194-23 Није утврђена виктимизација • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-00124/2023-02 датум: 4.8.2023.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је AA, поднео против Министарства унутрашњих послова (у даљем тексту: Министaрство). Подносилац је у притужби и допунама притужбе, између осталог, навео да је у Министарству био запослен од 1. јуна 2000. године до 10. јула 2018. године када му је радни однос престао због одласка у инвалидску пензију. Даље је навео да се „МУП према њему понашао неједнако у односу на остале припаднике Министарства јер му приликом одласка у пензију нису доделили поништену службену легитимацију“, као и да је у конкретном случају стављен у неоправдано неповољнији положај у односу на своје колеге ББ и ВВ, који су приликом одласка у пензију добили поништене службене легитимације по „аутоматизму“ и без подношења захтева. Такође, навео је да је 14. октобра 2022. године поднео захтев Министарству да му се додели поништена службена легитимација, али да је решењем Сектора за људске ресурсе 08 број 445/23 од 7. фебруара 2023. године његов захтев одбијен као неоснован, као и да сматра да је у конкретном случају дискриминисан јер је „током трајања службе јавност упознао са незаконитим поступањем Дирекције полиције, Управе криминалистичке полиције и Службе за борбу против организованог криминала“, због својих претходних обраћања Поверенику, као и због свог политичког убеђења и политичких контаката са „лидерима опозиције“. У изјашњењу Министарства, између осталог, наведено је да је подносиоцу притужбе службена легитимација издата 27. марта 2007. године, на основу Правилника о службеној легитимацији овлашћених службених лица и значки униформисаних припадника полиције Министарства унутрашњих послова (у даљем тексту: Правилник) који је био на снази у периоду од 1. новембра 2001. године до марта 2019. године, а којим није било предвиђено задржавање службене легитимације овлашћених службених лица када им радни однос у Министарству престане. Даље је наведено да је током периода важења овог Правилника, Сектор за људске ресурсе запримио „свега неколико захтева везаних за задржавање службених легитимација и да у тим случајевима није доношено посебно решење о одбијању захтева, већ су подносиоци захтева службеним актом обавештавани да не постоје услови за задржавање службених легитимација након престанка радног односа“. У изјашњењу је појашњено да је у априлу 2019. године на снагу ступила Уредба о изгледу, форми и садржини службене значке и службене легитимације (у даљем тексту: Уредба), којом је у члану 10. прописано да када радни однос полицијском службенику у Министарству престане споразумом или пензионисањем, службена легитимација може се задржати, с тим што се иста поништава перфорирањем. Такође, наведено је да су у складу са изменама прописа, полицијским службеницима ББ и ВВ 22. априла 2019. године издате нове службене легитимације које су задржали након што им је радни однос у Министарству престао (ББ 31. децембра 2020.године, а ВВ 1. септембра 2022. године), као и да се они не налазе у упоредивој ситуацији са подносиоцем притужбе коме је радни однос у Министарству престао 2018. године. Током поступка утврђено је да је одредбама Правилника о службеној легитимацији овлашћених службених лица и значки униформисаних припадника полиције Министарства унутрашњих послова („Сл. гласник РС“ 53/01 и 59/02) у члану 8. став 1. тачка 1. било прописaно да је овлашћено службено лице обавезно да врати службену легитимацију када му престане радни однос у Министарству, док је ставом 3. исте одредбе било прописано да је униформисани припадник полиције обавезан да врати значку униформисаних припадника полиције сходно случајевима из ст. 1. и 2. овог члана. С тим у вези, може се констатовати да одредбама Правилника који је био на снази у тренутку када је подносиоцу притужбе издата службена легитимације 2007. године, односно у време његовог пензионисања 2018. године није била предвиђена могућност задржавања службене легитимације овлашћеног службеног лица. Даље, с обзиром да је Уредба о изгледу, форми и садржини службене значке и службене легитимације која даје могућност задржавања службене легитимације ступила на снагу у априлу 2019. године, да су на основу ове Уредбе полицијским службеницима издаване нове службене легитимације, као и да је ББ и ВВ радни однос у Министарству престао 2020., односно 2022. године може се констатовати да се подносилац притужбе и лица у односу на која сматра да је стављен у неоправдано неповољнији положај не налазе у упоредивој ситуацији имајућу у виду да се у конкретном случају ради о службеним легитимацијама издатим по два различита правна акта, односно да им је радни однос престао у време важења различитих правних прописа којима је на другачији начин уређено питање задржавања службених легитимација. Ценећи све напред наведено, Повереник је дао мишљења да Министарство није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио АА, против Министарства унутрашњих послова (у даљем тексту: Министрство) због виктимизације и дискриминације на основу личног својства – политичко убеђење.
- Подносилац је у притужби и допунама притужбе, између осталог, навео:

