бр. 07-00-288/2025-02   датум: 3.7.2025.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби Удружења грађана, против начелника Полицијске управе, због дискриминације на основу националне припадности. У притужби је, између осталог, наведено да је начелник дао неприкладну изјаву која је уживо емитована на програму Дневника на телевизији Нова, дана 28. марта 2025. године, када је непотребно изнео податак о ромској националној припадности нападача на четири младића. Појашњено је да формулација којом се напад доводи у везу са етничком припадношћу, може имати озбиљне последице по безбедност Рома, посебно у актуелној друштвено-политичкој кризи, јер ствара погрешну перцепцију да је етничка припадност кључни фактор у криминалном понашању. У изјашњењу, начелник ПУ је потврдио да је изнео податак о ромској националној припадности учесника у сукобу али да је то рекао у контексту препричане изјаве једног од учесника. У току поступка је утврђено да национална припадност нападача на младиће у Новом Саду, у конкретном случају, није ни у каквој вези са почињеним делом, нити објављивање ове информације доприноси бољем разумевању догађаја, због чега није било никаквог разлога да се национална припадност наводи. Неспорно је из изјашњења да начелник ПУ није имао намеру да дискриминише ромску заједницу, међутим, намера није конститутивни елемент дискриминације, а он је, као професионалац, морао да зна да таква информација није од значаја за разумевање дела и да може да изазове нетрпељивост према Ромима и да појача негативне стереотипе. С тога, веома је важно да се приликом објављивања информација води рачуна да то буде на начин којим се уважава свачије достојанство и право на недискриминацију. Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да је навођењем националне припадности учесника у сукобу у Новом Саду, дана 28. марта 2025. године, начелник ПУ повредио одредбе чл. 12. а у вези члана 24. Закона о забрани дискриминације. Начелнику ПУ је дата препорука да убудуће, приликом обавештавања јавности о кривичном или дугом противправном делу, не износи податак о националној, верској, етничкој, расној или другој припадности лица за које постоји сумња да је то дело учинило или које је осуђено за то дело, осим ако је то својство од значаја за правилно разумевање догађаја.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности обратило се Удружење грађана, притужбом против начелника Полицијске управе, због дискриминације Рома.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је начелник ПУ дао неприкладну изјаву која је уживо емитована на програму Дневника на телевизији Нова, дана 28. марта 2025. године, када је непотребно изнео податак о националној припадности нападача на четири младића;

– да је изјава непрофесионална и додатно подстиче нетрпељивост према Ромима;

– да формулација којом се напад доводи у везу са етничком припадношћу, може имати озбиљне последице по безбедност Рома, посебно у актуелној друштвено-политичкој кризи, јер ствара погрешну перцепцију да је етничка припадност кључни фактор у криминалном понашању;

– да овакве изјаве, када долазе од високих полицијских званичника нарушавају углед ромске заједнице и отежавају инклузију и борбу против дискриминације;

– да посебно забрињава што су овакву изјаву, некритично пренели бројни медији.

1.3. Повереник за заштиту равноправности је, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације[1], доставио захтев за изјашњење начелнику ПУ. У изјашњењу, између осталог, наведено је:

– да је тачно да је изнео податак о националној припадности (ромској) учесника у сукобу, али да је то речено зато што је то изјавио један од учесника догађаја у званичној изјави датој полицијским службеницима и то „да су ушли у сукоб са више лица ромске националности“;

– да ниједна национална припадност па ни ромска није од значаја за правилно разумевање догађаја и узрока сукоба, а у овој ситуацији је податак изнет као препричана изјава једног од учесника догађаја.

