бр. 110-00-00012/2023-02 датум: 12.7.2023. године
МИНИСТАРСТВО СПОРТА
Зоран Гајић, министар
11000 БЕОГРАД
Булевар Михајла Пупина бр.2
Поштовани господине Гајићу,
Поверенику за заштиту равноправности дописом се обратио АА у којем је између осталог детаљно појашњен положај АА, као и спортиста који се такмиче, а имају ову врсту инвалидитета. Наведено је да имајући у виду чињеницу да Закон о спорту не препознаје Савез као организацију спортиста са инвалидитетом, потребно је изменити поједине одредбе чл. 103,104,123. и 140. Закона о спорту. Појашњено је да би се овим изменама спортистима са инвалидитетом слуха омогућило да буду равноправни са осталим спортистима. Дописом је такође указано да је Конвенциjом о правим особа са инвалидитетом, коју је Република Србија ратификовала 2009. године, између осталог прописно да је потребно да државе потписнице предузму одговарајуће мере како би се подстакло и прoмовисало учешће особа са инвалидитетом у општим спортским активностима на свим нивоима и осигурало да особе са инвалидитетом имају могућност да се организују, развијају, учествују у спортским активностима, специфичним за особе са инвалидитетом и у том циљу подстицало добијање одговарајућих услова, тренинга и средстава на основу једнакости са другима. У допису се такође тражи да Министарство спорта формира радну групу чији ће чланови бити и чланови Спортског савеза Србије који ће бити фокусирани на решавање статуса глувих спортиста у Закону о спорту. Надаље је наведено да је АА једина организација у Србији која представља глуве спортисте. Појашњено је и да је Правилником о категоризацији врхунских спортиста и Правилником о спортским гранама и областима спорта различито третиран положај глувих спортиста, где се у једном правилнику они препознају као параолимпијски спортисти, док се у другом категоришу као неолимпијски. Надаље, као један од основних проблема истиче се и чињеница да глуви спортисти имају своје посебне игре – DeafOlyimpics, на којима они учествују, а достигнућа на овим играма нису адекватно препозната. У допису је наведено да је Међународни Олимпијски комитет потписао Меморандум којим се омогућава коришћење термина DeafOlyimpics, који подразумева израз Олимпијске игре глувих, као и поштовање и разумевање да је за организацију ових игара надлежан Међународни комитет спорта глувих. Посебно је истакнуто да земље у региону попут Хрватске, Мађарске, Словеније, Бугарске признају сва права глувим спортистима на једнаком нивоу и обиму као што уживају спортисти који немају ову врсту инвалидитета.
Пракса Повереника и различита истраживања показују да се глуве особе сусрећу са различитим препрекама у свим областима живота, па тако и спорту. Такве препреке могу се односити на отежану комуникацију, неразумевање околине, неприлагођеност спортских објеката и опреме што може утицати и на њихову могућност да се такмиче и остваре резултате.
Повереник указује да је положај особа са инвалидитетом у Републици Србији уређен бројним законским актима, те се тако одредбе о правима особа са инвалидитетом налазе у великом броју прописа, што за последицу треба да има укључивање особа са инвалидитетом како у процесе у којима се одлучује о њиховом положају, тако и остваривање различитих права у односу на потребе. Одредбом члана 30. Конвенције о правима особа са инвалидитетом[1], која се управо односи и на права особа са инвалидитетом у спорту, прописано је да ће земље потписнице предузети све неопходне мере како би омогућиле особама са инвалидитетом да на једнакој основи учествују у рекреативним, спортским и активностима у слободно време. У односу на глуве спортисте, Конвенција препознаје њихово право на приступ и учествовање у спорту, као обавезу земаља потписница да обезбеде неопходно прилагођавање како би им било омогућено да у потпуности учествују свим аспектима спорта, који се односи и на чланство у различитим међународним организацијама. У Општем коментару број 2 Комитета за права особа са инвалидитетом, предвиђено је да Државе треба да идентификују препреке и баријере у приступачности, између осталог и у односу на: (а) зграде, путеве, превозна средства и друге погодности у затвореном и на отвореном простору, укључујући школе, стамбене објекте, здравствене објекте и радна места; (б) информације, комуникације и друге услуге, укључујући и електронске услуге и хитне службе.