да се МУП према њему понашао неједнако у односу на остале припаднике Министарства јер му приликом одласка у пензију нису доделили поништену службену легитимацију;

да је приликом одласка у пензију његов колега ББ добио своју службену легитимацију (без припадајуће значке) поништену и да иако је и он приликом раздужења усмено тражио да му се врати поништена службена легитимација његов захтев је одбијен;

да се из наведеног „види неједнако поступање према њему у односу на колегу ББ“ и да „иако су обојица мајори по чину и по решењу су били у истом одсеку и истом одељењу СБПОК-а и истим радним групама и заједно су седели у истој канцеларији више од 10 године, МУП је одлучио да колеги додели поништену службену легитимацију, а да њега стави у подређен положај“;

да је у конкретном случају „стављен у неповољнији положај“ и у односу на колегу ВВ који је приликом одласка у пензију 2022. године такође добио поништену службену легитимацију и да ни ВВ ни ББ нису подносили захтев за доделу поништене службене легитимације приликом одласка у пензију;

да је сходно Закону о општем управном поступку „дошао у посед документа Министарства од 7. априла 2022. године који је упућен Поверенику и да је документу наведено да је увидом у евиденције Министарства утврђено да се није обратио захтевом за задржавање службене легитимације“;

да је 14. октобра 2022. године упутио захтев Министарству да му се додели поништена службена легитимација „сматрајући да ће своје право остварити подношењем захтева“ и да је тим поводом МУП Републике Србије, Сектор за људске ресурсе донео решење 08 број 445/23 од 7. фебруара 2023. године којим је његов захтев одбијен као неоснован;

да „из наведеног произлази да се МУП према њему односио неједнако у односу на његове колеге ВВ и ББ и да је у односу на њих стављен у неповољнији положај и поред тога што је упутио захтев за доделу поништене службене легитимације који је одбијен док су његове колеге добиле поништене службене легитимације иако нису поднели захтеве“, као и да је разлог наведеног поступања то што је указао на кршење закона „од стране високопозиционираних старешина МУП-а“, због својих политичких убеђења и политичких контаката и због својих ранијих обраћања Поверенику за заштиту равноправности“.

У допунама притужбе подносилац је, између осталог, навео:

да је радни однос у МУП-у засновао 1. јуна 2000. године и да је у инвалидску пензију отишао 10. јула 2018. године, а да је захтев за доделу поништене служне легитимације поднео 14. октобра 2022. године;

да од тренутка када је отишао у пензију до тренутка подношења захтева постоји „очигледна временска дистанца“ јер није знао да треба да поднесе захтев за доделу поништене службене легитимације „с обзиром да према његовим сазнањима нико никада пре њега није подносио такав захтев већ је поништена службена легитимација додељивана приликом одласка у пензију без захтева“;

да се „према његовим сазнањима поништена службена легитимација приликом одласка у пензију добија по аутоматизму, као успомена на радни век проведен у МУП-у и да мисли да нико до сада није писао захтев за доделу поништене службене легитимације већ су је добили по аутоматизму, конкретно колеге ББ и ВВ са којима је радио од 2007. године до одласка у пензију“;

да њему „нико није тражио да поднесе захтев за доделу поништене службене легитимације већ да је из дописа Секретаријата 02 број 011-798/22-5 од 7. априла 2022. године схватио да треба да поднесе захтев и да „то што му је захтев одбијен, а према његовим непровереним сазнањима никоме пре њега није одбијен, сматра неједнаким поступањем МУП-због његових политичких убеђења“;

