бр. 07-00-172/2023-02   датум: 6.6.2023.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А. А., поднете против Б. Б., због дискриминације на основу родног идентитета, а поводом текста „Трансродне особе и професионални спорт“. У притужби је наведено да су у тексту изнете научно неутемељени ставови о родном идентитету, лечењу родне дисфорије и хормонској терапији транс особа и извођени паушални подаци, као и да се трансродне жене називају мушкарцима. Такође наведено је да је коришћена увредљива и дискриминаторна терминологија, при чему је овај сајт промовисао текст на друштвеним мрежама под слоганом „Кад дискриминација мањине запрво постаје дискриминација већине“, као и „Шта је трансродност и да ли је место трансродним женама у спорту“. Током поступка примењено је правило о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, по коме подноситељ притужбе треба да учини вероватним акт дискриминације, а ако то уради, терет доказивања да није дошло до повреде начела једнакости сноси лице против кога је притужба поднета. Наведени сајт се није изјаснио на наводе из притужбе у законском року. Имајући у виду да је акт учињен вероватним, пре свега због слогана којима је текст промовисан на друштвеним мрежама, а којима се шаље порука да транс женама није место у професионалном спорту и да оне дискриминишу већину, Повереник је анализирао и садржину објављеног текста. Анализом текста са аспекта антидискриминационих прописа, може се констатовати да се у тексту користила застарела, дискриминаторна и неадекватна терминологија о трансродним и интерполним особама. Такође, из писаних доказа утврђено је да је сајт Б. Б. промовисао свој текст на друштвеним мрежама слоганима којима се шаље порука да транс женама није место у професионалном спорту. Применом правила о прерасподели терета доказивања, Повереник је донео мишљење да је Б. Б. повредио одредбе члана 12. став 1. Закона о забрани дискриминације, који забрањује узнемиравање и понижавајуће поступање, полно и родно узнемиравање. Повереник је дао препоруку Б. Б. да уклони слогане под којима промовише текст, као и да се састане са подносиоцем притужбе или представницима организације цивилног друштва која се бави заштитом трансродних особа како би се ближе упознали са проблемима и изазовима са којима се суочавају трансродни спортисти/киње, као и да се убудуће придржава прописа о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности обратио се А. А., притужбом против сајта Б. Б., због дискриминације на основу родног идентитета. У притужби је, између осталог, наведено:

• да је наведени сајт објавио текст „трансродне особе и професионални спорт“ у којем трансродне жене назива мушкарцима;

• да су у тексту изнети научно неутемељени ставови о родном идентитету, лечењу родне дисфорије и хормонској терапији трансродних особа;

• да је коришћена увредљива и дискриминаторна терминологија и да су извођени малициозни и паушални закључци о учешћу транс особа у професионалном спорту.

• да се текст наведеног сајта спонзорише на друштвеним мрежама под текстом „када дискриминација мањине постане дискриминација већине“;

• да из текста произлази да су трансродне особе непожељне у спорту.

• Уз притужбу је достављен линк ка наведеном тексту, и снимак екрана странице на друштвеним мрежама где се рекламира текст.

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење сајта Б. Б. посредством електронске поште која је означена на званичној страници сајта.

• Сајт Б. Б. у остављеном законском року, није доставио изјашњење на притужбу.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у објаву утврђено је да  Б. Б. свој текст  промовише под називом „Шта је трансродност и да ли је место трансродним женама у спорту? Када дискриминација мањине, заправо постаје дискриминација већине? Прочитајте више на Б. Б..“ Vitalityserbia има лого сајта Текст „Трансродне особе и професионални спорт“ је објављен на сајту Б. Б. на линку WWW. У тексту није наведен аутор текста.

