бр. 07-00-188/2022-02  датум: 21. 7. 2023.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето поводом четири притужбе које су поднели родитељи четворо малолетне деце из Ниша због дискриминације на основу инвалидитета и здравственог стања. У притужбама је наведено да су родитељи поднели пријаве на конкурс за корисника услуге личног пратиоца детета који је расписао Град Ниш, као и да деци након разматрања пријава није пружена услуга личног пратиоца већ су се нашла на листи чекања из разлога јер родитељ детета није у радном односу. У изјашњењу Градске управе за друштвене делатности града Ниша је наведено да је поднето 77 захтева, да их је разматрала Комисија за избор корисника услуге персоналних асистената и личних пратилаца, као и да је 55 корисника остварило услугу. Даље је наведено да је чланом 6. Критеријума за избор корисника услуга персоналних асистената и личних пратилаца прописано да особе које по основним критеријумима испуњавају услове, али због делимичног испуњења услова из додатних критеријума се налазе на листи чекања до упражњења или до обезбеђења додатних финансијских средстава за финансирање ове услуге у буџету Града за текућу буџетску годину. Наведено је и да је чланом 24. Критеријума прописано да су додатни критеријуми процена породичног стања и да се право првенства даје деци из породица које имају више особа са инвалидитетом у истом домаћинству као и деци из једнородитељских породица које немају других чланова породичног домаћинства који могу да преузму бригу о детету. Повереник је спровео поступак у којем је утврђено да је интерресорна комисије донела мишљење за свако дете у чије име су поднете притужбе да има потребу да услугом личног пратиоца, али да им та услуга није пружена. Даље је утврђено да је Критеријумима прописано бодовање тако да се радни однос родитеља и пунолетних чланова породичног домаћинства на неодређено и одређено време бодује са 25 бодова, док се ангажовање родитеља на основу уговора о ППП и уговора о делу бодује са 20 бодова, док деца чији родитељи нису радно ангажовани или у радно односу не добијају додатне бодове. У складу са Законом о социјалној заштити неспорно је да услуга личног пратиоца спада у услуге социјалне заштите о чијем се обезбеђивању стара локална самоуправа те је обавеза јединице локалне самоуправе да успостави и обезбеди пружање ове услуге свој деци којој је ова услуга неопходна. Ова услуга је услуга подршке детету са инвалидитетом односно сметњама у развоју. Из Закона о социјалној заштити и Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите неспорно је да је корисник наведене услуге дете са инвалидитетом или сметњама у развоју коме је неопходна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе. Дакле, ниједан услов за остваривање ове услуге се не односи на радно-правни статус родитеља нити других чланова породичног домаћинства, већ су сви услови постављени у вези са чињеницом да ли је детету потребна подршка и да ли је дете укључено у васпитно-образовну установу. Наведеним прописима је прописано да је сврха ангажовања личног пратиоца да се детету пружи одговарајућа индивидуална практична подршка ради укључивања у редовно школовање, и активности у заједници, ради успостављања што већег нивоа самосталности. Такође, наведеним прописима је изричито прописано да лични пратилац не може бити члан породичног домаћинства у коме живи корисник, сродник у правој линији као ни брат и сестра, односно брат и сестра по оцу или мајци корисника. Стога, чињеница да деци није пружен овај вид подршке из разлога који су у вези са радно правним статусом родитеља и пунолетних чланова његовог породичног домаћинства (запослен на неодређено и одређено време, на основу уговора о ППП и уговора о делу, није радно ангажован, односно није у радном односу) није у складу како са Законом о социјалној заштити и прописима донетим на основу тог закона, тако ни са антидискриминационим прописима. Подршка личног пратиоца није услуга на коју дете може да чека, јер пропусти у њеном обезбеђивању стављају децу са инвалидитетом или сметњама у развоју у неоправдано неповољнији положај и онемогућавају их да се равноправно са другом децом укључе у редовно школовање и активности у заједници, при чему Повереник указује да су у питању деца која похађају основну школу која је у складу са Уставом и законом обавезна. С тога је Повереник дао мишљење да су Град Ниш и Градска управа за друштвене делатности града Ниша ставили у неповољнији положај децу подносиоца притужби, и то: малолетне … на основу инвалидитета и здравственог стања, на тај начин што им није пружена услуга личног пратиоца детета у складу са законом, чиме су повредили одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације. Због тога је Повереник Граду Нишу и Градској управи за друштвене делатности града Ниша дао препоруке да: отклоне последице дискриминаторног поступања према деци подносиоца притужби и то: мал. …, тако што ће без одлагања предузети све мере и активности из своје надлежности како би се овој деци у складу са прописима обезбедило пружање услуге личног пратиоца детета за школску 2023/2024. годину до новог јавног позива за 2024. годину, односно као и даље док постоји потреба; да убудуће предузму све мере и активности из своје надлежности како би у складу са прописима обезбедили пружање услуге лични пратилац детета за свако дете код којег је препозната потреба за овом услугом; да своја подзаконска акта усагласе са антидискриминационим прописима на начин да не прописују дискриминаторне критеријуме као што је нпр. критеријум радно-правни статус родитеља, односно старатеља детета; критеријум да се ова услуга пружа само ако је Република оснивач васпитно-образовне установе коју дете похађа и др, као и да се убудуће у оквиру својих активности придржавају прописа о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбама су се обратиле А.А. у име свог малолетног сина Б.Б, В.В. у име свог малолетног детета Г.Г, Д.Д. у име свог малолетног сина Ђ.Ђ. и Е.Е. у име свог малолетног сина Ж.Ж, све из Ниша, против Градске управе за друштвену делатност града Ниша, Комисије за избор корисника услуга персоналног асистента и личних пратилаца града Ниша и градоначелнице Ниша Драгане Сотировски и заменице градоначелнице Душице Давидовић, због дискриминације деце на основу инвалидитета и чињенице да им родитељи нису у радном односу.
   • У притужби А.А. је, између осталог, наведено:

• да је њено дете Б.Б. има аутизам и већ три године користи услугу лични пратилац детета;
• да је поднела пријаву на конкурсу за доделу личног пратиоца који је објављен 8. децембра 2022. године, међутим дете није добило личног пратиоца већ је стављено на листу чекања;
• да су уложили приговор који је одбијен и дете није добило личног пратиоца, као и да разлог за то нису сазнали;
• да су незванично сазнали да дете нема право на личног пратиоца уколико један родитељ није у радном односу, што је потврдила градоначелница својом изјавом за медије да „незапослени родитељи могу да се брину о својој деци“;
• да дете иде у шести разред по ИОП2 и да је уз личног пратиоца направило велики напредак у свом развоју и социјализацији, док време без личног пратиоца може само негативно да утиче на њега.
  • Уз притужбу су достављени: 1) Заједничко мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету број … од 13. јуна 2019. године; 2) решење Градске управе за друштвене делатности града Ниша број …. од 17. фебруара 2023. године; 3) жалба … на решење Градске управе за друштвене делатности града Ниша број … од 17. фебруара 2023. године и 4) повезницу ка тексту објављеном на интернет порталу „Јужне вести“ са насловом „Девојчица испод црте добила свог личног пратиоца“ од 7. априла 2023. године.
  • У допуни притужбе од 25. априла 2023. године, А.А. је навела да:
• притужбу против градоначелнице Сотировски и начелнице Давидовић подноси из разлога њиховог нечињења по питању обезбеђивања средстава за услугу личног пратиоца, с обзиром да су у септембру 2022. године обавештене о броју деце за коју се сигурно знало да ће конкурисати за услугу личног пратиоца за 2023. годину (77 деце, мало више од пола у односну на 2022. годину),
• да је њен син шести разред и да му је непријатно што му је мама у школи, што утиче на његово понашање и на напредак. Наставници виде регресију и пад напретка од како је мајка са њим у школи.
  • У допуни од 22. јуна 2023. године А.А. указује да је на решење Градске управе за друштвене делатности града Ниша број … од 17. фебруара 2023. године уложила жалбу 22. марта 2023. године и да јој Градска управа до дана слања допуне није одговорила на жалбу.
  • У притужби В.В. је, између осталог, наведено:
• да је за своје дете Г.Г. које има аутизам предала потребну документацију на конкурс за личног пратиоца који је 8. децембра 2022. године расписала Управа за друштвене делатности града Ниша;
• да на прелиминарној листи дете није добило право на личног пратиоца због чега је уложила приговор 1. фебруара 2023. године;
• да је Градска управа за друштвене делатности града Ниша донела решење број … од 17. фебруара 2023. године којим се одбија приговор као неоснован. У решењу је наведено да се по основним критеријумима испуњавају услови, али се због делимичног испуњења услова из додатих критеријума дете Г.Г. налази на листи чекања до упражњења места или до проширења буџета. Нејасно је који су то додатни критеријуми који нису испуњени, као и да ранг листа није садржала број бодова ни образложење о бодовању;
• да је градоначелница изјавила да је критеријум то што родитељ није запослен;
• да сматра да је наведени критеријум дискриминаторан јер пратиоца не добија родитељ, већ дете, да као незапослени родитељ нема средстава да плати пратиоца, нити по закону може бити пратилац свом детету;
• да је против решења изјавила жалбу 8. марта 2023. године и да до дана подношења притужбе није добила одговор.
  • Уз притужбу су достављени: 1) Заједничко мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету број … од 21. новембра 2022. године; 2) решење Градске управе за друштвене делатности града Ниша број … од 17. фебруара 2023. године и 3) жалба В.В. на решење Градске управе за друштвене делатности града Ниша број … од 17. фебруара 2023. године.
  • У притужби Д.Д. је, између осталог, наведено:
• да је предала потребну документацију за њено дете Ђ.Ђ. на конкурс за личног пратиоца који је 8. децембра 2022. године расписала Управа за друштвене делатности града Ниша;
• да је дете није добило право на личног пратиоца, да не постоји листа бодовања и да немају одговор на основу чега је одбијен;
• да она као родитељ нема права да му буде помоћ у школи, да долази до веће регресије и самоповређивања детета, да се дете адаптирало на редовну школу уз помоћ личног пратиоца којег су један кратак период били у могућности да плаћају јер су се надали да ће дете добити услугу личног пратиоца.
  • Уз притужбу су достављени: 1) Заједничко мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету број … од 12. јула 2022. године; 2) решење Градске управе за друштвене делатности града Ниша број … од 17. фебруара 2023. године и 3) жалба Д.Д. на решење Градске управе за друштвене делатности града Ниша број … од 17. фебруара 2023. године.
  • У допуни притужбе од 27. априла 2023. године, Д.Д. је навела да „као вид дискриминације од госпође градоначелнице и начелнице за друштвене делатности, наводим подређивање мог детета са сметњама за остваривање права које му закон гарантује, у односу на другу децу са сметњама у развоју, који је осмишљен да омогући елиминацију у пружању услуге детету према бодовању радног статуса родитеља“, као и занемаривање информације коју су добиле о најмање дупло увећаном броју деце која ће конкурисати за услугу личног пратиоца за 2023. годину и не обезбеђивању средстава. Даље је наведено да је мишљења да њен радни статус не сме бити препрека да дете оствари своје законско право на подршку, да се због ње не ставља у други ред корисника и да је највише погађа нехумани начин дефинисања „нас мама које не радимо од стране поменутих госпођа“.
  • У притужби Е.Е. је, између осталог, наведено:
• да њено дете Ж.Ж. „није прошао“ на конкурсу за личног пратиоца који је 8. децембра 2022. године расписала Управа за друштвене делатности града Ниша и остао је без личног пратиоца иако га је добио претходне године;
• да тачни критеријуми зашто је одбијен нису наведени и да претпоставља да је то зато што је она незапослена, као и да је „све око листе нејасно“;
• да њен син похађа трећи разред основне школе, да је 100% слеп, да му је увек потребна пратња и да је његов напредак велики од како је имао пратиоца.
  • Уз притужбу су достављени: 1) Заједничко мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету број … од 2. новембра 2021. године; 2) решење Градске управе за друштвене делатности града Ниша број … од 17. фебруара 2023. године и 3) извод из текста објављеног на интернет порталу „Јужне вести“ са насловом „Девојчица испод црте добила свог личног пратиоца“ са изјавом градоначелнице Ниша.
  • У допуни притужбе од 20. априла 2023. године, Ж.Ж. је између осталог навела:
• да има сазнања да су градоначелница Сотировски и начелница Давидовић од удружења „Дан“ из Ниша добиле допис 22. септембра 2022. године о броју деце које имају потребу за услугом личног пратиоца (77) са напоменом да можда тај број буде и већи и да је неопходно повећати средства за ову услугу за 2023. годину.
• да има осећај као да зависи од нечије милостиње и добре воље јер њено дете једне године (2022.) има личног пратиоца, а следеће (2023. године) „незапослене маме могу да чувају своју децу и буду им лични пратиоци“, као да се не ради о правима која су законом загарантована;
• да је у првом разреду основне школе била са својим дететом у школи и да је евидентно незадовољство детета, али и наставног особља, због сталног мајчиног присуства. Поред свих других обавеза и терапија на које води дете једва успева да се посвети другом детету;
• да сматра да је дискриминација ако се права која њеном детету даје Закон о социјалној заштити „санкционишу“ бодовањем родитеља према радном статусу, а не према потребама детета, као и да је корисник права дете, а не родитељ. Поставља питање да ако нема средстава за толики број пријављене деце, како ће имати када родитељ донесе потврду да се запослио?
  • С обзиром да су све четири притужбе поднете због необезбеђивања услуге личног пратиоца и донетих критеријума, као и имајући у виду исти правни основ и чињенично стање, поступци су спојени, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка затражио изјашњење Градске управе за друштвене делатности града Ниша.
  • Повереник је затражио да се Градска управа посебно изјасни 1) из којих разлога малолетницима … није омогућено остваривање права на личног пратиоца и колико бодова је имао свако од њих након спроведеног поступка по Јавном позиву; 2) колико деце на територији града Ниша је исказало потребу (поднело захтев) за услугом личног пратиоца детета за 2023. годину и колико деце ово право остварује у 2023. години; 3) шта је Градска управа за друштвене делатности града Ниша предузела у циљу проширења броја корисника услуге лични пратилац детета; 4) како је текао поступак подношења захтева и одлучивања по захтевима за остваривање права на услугу личног пратиоца детета, као и који орган је донео решења о праву на услугу личног пратиоца детета, с обзиром да је Одлуком о правима из области социјалне заштите на територији града Ниша прописано да о захтевима за остваривање права из ове одлуке одлучује Центар за социјални рад, док је Решењем о образовању Комисије за избор корисника услуга персоналних асистената и личних пратилаца број 4052/2022-01 од 29. новембра 2022. године, градоначелница Ниша образовала Комисију и одредила задатке Комисије међу којима је и задатак да спроведе поступак за избор корисника услуга и утврди и објави ранг листе корисника услуге.

