бр. 07-00-228/2021-02  датум: 26.8.2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А.А, начелнице Одељења националног механизма за превенцију тортуре против др Б.Б, заменице В.В., због дискриминације на основу здравственог стања. Подноситељка притужбе је навела да заменица В.В. „користи“ чињеницу што је подноситељка притужбе била одсутна са рада због болести, што је користила годишњи одмор и плаћено одсуство, као и рад од куће, да јој не даје задатке из описа њеног радног места. Даље је наведено да је на састанку одржаном 15. априла 2021. године заменица изјавила да ли је „А.А. здравствено способна да обавља послове начелника, посебно што је често на боловању“. Заменица В.В. је у изјашњењу оспоравала наводе притужбе наводећи да је подноситељка притужбе добијала радне задатке у периоду када није била на годишњем одмору, плаћеном одсуству и боловању. Даље је навела да су у прилогу притужбе достављени изводи из мејлова који нису оригинални већ копирани и да се из њих не може видети целокупна електронска комуникација, међутим, да се чак и из оваквих делова мејлова може видети да подноситељки притужбе никада није било ускраћено да обавља послове из описа свог радног места, као и да јој је рад од куће сваки пут био одобрен, да јој нису могли бити давани радни задаци у време када је била на боловању, плаћеном одсуству или годишњем одмору, као и да су јој, када је била на раду од куће давани задаци из описа радног места, које је било могуће обављати од куће. Даље је у целости оспорила наводе из притужбе који су се односили на то шта је изречено на састанку. Уз изјашњење су достављени докази (мејлове запослених поводом састанка, преписка са подноситељком притужбе, инструкције и смернице за рад, сагласност за похађање обуке, позив за учествовање на on line састанку, као и други докази). По спроведеном поступку, а на основу утврђеног чињеничног стања и приложених доказа, Повереник је дао мишљење да у поступку по притужби А.А. против др Б.Б. нема повреда одредба Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила А.А. из Б. против др Б.Б., због дискриминације на основу здравственог стања.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да др Б.Б., заменица В.В. „користи“ то што је подноситељка притужбе била одсутна са рада због болести месец и по дана у 2020. години, месец и двадесет дана у 2021. години, што је користила годишњи одмор и плаћено одсуство, као и рад од куће, да јој не даје задатке из описа њеног радног места (начелница Одељења националног механизма за превенцију тортуре НПМ);
• да заменица не жели да подноситељка притужбе ради на „том радном месту пошто јој је В.В. обећао да ће моћи сама да бира свој тим и своје људе, те из разлога што сматра да здравствено нисам способна, као „асматичар“ и због боловања, да радим уопште ту врсту посла“;
• да се на састанку 15. априла 2021. године одлучивало „како да се реши проблем око А. А, која 15 месеци није радила“, као и да је Зоран Пашалић рекао да постоје три начина решавања проблема, под једна да жалбена комисија потврди решење о оцени (двојка) у ком случају ће А.А. бити распоређена на ниже радно место, под два да жалбена комисија усвоји жалбу А.А, у ком случају ће А.А. показати добру вољу и пристати да буде распоређена на одговарајуће радно место, што јој је већ нуђено и под три није жело да открије;
• да је на истом састанку Б.Б. изјавила „да у ствари А.А. њих злоставља јер не долази на посао због годишњег, плаћеног и боловања, као и рада од куће“, као и да поставља питање да ли је „А.А. здравствено способна да обавља послове начелника, посебно што је често на боловању“.
  • Уз притужбу су достављени делови електронске преписке са др Б.Б. од 18. и 22. јануара 2021. године и преписке од 8. децембра 2020. године, и предложено је саслушање лица за која је у притужби наведено да су присуствовали састанку одржаном 15. априла 2021. године.