2.2. Увидом у регистар медија који се води при Агенцији за привредне регистре утврђено је да Б. Б. није уписан у овај регистар.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом разматрања овог предмета, имао је у виду наводе из притужбе и доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом[1]. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтев за покретање прекршајног поступка због повреда одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје^[3] и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.^[4]

3.4. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[5], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Поред тога, чланом 10. конвенције прописано је да свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су и одредбе члана 12. став 1. Закона о забрани дискриминације којим је дефинисано да узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање, као облик дискриминације има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Дискриминација постоји ако се поступа противно начелу родне равноправности, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Чланом 20. овог закона забрањено је ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол, односно род и родни идентитет или због промене пола, односно прилагођавања пола родном идентитету, као и због трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета или посебне неге детета. Забрањено је и физичко и друго насиље, експлоатација, изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, односно род и родни идентитет, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

Анализа навода из притужбе, доказа и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• С обзиром на предмет притужбе, у конкретном случају, потребно је размотрити да ли је сајт Б. Б., објављивањем текста „Трансродне особе и професионални спорт“ и начином промовисања текста на друштвеним мрежама, повредио одредбе Закона о забрани дискриминације, односно да ли су на овај начин изнети ставови који представљају узнемиравање и понижавајуће поступање према групи лица због њиховог личног својства – родног идентитета.
• Повереник најпре указује да Закон о забрани дискриминације у члану 45. став 2. прописује посебно правило о прерасподели терета доказивања, према којем, за случај да је акт дискриминације учињен вероватним, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, сноси онај за кога се тврди да је извршио дискриминацију. Ставом 4. овог члана прописано је да се наведено правило о терету доказивања примењује и на поступак пред Повереником.
• Подноситељ притужбе је учинио вероватним акт дискриминације, тако што је доставио доказе да је текст промовисан под слоганима „Да ли је место трансродним женама у професионалном спорту?“ и „Када дискриминација мањине заправо постаје дискриминација већине“?. У питању су сензационалистички наслови, којима се шаље порука да нема места у професионалном спорту за транс особе и имплицира да транс особе дискриминишу већинску популацију ако учествују у спорту. Увидом у писане доказе, утврђено је да је сајт Б. Б. рекламирао, односно промовисао свој текст на друштвеним мрежама на овај начин. Наведени сајт се није изјаснио на наводе из притужбе, због чега је Повереник разматрао предмет на основу чињеница и доказа који су му достављени.
• Анализом текста „Трансродне особе и професионални спорт“, уочавају се најпре терминолошке грешке и употреба неадекватних термина. Најпре родна дисфорија и трансродност нису термини међу којима се може повући знак једнакости како је то учињено у тексту, јер прво представља психијатријску дијагнозу и не треба је изједначавати са трансродним идентитетима. Осим тога, од самог термина родна дисфорија се одустало јер је по себи патологизирајућ и с тога замењен термином родна инконгруентност у новој Међународној класификацији болести (МКБ-11). Даље, израз „хермафродитизам“ за који аутор текста наводи да је стари назив је не само застарео већ и увредљив за интерсекс односно интерполне особе. Израз транссексуалност је такође застарео, произлази из медицинског дискурса за кога и организације за заштиту права транс особа препоручују да се не користи, као ни термини као што су трансполност односно трансполна особа.
• Поред наведеног, текст садржи и недовољна појашњења која могу довести до погрешних закључака. С тим у вези, најпре би било важно појаснити да је схватање пола сложено питање које укључује и биолошке али и психиолошке и друштвене аспекте. Род се у тексту назива психолошком категоријом, иако је род социјални конструкт. Тако документи Уједињених нација препознају родни идентитет као лично схватање свог рода које може али и не мора да се подудара са полом који је приписан рођењем. Односи се на сопствени осећај тела и испољавање рода одећом, говором и понашањем.^[6]