2. 2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у видео запис који је објављен на порталу danas.rs[2] утврђено је да је начелник на конференцији за новинаре изјавио: „Имали смо немио догађај који се десио ноћас у у 2:25 часова. Полицијски службеници ПУ НС добили су дојаву на 192 од НН лица да је у току туча више лица у Католичкој порти. Одмах по дојави патрола полицијских службеника изашла је на лице места и већ на Позоришном тргу затекла четири лица… три лица су имала видне повреде, друго лице није било повређено. Они су изјавили да су учесници те туче, да су оштећени, да су били нападнути од њима непознатих лица. Према изјави тог четвртог који није био повређен, он је изјавио да су они претходно у улици Лазе Телечког ушли у вребални конфликт са неколико лица, како су они синоћ нама изјавили односно патроли где стоји и службена забелешка да су ушли у конфликт са лицима ромске националности који су их затим физички напали и задали им више удараца рукама ногама и каишем по глави и телу. Одмах је патрола на лице места позвала и екипу хитне помоћи која је оштећене упутила на преглед у КЦ Војводине. О свему је одмах обавештен надлежни јавни тужилац Основног јавног тужилаштва који нам је наложио да радимо по догађају, а да након констатовања повреда поново га известимо како би квалификовао догађај…“

2.2. Увидим у достављене интернет адресе различитих медија, утврђено је да је ова вест пренета на порталима као што су: euronews, dnevnik.rs, vojvodinauzivo.rs, rts.rs, politika.rs, rtv.rs, tanjug.rs.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, аудио-видео запис, објаве на интернет порталима, као и релевантне прописе из области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтев за покретање прекршајног поступка због повреде одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације.

3.3. Устав Републике Србије у члaну 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије у члану 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, новоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање, понижавајуће поступање, полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

3.5. Законом о заштити права и слобода националних мањина[4] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.

3.6. Закон о јавном информисању и медијима[5] прописује да правила о јавном информисању обезбеђују и штите изношење, примање и размену информација, идеја и мишљења путем медија у циљу унапређивања вредности демократског друштва, спречавања сукоба и очувања мира, спречавања говора мржње и нетолеранције, истинитог, благовременог, веродостојног и потпуног информисања укључујући и информисање и подизање нивоа познавања људских и мањинских права и омогућавања слободног развоја личности (члан 2), да се  идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености, родног идентитета или другог личног својства без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело (чл 86).

3.7. Одредбама члана 18. Правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга^[6] прописано је да пружалац медијске услуге може означити националну, етничку, верску, расну или другу припадност, оријентацију или опредељење лица о коме извештава или лица које учествује у програму, само ако су та својства од значаја за правилно разумевање информације која се објављује. У смислу става 1. овог члана нарочито није дозвољено приликом извештавања о кривичном или другом противправном делу истицати националну, етничку, расну, верску или другу припадност, оријентацију или опредељење лица за које постоји сумња да је то дело учинило или које је осуђено за то дело, осим ако је то својство од значаја за правилно разумевање информације која се објављује.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је изјава начелника ПУ од 28. марта 2025. године, у коме се наводи национална припадност осумњичених за напад на студенте, представља повреду Закона о забрани дискриминације.

3.9. Повереник најпре указује да поред прописа који пружају гаранције слободи изражавања, као и слободи да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, треба имати у виду и ограничења ове слободе, као и одредбу члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је прописана забрана узнемиравања и понижавајућег поступања које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. С тим у вези, важно је истаћи, да радња извршења овог облика дискриминације може да се јави у виду сваког поступања које је узнемиравајуће и понижавајуће, укључујући и усмено или писано, изричито или конклудентно изражавање идеја, информација и мишљења које је за последицу имало или има узнемиравање и понижавање лица или групе лица на основу њиховог личног својства.

3.10. У току поступка је утврђено да начелник ПУ није спорио наводе из притужбе да је у свом обраћању на конференцији за новинаре истакао националну (ромску) припадност учесника у сукобу, односно лица која су напала студенте том приликом. Међутим, истакао је да је то изречено у контексту, тј. да је то изјавио један од учесника у сукобу, односно као препричана изјава једног учесника. С тим у вези Повереник указује да у конкретном случају навођење националне припадности нападача није ни у каквој вези са учињеним делом, као што је то потврдио и начелник у свом изјашњењу, нити објављивање ове информације доприноси бољем разумевању догађаја, због чега није било никаквог разлога да се она наводи. Повереник за заштиту равноправности истиче да навођење националне припадности у конкретном случају, без икаквог разлога да се она наводи, може да доведе до негативних осећања и још већег јаза између припадника ромске националне мањине и већинског становништва као и етикетирање читаве ромске заједнице као извршилаца кривичних дела.