Такође, Повереник је од Градске управе затражио да се изјасни и из којих разлога су Критеријумима за избор корисника услуга персоналних асистената и личних пратилаца (даље: Критеријуми) прописани следећи додатни услови за остваривање права на услугу лични пратилац: да дете редовно похађа наставу у васпитно-образовној институцији чији је оснивач Република Србија на територији града Ниша, којим се искључују деца која похађају образовне установе чији оснивач није Република Србије (нпр. приватна предшколска установа); да се право првенства даје деци која живе у породици чији чланови нису више у могућности да им помогну у активностима свакодневног живота, као и деци из једнородитељских породица, док је одредбама члана 33. Критеријума прописано да дете губи право на личног пратиоца у случају да су чланови породичног домаћинства ангажовани као лични пратиоци преко пружаоца услуга без обзира ком кориснику услуга исту пружају, као и који се циљ жели постићи овим одредбама Критеријума.

• Градска управа за друштвене делатности града Ниша доставила је 19. јула 2023. године четири дописа (изјашњења на наводе притужбе) бр. 1047-1/7-23, 1033-1/7-23, 1046-1/7-23 и 1048-1/7-23 сви од 14. јула 2023. године са идентичним садржајем. У изјашњењима је наведено:

• да је Одлуком о буџету за 2022. годину било опредељено 13.000.000,00 динара за услугу личног пратиоца; да је Град Ниш – Градска управа за друштвене делатности објавила конкурсу 16. децембра 2021. године на који је пристигло 43 захтева од којих је 35 испуњавало услове на основу Критеријума за избор корисника услуга персоналних асистената и личних пратилаца, као и сви су остварили право на услугу лични пратилац на 40 сати недељно, односно осам сати дневно, што је максималан број сати;
• да је у 2023. години Одлуком о буџету предвиђено 15.000.000,00 динара за услугу личног пратиоца; да је 8. децембра 2022. године Град Ниш – Градска управа за друштвене делатности објавила конкурс на који је пристигло 77 захтева од којих је 55 испуњавало услове на основу Критеријума за избор корисника услуга персоналних асистената и личних пратилаца, као и да су сви остварили право на услугу лични пратилац на 40 сати недељно, односно осам сати дневно, што је максималан број сати;
• да је чланом 6. Критеријума за избор корисника услуга персоналних асистената и личних пратилаца прописано да особе које по основним критеријумима испуњавају услове, али због делимичног испуњења услова из додатних критеријума се налазе на листи чекања до упражњења или до обезбеђења додатних финансијских средстава за финансирање ове услуге у буџету Града за текућу буџетску годину;
• да је чланом 24. Критеријума за избор корисника услуга персоналних асистената и личних пратилаца прописано да су додатни критеријуми процена породичног стања као и да се право првенства даје деци из породица које имају више особа са инвалидитетом у истом домаћинству као и деци из једнородитељских породица које немају других чланова породичног домаћинства који могу да преузму бригу о детету.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у Заједничко мишљење Комисије за процену потребе за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету Б.Б. број … од 13. јуна 2019. године, утврђено је да је усаглашено заједничко мишљење Комисије о потреби за додатном подршком: „подршка породици из области социјалне заштите би се огледала у остваривању права на увећани дечији додатак, у остваривању права на личног пратиоца с обзиром да дечак још увек није развио вештине старања о себи до нивоа који би му омогућио самостално функционисање“.
• Увидом у Заједничко мишљење Комисије за процену потребе за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету Г.Г. број … од 21. новембра 2022. године, утврђено је да је усаглашено заједничко мишљење Комисије о потреби за додатном подршком: „Постоји потреба за остваривањем права на помоћ и негу другог лица, увећани дечији додатак и личног пратиоца.“
• Увидом у Заједничко мишљење Комисије за процену потребе за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету Ђ.Ђ. број … од 12. јула 2022. године, утврђено је да је усаглашено заједничко мишљење Комисије о потреби за додатном подршком: „Постоји потреба за остваривањем права на увећани дечији додатак и негу другог лица, лични пратилац“.
• Увидом у Заједничко мишљење Комисије за процену потребе за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету Ж.Ж. број … од 2. новембра 2021. године, утврђено је да је усаглашено заједничко мишљење Комисије о потреби за додатном подршком: „Постоји потреба за додатном подршком из области социјалне заштите која би се огледала у остваривању права на увећани дечији додатак, додатак за помоћ и негу другог лица и личног пратиоца.“
• Увидом у четири решења Градске управе за друштвене делатности града Ниша бр. … и … сва од 17. фебруара 2023. године, утврђено је да је у образложењима наведено: „Чланом 6. Критеријума за избор корисника услуга персоналних асистената и личних пратилаца прописано је да особе које по основним критеријумима испуњавају услове, али због делимичног испуњења услова из додатних критеријума се налазе на листи чекања до упражњења или до обезбеђења додатних финансијских средстава за финансирање ове услуге у буџету Града за текућу буџетску годину. Ове особе право остварују на основу већ сачињене ранг листе по утврђеном месту, без доношења посебне одлуке.“
• Увидом у Решење о образовању Комисије за избор корисника услуга персоналних асистената и личних пратилаца Града Ниша број 4052/2022-01 од 29. новембра 2022. године[2], утврђено је да је градоначелница Града Ниша донела решење којим се образује комисија за избор корисника услуге персоналних асистената и личних пратилаца за 2023. годину чији задаци су: 1. да утврди критеријуме које подносилац захтева мора да испуни да би остварио ово право из области проширеног вида социјалне заштите; 2. да објави јавни позив за кориснике услуга, 3. да спроведе поступак за избор корисника услуге и 4. да утврди и објави ранг листе корисника услуге.
