бр. 07-00-208/2022-02  датум: 26.9.2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју су поднели AA и ББ, родитељи мал. С.А, ученика шестог разреда ОШ „ВВ, изјављену против ОШ „ВВ, због дискриминације на основу здравственог стања и националне припадности. У притужби је наведено да је њихов син оболео од м. с., да су од пре неколико месеци приметили промене у понашању детета, које из школе долази бесно, љуто, одбија да једе, здравствено стање му се нагло погоршало, и одбија да иде у школу, због порука које су му слали други ученици из одељења на вајбер групи, када су га вређали на националној основи и због изгледа. У изјашњењу, директора школе је доставила одређене доказе и документа, без посебног изјашњавања на наводе притужбе. Приликом одлучивања у овом предмету, Повереник је имао у виду примену правила о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. У току поступка утврђено је да су се ученици одељења у међусобној комуникацији на вајбер групи увредљиво и непримерено обраћали једни другима, да су се према ученику С.А. обраћали вређањем и понижавањем на националној основи и здравственом стању, као и да се ученик С.А. на увредљив начин обраћао другарици. Утврђено је да је за троје ученика изречена мера-опомена одељенског старешина јер су на вајбер групи вређали ученика С.А, док је за ученика С.А. такође изречена мера опоменe. Даље је утврђено да школа, односно Тима за заштиту деце од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, није утврдио врсту и ниво насиља, нити препоручио одговарајуће интервентне мере. На наредном састанку Тима за заштиту од дискриминације, занемаривања и злостављања, извршена је категоризација нивоа насиља и утврђен други ниво насиља, предложене су одређене мере, међу којима и да се ученици В.Р, А.М, А.С и С.А казне опоменом одељенског старешине због међусобног вербалног вређања на вајбер групи. Даље, на састанку Тима, утврђено је да је мера опомене која је издата ученицима укинута на крају школске године, с обзиром да ученици нису поновили грешку због које им је изречена мера опомене. Повереник је, након спроведеног поступка утврдио да је школа предузела одређене активности поводом пријава мајке да је А. С. изложен вршњачком насиљу, међутим, није одмах по пријави родитеља спровела одговарајуће интервентне мере, већ је делимично поступала по налазу и издатим мерама просветног инспектора који је обавио ванредни инспекцијском надзор у овој установи. Наиме, у конкретном случају,  школа није доказала да је предузела неопходне мере у случају вршњачког насиља према ученику С.А, заснованог на његовим личним својствима и ученику који се суочава са потешкоћама у образовању, у складу са законом и општим актима који обавезују школу у конкретном случају. С тим у вези, Повереник је указао на мере и активности које су прописане Правилником о протоколу  поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање и Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, којима су прописане преветнивне и интервентне мере које је установа у обавези да предузме, а које у конкретном случају нису спроведене. Повереник је приликом разматрања овог предмета имао у виду и налаз просветног инспектора који је извршио ванредни инспекцијски налаз, а затим и контролни инспекцијски налаз, у којем је констатовано да школа није предузела мере у складу са прописима.

Повереник за заштиту равноправности је истакао да дискриминација представља неоправдано прављење разлике или стављање у неједнак положај на основу неког личног својства. Због тога постојање узрочно-последичне везе између акта који се сматра дискриминаторним и личног својства лица изложеног дискриминацији је један од основних елемената дискриминације. Уколико је насиље усмерено или изазвано личним својством особе која је изложена насиљу, насиље је тада уједно и дискриминација. С тим у вези, Повереник је указао да је у конкретном случају неспорно да је да је насиље којем је А. С. био изложен од других ученика одељења уједно и дискриминација, с обзиром да је вређање било усмерено и засновано на његовој националној припадности и изгледу због његовог здравствено стање. Из  достављених доказа произлази да С. А. има потешкоћа и у праћењу и савладавању наставе, односно појединих предмета, док је након случаја вређања и понижавања на вајбер групи од других ученика из одељења одбијао да иде у школу и испољавао агресивно понашање, изостајао са наставе, што све отежава његову социјализацију и уклапање у вршњачку групу. Повереник је констатовао да све то указује да је неопходно и спровођење едукација на разбијању стереотипа и предрасуда, као и едукацији, како наставног особља, тако и деце о начинима заштите и могућностима реаговања на дискриминацију. Конвенција о правима детета наглашава да појам образовања иде широко изнад формалног школовања и обухвата широк распон животних искустава и процеса учења, која деци омогућавају да индивидуално и колективно развијају своју личност, самопоштовање, самопоуздање и способност да живе пуним и задовољавајућим животом у друштву. Због тога је Повереник за заштиту равноправности дао мишљење да је пропуштањем да предузме неопходне мере и активности у поступку по пријави на вршњачко насиље засновано на нациналној припадности и изгледу ученика С.