• Аутори су, већи део текста посветили утицају хормона тестостерона, и пубертетског развоја, на остваривање одређених спортских резултата. С тим у вези неспорно је да постоје научне потврде утицаја овог хормона на развој мишићне масе, на које су се аутори текста позивали. Из тих разлога се указује и на одлуку Међународног олимпијског комитета о дозвољеном нивоу тестостерона код транс спортисткиња, као услову за учешће на такмичењима. Међутим, у бројним научним радовима појашњава се да на мишићну грађу утиче много фактора, а не нужно само количина тестостерона[7]. Бројна су мишљења и радови који указују да је тестостерон важан, али да је превише поједностављено сматрати да је само он најважнији чинилац остваривања врхунских спортских резултата[8]. Бити професионални спортиста/киња, укључује много аспеката личности, посвећеност, менталну снагу, таленат и тренирање. Свођење спортских постигнућа код жена само на ниво тестостерона, може довести до забрињавајуће праксе подвргавања жена медицинским третманима и анализама. По питању учешћа транс жена у професионалном спорту, Америчко удружење за грађанске слободе указује да не постоје два тела која су иста, па се и транс спортисткиње разликују по својим атлетским способностима, баш као и цисродне спортисткиње. Искључивање жена које су транс из тимова и такмичења штети свим женама и отвара врата, родној контроли у којима свака жена може бити изложена инванзивним тестовима под оптужбом да је „превише маскулина“. Транс особе као и све друге особе, могу трпети штетне последице по своје физичко и емотивно стање и здравље, када су избачени из својих простора и заједница.
• Текст додатно подстиче предрасуде о транс особама. Наиме, наводи се пример трансродне пливачице Лие Томас за коју се каже „да није знала за пораз“. Најпре, сам пример ове пливачице је контроверзан из више разлога, да би могао да се узме као репрезентативан, а такође неистина је да пливачица није била поражена, и то од стране цис-родних пливачица. На листи најбоље рангираних пливачица у САД, Лиа Томас се налази на 59. месту[9]. Питање учешћа трансродних особа у професионалном спорту је још увек отворено питање и захтева мултидисциплинаран приступ који ће уважити биолошке, психолошке, правне и друге аспекте како би се свим спортисткињама пружили праведни такмичарски услови[10]. У тексту није дата перспектива транс спортисткиња и изазова са којима се оне суочавају, нити су дати било какви аргументи који су на страни инклузије транс особа у спорту, већ је доминантна теза да су транс спортисткиње проблем за професионални спорт, што потврђује и начин на који је текст промовисан на друштвеним мрежама питањима „да ли је место трансродним женама у професионалном спорту?“ и „Када дискриминација мањине постаје дискриминација већине?“.
• Повереник указује и на релевантну праксу Европског суда за људска права. У случају Christine Goodwin v. United Kingdom[11]  Европски суд за људска права наводи: „у двадесет и првом веку, право трансродних особа на лични развој и физичку и моралну сигурност, какву у пуном смислу уживају остали чланови друштва, не може да се посматра као нешто што је контроверзно и што изискује да прође неко време да би питања с тим у вези могла да се сагледају у јаснијем светлу. Укратко, незадовољавајућа ситуација у којој трансродне особе живе у некаквом међупростору, не припадајући у потпуности ни једном ни другом полу, више није одржива.“
• Рeзултaти истрaживaњa o ЛГБT oсoбaмa у Eврoпскoj униjи (EУ), Сeвeрнoj Maкeдoниjи и Србиjи, кoje je спрoвeлa Aгeнциja EУ зa oснoвнa прaвa (ФРA) 2019. гoдинe, показују да вишe oд пoлoвинe ЛГБT oсoбa у Србиjи (53%) избeгaвa дa будe oтвoрeнo oкo свoг ЛГБT идeнтитeтa члaнoвимa пoрoдицe, приjaтeљимa и кoмшиjaмa из стрaхa дa ћe бити нaпaднути, мaлтрeтирaни или дa ћe им прeтити. Taкoђe, имajу тeндeнциjу дa свojу сeксуaлну oриjeнтaциjу и рoдни идeнтитeт сaкриjу у jaвнoм прeвoзу (63%), нa jaвним мeстимa и у згрaдaмa (59%), кao и у кaфићимa, рeстoрaнимa, пaбoвимa и клубoвимa (49%). Дискриминaциja нa oснoву сeксуaлнe oриjeнтaциje, рoднoг идeнтитeтa и пoлних кaрaктeристикa рaспрoстрaњeнa je у рaзличитим oблaстимa живoтa. Стигмa и дискриминaциja спрeчaвajу ЛГБT oсoбe дa oствaрe свoj пуни пoтeнциjaл и oмeтajу њихoв дoпринoс рaзвojу друштвa. Истрaживaњe ФРA o пoлoжajу ЛГБT oткрилo je дa je 17% ЛГБT испитaникa у прeтхoдних пeт гoдинa дoживeлo физичкe или сeксуaлнe нaпaдe, a 41% je дoживeлo узнeмирaвaњe у прeтхoдних 12 мeсeци збoг свoje сeксуaлнe oриjeнтaциje и рoднoг идeнтитeтa. Вeћинa ЛГБT oсoбa кoje су дoживeлe нaсиљe (82% у случajу физичкoг или сeксуaлнoг нaпaдa и 90% у случajу узнeмирaвaњa) oдлучилo je дa тo нe приjaви. Глaвни рaзлoзи зa нeприjaвљивaњe физичких или сeксуaлних нaпaдa били су: нeдoстaтaк пoвeрeњa у пoлициjу (35%), стрaх oд хoмoфoбнe и/или трaнсфoбнe рeaкциje пoлициje (29%), oсeћaj стидa и срaмa (28%) и сумњa дa би сe билo штa дoгoдилo нaкoн приjaвљивaњa (27%).
• На крају, Повереник указује да су се организације за заштиту права трансродних и родно варијантних особа обратиле овој институцији, указујући да су се у последњем периоду догодила два инцидента у коме је транс женама било забрањено да користе теретане. Овакве појаве указују да су предрасуде према транс особама још увек јаке и да је њихов положај у друштву изразито осетљив. Из тих разлога важно је да се у јавном простору не подстичу предрасуде, већ да се негује култура дијалога о свим друштвеним темама, међу којима је и учешће транс жена у професионалном спорту, на начин да се уважава свачије достојанство и право на недискриминацију.
• Све до нормативног уређивања питања учешћа транс особа у професионалном спорту, приликом обрађивања оваквих тема треба показати посебну пажњу како се у јавном простору не би додатно подстакле предрасуде о учешћу транс особа у професионалном спорту.