• Увидом у Критеријуме за избор корисника услуга персоналних асистената и личних пратилаца (у даљем тексту: Критеријуми) које је донела Комисија за избор корисника услуга персоналних асистената и личних пратилаца на седници одржаној 8. децембра 2022. године, утврђено је да је одредбама члана 1. прописано да због дисбаланса између потреба особа са инвалидитетом и финансијских могућности Града, Комисија за избор корисника услуга персоналних асистената и личних пратилаца, утврђује критеријуме које подносилац захтева мора да испуњава да би остварио ово право из ове области социјалне заштите. Одредбама члана 6. Критеријума прописано је да особе које по основним критеријумима испуњавају услове, али због неиспуњења или делимичног испуњења услова из додатних критеријума нису оствариле право из ове области социјалне заштите су на листи чекања до упражњења места или до обезбеђења додатних финансијских средстава за финансирање ове услуге у буџету града за текућу буџетску годину. Затим је одредбама члана 23. прописано да се услуга лични пратилац детета као право из области социјалне заштите остварује на основу: – препоруке Интерресорне комисије где је као мера подршке предложен лични пратилац детету; – да дете има мање од 18 година или до завршетка редовног школовања; – да дете редовно похађа наставу у васпитно образовној институцији чији је оснивач Република Србија на територији Града Ниша. У ставу 2. овог члана је прописано да за родитеље, ратне војне инвалиде од I до IV категорије, родитеље који имају I или II степен телесног оштећења утврђених у распону од 90-100%, родитељима којима је признато право на инвалидску пензију, родитељима који имају остварено право на увећани додатак за туђу негу и помоћ као и родитељима из једнородитељских породица, није потребно да испуне услов да се налазе у радном односу. Одредбама члана 24. Критеријума прописани су додатни критеријуми: базични, породично стање и процена индивидуалних потреба корисника. Додатни критеријум „породично стање“ заснива се на процени о породичној ситуацији и прописује да се „право првенства даје деци са инвалидитетом која живе у породици чији чланови нису више у могућности да им помогну у активностима свакодневног живота (стари родитељи, више особа са инвалидитетом у истом породичном домаћинству, више деце из породице на основу мишљења интерресорне комисије имају потребу за личним пратиоцем и сл.) као и деци из једнородитељских породица које немају других чланова породичног домаћинства који могу да преузму бригу о детету“. Одредбама члана 25. прописано је бодовање критеријума тако да се радни однос родитеља и пунолетних чланова породичног домаћинства на неодређено  и одређено време бодује са 25 бодова, док се ангажовање родитеља на основу уговора о ППП и уговора о делу бодује са 20 бодова, између осталих критеријума.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, разматрао је наводе из притужбе, изјашњења, прилога достављених уз притужбу, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.
• Устав Републике Србије^[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у одредбама члана 2. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима^[4]. Начело једнакости разрађено је чланом 4. овог закона у којем је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства и да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај (члан 6.). Даље одредбама члана 22. овог закона прописано је да свако дете, односно малолетник има једнака права и заштиту у породици, друштву и држави, без обзира на његова или лична својства родитеља, старатеља и чланова породице.
• Република Србија је 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета^[5], која у члану 23. прописује да државе чланице признају да дете са инвалидитетом треба да ужива пун и достојан живот, у условима којима се обезбеђује његово достојанство, подстиче самосталност и олакшава активно учешће детета у заједници, као и да државе чланице треба да уважавају право детета са инвалидитетом на посебну негу, те да ће подстицати и обезбеђивати помоћ детету које за то испуњава услове и онима који су одговорни за старање о њему, а за коју је поднет захтев, зависно од расположивих средстава и која одговара стању детета и условима родитеља или других лица која се старају о детету. Ставом 3. овог члана прописано је да уважавајући посебне потребе детета са инвалидитетом, помоћ се у складу са тачком 2. пружа бесплатно увек када је то могуће, имајући у виду финансијска средства родитеља или других лица која се старају о детету и која је тако осмишљена да дете са инвалидитетом има ефикасан приступ и добија образовање, обуку, услуге здравствене заштите и рехабилитације, припрему за запошљавање и могућност рекреације на начин који доприноси остваривању што потпуније друштвене интеграције и личног развоја детета укључујући културни и духовни развој. Чланом 26. Конвенције је прописано да државе чланице уважавају право сваког детета да користи социјалну заштиту, укључујући социјално осигурање и да је потребно да предузимају све мере неопходне за пуно остваривање тог права у складу са националним законима.
• Комитет за права детета донео је и Коментар бр. 9. који се односи на права детета са сметњама у развоју, у којем се наводи да држава треба да предузме одговарајуће мере ради спречавања сваке дискриминације деце, укључујући и на основу сметњи у развоју. Изричито навођење сметњи у развоју као основа дискриминације је јединствено а може се објаснити чињеницом да деца са сметњама у развоју припадају једној од најосетљивијих група деце.
• Конвенција о правима особа са инвалидитетом^[6] у члану 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе.
• Одредбом члана 20. став 1. тачка 4. Закона о локалној самоуправи^[7] прописано је да се општина, преко својих органа, у складу са Уставом и законом, стара о задовољавању потреба грађана у области просвете (предшколско васпитање и образовање и основно и средње образовање и васпитање), научноистраживачке и иновационе делатности, културе, здравствене и социјалне заштите, дечије заштите, спорта и физичке културе. Наведеним чланом је прописано и да општина преко својих органа обезбеђује остваривање посебних потреба особа са инвалидитетом и заштиту права осетљивих група. Чланом 24. овог закона прописано је да град врши надлежности општине, као и друге надлежности и послове државне управе, који су му законом поверени.
• Законом о социјалној заштити^[8] прописане су услуге социјалне заштите, међу којима су посебно наведене дневне услуге у заједници (дневни боравак, помоћ у кући, свратиште и друге услуге које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу), као и услуге подршке за самосталан живот (становање уз подршку; персонална асистенција; обука за самостални живот и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву). У складу са чланом 5. овог закона услуге социјалне заштите представљају активности пружања подршке и помоћи појединцу и породици ради побољшања, односно очувања квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика неповољних животних околности, као и стварање могућности да самостално живе у друштву. Чланом 14. Закона о социјалној заштити прописано је да се у центру за социјални рад остварују овим законом утврђена права, као и обезбеђује пружање услуга социјалне заштите из овог закона. Центар за социјални рад оснива јединица локалне самоуправе. Центар за социјални рад може се основати за територију једне или више јединица локалне самоуправе.