А, ОШ „ВВ“ повредила је одредбе члана 19. Закона о забрани дискриминације. Уз мишљење је издата и препоруке да у складу са Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање и Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, предузме мере и активности у складу са процењеним нивоом насиља, у циљу интервенције и елиминисања свих облика дискриминаторног поступања, затим да организује обуку за запослене у школи на тему дискриминације у образовању, посебно у односу на ученике којима је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовањ, да предузме мере и активности на подстицању толеранције, разумевању феномена дискриминације и механизмима заштите од дискриминације ученика у установи, како би се спречила дискриминација и вршњачко насиље, као и да убудуће води рачуна да се у оквиру својих редовних послова и активности, придржава прописа који забрањују дискриминацију

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбу су поднели АА и ББ, родитељи малолетног С.А. ученика шестог разреда ОШ „ВВ“, изјављену против школе, због дискриминације на основу здравственог стања и националне припадности.
   • У притужби је наведено:

• да је њихов син С.А. оболео од м. с. и корисник је додатка за помоћ и негу другог лица;
• да су од пре неколико месеци приметили промене у понашању детета, да из школе долази бесно, љуто, одбија да једе и здравствено стање му се нагло погоршало, због чега тренутно одбија да иде у школу;
• да су видели поруке на дететовом телефону коју су му слали ученици школе, након чега су схватили да дете трпи насиље од вршњака и ученика и да га вређају на националној основи и због физичког изгледа;
• да су му деца порукама, између осталог, говорила: „уби се“, ви се размножавате као црви“;
• да су се обратили школи када су видели ове поруке и да им је директорка рекла да ће обавестити родитеље, да су то дечија посла, да ће се смирити али да не може ништа да предузме и да су јој руке везане.;
• да су пријавили случај и просветној инспекцији, као и да је дететов лекар/педијатар проследио пријаву-злостављање детета
  • Уз притужбу и допуну притужбе достављени су следећи докази: мишљење Комисије за процену потребе за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке дедету/ученику, решење о признању права на додатак за помоћ и негу другог лица, извештај лекара специјалисте, фотокопије порука са вибер групе ученика одељења, доказ о пријави случаја просветној инспекцији и пријава о сумњи на злостављање и занемаривање деце од стране здравственог радника/педијатра детета.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације^[1], те је затражио изјашњење на наводе из притужбе од ОШ „ВВ“.
  • Дирекорка школе је у прилогу изјашњења доставила одређене доказе, без изјашњења о наводима и основаности притужбе и то: записник са 8.седнице Тима за заштиту ученика од дискриминације, насиља, занемаривања и злостављања, изјава директорке школе, изјаве секретарке школе, службене белешке педагошкиње школе, службене белешка одељенског старешине, службене белешка директорке школе, фотокопија извод из електронског дневника, фотокопије порука међу ученицима са вибер групе. У допуни изјашњења достављен је извод из електронског дневника за ученика С.А, копија оперативног плана за одељење, копија оперативног плана за ученика С.А и записници Тима за заштиту од дискриминације, насиља, занемаривања и злостављања.
  • У изјашњењу Секретаријата за образовање и дечију заштиту-Сектор за инспекцијски надзор наведено је да је поступано по представци АА, мајке мал. С.А. ученика ОШ „ВВ, да је сачињен записник о ванредном инспекцијском надзору, у коме је наведено утврђено чињенично стање и мере за отклањање незаконитости. У прилиогу дописа достављен је наведени записник. Секретаријата за образовање и дечију заштиту-Сектор за инспекцијски надзор је Поверенику за заштиту равноправности дописом од 19.9.2022. године, доставио записник о контролном инспекцијском надзору и решење.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
   • На основу навода притужбе и доказа достављених уз изјашњење утврђено је да је мајка ученика С.А., дана 26.4.2022. године (за време ускршњег распуста), обавестила одељенског старешину да је њен син на вајбер групи вређан и понижаван по националној основи и физичког изгледа. Родитељи су навели да се од пре месец дана њихов син С.А. понаша повучено, агресивно, ћутљиво, бесно, да одбија храну и да му се здравствено стање нагло погоршало, да више не жели да иде у школу због порука које су му слали ученици школе. Утврђено је да се мајка ученика С.А представком обратила и просветној инспекцији, у којој је навела примедбе на рад школе, а у вези са поступањем по њеној пријави насиља над својим дететом С.А, учеником одељења.