да сматра да је ради доношења мишљења и утврђивања тачног чињеничног стања битно да Повереник у конкретном случају затражи од МУП-а статистичке податке колико је полицијских службеника поднело захтев за доделу поништене службене легитимације поводом одласка у пензију и колико захтева је позитивно решено, а колико је одбијено и да уколико је једини који је поднео такав захтев, а други нису морали „то сматра неједнаким поступањем МУП-а према њему“;

да уколико постоји више захтева за доделу поништене службене легитимације и да су они „позитивно решени“, а да је само његов захтев одбијен то такође сматра неједнаким поступањем МУП-а према њему;

да актом дискриминације сматра то што је осталим члановима Радне групе за расветљавање убиства новинара, тачније полицијским службеницима ББ и ВВ приликом одласка у пензију додељења поништена службена легитимација, а њему није;

да сматра да је у конкретном случају дискриминисан јер је „током трајања службе јавност упознао са незаконитим поступањем Дирекције полиције, Управе криминалистичке полиције и Службе за борбу против организованог криминала“, због својих претходних обраћања Поверенику, као и због свог политичког убеђења и политичких контаката са „лидерима опозиције“.;

да истиче да су министру унутрашњих послова постављена посланичка питања „од стране посланика опозиције у вези навода притужбе коју је поднео Поверенику 31. јануара 2022. године и 3. марта 2023. године“ и да „с обзиром да посланици који не припадају владајућој коалицији постављају питања која се тичу његове безбедности јер је био члан Радне групе за расветљавање убиства новинара уз напомену да је један од извршилаца у бекству, као и питања која се тичу чињенице да није добио пиштољ и поништену службену легитимацију сматра да то довољно говори о његовим политичким убеђењима која су супротна од политике владајуће коалиције и о његовим политичким констактима“;

да је „индикативна чињеница да је поводом захтева који је поднео за доделу поништене службене легитимације, у заблуду доведен министар који је у допису 01 број 06-459/22-28 од 17. маја 2023. године, које представља одговор на посланичко питање народне посланице, навео да Министарство није донело решење о одбијању његовог захтева, већ да је дописом обавештен да нису испуњени услови да се удовољи његовом захтеву“.

Уз притужбу и допуну притужбе у виду прилога достављени су следећи докази: 1) допис Министарства од 7. априла 2022. године; 2) захев за доделу поништене служне легитимације од 14. октобра 2022. године; 3) допси Сектора за људске ресурсе 08.7 број 33/22 од 15. новембра 2022. године 4) решење Сектора за људске ресурсе 08 број 445/23 од 7. фебруара 2023. године и 5) допис 01 број 06-459/22-28 од 17. маја 2023. године.

У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, у току поступка прибављене су изјаве лица за која је подносилац у притужби навео да имају непосредна сазнања о догађајима поводом којих је поднета притужба, и то: ББ и ВВ.
У изјави сведока ББ, између осталог, наведено је:

да је радни однос засновао 1990. године и да му је радни однос престао пензионисањем 31. августа 2022. године;
да је приликом одласка у пензију добио поништену службену легитимацију без значке „за шта се није писмено обраћао МУП-у“;
да му је службена легитимација враћена „оног дана када је раздужио полицијску значку“ и да му је „особа задужена за то у доњем делу избушила пластифицирани део службене легитимације и вратила му“ и да има и „претхону избушену службену легитимацију коју је мењао пре те, јер су мењане у претходном периоду због промене изгледа и на основу Закона о полицији“;
да приликом одласка у пензију „никоме није подносио захтев да му се врати поништени део пластифициране службене легитимације који је саставни део службене легитимације“.