• Чланом 44. Закона о социјалној заштити прописано је да дневне услуге у заједници обухватају активности које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу, те да ове услуге обезбеђује јединица локалне самоуправе. Поред тога чланом 45. овог закона прописано је да се услуге подршке за самосталан живот пружају појединцу да би се његове могућности за задовољење основних потреба изједначиле с могућностима осталих чланова друштва, да би му се побољшао квалитет живота и да би могао да води активан и самосталан живот у друштву. Услуге подршке за самосталан живот обезбеђује јединица локалне самоуправе, осим ако овим законом није предвиђено да их обезбеђује Република Србија.
• Услуге социјалне заштите које обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, за којима постоји потреба, а не могу их обезбедити у потребном обиму установе социјалне заштите које је основала Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, набављају се од пружаоца услуга социјалне заштите који је за то лиценциран кроз поступак јавне набавке услуга социјалне заштите, у складу са законом који уређује јавне набавке, овим законом и прописима донетим за њихово спровођење.^[9] Одредбама члана 65. овог закона прописано је да је наручилац услуге министарство надлежно за социјалну заштиту, односно орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе надлежан за социјалну заштиту. Поступак за коришћење услуге из овог закона коју обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе спроводи центар за социјални рад, по службеној дужности или на захтев корисника.^[10]
• Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите^[11] прописује ближе услове и стандарде за пружање свих услуга социјалне заштите. У овом правилнику у оквиру дневних услуга у заједници прописана је услуга лични пратилац. Наиме, чланом 83. овог правилника прописано је да је лични пратилац доступан детету са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе. Сврха ангажовања личног пратиоца је пружање детету одговарајуће индивидуалне практичне подршке ради укључивања у редовно школовање, и активности у заједници, ради успостављања што већег нивоа самосталности (члан 84). Одредбама члана 87. став 4. Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите прописано да лични пратилац не може бити члан породичног домаћинства у коме живи корисник, сродник у правој линији као ни брат и сестра, односно брат и сестра по оцу или мајци корисника.
• Одлуком о правима из области социјалне заштите на територији града Ниша^[12] прописана је услуга лични пратилац детета. Одредбама члана 47б прописано је да сврха ангажовања личног пратиоца је пружање детету одговарајуће индивидуалне практичне подршке ради укључивања у редовно школовање, и активности у заједници, ради успостављања што већег нивоа самосталности. Ставом 2. овог члана прописано је да услугу непосредно пружа лични пратилац детета кроз активности које се планирају и реализују у складу са индивидуалним потребама детета, у области кретања, одржавања личне хигијене, облачења, храњења и комуникације са другима. Даље је одредбом става 3. и 4. овог члана прописано да се услуга може користити до краја редовног школовања укључујући завршетак средње школе и да је лични пратилац доступан детету са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе.
• Даље је Одлуком град Ниша прописано да се поступак за остваривање права из ове одлуке покреће на захтев странке, односно њеног законског заступника или стараоца и по службеној дужности и води се по одредбама Закона о општем управном поступку и Закона о социјалној заштити (члан 85.). Одредбама члана 86. је прописано да о захтевима за остваривање права из ове одлуке одлучује Центар за социјални рад, осим о праву на накнаду трошкова за вантелесну оплодњу о коме одлучује Градска управа за друштвене делатности, и права на дневни боравак о коме одлучује установа у којој се пружа услуга дневног боравка. По жалбама на решења Центра за социјални рад одлучује Градска управа за друштвене делатности. По жалбама на решења Градске управе за друштвене делатности одлучује Градско веће Града Ниша.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Задатак Повереника за заштиту равноправности у конкретном случају је да утврди да ли се малолетна деца … налазе у неповољнијем положају на основу инвалидитета и здравственог стања тиме што им није пружена услуга лични пратилац детета, као и ко је за то одговорно лице или орган с обзиром да су притужбе поднете против Градске управе за друштвену делатност града Ниша, Комисије за избор корисника услуга персоналног асистента и личних пратилаца града Ниша, градоначелнице Ниша Драгане Сотировски и начелнице Душице Давидовић.
• Анализом утврђеног чињеничног стања на основу увида у наводе притужбе, изјашњења и достављене прилога, неспорно је да је Град Ниш Одлуком о правима из области социјалне заштите на територији града Ниша прописао услугу личног пратиоца детета као услугу социјалне заштите коју обезбеђује град. За свако дете у чије име је поднета притужба је у заједничком мишљењу интерресорне комисије указано да је детету потребна додатна подршка личног пратиоца. Такође, неспорно је и да су родитељи ове деце поднели пријаве на конкурс који је расписао Град Ниш – Градска управа за друштвене делатности за услугу лични пратилац детета као и да се сва четири детета након разматрања поднетих пријава/захтева налазе на листи чекања, односно да им није пружена услуга лични пратилац детета. Даље, увидом у решења Градске управе за друштвену делатност града Ниша које су достављена у прилогу притужби неспорно је да су у сва четири случаја деца остала без услуге личног пратиоца уз исто образложење – да се због делимичног испуњења услова из додатних критеријума налазе на листи чекања до упражњења или до обезбеђења додатних финансијских средстава за финансирање ове услуге у буџету Града за текућу буџетску годину.
• Повереник је анализирао да ли је у конкретном случају извршена непосредна дискриминација деце …, односно да ли су пропуштањем да им се пружи услуга лични пратилац детета стављени у неповољнији положај на основу свог инвалидитета и здравственог стања. Анализом мишљења интерресорне комисије, јасно је да је деци потребна додатна подршка у току трајања школске године. У изјашњењу Градске управе за друштвену делатност града Ниша, као ни у решењима Градске управе којима се одбијају приговори родитеља деце у чије име су поднете притужбе, нису наведени конкретни разлози због којих деца нису остварила право на услугу личног пратиоца, већ је наведено да се налазе на листи чекања због неиспуњења додатних критеријума (без прецизирања који то додатни критеријуми нису испуњени). Неспорно је да су деца у чије име је поднета притужба стављена у неповољнији положај у односу на другу децу школског узраста којој услед инвалидитета и сметњи у развоју није потребна додатна подршка у току школовања.