   • Увидом у службене белешке и изјаве достављене уз изјашњење утврђено је да је мајка ученика С.А. обавестила разредну старешину о међусобној преписци ученика одељења на вајбер групи, у којој су ученици вређали по националној основи и физичком изгледу њеног сина С.А. Утврђено је да је након тога разредна старешина позвала директорку школе и по њеним инструкцијама обавила телефонски разговор са родитељима ученика В.Р, С.А и А.М који су у пријави мајке  наведени као актери непримерене преписке, проследила им преписку и добила уверавање да ће родитељи обавити разговор са својом децом, а да ће након распуста бити предузети даљи кораци. Даље је утврђено да је разредна старешина , у току шестог часа  обавила разговор са ученицима одељења и том приликом им објаснила тежину изречених порука на вајбер групи. Истог дана је позвала и мајку ученика С.А., и сазнала да је ученик С.А рекао мајци  да он трпи физичко насиље од стране свих ученика, да га туку, вређају на националној основи и злостављају. Разредна старешина је о овим наводима мајке одмах обавестила директорку школе и договорила се да након састанка Тима за заштиту од дискриминације, насиља, занемаривања и злостављања она и педагог школе обаве разговор са учеником С.А.  Разредне старешине  је у сл.белешци навела да је у току шестог часа, а у сарадњи са педагогом школе обавиле разговор посебно са двојицом ученика који су на крају једини били оптужени за физичко и вербално малтретирање С.А., који су негирали било какво физичко насиље..
   • Увидом у преписку на вајбер групи утврђено је да се ученици у међусобној комуникацији  увредљиво и непримерено обраћају једни другима, да се према ученику С.А. обраћају вређањем и понижавањем на националној основи и здравственом стању, као и да се ученик С.А. на увредљив начин обраћао другарици.
   • Увидом у електронски дневник-владање утврђено је да је за троје ученика изречена мера-опомена одељенског старешина јер су на вајбер групи вређали ученика С.А, док је за ученика С.А. такође изречена мера опомена одељенског старешина, јер је на вајбер групи вређао и псовао другарицу.
   • Из записника 8. седнице Тима за заштиту ученика од дискриминације, насиља, занемаривања и злостављања утврђено је да су директорка школе и одељенски старешина обавестили чланове тима  о дотадашњем поступању у вези са пријавом родитеља ученика С.А. Чланови тима су донели закључак да се утврди у разговору са С.А. који су ученици вербално и физички злостављали С.А. и да се казне смањењем оцене из владања. Из записника са 9. седнице Тима за заштиту ученика од дискриминације, насиља, занемаривања и злостављања утврђено је да су чланови тима извршили категоризацију нивоа насиља и утврдили да је други ниво насиља „облици насиља и злосатвљања злоупотребом информационих технологија и предложили, између осталог, да ученик С.А. почне да похађа наставу и заврши шести разред, да одељенски старешина прати одељење на сваком одмору како би проверио да ли је све у реду са учеником С.А, да се ученици који су вређали С.А као и С.А казне опоменом одељенског старешине због међусобног вербалног вређања на вајбер групи. Из записника са 10. седнице Тима за заштиту ученика од дискриминације, насиља, занемаривања и злостављања , утврђено је да дневни ред био праћење и остваривање предузетих мера поводом пријаве АА да ученик С.А. трпи насиље од ученика одељења. У записнику је, између осталог, наведено да како ученици нису поновили грешку због које им је изречена мера опомене одељенског старешине мера се на крају школске године укида и сви ученици одељења су завршили разред са примереним владањем.