1.7. У изјави сведока ВВ, између осталог, наведено је:

да је радни однос у МУП-у засновао 1. априла 1999. године по решењу број 112-116/99 од 8. априла 1999. године и да му је радни однос престао због одласка у пензију 30. децембра 2020. године по решењу 03 број 118-2672/20 од 17. децембра 2020. године;
да је 28. децембра 2020. године приликом одласка у пензију вратио службену значку и службену легитимацију и да је том приликом добио повратницу о предаји службене значке и поништену службену легитимацију;
да није прадао „никакав писани захтев за доделу поништене службене легитимације“, већ да му је шалтерски службеник приликом враћања службене значке и службене легитимације вратио поништену службену легитимацију и повратницу о предаји службене значке.

1.8. У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом одредбе члана 37. став 1. Закона о забрани дискриминације и члана 23. Пословника о раду Повереника за заштиту равноправности у току поступка прибављено je изјашњење Министарства унутрашњих послова.

1.9. У изјашњењу Министарства, између осталог, наведено је:

– да је подносиоцу притужбе Министарство издало службену значку ИД броја 042 27. марта 2007. године и припадајући образац серијског броја К0000801;

да је подносиоцу притужбе радни однос у Министарству престао 11. јула 2018. године и да је у том тренутку важио Правилник о службеној легитимацији овлашћених службених лица и значки униформисаних припадника полиције Министарства унутрашњих послова којим је у члану 8. став 1. прописано да је „овлашћено службено лице обавезно да врати службену легитимацију када му престане однос у Министарству, раздужена службена значка и легитимација“, као и свим другим овлашћеним службеним лицима којима је престао радни однос без изузетка;

да подносилац притужбе сматра да је стављен у неоправдано неповољнији положај у односу на колегу ВВ коме је радни однос престао 31. децембра 2020.године (издата службена легитимација регистарског броја 13280 од 22. априла 2019. године) и ББ коме је радни однос престао 1. септембра 2022. године (издата службена легитимација регистарског броја 13664 од 22. априла 2019. године), а који су приликом одласка у пензију задржали перфориране службене легитимације;

да су службене значке и легитимације ББ и ВВ издате на основу Уредбе о изгледу, форми и садржини службене значке и службене легитимације која у члану 10. прописује да када радни однос полицијском службенику у Министарству престане споразумом или пензионисањем, службена легитимација може се задржати, с тим што се иста поништава перфорирањем;

да су се на издавање и раздуживање службених легитимација подносиоца притужбе, ББ и ВВ примењивале и поштовале одредбе два различита правна акта која су важила у време њиховог престанка радног односа, а што се види и у изгледу самих службених легитимације, те да у конкретном случају није дошло до повреде начела једнакости;

да је у току примене Правилник о службеној легитимацији овлашћених службених лица и значки униформисаних припадника полиције Министарства унутрашњих послова, у периоду од 1. новембра 2001. године до марта 2019. године, Сектор за људске ресурсе запримио „свега неколико захтева везаних за задржавање обрасца службених легитимација и да је наведеним полицијским службеницима такође указано да не постоје услови за задржавање службених легитимација након престанка радног односа и да у тим случајевима није доношено посебно решење о одбијању захтева већ су о наведеним околностима обавештавани службеним актом“;

да се Министарство у конкретном случају руководило „искључиво позитивно-правним прописима којима је уређена ова правна материја“ и да је „евидентно“ да се „овај случај“ не може поредити са служајем полицијских службеника ББ и ВВ имајућу у виду да се ради о службеним легитимацијама издатим по два различита правна акта којима је на другачији начин уређено питање задржавања службених легитимација;

да је „пракса Министарства да се запослени приликом раздужења службене легитимације без посебног писменог захтева изјасни да ли жели да задржи перфорирану службену легитимацију у смислу члана 10. став 6. Уредбе о изгледу, форми и садржини службене значке и службене легитимације“.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у допис Министарства 02 број 011-798/22-5 од 7. априла 2022. године утврђено је да је, између осталог, наведено да Уредба о изгледу, форми и садржини службене значке и службене легитимације („Службени гласник РС“ број 63/17) која је била важећа у време престанка радног односа АА у члану 10. став 2. прописује да када радни однос полицијском службенику у Министарству престане споразумом или пензионисањем, службена легитимација се може задржати, с тим што се иста мора поништити перфорирањем. Даљим увидом утврђено је да је наведено да „увидом у евиденције Министарства није утврђено да се подносилац притужбе обраћао захтевом за задржавање поништене службене легитимације, нити да му је такав захтев одбијен“.