• У складу са Законом о социјалној заштити услуге социјалне заштите представљају активности пружања подршке и помоћи појединцу и породици ради побољшања, односно очувања квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика неповољних животних околности, као и стварање могућности да самостално живе у друштву. Ангажовање личног пратиоца има за циљ да се детету и ученику пружи одговарајућа индивидуална подршка ради школовања и активности у заједници и ради постизања што већег нивоа самосталности детета. Стога, подршка личног пратиоца није услуга на коју дете може да чека, јер пропусти у њеном обезбеђивању могу да отежају деци са инвалидитетом и сметњама у развоју напредовање у школовању и укључивање у заједницу. У конкретним случајевима, интерресорна комисија је утврдила да је сваком детету у чије име је поднета притужба потребна додатна подршка у виду услуге личног пратиоца како би дете било укључено у редовну наставу. Важно је нагласити да овај додатни вид подршке детету спада у услуге из домена социјалне заштите, о чијем обезбеђивању се, у складу са Законом о социјалној заштити, стара локална самоуправа, те је из тог разлога и обавеза јединице локалне самоуправе да успостави и обезбеди пружање ове услуге свој деци којој је ова услуга неопходна.
• У свом изјашњењу Градска управа за друштвене делатности града Ниша указала је на повећање броја деце којима је омогућено остваривање права на услугу лични пратилац детета и повећање средстава у градском буџету за 2023. годину која су предвиђена за ову услугу у односу на претходну годину. Повереник подсећа да је, имајући у виду да један број локалних самоуправа ранијих година није обезбеђивао услугу личног пратиоца иако су на то била обавезне у складу са законом, 2021. године упутио Препоруку мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације свим општинама и градовима да предузму све неопходне мере и активности којима ће обезбедити успостављање и пружање услуге лични пратилац деци којима је ова услуга потребна. Такође Повереник подсећа да у складу са законом и подзаконским актима услугу личног пратиоца не могу пружати родитељи, члан породичног домаћинства у коме живи дете, нити сродник у правој линији као ни брат и сестра, односно брат и сестра по оцу или мајци детета.
• Град Ниш се доношењем Одлуке о правима из области социјалне заштите на територији града Ниша обавезао да ће пружити услугу лични пратилац детету којем је потребна подршка, што је у конкретном случају деце у чије име су поднете притужбе неспорно утврђено мишљењем чланова интерресорне комисије. Наводи из изјашњења не оспоравају право ове деце на услугу личног пратиоца већ указују да нису испуњени тзв. додатни критеријуми због чега поднети захтеви нису одбијени већ су деца стављена на листу чекања „до упражњења или до обезбеђивања додатних финансијских средстава за финансирање ове услуге у буџету града за текућу буџетску годину“.
• Услуга личног пратиоца је намењена деци са инвалидитетом и потешкоћама у развоју којима је ова подршка неопходна у циљу лакшег остваривања основних животних потреба, те у том смислу би погрешан био приступ који би подразумевао било какву селективност у омогућавању ове услуге. Пружање услуге личног пратиоца треба да буде једнако доступна сваком детету код кога је надлежни орган установио потребу за овом додатном подршком. Није довољно само прописати одлуком локалне самоуправе овај вид подршке, већ је поред тога неопходно обезбедити средства за реализацију услуге, лиценцираног пружаоца услуге као и довољан обухват и континуитет у пружању услуге на начин да свако дете коме је ова подршка потребна буде обухваћено датом услугом те да једном достигнут ниво стандарда временом не буде дерогиран. Само на тај начин, јединица локалне самоуправе испуњава законску обавезу у погледу пружања ове услуге.
• Имајући у виду значај услуге личног пратиоца као подршке деци са инвалидитетом и потешкоћама у развоју, а у циљу њиховог укључивања у редовно школовање, активности у заједници и успостављања што већег нивоа самосталности, Повереник је 2021. године покренуо и парницу за заштиту од дискриминације у јавном интересу, а уз сагласност мајке дечака са аутизмом коме ова услуга, иако неопходна, није пружена. Ова стратешка парница је покренута против јединице локалне самоуправе и Центра за социјални рад. Такође, Повереник указује и на пресуду Апелационог суда у Новом Саду број ГЖ 3827/2014 од 1. јула 2015. године којим је потврђена пресуда Основног суда у Суботици број П 1102/2013 од 9. јула 2014. године за накнаду штете. Апелациони суд је потврдио одговорност тужених, предшколске установе и јединице локалне самоуправе, за насталу материјалну штету у имовини тужиоца, родитеља детета са аутизмом. Суд је утврдио да су предшколска установа и локална самоуправа узроковале материјалну штету у имовини тужиоца која је настала ангажовањем логопеда, реедукатора и персоналног асистента за малолетно дете, као и на име путних трошкова. Суд је указао да се одговорност предшколске установе за накнаду материјалне штете заснива на чињеници да није обезбедила неопходан кадар, док је одговорност локалне самоуправе заснован на чињеници да није обезбедила неопходна средства за ангажовање потребне подршке.
• Поводом навода притужби да услуга личног пратиоца детета није одобрена из разлога што један од родитеља детета који има потребу за додатном подршком није у радном односу, Повереник је извршио анализу Критеријума за избор корисника услуга персоналног асистента и личних пратилаца. Овај акт (даље: Критеријуми) је донела Комисија за избор корисника услуга персоналних асистената и личних пратилаца града Ниша образована на основу решења градоначелнице града Ниша којим је одређено да је један од задатака ове комисије и „да утврди критеријуме које подносилац захтева мора да испуни да би остварио ово право из области проширеног вида социјалне заштите“. Критеријумима су прописани додатни критеријуми који се односе и на породично стање, односно процену о породичној ситуацији. Овим додатним критеријумом је прописано да право првенства имају деца са инвалидитетом која живе у породици чији чланови нису више у могућности да им помогну у активностима свакодневног живота (стари родитељи, више особа са инвалидитетом у истом породичном домаћинству, више деце из породице на основу мишљења интерресорне комисије имају потребу за личним пратиоцем, као и деца из једнородитељских породица које немају других чланова породичног домаћинства који могу да преузму бригу о детету. На основу Критеријума више бодова добију захтеви деце чији су родитељи и пунолетни чланови домаћинства у радном односу (25 бодова), захтеви деце чији родитељи су ангажовани на основу уговора о привремено-повременим пословима и уговора о делу добијају 20 бодова, док деца чији родитељи нису у радном односу нити су радно ангажовани не добијају додатне бодове.