   • У фотокопији електронског дневника-родитељски састанци и појединачни доласци за ученика С.А. наведено је: „30.5.2022. године, мајка С.А. позвала је одељенског старешину да пита на који начин ученик да пође у школу пошто се плаши пријема од осталих ученика. Одељенска старешина је посаветовала мајку да пошаље С.А. у школу и да ће директор школе, педагог и одељенски старешина обилазити одељење сваки одмор и контролисати како одељење прихвата С.А. Назначено је, даље да мајка није послала С.А. у школу, док је следецег дана наведено: „Данас је С.А. кренуо у школу. На одморима га обилази одељенски старешина, педагог школе и директор. На вајбер групи наставника школе одељенски старешина је послао поруку у којој обавештава све наставнике који дежурају по ходницима и на својим часовима да обрате пажњу на С.А. Ученик је донео валидно лекарско оправдање за све дане у којима је био одсутан. Одељенски старешина је обавестио мајку да је са С.А. у школи све у реду и да је разговарао са учеником да све изгледа у реду.
   • Увидом у копију Записника о ванредном инспекцијском надзору ОШ „ВВ, утврђено је да је (у делу Утврђено чињенично стање), између осталог, наведено да се из Записника Тима за заштиту од дискриминације, насиља, занемаривања и злостављања не може закључити да је утврђена врста и ниво насиља као и да су препоручене одговарајуће интервентне мере, да је учинику С.А. изречена мере-опомена одељенског старешина, а да нема евиденције о начину на који је мера изречена, као и да за ученика С.А. нису сачињавани планови подршке у школској 2021/2022. години. Даље, је утврђено да је просветни инспектор након утврђеног чињеничног стања наложене мере за отклањање незаконитости и то: 1. да директор школе предузме активности везане за образовање тимова прописаних чланом 130. став 14. на начин прописан чланом 130. став 16. Закона о основама система образовања и васпитања; 2) да директор школе омогући да заседа Тим за заштиту од дискриминације, насиља, занемаривања и злостављања, да поново размотри ситуацију, изврши процену и да у складу са проценом наложи мере за све ученике, у складу са законом и општим актима школе.
   • Увидом у записник о контролном инспекцијском надзору Градске управе града Београда, Секретаријат за образовање и дечју заштиту-Сектор за инспекцијски надзор , утврђено је да је предмет овог надзора био извршење мера наложених Записником о ванредном инспекцијском надзору , те да је након утврђеног чињеничног стања просветни инспектор утврдио да директорка школе по изреченој 1. мери за отклањање неправилности није поступио, нити предузео одговарајуће радње у циљу извршења наложене мере, а да је по 2. и 3. мери поступио само делимично. Наиме, у записнику је, између осталог, констатовано да је поступајући по мери бр. 2. диретор школе, омогућио да заседа Тим за заштиту од дискриминације, насиља, занемаривања и злостављања, да поново размотри ситуацију, изврши процену, али у школу нису прдузете мере у складу са Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање и Правилником о обављању друштвено корисног, односно хуманитарног рада. Након утврђеног чињеничног стања прoсвeтни инспeктoр је нaлoжиo дa директорка школе у склaду сa зaкoнoм утвђеном надлежношћу и одговорношћу омогући да Школски одбор покрене поступак ради утврђивања одговорности директора школе, због основане сумње на повреду радне обавезе из члана 164. став 1. тачка 14., везано за члан 79. став 2. тачка 4, а у сходно члану 126. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе, као и антидискриминационе прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због повреда одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

• Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

• Повереник за заштиту равноправности констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[4], која у члану 28. прописује да дете, поред осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштање школе. Чланом 2. одређено је да ће уговорнице поштовати и обезбеђивати права утврђена Конвенцијом сваком детету које се налази под њиховом јурисдикцијом без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, онеспособљеност, рођење или други статус детета, његовог родитеља или законског старатеља. Циљеви образовања регулисани су одредбама члана 29. став 1. којима је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем. Такође, одредбама члана 19. прописана је обавеза државе уговорнице да предузме одговарајуће законске, административне, социјалне и образовне мере за заштиту детета од свих облика физичког или менталног насиља, повређивања или злостављања, запостављања или немарног поступања, малтретирања или експлоатације, укључујући сексуално злостављање, док је под бригом родитеља, законских заступника или било које друге особе која се брине о детету.