2.2. Увидом у захтев за доделу поништене службене легитимације утврђено је да је наведени захтев подносилац притужбе поднео 14. октобра 2022. године Дирекцији полиције и тражио да му се достави поништена (перфорирана) службена легитимација коју је користио до одласка у пензију (ИД број легитимације 0242). Даљим увидом утврђено је да је подносилац у захтеву, између осталог, навео да је приликом одласка у пензију на његову усмену молбу да му се врати поништена службена легитимација, од „службеника коме не зна име и презиме, а код кога је раздужио службену легитимацију, добио одговор да не може да је добије“, као и да је „индикативно“ то што су и ББ и ВВ приликом одласка у пензију добили своје поништене службене легитимације „а да у вези наведеног нису подносили захтев“.

2.3. Увидом у допис Министарства 08.7 број 33/22 од 15. новембра 2022. године утврђено је да је, између осталог, наведено да је Министарство унутрашњих послова, Сектор за људске ресурсе, а поводом захтева за враћање перфориране службене легитимације, обавестио подносиоца притужбе да Правилник о службеној легитимација овлашћених службених лица и значки униформисаних припадника полиције Министарства унутрашњих послова („Сл.гласник РС“ бр.53/01 и 59/02) сходно коме му је издата службена значка ИД броја 0242 и припадајућа службена легитимација сериског броја К0000801 не предвиђа задржавање службене легитимације по престанку радног односа. Даљим увидом утврђено је да је наведено да члан 10. Уредбе о изгледу, форми и садржини службене значке и службене легитимације („Службени гласник РС“ број 63/17) предвиђа задржавање перфориране службене легитимације након престанка радног односа запосленог и односи се на службене значке и службене легитимације које су се издавале почев од 2019. године и да је ББ издата службена значка и службена легитимација у складу са новом Уредбом „те је са одласком у пензију 1. септембра 2022. године било омогућено задржавање перфориране службене легитимације, што се односи и на ВВ коме је радни однос престао 30. децембра 2020. године“.

2.4. Увидом у решење 08 број 445/23 од 7. фебруара 2023. године утврђено је да је одлучујући по захтеву подносиоца притужбе за доделу поништене службене легитимације донето решење којим је његов захтев одбијен као неоснован. Увидом у образложење наведеног решења утврђено је да је, између осталог, констатовано да је увидом у службене евиденције утврђено да је службена значка ИД број 0242 и припадајућа службена легитимација серијског броја К0000801 издата сходно Правилнику о службеној легитимација овлашћених службених лица и значки униформисаних припадника полиције Министарства унутрашњих послова („Сл.гласник РС“ бр.53/01 и 59/02) којим је у члану 8 став 1. прописано да је овлашћено службено лице обавезно да врати службену легитимацију када му престане радни однос у Министарству, док је ставом 3. истог члана прописано да је униформисани припадник полиције обавезан да врати значку униформисаних припадника полиције у случајевима из става 1. и 2. овог члана. Такође, увидом у образложење решења утврђено је да је констатовано да имајући у виду да наведени Правилник не предвиђа задржавање службене легитимације по престанку радног односа „одлучено је као у диспозитиву решења“.

2.5. Увидом у допис 01 број 06-459/22-28 од 17. маја 2023. године утврђено је да наведени допис представља одговор министра унутрашњих послова на посланичко питање народне посланице Славице Радовановић, као и да је једно од питања које се односило на подносиоца притужбе и питање под редним бројем 5. које гласи: „Да ли је тачан податак да је МУП решењем одбио захтев да се АА, узбуњивачу и члану Радне групе за расветљавање убиства новинара приликом одласка у пензију додели поништена длужбена легитимација?“. Даље, увидом у одговор министра унутрашњих послова утврђено је да је, између осталог, наведено да „Министарство није донело решење о одбијању захтева, већ је именовани дописом обавештен да нису испуњени услови да се удовољи захтеву“.