• Повереник овде поново наглашава да природа и примарни циљ услуге лични пратилац детета није чување и брига детета, већ подршка детету у осамостаљивању и социјализацији. Наиме, одредбама члана 45. Закона о социјалној заштити прописано је да се услуге подршке за самосталан живот пружају појединцу да би се његове могућности за задовољење основних потреба изједначиле с могућностима осталих чланова друштва, да би му се побољшао квалитет живота и да би могао да води активан и самосталан живот у друштву, као и да је одредбама члана 87. став 4. Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите прописано да лични пратилац не може бити члан породичног домаћинства у коме живи корисник, сродник у правој линији као ни брат и сестра, односно брат и сестра по оцу или мајци корисника. С тим у вези, уколико дете коме је потребна услуга личног пратиоца не буде пружена ова услуга, оно између осталог неће имати пружену потребну помоћ и подршку у укључивању у редовно школовање и активности у заједници, као ни у друге активности које омогућавају његову инклузију. Циљ овог ограничења је да се омогући што већа социјализација и осамостаљивање детета са инвалидитетом и развојним потешкоћама, као и да се породици детета омогући период у току дана који ће искористити за друге активности или одмор. И подноситељке притужби указују на промене код своје деце од тренутка када су се оне (мајке) нашле у улози пратиоца детета и боравиле у школи са дететом. Указују да је код детета дошло до регресије као и до отпора и негодовања што мајка борави у школи са њим.
• Такође, одредбама члана 23. став 1. Критеријума прописано је да услуга лични пратилац детета као право из области социјалне заштите остварује се на основу: препоруке Интерресорне комисије, да дете има мање од 18 година или до завршетка редовног школовања и да дете редовно похађа наставу у васпитно образовној установи чији је оснивач Република Србија на територији Града Ниша. Повереник указује да је одредбама Закона о основама система образовања и васпитања[13] прописано да установу може да оснује Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, национални савет националних мањина и друго правно или физичко лице (члан 90). У складу са тим, дискриминаторан је критеријум да дете које редовно похађа васпитно образовну установу остварује право на услугу социјалне заштите само ако је у питању установа чији је оснивач Република Србија. Овим критеријумом потребна подршка онемогућава се деци која редовно похађају наставу у васпитно образовним установама чији је оснивач национални савет националних мањина и друго правно или физичко лице као законом овлашћени оснивачи, чиме се деца стављају у неповољнији положај на основу својства оснивача образовне установе.
• У вези са тим, Повереник указује да је јединица локалне самоуправе, у конкретном случају град Ниш, обавезна да обезбеди услугу личног пратиоца детета сваком детету код којег постоји потреба за овом додатном подршком. Улога општина и градова (јединица локалне самоуправе) у развоју услуга садржана је у различитим групама активности, као што је иницирање планирања, партнерстава и иновација, али и одговорности за постојање услуга које су у њиховој надлежности и за којима постоји потреба међу грађанима. Обезбедити услуге социјалне заштите значи обезбедити: нормативно-правни основ, финансијска средства и организацију или више њих, које пружају услуге[14]. Прописивање критеријума (додатних или општих) којима се искључује једна група деце или им се услуга личног пратиоца ограничава, иако је мишљењем надлежног органа (интерресорна комисија) препозната потреба за додатном подршком, није оправдана ни из ког разлога. Околност да ли су родитељи овог детета у радном односу, односно да ли су радно ангажовани, није од значаја када је у питању потреба за додатном подршком личног пратиоца детета с обзиром на циљ ове услуге. Као што је већ наведено, подршка личног пратиоца није услуга на коју дете може да чека, јер пропусти у њеном обезбеђивању могу да отежају деци са инвалидитетом и сметњама у развоју напредовање у школовању и осамостаљивању
• У току поступка је на основу изјашњења Градска управа за друштвену делатност града Ниша утврђено да је о поднетим захтевима за услугу личног пратиоца детета одлучивала Комисија за избор корисника услуга персоналног асистента и личних пратилаца града Ниша, коју је формирала градоначелница иако је Законом о социјалној заштити прописано да поступак за коришћење услуге из овог закона спроводи центар за социјални рад. Одлуком о правима из области социјалне заштите на територији града Ниша прописано је да о захтевима за остваривање права из ове одлуке одлучује Центар за социјални рад. У складу са одредбама члана 65. Статута Града Ниша^[15] и члана 3. Одлуке о организацији градских управа града Ниша^[16], послови градске управе су: 1) припрема нацрта прописа и других аката које доноси Скупштина Града, Градоначелник и Градско веће; 2) извршавање одлуке и друге акте Скупштине Града, Градоначелника и Градског већа; 3) решавање у управном поступку у првом степену о правима и дужностима грађана, предузећа, установа и других организација у управним стварима из надлежности Града; 4) обављање послова управног надзора над извршавањем прописа и других општих аката Града; 5) извршавање закона и других прописа чије је извршавање поверено Граду; 6) обављање стручних и административно-техничких послова за потребе рада скупштине Града, Градоначелника и Градског већа. Истом Одлуком о организацији градских управа прописано је да се Градска управа за друштвене делатности образује и за област друштвене бриге о деци и социјалне и борачко-инвалидске заштите. Одредбама Закона о социјалној заштити, као и Одлуке о правима из области социјалне заштите на територији града Ниша, прописано је да услугу личног пратиоца детета обезбеђује јединица локалне самоуправе. У конкретном случају то су Град Ниш и Градска управе за друштвене делатности града Ниша који су одговорни што малолетним … није пружена услуга лични пратилац детета.
• Поводом навода притужби да су градоначелница Сотировски и начелница Давидовић одговорне што нису обезбедиле довољно средстава за услугу лични пратилац за сву децу, односно да су нечињењем извршиле акт дискриминације, Повереник указује следеће. Законом о локалној самоуправи је прописано да органи града обављају послове предвиђене овим законом за органе општине, као и друге послове утврђене законом и статутом града. Даље је прописано да скупштина општине односно града између осталог, доноси буџет и завршни рачун општине односно града, док председник општине односно градоначелник, наредбодавац за извршење буџета. С обзиром да је доношење буџета у искључивој надлежности скупштине града Повереник је мишљења да је Град Ниш – Градска управа за друштвену делатност града Ниша ставила у неповољнији положај малолетне … на основу њиховог личног својства тако што им није обезбедила пружање услуге личног пратиоца на основу мишљења интерресорне комисије, а у складу са Законом о социјалној заштити и Одлуком о правима из области социјалне заштите на територији града Ниша.