• Комитет за права детета донео је Општи коментар број 1. о циљевима образовања у којем су циљеви образовања из Конвенције постављени као циљеви који су директно повезани са остварењем дететових људских права и достојанства. Такође, Општим коментаром број 1. прописано је да дискриминација по било ком основу наведеном у члану 2. Конвенције, вређа људско достојанство детета и у стању је да подрије или чак уништи способност детета да има користи од могућности које му пружа образовање. Сва дискриминаторна поступања у овом документу су наведена као поступци који су у директној супротности са захтевима да образовање треба да буде усмерено на развој дететове личности, талената и менталних и физичких способности до крајњих граница. Комитет је такође нагласио и везу између члана 29. став 1. и борбе против расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције. Такође је истакнуто да расизам и сродне појаве цветају тамо где постоји незнање, неосновани страхови од расних, етничких, верских, културних и језичких или других облика разлике, искоришћавање предрасуда, или учење или ширење искривљених вредности. Поуздан и трајан лек за све ове пропусте јесте обезбеђивање таквог образовања које подстиче разумевање и поштовање вредности промовисаних чланом 29. став 1, укључујући поштовање разлика, и које се супротставља свим облицима дискриминације и предрасуда. Наглашено је да је важно усредсредити се на дететову сопствену заједницу приликом наставе о људским и дечјим правима и принципима недискриминације, јер таква настава може делотворно да допринесе спречавању и елиминацији расизма, етничке дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, новоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Поред тога, чланом 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима.

• Законом о основама система образовања и васпитања[5] прописано је да је установа, односно да су запослени у установи дужни да обезбеде остваривање права детета и ученика, а нарочито право на заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања[6]. Одредбама члана 7. прописани су општи принципи образовања и васпитања, међу којима су и једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање заснованом на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације. Један од прописаних циљева образовања и васпитања (члан 8.) јесте и oбeзбeђивaњe дoбрoбити и пoдршкa цeлoвитoм рaзвojу дeтeтa, учeникa и oдрaслoг, као и обезбеђивање подстицајног и безбедног окружења за целовити развој детета, ученика и одраслог, развијање ненасилног понашања и успостављање нулте толеранције према насиљу.

• Правилник о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање,^[7] прописан је садржај и начини спровођења превентивних и интервентних активности, услови и начини за процену ризика, начини заштите од насиља, злостављања и занемаривања, као и праћење ефеката предузетих мера и активности. У делу који се односи на превенцију насиља, злостављања и занемаривања, прописано је да су запослени својим квалитетом рада (образовно-васпитним, васпитним, стручним и другим радом) и применом различитих метода, облика рада и активности обезбеђују подстицајну и безбедну средину. У установи одељенски старешина, васпитач, наставник и стручни сарадник избором одговарајућих садржаја и начина рада доприносе стицању квалитетних знања и вештина и формирању вредносних ставова за узајамно разумевање, уважавање различитости, конструктивно превазилажење сукоба и др.

• Правилник о ближим критеријумима за препознавање облика дискриминације од стране запосленог, детета, ученика или трећег лица у установи образовања и васпитања[8] прописује ближе критеријуме за препознавање облика дискриминације у установама образовања и васпитања од стране запосленог, детета, ученика или трећег лица. Дискриминација и дискриминаторно поступање у образовању и васпитању је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима у установи у којом се неоправдано прави разлика или даје првенство, а нарочито она којом се: ускраћују или не предузимају мере подршке које су законом прописане, а по основу личног својства.

• Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности[9], прописано је поступање установе када се посумња или утврди дискриминаторно понашање, начин спровођења превентивних и интервентних активности, обавезе и одговорности детета, ученика, одраслог, родитеља, запосленог, трећег лица у установи, органа и тела установе и друга питања од значаја за заштиту од дискриминације. Правилник прописује да превенција дискриминације, као и вређање угледа, части или достојанства личности јесу мере и активности које предузима установа да се предупреди сваки облик дискриминаторног понашања. Превентивним мерама и активностима у установи ствара се сигурно и подстицајно окружење, негује атмосфера сарадње, уважавања и конструктивне комуникације, развија позитиван систем вредности. Програмом превенције дискриминације и дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности одређују се мере и активности којима се обезбеђује остваривање циљева превенције свих облика дискриминације и дискриминаторног поступања и представља део школског програма и развојног плана, а конкретизује се годишњим планом рада установе. Такође, правилник даље прописује да установа има Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, чије су надлежности прописане овим правилником, а кога образује директор установе. Даље,Правилником је прописано да се у устaнoви интeрвeнишe у случajeвимa сумњe или утврђeнoг врeђaњa углeдa, чaсти или дoстojaнствa личнoсти и дискриминaтoрнoг пoнaшaњa из рaсистичких, сeксистичких, хoмoфoбичних, ксeнoфoбичних, ислaмoфoбичних, aнтисeмитских, aнтицигaнистичких или других oбликa дискриминaтoрнoг пoнaшaњa прeмa лицу, a нaрoчитo млaђeм, слaбиjeм, сa смeтњaмa у рaзвojу и инвaлидитeтoм, и другим претпостављеним или ствaрним личним свojствимa. Рaди прeдузимaњa oдгoвaрajућих мeрa и блaгoврeмeнoг рeaгoвaњa нa ризикe oд дискриминaтoрнoг пoнaшaњa учeсникa у oбрaзoвaњу, сaчињaвa сe мaтрицa зa прoцeну нивoa дискриминaциje, тaкo штo сe уoчeнo дискриминaтoрнo пoнaшaњe сврстaвa сe у jeдaн oд три нивoa дискриминaтoрнoг пoнaшaњa, у зaвиснoсти oд:1) узрaст учeсникa у oбрaзoвaњу; 2) интeнзитeт, трajaњe и учeстaлoст дискриминaтoрнoг пoнaшaњa; 3) oблик и нaчин дискриминaтoрнoг пoнaшaњa – узнeмирaвaњe и пoнижaвajућe пoступaњe; 4) пoслeдицa дискриминaтoрнoг пoнaшaњa. Правилник даље прописује да је једно од поступања и прeдузимaњe мeрa и aктивнoсти прeмa учeснику у oбрaзoвaњу, и тo зa свe нивoe дискриминaциje. Плaн зaштитe oд дискриминaциje сaчињaвa сe зa кoнкрeтну ситуaциjу свaкoг oд нивoa и зa свe учeсникe – дискриминисaнo лицe, извршиoцa дискриминaциje и свeдoкe. Плaн зaштитe oд дискриминaциje зaвиси oд: узрaстa и брoja учeсникa, oбликa и нивoa дискриминaциje, пoслeдицa пo лицe и кoлeктив и сл. Плaн зaштитe oд дискриминaциje сaдржи: aктивнoсти усмeрeнe нa прoмeну пoнaшaњa и стaвoвa кojи су дoпринeли дискриминaтoрнoм пoнaшaњу – пojaчaн вaспитни рaд и пo интeнзитeту примeрeн пoврeди зaкoнскe зaбрaнe (интeнзивaн), рaд сa рoдитeљeм, вaспитнoм групoм, oднoснo oдeљeњскoм зajeдницoм, укључивaњeм учeничкoг пaрлaмeнтa и сaвeтa рoдитeљa, a пo пoтрeби и oргaнa упрaвљaњa; нoсиoцe тих aктивнoсти врeмeнску динaмику; нaчинe кojимa ћe сe oбeзбeдити пoнoвнo укључивaњe свих учeсникa у зajeдницу. Meрe и aктивнoсти сe прeдузимajу укључивaњeм учeсникa у oбрaзoвaњу, усклaђeнe сa њeгoвим рaзвojним мoгућнoстимa. Плaн зaштитe oд дискриминaциje сaчињaвa тим зa зaштиту зajeднo сa oдeљeњским стaрeшинoм, oднoснo вaспитaчeм, психoлoгoм, пeдaгoгoм (укoликo нису члaнoви тимa зa зaштиту), дирeктoрoм и рoдитeљeм, a пo пoтрeби и сa другим нaдлeжним oргaнизaциjaмa и службaмa. Плaн зaштитe укључуje и инфoрмaциje o мeрaмa и aктивнoстимa кoje устaнoвa прeдузимa сaмoстaлнo, у сaрaдњи сa другим нaдлeжним oргaнизaциjaмa и службaмa и кaдa другe нaдлeжнe oргaнизaциje и службe спрoвoдe aктивнoсти сaмoстaлнo. Кaдa су у мeрe и aктивнoсти укључeнe другe oргaнизaциje и службe, oдрeђуjу сe зaдaци, oдгoвoрнa лицa, динaмикa и нaчини мeђусoбнoг извeштaвaњa.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају је потребно утврдити да ли је школа „ВВ“ Београд, повредила одредбе Закона о забрани дискриминације,  односно да ли је, са аспекта Закона о забрани дискриминације предузела неопходне мере и пружила потребну подршку ученику С.А., у циљу спречавања насиља и дискриминације на основу националне припадности и изгледа.