  • Ради утврђивања чињеничног стања и даљег поступања по притужби, Повереник је затражио од подноситељке притужбе да допуни притужбу и достави друге доказе који указују на постојање узрочно-последичне везе између поступања послодавца и њеног здравственог стања; да наведе који је опис послова начелнице Одељења НПМ, који су то задаци из описа радног места начелнице Одељења које јој, како је наведено заменица не даје; да достави решење о својој радној успешности за период вредновања од 1. јануара до 31. децембра 2020. године, као и одлуку жалбене комисије уколико је има, као и да достави дописе и евентуалне одговоре инспекције рада или В.В., уколико им се обраћала.
  • У допунама притужбе од 1. и 2. јуна 2021. године, подноситељка притужбе је доставила: 1) медицинску документацију Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић“, Центар за оцену радне способности, психијатријска амбуланта, 2) извештаје лекара специјалисте КБЦ „Звездара“ Београд, Клиника за интерне болести, 3) потврду о наступању привремене спречености за рад, 4) жалбу Жалбеној комисији В.В. против решења број —- дел. бр. — од 26. фебруара 2021. године и решења бр. —- дел. бр. 13823 од 25. маја 2021. године; 5) захтев В.В. мр Зорану Пашалићу од 10. маја 2021. године; 6) извештај о вредновању радне успешности руководиоца уже унутрашње јединице, електронски образац бр. 2 и коментаре непосредног руководиоца, 7) фотографију изреке решења о вредновању радне успешности број 5234 од 26. фебруара 2021. године, 8) фотографију руком писане белешке од 25. маја 2021. године на задњој страни документа који се не може идентификовати, 9) захтев за састанак др Б.Б. поводом заштите од злостављања од 9. августа 2020. године, 10) захтев за покретање поступка у В.В. за заштиту од злостављања од 18. фебруара 2021. године, 11) електронску преписку од 12. и 13. јануара 2021. године, 12) електронску преписку и службене белешке поводом састанака од 14. и 15. априла 2021. године, 12) електронску преписку од 19. и 21. априла 2021. године, 13) електронску преписку од 25, 26, 27. и 31. маја 2021. године и 14) потврду о пријему post express за Министарство државне управе и локалне самоуправе за коју је подноситељка притужбе навела да је доказ о свом обраћању инспекцији рада.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], те је у току поступка затражио изјашњење др Б.Б. на наводе из притужбе.
  • У изјашњењу др Б.Б., између осталог, наведено је:
• да су сви наводи из притужбе неосновани, засновани на неистинито приказаном чињеничном стању, као и да су акти који су достављени у прилогу притужбе достављени са намером да се манипулише чињеницама и да се неистинито прикаже чињенично стање;
• да је, сходно унутрашњем акту о систематизацији радних места у В.В, у опису посла подноситељке притужбе, начелнице Националног механизма за превенцију тортуре следеће: руководи радом Одељења; обавља најсложеније послове из делокруга Одељења; планира, координира и надзире рад извршилаца у Одељењу; у одсуству В.В. односно заменика заштитника задуженог за послове НПМ-а, руководи тимом за посете затвореним установама, припрема предлоге препорука, мишљења, редовних, ванредних и завршних извештаја НПМ-а, прати домаће и међународне прописе у области превенције тортуре и права лица лишених слободе и припрема иницијативе и предлоге за измену релевантних прописа; обавља неопходне консултације са В.В.; сарађује са другим унутрашњим јединицама Стручне службе и другим органима у циљу извршења послова из делокруга Одељења; обавља и друге послове из области превенције тортуре по налогу В.В..