2.5. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени током поступка, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

Устав Републике Србије^[1] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода^[2], одредбом члана 14. прописује да се уживaњe прaвa и слoбoдa прeдвиђeних у oвoj кoнвeнциjи oбeзбeђуje, бeз дискриминaциje пo билo кoм oснoву, кao штo су пoл, рaсa, бoja кoжe, jeзик, вeрoиспoвeст, пoлитичкo или другo мишљeњe, нaциoнaлнo или сoциjaлнo пoрeклo, вeзa с нeкoм нaциoнaлнoм мaњинoм, имoвнo стaњe, рoђeњe или други стaтус. Европска конвенција забрањује сваку дискриминацију, а тиме и виктимизацију која доводи до неједнаког третмана.
Законом о забрани дискриминације прописано је да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.^[3] Одредбом члана 9. Закона о забрани дискриминације прописано је да дискриминација постоји ако се према лицу или групи лица неоправдано поступа лошије него што се поступа или би се поступало према другима, искључиво или углавном због тога што су тражили, односно намеравају да траже заштиту од дискриминације или због тога што су понудили или намеравају да понуде доказе о дискриминаторском поступању. Такође, одредбама члана 25. став 1. овог закона забрањена је дискриминација због политичких убеђења лица или групе лоца, односно припадности или неприпадности политичкој странци, односно синдикалној организацији.
Закон о заштити узбуњивача^[4] у члану 2. став 1. тачка 2. прописује да је „узбуњивач“ физичко лице које изврши узбуњивање у вези са својим радним ангажовањем, поступком запошљавања, коришћењем услуга државних и других органа, носилаца јавних овлашћења или јавних служби, пословном сарадњом и правом власништва на привредном друштву. Одредбама члана 21. овог закона, између осталог, прописано је да послодавац не сме чињењем или нечињењем да стави узбуњивача у неповољнији положај у вези са узбуњивањем, а нарочито ако се неповољнији положај, између осталог, односи на: дисциплинске мере и казне, престанак радног односа, исплату награде и отпремнине итд. Чланом 23. овог закона прописано је да узбуњивач према коме је предузета штетна радња у вези са узбуњивањем има право на судску заштиту. Судска заштита се остварује подношењем тужбе за заштиту у вези са узбуњивањем надлежном суду, у року од шест месеци од дана сазнања за предузету штетну радњу, односно три године од дана када је штетна радња предузета. У поступку судске заштите надлежан је виши суд према месту предузимања штетне радње или према месту пребивалишта тужиоца. Поступак за судску заштиту у вези са узбуњивањем је хитан.
Уредбом о изгледу, форми и садржини службене значке и службене легитимације^[5] у члану 10. став 2. прописано је да када радни однос полицијском службенику у Министарству престане споразумом или пензионисањем, службена легитимација може се задржати, с тим што се иста поништава перфорирањем.
Правилником о службеној легитимацији овлашћених службених лица и значки униформисаних припадника полиције Министарства унутрашњих послова^[6] у члану 8. став 1. тачка 1. било је прописaно да је овлашћено службено лице обавезно да врати службену легитимацију када му престане радни однос у Министарству. Ставом 2. исте одредбе прописано је да овлашћено службено лице када, по одредбама овог правилника, стекне право на службену значку израђену у златно-жутој боји, враћа службену значку израђену у челично-белој боји, док је сставом 3. исте одредбе прописано да је униформисани припадник полиције обавезан да врати значку униформисаних припадника полиције сходно случајевима из ст. 1 и 2 овог члана.

Анализа навода из притужбе и изјашњења, као и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је анализирати да ли су разлози због којих Министарство унутрашњих послова (у даљем тексту: Министарство) није омогућило подносиоцу притужбе да након одласка у пензију задржи своју службену легитимација (поништену), у вези са чињеницом да је Поверенику већ подносио притужбе због дискриминације против Министарства, односно да ли је наведено поступање у вези са његовим личним својством – политичко убеђење.