4. МИШЉЕЊЕ

Б. Б. повредио је одредбе члана 12. став 1. Закона о забрани дискриминације, који забрањује узнемиравање и понижавајуће поступање, полно и родно узнемиравање.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује сајту Б. Б.:

5.1. Да уклони слогане под којима промовише текст.

5.2. Да се састане са подносиоцем притужбе или представницима организације цивилног друштва која се бави заштитом трансродних особа како би се ближе упознали са проблемима и изазовима са којима се суочавају трансродни спортисти/киње.

5.3. Да се убудуће придржава прописа о забрани дискриминације.

Потребно је да сајт Б. Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико сајт Б. Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[2] „Сл. гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[3] Устав Републике Србије, члан 46. став 1.

[4] Устав Републике Србије, члан 46. став 2.

[5] „Сл. лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 9/03, 5/05, 7/05 – испр. и „Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15

[6] Принципи примене Закона о међународним људским правима везаним за сексуалну оријентацију и родни идентитет, тзв. УН Џогџакарта принципи, које је саставио међународни експертски тим у области људских права, сексуалне оријентације и родног идентитета. Србија је држава потписница наведеног документа Уједињених Нација.

[7] Bhasin, S., Storer, T. W., Berman, N., Callegari, C., Clevenger, B., Phillips, J., … Casaburi, R. (1996). The effects of supraphysiologic doses of testosterone on muscle size and strength in normal men. New England Journal of Medicine, 335(1), 1-7. doi: 10.1056/NEJM199607043350101

[8] Testosterone: An Unauthorized Biography. Rebecca M. Jordan—Young and Katrina Karkazis, Cambridge, MA: Harvard University Press, 2019, 289 pp.

[9] https://www.pinkmantaray.com/resources/lia

[10] Видети званични консензус Међународног удружења спортске медицине, доступно на:  https://link.springer.com/article/10.1007/s40279-021-01451-8

[11] Представка 28957/95, пресуда од 11. јула 2002. године, страна 244. параграф 90.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

240-23 Притужба због дискриминације на основу личног својства родни идентитет