• Међу странама је неспорно да је С.А. ученик шестог разреда ове школе као и да је дете које је због здравстевог стања изразитог раста (физички изглед). Неспорно је и да је мајка ученика С.А пријавили школи – одељенском старешини, за време ускршњег распуста), да дете трпи насиље од вршњака, ученика из одељења које је засновано на националној припадности и изгледу, као и да су родитељи вршњачко насиље пријавили и просветној инспекцији. Родитељи су навели да се њихово дете понаша повучено, агресивно, одбија храну и да не жели да иде у школу због порука које су му слали ученици школе.

• Имајући у виду предмет притужбе, Повереник истиче да је у конкретном случају важна примена правила о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза лежи на ОШ „ВВ“ Београд.  Сагласно наведеном, Повереник за заштиту равноправности указује да наводи из притужбе и достављени докази пружају довољно основа за закључак да је подносилац притужбе учинио вероватним акт дискриминације. Током поступка, анализом навода притужбе, изјашњења и достављених доказа, утврђено је да су на вајбер групи ученика, С.А. други ученици из одељења вређали и понижавали, као и да је овакво поступање ученика било засновано на његовој националној припадности и физичком изгледу. Са друге стране, школа у изјашњењу није оспорила наводе притужбе, с обзиром да се директорка није посебно изјашњавала на наводе из притужбе и достављене доказе већ је, поводом захтева овог органа на изјашњење, доставила одређена документа (изјаве дирекрорке, разредне старешине, педагога, секретара школе, службене белешке, записник са састанка, преписку ученика са вајбер групе).

• Анализом достављених прилога, утврђено је да је школа предузела одређене активности поводом пријава мајке да је А. С. изложен вршњачком насиљу, међутим, није одмах по пријави родитеља спровела одговарајуће интервентне мере, већ је делимично поступала по налазу и издатим мерама просветног инспектора који је обавио ванредни инспекцијском надзор у овој установи . Повереник констатује да се из достављених прилога не може закључити да је школа, поводом пријаве ученика због насиља које је засновано на националној основи и здравственом стању, поступила у складу са законим и другим актима који обавезују васпитно образовну установу, како би на основу процењеног нивоа насиља, односно  процене ризика, предузела неопходне мере.  Из  доказа достављених уз изјашњење, се не може закључити да је у конкретном случају школа односно,Тим за заштиту ученика од дискриминације, насиља, занемаривања и злостављања, предузео одговарајуће мере на  насиље које се већ догодило.  С тим у Вези, Повереник најпре указује да је у току поступка, а на основу налаза просветног инспектора најпре утврђено да Тим за заштиту од дискриминације, занемаривања и злостављања у школској 2021/2022. години, није формиран на начин прописаан Законом о основама система образовања и васпитања, с обзиром да у саставу овог тима није било члана/представника локалне самоуправе. Ову неправилност школа ни накнадно није отклонила, што је констатовано и у записнику о контролном инспекцијском надзору од 23.8.2022. године. Даље, школа, односно Тим за заштиту од дискриминације, насиља, занемаривања и злостављања који је заседао , није утврдио врсту и ниво насиља, нити препоручио одговарајуће интервентне мере, с обзиром да се насиље међу ученицима одељења на вајбер групи већ догодило, нити је за ученика  С.А. сачињен  план подршке у школској 2021/2022. години. Ови пропусти делимично су отклоњени накнадним поступањем школе, а по налогу просветног испектора, с обзирм да је на следећем састанку Тима за заштиту од дискриминације, занемаривања и злостављања, извршена категоризација нивоа насиља и утврђен други ниво насиља, да су предложене одређене мере, међу којима и да се ученици В.Р, А.М, А.С и С.А казне опоменом одељенског старешине због међусобног вербалног вређања на вајбер групи.  На састанку Тима за заштиту ученика од дискриминације, насиља, занемаривања и злостављања,  утврђено да је мера опомене која је издата ученицима укинута на крају школске године, с обзиром да ученици нису поновили грешку због које им је изречена мера опомене. Имајући у виду наведено, као и утврђено чињенично стање у овом поступку, Повереник указује да ОШ „ВВ“ није предузела неопходне мере и активности које је била у обавези да спроведе, сходно закону и општим актима.