Устав Републике Србије[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[3], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 26. прописано је да дискриминaциja пoстojи aкo сe пoступa прoтивнo нaчeлу пoштoвaњa jeднaких прaвa и слoбoдa oсoбa сa инвaлидитeтoм у пoлитичкoм, eкoнoмскoм, културнoм и другoм aспeкту jaвнoг, прoфeсиoнaлнoг, привaтнoг и пoрoдичнoг живoтa.
Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[4] у члану 4. прописује да су оргaни jaвнe влaсти дужни дa oсoбaмa сa инвaлидитeтoм oбeзбeдe уживaњe прaвa и слoбoдa бeз дискриминaциje. Одредбом члана 38. Закона прописано је да су сви oргaни држaвнe упрaвe, тeритoриjaлнe aутoнoмиje и лoкaлнe сaмoупрaвe дужни дa прeдузимajу aктивнoсти с циљeм ствaрaњa jeднaких мoгућнoсти зa oсoбe сa инвaлидитeтoм и дa у тим aктивнoстимa oбeзбeдe учeшћe oсoбa сa инвaлидитeтoм и њихoвих удружeњa.
Из дописа Спортског савеза глувих произлази да, кровна организација под чијим окриљем се такмиче особе са инвалидитетом слуха, Интернационални комитет спорта глувих – Deafolympics има потписан меморандум са Међународним олимпијским комитетом који подразумева разумевање и признавање ове организације као једнаке и равноправне са организацијама као што су Међународни олимпијски комитет и Међународни параолимпијски комитет. Интернационални комитет спорта своје основне циљеве промовише у свом статуту. Ти циљеви укључују и то да комитет буде једина међународна организација које ће представљати глуве спортисте; да развија и промовише спорт, као и такмичења у оквиру Заједнице глувих спортиста; да развија нове форме тренинга и проширује постојеће шансе за глуве особе да учествују у спорту на међународном нивоу.[5] Поред тога, Deafolympics су једино такмичење на свету које се одвија на знаковном језику.[6]
Организација и спровођење такмичења у којима учествују глуви спортисти и спортисткиње су специфична, с обзиром на чињеницу да се ради о особама које у већини случајева немају други инвалидитет, због чега не могу да се такмиче на оним такмичењима која су намењена особама са телесним инвалидитетом јер не испуњавају услове који су неопходни за учествовање.
На 24. Летњим Deaflympic (Олимпијске игре глувих) које су одржане од 1. до 15. маја 2022. године у Бразилу, Србија је учествовала са 23 такмичара и тренера у рукомету, стрељаштву и тенису који су остварили запажене резултате.[7] Земље чланице Европске уније, попут Словеније, Хрватске, Мађарске и других, су у оквиру свог националног законодавства савезе глувих препознале као посебне организације преко којих глуви спортисти могу да остварују своја права и учествују на међународним такмичењима.
Поштовањем права глувих особа у спорту су неопходна како би се остварила инклузија у пуном обиму и омогућило свима да на једнаким основама учествују у различитим спортским манифестацијама.
Имајући у виду све наведено, а нарочитио имајући у виду потребу за унапређењем равноправности глувих спортиста и спортискиња, на који начин би се омогућило остваривање њиховог пуног потенцијала, а следствено томе и постизање већих успеха за Републику Србију на такмичењима, потребно је размотрити све расположиве могућности како би се спортистима са инвалидитетом слуха омогућило остваривање различитих права кроз примену одговарајућих мера које би задовољавале њихове потребе. Полазећи од своје надлежности прописане чланом 33. став 1. тачка 7. Закона о забрани дискриминације у прилогу Вам достављамо допис Спортског савеза глувих како бисте размотрили њихове наводе и предузели мере из своје надлежности у циљу унапређења равноправности глувих спортиста и решавања проблема на који указују.
Потребно је да нас обавестите о предузетом.
С поштовањем,
[1] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, „Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 42/09
[2] „Службени гласник РС“, бр.98/06,115/21,16/22
[3] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 i 52/21
[4] „ Службени гласник РС“ , бр. 33/06 и 13/06
[5] садржај доступан на: http://deaflympics.com/icsd
[6] садржај доступан на: http://www.ciss.org/deaf-sports-an-empowerment-perspective
[7] садржај доступан на: https://sportskisavezsrbije.rs/veliki-uspeh-srbije-na-oi-gluvih/
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
192-23 Иницијатива упућена Министарству спорта 