• да је подноситељка притужбе током 2020. године, од 6. марта када је распоређена на то радно место до 17. марта 2020. године била је на боловању, а након тога до 8. маја 2020. године је била на раду од куће. Међутим, 3. маја је поднела захтев за коришћење плаћеног одсуства због селидбе који је користи од 27. маја до 9. јуна, а након тога годишњи одмор за 2019. годину до 26. јуна 2020. године. Подноситељка притужбе је 19. маја обавестила заменицу да иде на годишњи одмор, на којем је била до 4. јуна, а након тога од 5. јуна до 18. јуна је била на плаћеном одсуству. захтев за коришћење још 10 дана одмора поднела је 16. јуна. Од 1. јула до 24. августа је била на раду од куће, а од 25. до 31. августа на плаћеном одсуству. Даље је од 1. септембра до 11. септембра 2020. године била на годишњем одмору, а од 15 септембра до 23. октобра на боловању. Од 26. октобра до 30. октобра била је на раду од куће, као и цео новембар и децембар 2020. године. Такође, од 4. до 11. јануара 2021. године је била на годишњем одмору, а од 12. јануара до 21. јануара на раду од куће, након чега је била на боловању до 14. априла 2021. године. Први пут у 2021. години долази на рад у просторије послодавца 14. априла 2021. године, и истог дана подноси захтев за коришћење годишњег одмора у периоду од 11. маја до 25. маја 2021. године.
• да је подноситељка притужбе добијала радне задатке увек када је била на раду од куће, о чему сведоче бројни мејлови који су достављени у прилогу, као и да јој задаци нису могли бити давани када је била на годишњем одмору, плаћеном одсуству и боловању, те да су неистинити наводи притужбе да јој као заменица В.В. није давала задатке.
• да је све задатке које јој је давала у рад до детаља објашњавала шта је потребно да се уради, да јој је одговарала на свако питање, достављала све тражене информације; да је подноситељка притужбе сваки задатак који је добила док је била на раду од куће урадила на незадовољавајући начин, као и да је исправљање аката, давање смерница и сугестија одузимало пуно времена. Од подноситељке притужбе као више саветнице и начелнице организационе јединице очекује се да руководи јединицом, да има компетенције, да доприноси раду јединице и раду В.В. и да самостално, стручно и одговорно обавља задатке и да сходно опису радног места „обавља најсложеније послове из делокруга Одељења“.
• да је и након даваних сугестија и јасних инструкција како да обави задатак, заменица најчешће и сама морала да уради дат задатак;
• да се из мејлова које је подноситељка притужбе достављала заменици В.В. неспорно види да је добијала задатке док је била на раду од куће, који јој је одобрен с обзиром на епидемиолошку ситуацију и хроничну болест подноситељке притужбе, као и да је сама наводила да има сва потребна документа за израду тематских извештаја, што је задатак из описа њеног радног места.
• да се запосленима у Одељењу осам месеци није обратила са обавештењем да је њихова руководитељка, као и да никада није планирала, координирала, надзирала рад извршилаца у Одељењу, нити се интересовала за њихов рад и да се први пут обратила запосленим у Одељењу у новембру 2020. године;
• да су наводи подноситељке притужбе неистинити, да манипулишући чињеницама жели да прикаже да јој заменица није давала да ради задатке из описа њеног радног места, иако је свесна да заменица није требало да јој даје задатке да координира, планира и надзире рад извршилаца у Одељењу;
• да су неистинити наводи подноситељке притужбе да заменица не жели да она ради на том радном месту и да сматра да подноситељка притужбе „као асматичар“ не може да ради ту врсту посла те да су ови наводи дати без навођења доказа и са намером да се погрешно прикаже чињенично стање;
• да Национални механизам за превенцију тортуре обавља посете установама у којима се налазе или се могу налазити лица лишена слободе и након посета се састављају извештаји који се достављају посећеним установама;
• да је имајући у виду чињеницу да подноситељка притужбе спада у ризичну групу због своје хроничне болести и да не сме да се излаже ризику од оболевања, због чега је, између осталог и радила ван седишта послодавца, није ишла у посете, нити је то од ње тражено.
• да су службене белешке поводом састанака одржаних 14. и 15. априла 2021. године које подноситељка притужбе доставља као доказ својих навода, „непостојеће службене белешке, односно белешке које је именована самоиницијативно сачинила а са чијом садржином нису били сагласни учесници састанка“;
• да се заједно са запосленима у НПМ обратила В.В. са молбом да се организује састанак са подноситељком притужбе након њеног доласка на рад у просторије послодавца у априлу 2021. године, како би се утврдио даљи начин рада и како би подноситељка притужбе уложила напор да успостави добре међуљудске односе и здраву радну атмосферу. Запослени су били узнемирени понашањем именоване која се непримерено понашала, отежавала и успоравала процес рада, није учествовала у раду НПМ, руководила радом Одељења, помагала у обављању задатака запосленима, давала смернице или инструкције за рад.
