је ипак одлучио да сâм изађе и да не прави проблеме ширих размера. Такође је изјавио да је припадник влашке националне мањине, а да је 30 година био у браку са Ромкињом са којом има сина, те да је до доласка ББ ово био миран крај у којем није било проблема овог типа, као и да ББ прави раздор међу људима што је опасно, јер он сада у општини ВВ „ведри и облачиˮ, члан је Општинског већа, ЖЖ Општинског одбора странке, а „прича се да има неку функцију и у Влашком националном саветуˮ.
- 3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе садржане у притужби и прикупљене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.
Правни оквир
3.1. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
3.2. Устав Републике Србије[4] прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода[5] у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.
3.4. Република Србија је ратификовала Оквирну конвенцију за заштиту националних мањина,[6] која у члану 4. став 1. забрањује било какву дискриминацију на основу припадности националној мањини. Ставом 2. овог члана прописана је обавеза држава да усвоје, где је потребно, одговарајуће мере како би у свим областима економског, друштвеног, политичког и културног живота обезбедиле пуну и стварну једнакост припадника националне мањине и припадника већине. У том погледу ће водити рачуна о специфичним условима припадника националних мањина.
3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.[7] Одредбама чл. 15 – 27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. Тако је одредбом члана 24. став 1. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. С обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, релевантна је и одредба члана 12. којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.
3.6. Законом о заштити права и слобода националних мањина[8] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној, језичкој, верској и свакој другој основи, према националним мањинама и лицима која припадају националним мањинама.
Анализа навода из притужбе и изјашњења с аспекта антидискриминационих прописа
3.7. Имајући у виду предмет ове притужбе, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је ББ, 4. августа 2018. године, испред зграде бившег Комитета у ВВ, припаднике влашке националне мањине назвао „индијанцимаˮ, односно дискриминисао АА на основу њеног личног својства – припадности влашкој националној мањини, имајући у виду да је одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације прописан облик дискриминације – Узнемиравање и понижавајуће поступање.
3.8. Да би се одговорило на питање да ли је поступање ББ било дискриминаторно, важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да је ББ извршио акт дискриминације, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на ББ.
3.9. Према наводима из притужбе, ББ припаднике влашке националне мањине назива „индијанцимаˮ, а наведено је учинио 4. августа 2018. године, испред зграде бившег Комитета у ВВ, када се кретало на митинг поводом обележавања годишњице „Олујеˮ. Наводи притужбе поткрепљени су изјавом сведока ГГ који је између осталог указао да је 4. августа 2018. године, испред зграде бившег Комитета у ВВ, дошло до окупљања како би се кренуло на митинг поводом обележавања годишњице „Олујеˮ, те да је при приласку аутобусу чуо ББ који је рекао: „Јебем ти државу коју воде Власи – индијанци и Циганиˮ.
3.10. Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси ББ. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли наводи и чињенице које је ББ понудио пружају довољно основа за закључак да није поступао на понижавајући начин према АА због њеног личног својства – припадности влашкој националној мањини.
3.11. Повереник за заштиту равноправности анализирао је наводе изјашњења ББ који је у потпуности негирао да припаднике/це влашке националне мањине назива „индијанцимаˮ, указујући на професионалну сарадњу коју је имао са подноситељком притужбе и своју изненађеност притужбеним наводима. ББ је указао и на околност протека времена од момента када је, према наводима притужиље, припаднике ове националне мањине назвао „индијанцимаˮ до момента подношења притужбе. Такође, како је ББ додао, по протеку четири месеца од момента када је, према наводима притужиље, припаднике ове националне мањине назвао „индијанцимаˮ, притужиља га је, у својству председнице општине ВВ, предложила за члана Општинског већа. Како је ББ указао, поставља се питање „како таква и било која увреда може да толерише време од осам месеци и то баш након два месеца од смене са места председнице општине ВВˮ. По питању свог односа са сведоком ГГ, ББ је навео да се ради о особи са којом се неколико пута видео на колективним састанцима а у вези са пројектом који је иницирала АА, те да је са њим разговарао о техничким стварима, и по овом питању закључио да је „све у најлепшем сећањуˮ и да се ради о „ништа мање професионалном односуˮ. ББ је напоменуо да поред функције ЖЖ Општинског одбора странке у ВВ обавља и дужност ЂЂ у Националном савету Влашке националне мањине у Републици Србији.
3.12. Ценећи овакве наводе одговора на притужбу, Повереник констатује да мотиви подноситељке притужбе да потражи заштиту пред овим органом свакако не утичу на одлуку у меритуму о овој правној ствари. Јасно је да се описани животни догађај одиграо пре више од осам месеци, а да је поступак покренут тек након што је дошло до одређених поремећених односа између ББ и АА. Међутим, према мишљењу Повереника, то није сувише дуг временски период услед чијег протека би се губио интерес за правну заштиту, док све друге околности не упућују на закључак да се догађај није одиграо. Наиме сведок ГГ, са којим је, како је сâм ББ указао, професионално сарађивао, потврдио је наводе притужбе да је Б припаднике/цe влашке националне мањине назвао „индијанцимаˮ, односно изјавио: „Јебем ти државу коју воде Власи – индијанци и Циганиˮ. Оваква изјава осим што је вулгарна, истовремено представља понижавајуће и увредљиво поступање које је чланом 12. Закона о забрани дискриминације забрањено.
3.13. Повереник подсећа да се термин „индијанциˮ везује за америчке староседеоце. Имајући у виду предрасуде о Индијанцима, створене кроз филмове, часописе и друге облике поп-културе, овај израз се у српском колоквијалном језику често користи у пежоративном смислу, како би означио људе као неприлагођене и „дивљеˮ. У том смислу, називање неког лица или групе лица „индијанцимаˮ свакако има негативан контекст односно упућује да је намера да се каже да су у питању грађани „другог редаˮ.