Приликом доношења мишљења у овом предмету узете су у обзир одредбе члана 45. Закона о забрани дискриминације о прерасподели и пребацивању терета доказивања, као и оне чињенице и докази који су од значаја за утврђивање постојања повреда одредаба Закона о забрани дискриминације. Евентуалне неправилности које су настале као последица изношења информиција о неправилностима у раду или поступању других лица, органа или организација штите се у складу са Законом о заштити узбуњивача судским путем, у року од шест месеци од дана сазнања за предузету штетну радњу, односно у року од три године од дана када је штетна радња предузета.

Међу странама у поступку није спорно да је подносилац притужбе засновао радни однос у Министарству јуна 2000. године, као и да му је радни однос престао 10. јула 2018. године због одласка у инвалидску пензију. Даље, неспорно је да приликом одласка у пензију, није добио поништену службену легитимацију, да је 14. октобра 2022. године поднео захтев да му се додели службена легитимација (поништена) и да је решењем Министарства 08 број 445/23 од 7. фебруара 2023. године, његов захтев одбијен као неоснован. Такође, неспорно је да су приликом одласка у пензију, полицијски службеници ББ и ВВ, задржали своје службене легитимације које су поништене перфорирањем.

У конкретном случају, а полазећи од чињенице да је подносилац у притужби као „један од разлога“ због којег му није додељења поништена службена легитимација навео и то што је Поверенику и раније подносио притужбе против Министарства због дискриминације, неопходно је истаћи да је одредбама члана 9. Законом о забрани дискриминације као један од облика дискриминације предвиђена и забрана позивања на одговорност, односно виктимизација која постоји ако се према лицу поступа лошије него што се поступа према другима, искључиво или углавном због тога што су тражили, односно намеравају да траже заштиту од дискриминације или због тога што су понудили или намеравају да понуде доказе о дискриминаторском поступању. С тим у вези, Повереник констатује да се подносилац притужбе, пре подношења ове притужбе, јануара 2019. године и 31. јануара 2022. године већ обраћао Поверенику притужбама због дискриминације против Министарства.

Узимајући у обзир овако неспорно утврђено чињенично стање, као и наводе из притужбе, у конкретном случају потребно је анализирати да ли је одлуком да подносиоцу притужбе не дозволи задржавање поништене службене легитимације приликом одласка у пензију, односно одбијањем захтева да му се додели поништена службена легитимација, Министарство повредило одредбе Закона о забрани дискриминације којима је прописана забрана позивања на одговорност, односно виктимизација и забрана дискриминације лица због политичких убеђења.

Појашњавајући разлоге због којих подносиоцу притужбе није додељења поништена службена легитимација, односно разлоге због којих је његов захтев за доделу поништене службене легитимације од 14. октобра 2022. године одбијен, у изјашњењу је, између осталог, наведено да је у тренутку престанка радног односа подносиоца притужбе у Министарству у јулу 2018. године, важио Правилник о службеној легитимацији овлашћених службених лица и значки униформисаних припадника полиције Министарства унутрашњих послова којим није било предвиђено задржавање службене легитимације. Такође, наведено је да је овај правилник важио од 1. новембра 2001. године до марта 2019. године, и да је у том периоду Сектор за људске ресурсе запримио „свега неколико захтева везаних за задржавање обрасца службених легитимација“, да је подносиоцима захтева указано да не постоје услови за задржавање службених легитимација након престанка радног односа и да у тим случајевима није доношено посебно решење о одбијању захтева „већ су о наведеним околностима обавештавани службеним актом“. Имајући у виду наведено, Повереник констатује да је одредбама Правилника о службеној легитимацији овлашћених службених лица и значки униформисаних припадника полиције Министарства унутрашњих послова(„Сл. гласник РС“ 53/01 и 59/02) у члану 8. став 1. тачка 1. било прописaно да је овлашћено службено лице обавезно да врати службену легитимацију када му престане радни однос у Министарству. Ставом 2. исте одредбе прописано је да овлашћено службено лице када, по одредбама овог правилника, стекне право на службену значку израђену у златно-жутој боји, враћа службену значку израђену у челично-белој боји, док је ставом 3. исте одредбе прописано да је униформисани припадник полиције обавезан да врати значку униформисаних припадника полиције сходно случајевима из ст. 1. и 2. овог члана. С тим у вези, а имајући у виду наводе из изјашњења да су подносиоцу притужбе службена значка ИД броја 042 и припадајући образац серијског броја К0000801 издати марта 2007, као и чињеницу да му је радни однос престао 10. јула 2018. године, може се констатовати да одредбама Правилника који је био на снази у тренутку када је подносиоцу притужбе издата службена легитимације, односно у време његовог пензионисања није била предвиђена могућност задржавања службене легитимације овлашћеног службеног лица.