• да је у прилогу притужбе достављен и позив (захтев) за састанак поводом заштите од злостављања из августа 2020. године који је подноситељка притужбе тражила након што јој је В.В. понудио да пређе на друго радно место, са чим се првобитно сагласила, а са чиме заменица нема везе и није била присутна када се то дешавало. Подноситељка притужбе није доставила мејлове које тим поводом разменила са заменицом.
• да је подноситељка притужбе 19. фебруара 2021. године поднела захтев за покретање поступка за заштиту од злостављања у којем наводи да сматра да је изложена злостављању од заменице В.В. и запослених у НПМ по наговору заменице, да је изнела низ неистинитих тврдњи, као и да није желела да учествује у поступку посредовања. Да је у тренутку када је подноситељка притужбе поднела захтев за заштиту од злостављања било у току вредновање радне успешности, да је била свесна да није испунила очекивања у погледу вредновања радне успешности, као и да је одмах након подношења захтева доставила и обавештење о привременој спречености за рад;
• да су у прилогу притужбе достављени и два извода из мејлова који нису оригинални већ копирани и не може се видети целокупна електронска комуникација, међутим, чак и из оваквих делова мејлова може се видети да подноситељки притужбе никада није било ускраћено да обавља послове из описа радног места, да је током целе године по различитим основима била одсутна са рада или је била на раду од куће који јој је сваки пут био одобрен, да јој нису могли бити давани радни задаци у време када је била на боловању, плаћеном одсуству или годишњем одмору, као и да су јој, када је била на раду од куће давани задаци из описа радног места, које је било могуће обављати од куће.
  • Уз изјашњење су достављени: 1) електронски дописи са преписком А.А. и др Б.Б. од 17. марта, 15. априла, 3. маја, 16. јуна, 10. и 23. јула, 2. и 15. септембра, 6., 12., 13., 18., 26. и 27. новембра, 3., 10., 23. и 25. децембра 2020. године, 11. и 20. јануара, 3. фебруара и 26.  фебруара, 7. и 9. јуна 2021. године, поводом захтева за рад од куће, коришћења годишњих одмора и плаћеног одсуства; 2) електронске дописе И.И, М.М. и Ј.Ј од 15. априла 2021. године поводом службене белешке коју је подноситељка притужбе сачинила на састанку и електронске дописе са преписком А.А. и др Б.Б. од 18. маја и 19. маја, 22, , 23. и 29. јула, 3., 10., 14. и 18. августа, 10., 12., 19., 26. и 30. новембра, 1. децембра и 2. децембра 2020. године, 11., 19. и 20. јануара, 4., 12. и 17. фебруара, 16., 19. и 29. априла, 28. маја, 15., 16., 21., 22., 23. и 28. јуна, 1. и 5. јула 2021. године, поводом радних задатака даваних А.А.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у достављену медицинску документацију, констатовано је да подноситељка притужбе има бронхијалну астму, као и постојање анксиозно депресивног поремећаја, стрес на раду.
• Међу странама је неспорно да је подноситељка притужбе од 6. марта 2020. године распоређена на радно место начелнице одељења, у звању више саветнице, Одељење националног механизма за превенцију тортуре, са следећим описом послова: руководи радом Одељења; обавља најсложеније послове из делокруга Одељења; планира; координира и надзире рад извршилаца у Одељењу; у одсуству Заштитника односно заменика Заштиника задуженог за послове НПМ-а, руководи тимом за посете затвореним установама; припрема предлоге препорука, мишљења, редовних и завршних извештаја НПМ-а; прати домаће и међународне прописе у области превенције тортуре и права лица лишених слободе и припрема иницијативе и предлоге за измену релевантних домаћих прописа; обавља неопходне консултације са Заштитником; сарађује са другим унутрашњим јединицама Стручне службе и другим органима у циљу извршења послова из делокруга Одељења; обавља и друге послове из области превенције тортуре по налогу В.В..