3.14. Како аутори наводе, „историја Индијанаца након Колумбовог открића новог континента 1492. године, а који су Индијанци називали својом земљом, испуњена је расизмом и њиховом све већом маргинализацијом. Услед борбе за своју земљу Индијанци су неправедно прозвани „дивљимаˮ, а током наредних векова њихов положај у друштву постајао је све гори. У данашње време још увек постоје стереотипи о Индијанцима, те се они не доживљавају као равноправни, а томе су допринели прикази индијанских племена у филмовима, књигама и другим медијима.ˮ[9] Иако је приказ америчких Индијанаца у неким случајевима објективнији и повољнији, већина телевизијских емисија, филмова и књига и даље представља америчке Индијанце на примитиван начин.[10]
3.15. О присутности става да је употреба термина „индијанциˮ неадекватна сведочи и околност да се у америчком федералном законодавству термин „Индијанацˮ замењује термином „Амерички староседелацˮ.[11]
3.16. Имајући у виду наведено, али и негативну конотацију коју носи овај израз у жаргону српског језика, а посебно контекст у којем је ББ Влахе назвао „индијанцимаˮ, јасно је да се ради о намери да се припадници/e влашке националне мањине понизе, увреде и узнемире. Поред тога, речи које је ББ упутио припадницима/ама влашке националне мањине нису само увредљиве, већ сугеришу да припадници/e влашке националне мањине нису подобни/e да обављају високе државне функције, односно да је то штетно по државу. С тим у вези, користимо ову прилику да укажемо да је положај припадника националних мањина у Републици Србији анализиран у публикацији „Алтернативни извештај о заштити права националних мањина у Републици Србији (2017. година)ˮ[12], и том приликом је посебно истакнута потреба за даљим охрабривањем припадника националних мањина за демократско учешће у политичком животу и одговарајућој заступљености представника националних мањима у управљању друштвеном заједницом. Како је у публикацији наведено, за унапређење положаја припадника националних мањина од фундаменталног значаја је изграђивање повољнијег културно-социјалног амбијента међуетничког уважавања и поверења, те је потребно предузети мере и активности које ће припадницима већинског народа омогућити упознавање с културом и традицијом националних мањина, као и гарантованим правима што важи и за упознавање припадника једне националне мањине са другим националним мањинама, као и са културом, традицијом и правима припадника већинског народа.[13]
3.17. Повереник подсећа да члан 46. Устава Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје. Ставом 2. овог члана прописано је да се слобода изражавања може законом ограничити ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије. Међутим, прокламовање слободе говора не значи да је та слобода неограничена. У складу са Уставом, а управо ради заштите права и угледа других, одредбама члана 12. Закона о забрани дискриминације изричито је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, као један од посебних облика дискриминације. Саме радње којима се лице или група лица узнемиравају и понижавају на основу њиховог личног својства могу бити разноврсне, укључујући и усмено или писано саопштавање одређених идеја, ставова и мишљења. Повереник констатује да је на званичном интернет сајту Општине ВВ наведено да је ББ члан Oпштинског већа ове општине, те је од посебног значаја да са позиције општинског функционера, чија је уставна и законска дужност да поштује забрану дискриминације и равноправност свих грађана и грађанки, не шири идеје и ставове који доприносе нетолеранцији према припадницима и припадницама ове националне мањине, који у великом броју живе на територији ове општине.
- МИШЉЕЊЕ
Изјавом од 4. августа 2018. године ББ је изнео став који вређа достојанство припадника и припадница влашке националне мањине и у односу на њих ствара понижавајуће и увредљиво окружење, чиме је повредио одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.
- ПРЕПОРУКА
Повереник за заштиту равноправности препоручује ББ да:
5.1. АА упути писано извињење.
5.2. Убудуће својим изјавама не крши одредбе антидискриминационих прописа.
Потребно је да ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
[1] „Службени гласник РСˮ, број 22/09
[2] „Службени гласник РСˮ, број 22/09
[3] „Службени гласник РСˮ, број 22/09, члан 1. став 2.
[4] „Службени гласник РСˮ, број 98/06, члан 21.
[5] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број 9/03, 5/05 и 7/05 – испр. и „Службени гласник РС – Међународни уговориˮ, број 12/10 и 10/15
[6] „Службени лист СРЈ- Међународни уговори“, број 6/98
[7] Закон о забрани дискриминације(„Службени гласник РСˮ, број 22/09), члан 2.
[8] „Службени лист СРЈ“, бр. 11/02, „Службени лист СЦГ“, бр. 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС“, бр. 72/09 – др. Закон, 97/13 – одлука УС и 47/18
[9] Лаура Ткалец: Северноамерички Индијанци као маргинализовани народи, Essehist, бр. 8 (2016), стр. 47.
[10] Nelson, Talia, „Historical and Contemporary American Indian Injustices: The Ensuing Psychological Effects“ (2011). Commonwealth Honors College Theses and Projects. Paper 6, стр. 42.
[11] Доступно на: https://www.congress.gov/bill/114th-congress/house-bill/4238/text?format=txt
[12] „Алтернативни извештај о заштити права националних мањина у Републици Србији (2017. година)”, Форум за етничке односе, Београд 2018 – доступно на интернет страници: http://fer.org.rs/wp-content/uploads/2018/05/Forum-3-2018-SRP-290502018.pdf
[13] Исто, стр. 79
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
297-19 Утврђена дискриминација на основу националне припадности или етничког порекла 