Даље, Повереник је такође имао у виду да је подносилац у притужби навео да је у конкретном случају стављен у неоправдано неповољнији положај у односу на своје колеге ББ и ВВ који су приликом одласка у пензију добили своје поништене службене легитимације и то по „аутоматизму“, односно без подношења захтева. У изјашњењу Министарства наведено је да су се на издавање и раздуживање службених легитимација подносиоца притужбе, ББ и ВВ примењивале одредбе два различита правна акта која су важила у време њиховог престанка радног односа. С тим у вези, појашњено је да у априлу 2019. године ступила на снагу Уредба о изгледу, форми и садржини службене значке и службене легитимације, која у члану 10 став 2. прописује да када радни однос полицијском службенику у Министарству престане споразумом или пензионисањем, службена легитимација може се задржати, с тим што се иста поништава перфорирањем и да је наведеним полицијским службеницима 22. априла 2019. године издата нова службена легитимација која је промењеног изгледа у складу са новим прописима. С обзиром да је како је даље наведено, полицијском службенику ВВ радни однос у министарству престао пензионисањем 31. децембра 2020. године, а ББ 1. септембра 2022. године, полицијски службеници су у складу са важећим правним актом који је у том тренутку био на снази, тачније Уредбом о изгледу, форми и садржини службене значке и службене легитимације добили службене легитимације које су поништене перфорирањем. Повереник констатује да наведено произлази и из изјава ББ и ВВ које су у својству сведока дали за потребе овог поступка.

Имајући у виду одредбе члана 45. Закона о забрани дискриминације о прерасподели и пребацивању терета доказивања, може се констатовати да је у конкретном случају Министарство доказало да разлози због којих подносиоцу притужбе није додељења поништена службена легитимација, односно да разлози из којих је одбијен његов захтев за доделу поништене службене легитимације нису у вези ни са једним његовим личним својством већ са чињеницом да му је радни однос у Министарству престао у време важења Правилника којим је била прописана обавеза враћања службене легитимације, односно којим није била прописана могућност задржавања поништене службене легитимације. Такође, током поступка је утврђено да су ББ и ВВ службене легитимације издате на основу Уредбе о изгледу, форми и садржини службене значке и службене легитимације, која у члану 10. став 2. предвиђа могућност задржавања службене легитимације која се поништава перфорирањем. Имајући у виду наведено, може се констатовати да се подносилац притужбе и лица у односу на која сматра да је стављен у неоправдано неповољнији положај не налазе у упоредивој ситуацији с обзиром да им је службена легитимација издата, односно да им је радни однос престао у време важења различитих правних прописа којима је регулисана обавеза враћања, односно могућност задржавања службене легитимације. Ценећи све напред наведено, Повереник је дао мишљења да Министарство није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби коју је АА поднео против Министарства унутрашњих послова, утврђено је да Министарство унутрашњих послова није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[2] („Службени лист СЦГ- Међународни уговори”, br. 9/03, 5/05, 7/05-исправка и „Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 12/10)

[3] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, бр 22/09 и 52/21), члан 2. став 1. тачка 1.

[4] „Службени гласник РС”, број 128/2014

[5] „Службени гласник РС”, бр. 10/19 и 152/20

[6] „Службени гласник РС”, бр. 53/01 и 59/02

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

194-23 Није утврђена виктимизација