• У решењу В.В. број 5234 од 26. фебруара 2021. године наведено је да се утврђује, на основу вредновања радне успешности, да је за период вредновања од 1. јануара до 31. децембра 2021. године, државној службеници А.А., потребно побољшање.
• Увидом у захтев за покретање поступка у В.В. за заштиту од злостављања од 18. фебруара 2021. године, утврђено је да је подноситељка притужбе покренула поступак заштите од злостављања на раду против др Б.Б., заменице В.В..
• Увидом у електронску преписку А.А. и др Б.Б. од 17. марта, 15. априла, 3. маја, 16. јуна, 10. јула, 23. јула, 2. и 15. септембра, 6, 12, 18, 26. и 27. новембра, 3, 10, 23. и 25. децембра 2020. године, 11. јануара, 3. и 26. фебруара и 9. јуна 2021. године, утврђено је да је А.А. добијала одобрење за рад од куће због здравственог стања.
• Увидом у електронску преписку А.А. и др Б.Б. од 18. и 19. маја, 22, 23, 27. и 29. јула, 3, 4. и 10. августа, 10, 26. и 30. новембра, 2. и 17. децембра 2020. године, 11, 19. и 20. јануара, 4, 12. и 26. фебруара, 19, 26. и 29. априла, 28. маја, 7, 16, 22, 23. и 28. јуна, 1. и 5. јула 2021. године, утврђено је да је А.А. од др Б.Б. добијала радне задатке, инструкције и савете како да обави задатке, затим конкретне моделе тзв. „пелцере“, као и коментаре шта је потребно исправити у урађеним предлозима аката.
• Увидом у електронску преписку А.А. и др Б.Б. од 27. новембра 2020. године, утврђено је да је др Б.Б. дала сагласност А.А. да похађа обуку за руководиоца посебне унутрашње јединице.
• Увидом у електронски допис И.И. од 15. априла 2020. године поводом службене белешке „са састанка који је одржан јуче“ коју је А.А. мејлом доставила Зорану Пашалићу, др Б.Б., Ј.Ј, М.М., И.И. и Р.Р, утврђено је да је наведено да се И.И. не слаже са садржином службене белешке „са јучерашњег састанка“ и да је све осим списка учесника „чињенично исконструисано, модификовано и прилагођено потребама А.А., „тако да изгледа као да нисмо биле на истом састанку“. У електронском допису М.М. од 15. априла 2020. године поводом исте службене белешке наведено је: „Сматрам да је белешка тендециозно сачињена и није намењена документовању стварног тока састанка и закључака са истог, већ за сопствене потребе А.А., односно ради документовања наводног злостављања на раду, за које је исконструисано и засновано на погрешним и лажним чињеницама о раду и поступању заменице и запоселних у Одељењу НПМ и међусобним односима, као и на одсуству информација о свему наведеном“. Увидом у електронски допис Ј.Ј. од 15. априла 2020. године, утврђено је да је наведено: „Такође не могу да се сложим са већином реченица твоје службене белешке коју си нам доставила, нарочито не њеним контекстом, а поједини наводи из белешке нису са састанка који се јуче одиграо.“

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и прилога достављених уз притужбу, изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета[4].
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[5] где је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 27. овог закона забрањена је дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица. Чланом 28. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације је прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискримнације („Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети.

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Повереник најпре указује да је поступак по притужби А.А. започео подношењем притужбе пре доношења Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, због чега ће бити окончан у складу са одредбама закона који је важио пре ступања на снагу овог закона. Наиме, чланом 28. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације[6] је прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети.
• Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају задатак Повереника је да испита да ли је др Б.Б. неоправдано правила разлику или ставила у неповољнији положај подноситељку притужбе А.А. на основу здравственог стања, као личног својства.
• Подноситељка притужбе наводи да јој заменица В.В. не даје задатке из описа њеног радног места и да заменица не жели да она ради на том радном месту јер сматра да због здравственог стања није способна да ради ту врсту посла. Неспорно је из притужбе и изјашњења да је подноситељка притужбе А.А. запослена у стручној служби В.В. као начелница Одељења националног механизма за превенцију тортуре, као и да даље обавља те послове. Анализом навода притужбе, изјашњења и доказа, утврђено је да је подноситељка притужбе распоређена на место начелнице Одељења националног механизма за превенцију тортуре 6. марта 2020. године, као и да је опис послова за ово радно место следећи: руководи радом Одељења; обавља најсложеније послове из делокруга Одељења; планира; координира и надзире рад извршилаца у Одељењу; у одсуству В.В. односно заменика В.В. задуженог за послове НПМ-а, руководи тимом за посете затвореним установама; припрема предлоге препорука, мишљења, редовних и завршних извештаја НПМ-а; прати домаће и међународне прописе у области превенције тортуре и права лица лишених слободе и припрема иницијативе и предлоге за измену релевантних домаћих прописа; обавља неопходне консултације са В.В.; сарађује са другим унутрашњим јединицама Стручне службе и другим органима у циљу извршења послова из делокруга Одељења; обавља и друге послове из области превенције тортуре по налогу В.В..
• Из достављене електронске преписке подноситељке притужбе и заменице В.В., може се констатовати да је подноситељка притужбе добијала радне задатке у периоду када је радила од куће, односно, у периоду када није била на годишњем одмору, плаћеном одсуству и боловању. Анализа електронске преписке показује да је подноситељка притужбе радне задатке добијала у мају, јулу, августу, новембру и децембру 2020. године, као и у јануару, априлу, мају, јуну и јулу 2021. године. Осим радних задатака добијала је и инструкције, коментаре и потребан материјал, тзв. пелцере за обављање задатака. Поред наведеног из достављених електронских дописа од 12. и 17. фебруара 2021. године утврђено је да је подноситељка притужбе позвана да присуствује on line састанку са страним консултантом, а електронским дописом од 27. новембра 2020. године др Б.Б. се сагласила да подноситељка притужбе похађа обуку за руководиоца посебне унутрашње јединице.
• Повереник је приликом разматрања овог предмета имао у виду и опис послова радног места на које је распоређена подноситељка притужбе – радно место начелнице Одељења. С тим у вези може се констатовати да у опису овог радног места јесте руковођење, планирање, координирање и надзирање рада извршилаца, као и обављање најсложенијих послова из делокруга Одељења, те да лице које руководи одељењем као унутрашњом организационом јединицома није пасиван извршилац радних задатака који обавља само наложене послове, већ да се од овог лица очекује и иницијатива и самосталност у одређивању и обављању радних задатака.
• Подноситељка притужбе није навела који су то конкретни радни задаци из описа послови које јој заменица није давала да ради. Др Б.Б. је уз изјашњење приложила доказе из којих се може закључити да је подноситељка притужбе редовно добијала радне задатке из делокруга послова Одељења (нпр. поступање по притужбама странака и учествовање у изради тематских и годишњег извештаја). Поводом указивања на потребу да због свог здравственог стања ради од куће, Повереник је констатовао да јој је такав рад омогућен. Наиме, увидом у доказе може се констатовати да је до подношења притужбе подноситељка притужбе користила годишњи одмор, плаћено одсуство и боловање у току марта и маја, цео јун, септембар и већи део октобра 2020. године, затим део јануара, цео фебруар, март и део априла и маја 2021. године, а да је у међувремену углавном рад обављала од куће. С обзиром на указивање подноситељке притужбе на њено здравствено стање, Повереник констатује да је из доказа јасно да подноситељка притужбе није ишла у посете установама у којима су лица лишена слободе и да самим тим није писала извештаје са тих посета. Такође, с обзиром на опис послова радног места начелнице Одељења и пре свега чињеницу да руководилац сам иницира, планира, координира и надзире рад извршилаца у Одељењу, може се закључити да је заменица начелници давала сасвим довољно радних задатака с обзиром на позицију подноситељке притужбе, односно радно место начелнице одељења.