4. МИШЉЕЊЕ

Град Ниш и Градска управа за друштвене делатности града Ниша су ставили у неповољнији положај малолетну децу подносиоца притужби, и то: … на основу инвалидитета и здравственог стања, на тај начин што им није пружена услуга личног пратиоца детета у складу са законом, чиме су повредили одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности даје Граду Нишу и Градској управи за друштвене делатности града Ниша препоруку да:

• отклоне последице дискриминаторног поступања према деци подносиоца притужби и то: мал. …, тако што ће без одлагања предузети све мере и активности из своје надлежности како би се овој деци у складу са прописима обезбедило пружање услуге личног пратиоца детета за школску 2023/2024. годину до новог јавног позива за 2024. годину, односно као и даље док постоји потреба;
• да убудуће предузму све мере и активности из своје надлежности како би у складу са прописима обезбедили пружање услуге лични пратилац детета за свако дете код којег је препозната потреба за овом услугом;
• да своја подзаконска акта усагласе са антидискриминационим прописима на начин да не прописују дискриминаторне критеријуме као што је нпр. критеријум радно-правни статус родитеља, односно старатеља детета; критеријум да се ова услуга пружа само ако је Република оснивач васпитно-образовне установе коју дете похађа и др;
• се убудуће у оквиру својих активности придржавају прописа о забрани дискриминације.

Потребно је да Град Ниш и Градска управа за друштвене делатности града Ниша обавесте Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Град Ниш и Градска управа за друштвене делатности града Ниша не поступе по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени лист града Ниша“, број 123/2022

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21

[4] „Службени гласник РС“ бр. 22/09 и 52/21, члан 2. став 1. тачка 1

[5] Закон о ратификацији Конвенције Уједињених нација о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[6] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 42/09)

[7] „Службени гласник РС”, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 -др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон

[8] „Службени гласник РС”, број 24/11 i 117/2022 – одлука УС, члан 40. став 1. тачка 3. у вези са чланом 44.

[9] Члан 64. став 1. Закона о социјалној заштити

[10] Члан 68. Закона о социјалној заштити

[11] „Службени гласник РС”, бр. 42/13, 89/18 и 73/19

[12] „Службени лист града Ниша“, бр. 101/12, 96/13, 44/14, 118/18, 18/19, 63/19, 92/20 и 131/22

[13] „Службени гласник РС“, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 27/18 – др. закон, 6/20 и 129/21

[14] Владан Јовановић, „Водич за обезбеђење услуга социјалне заштите у јединицама локалне самоуправе“, ГИЗ, Београд, 2020.

[15] „Службени лист града Ниша“, бр. 88/2008, 143/16 и 18/19

[16] „Службени лист града Ниша“, бр. 114/2020, 85/21 и 62/23

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

256-23 Притужба АА против Града Ниша због дискриминације детета на основу инвалидитета