3.11. Изјаве званичника, функционера и актера у јавном животу, предмет су медијске пажње, као што је то наведено у притужби, али и пажње широке јавности. С тим у вези, Повереник  указује на одредбе члана 18. Правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга[7] којима је прописано да пружалац медијске услуге може означити националну, етничку, верску, расну или другу припадност, оријентацију или опредељење лица о коме извештава или лица које учествује у програму, само ако су та својства од значаја за правилно разумевање информације која се објављује. У смислу става 1. овог члана нарочито није дозвољено приликом извештавања о кривичном или другом противправном делу истицати националну, етничку, расну, верску или другу припадност, оријентацију или опредељење лица за које постоји сумња да је то дело учинило или које је осуђено за то дело, осим ако је то својство од значаја за правилно разумевање информације која се објављује.

3.12. Носиоци јавних овлашћења, посебно професионалци и функционери из области правосуђа и унутрашњих послова, имају утицај на јавно мњење и креирање ставова јавности, те уједно имају и велику одговорност. Неспорно је  из изјашњења да начелник ПУ није имао намеру да дискриминише ромску заједницу, међутим, намера није конститутивни елемент акта дискриминације, а он је, као професионалац, морао да зна да таква информација није од значаја за разумевање дела и да може да изазове нетрпељивост према Ромима и да појача негативне стереотипе. С тога, веома је важно да се приликом објављивања информација води рачуна да то буде на начин којим се уважава свачије достојанство и право на недискриминацију.

3.13. Пракса Повереника показује да се највећи број притужби по основу националне припадности односи се на дискриминацију Рома. Према истраживању Однос грађана и грађанки према дискриминацији[8] испитаници сматрају да је дискриминација најраспрострањенија у односу на Роме (61%), а иако већина учесника истраживања препознаје потребу за бољом интеграцијом Рома, истовремено 39% сматра да су склони криминалу и преварама.

Према истраживању „Перцепција ромске заједнице о дискриминацији^[9] из 2024. године, када су у питању лична искуства дискриминације, нешто више од четвртине испитаника (28%) сведочи да су они сами или неко из њихове породице до сада имали искуство дискриминације. Сваки пети испитаник је у погледу тога неодлучан. Чак 63% испитаника наводи јавне установе и локалну самоуправу као места на којима су они или чланови њихових породица доживели дискриминацију приликом остваривања неких права, на основу етничке/ромске припадности. 60% испитаника сматра да полиција не третира Роме на исти начин као друге грађане и да их не штити довољно, док 38% испитаника сматра да полиција посебно сумњичи Роме када се догоди нека крађа или неко друго криминално дело, што доводи до повишене перцепције дискриминације у овом сегменту живота.

3.14. Након спроведеног поступка и утврђеног чињеничног стања Повереник је дао мишљење да је навођењем националне припадности учесника у сукобу у Новом Саду, дана 28. марта 2025. године, начелник Полицијске управе повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

Навођењем националне припадности учесника у сукобу у Новом Саду, дана 28. марта 2025. године, начелник Полицијске управе, повредио је одредбе чл. 12. а у вези члана 24. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује начелнику ПУ:

5.1. Да у будуће, приликом обавештавања јавности о кривичном или дугом противправном делу, не износи податак о националној, верској, етничкој расној или другој припадности лица за које постоји сумња да је то дело учинило или које је осуђено за то дело, осим ако је то својство од значаја за правилно разумевање догађаја.

Потребно је да начелник ПУ Нови Сад, обавести Повереника за заштиту равноправности о намери да поступи по овој препоруци у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико лице коме је препорука упућена не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21

[2] https://www.danas.rs/vesti/drustvo/nacelnik-radonjic-prebijanje-studenata/

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[4] „Службени лист СРЈ”, број 11/02, „Службнеи лист СЦГ”, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС”, бр. 72/09 – др. закон и 97/13-одлука УС, и 47/18.

[5] „­Службени гласник РС”, бр. 92/23

[6] „Службени гласник РС“, број 55/15

[7] „Службени гласник РС“, број 55/15

[8] https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji-i-publikacije-rs/istrazivanja-lat/

[9] Истраживање Перцепција ромске заједнице о дискриминацији, доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/percepromzajodiskr/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

289-25 Утврђена дискриминација на основу ромске националне припадности