• Повереник је посебно разматрао наводе из притужбе да заменица В.В. сматра да подноситељка притужбе „здравствено није способна, као асматичар и због боловања, да ради ту врсту послова“. Као доказ којим поткрепљује ове наводе, подноситељка притужбе је доставила две службене белешке са састанака одржаних 14. и 15. априла 2021. године. Увидом у белешке може се констатовати да их је сачинила подноситељка притужбе као и да ове белешке нису заведене и не представљају службену белешку у смислу прописа који се односе на рад у јавној управи. Имајући у виду наведено, Повереник је ценио овај доказ у смислу других доказа. С тим у вези, Повереник констатује да су у прилогу изјашњења достављени докази да су службену белешку поводом наведеног састанка оспорили поједини учесници састанка. Наиме уз изјашњење достављена је електронска преписка којом учесници састанка, непосредно након састанка оспоравају наводе из белешке подноситељке притужбе на следећи начин: „Сматрам да је белешка тендециозно сачињена и није намењена документовању стварног тока састанка и закључака са истог, већ за сопствене потребе А.А., односно ради документовања наводног злостављања на раду, за које је исконструисано и засновано на погрешним и лажним чињеницама о раду и поступању заменице и запоселних у Одељењу НПМ и међусобним односима, као и на одсуству информација о свему наведеном“, „Такође не могу да се сложим са већином реченица твоје службене белешке коју си нам доставила, нарочито не њеним контекстом, а поједини наводи из белешке нису са састанка који се јуче одиграо.“, „да је све осим списка учесника „чињенично исконструисано, модификовано и прилагођено потребама А.А., тако да изгледа као да нисмо биле на истом састанку“. Имајући у виду да подноситељка притужбе тврди да заменица В.В. сматра да подноситељка притужбе „здравствено није способна, као асматичар и због боловања, да ради ту врсту послова“, а да су у прилогу изјашњења достављени докази (електронска преписка троје запослених) који оспоравају службене белешке, није могуће утврдити шта је конкретном приликом тачно речено. Анализом свих доказа неспорно је да је подноситељка притужбе и даље распоређена на радно место начелнице Одељења националног механизма за превенцију тортуре. Такође, Повереник је констатовао да је, из прилога достављених уз притужбу и изјашњење, пре свега електронске преписке која садржи коментаре заменице В.В. на предлоге аката које је израдила подноситељка притужбе, неспорно да заменица В.В. има примедбе на квалитет рада подноситељке притужбе, као и да такве примедбе нису у узрочно-последичној вези са здравственим стањем подноситељке притужбе као њеним личним својством. Повереник је такође констатовао да је В.В. решењем о вредновању рада, на основу вредновања радне успешности утврдио да је потребно побољшање у раду подноситељке притужбе. Повереник за заштиту равноправности није ценио основаност примедби на рад и законитост решења о вредновању успешности рада, с обзиром да то није у надлежности овог органа.
• Имајући у виду све наведено, по спроведеном поступку, а на основу утврђеног чињеничног стања и изведених доказа, Повереник даје мишљење да у поступку по притужби А.А. против др Б.Б. нема повреда одредба Закона о забрани дискриминације, што не значи да евентуално нема повреда права које није у надлежности овог државног органа.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби А.А. против др Б.Б., утврђено је да нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, бр. 98/06

[4] Устав Републике Србије, члан 21.

[5] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[6] „Службени гласник РС“, бр. 52/21, члан 28.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

235-21 Мишљење поводом притужбе А.А, начелнице Одељења националног механизма за превенцију тортуре против др Б.Б, заменице В.В., због дискриминације на основу здравственог стања