• С тим у вези Повереник указује да Правилник о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, а с обзиром на процењени ниво насиља прописује, односно условљава и предузимање одређених интервентних мера и активности. Тако је, овим правилником, између осталог, прописано да, нa другoм нивoу,пo прaвилу, aктивнoсти прeдузимa oдeљeњски стaрeшинa, oднoснo глaвни вaспитaч у дoму, у сaрaдњи сa пeдaгoгoм, психoлoгoм, тимoм зa зaштиту и дирeктoрoм, уз oбaвeзнo учeшћe рoдитeљa, у смислу пojaчaнoг вaспитнoг рaдa. Укoликo пojaчaни вaспитни рaд ниje дeлoтвoрaн, дирeктoр пoкрeћe вaспитнo-дисциплински пoступaк и изричe мeру, у склaду сa зaкoнoм. У пoступку зaштитe дeтeтa и учeникa oд нaсиљa, злoстaвљaњa и зaнeмaривaњa устaнoвa je дужнa дa: пoступaк вoди eфикaснo и eкoнoмичнo; oбeзбeди зaштиту и пoвeрљивoст пoдaтaкa дo кojих дoђe прe и у тoку пoступкa; дa дeтe, oднoснo учeникa нe излaжe пoнoвнoм и нeпoтрeбнoм дaвaњу изjaвa. Правилником је даље прописан и редослед поступања у интервенцији, где су под тачком 5. наведене мере и активности које се предузимају за све нивое насиља и злостављања.  Oпeрaтивни плaн зaштитe (у дaљeм тeксту: плaн зaштитe) сaчињaвa сe зa кoнкрeтну ситуaциjу другoг и трeћeг нивoa зa сву дeцу и учeникe – учeсникe нaсиљa и злoстaвљaњa (oнe кojи трпe, кojи чинe и кojи су свeдoци нaсиљa и злoстaвљaњa). Плaн зaштитe зaвиси oд: врстe и тeжинe нaсилнoг пoнaшaњa, пoслeдицa нaсиљa пo пojeдинцa и кoлeктив, брoja учeсникa и сл. Meрe и aктивнoсти сe плaнирajу нa oснoву сaглeдaвaњa кaрaктeристикa дeтeтa/учeникa, пoтрeбa зa пoдршкoм и уз учeшћe дeтeтa/учeникa и рoдитeљa, oсим кaдa сe рaди o нaсиљу у пoрoдици, кaдa je нужнo укључити нaдлeжни цeнтaр зa сoциjaлни рaд. Плaн зaштитe сaдржи: aктивнoсти усмeрeнe нa прoмeну пoнaшaњa – пojaчaн вaспитни рaд, рaд сa рoдитeљeм, рaд сa oдeљeњскoм зajeдницoм, укључивaњe учeничкoг пaрлaмeнтa и сaвeтa рoдитeљa, a пo пoтрeби и oргaнa упрaвљaњa; нoсиoцe тих aктивнoсти врeмeнску динaмику; нaчинe кojимa ћe сe oбeзбeдити пoнoвнo укључивaњe свих учeсникa нaсиљa, злoстaвљaњa и зaнeмaривaњa у ширу друштвeну зajeдницу. Meрe и aктивнoсти трeбa дa буду прeдузeтe уз учeшћe дeтeтa и учeникa и дa буду у склaду сa њeгoвим рaзвojним мoгућнoстимa. Кaдa тим зa зaштиту прoцeни дa пoстojи пoтрeбa дa сe, oсим пojaчaнoг вaспитнoг рaдa или вaспитнoг рaдa кojи у интeнзитeту oдгoвaрa пoтрeбaмa дeтeтa, oднoснo учeникa, прилaгoди и oбрaзoвни рaд, прeдлoжићe тиму зa пружaњe дoдaтнe пoдршкe учeницимa припрeму индивидуaлнoг oбрaзoвнoг плaнa. Плaн зaштитe сaчињaвa тим зa зaштиту зajeднo сa oдeљeнским стaрeшинoм, oднoснo вaспитaчeм, психoлoгoм, пeдaгoгoм, сeкрeтaрoм дирeктoрoм и рoдитeљeм, a пo пoтрeби и сa другим нaдлeжним oргaнизaциjaмa и службaмa. Плaн зaштитe сaдржи и инфoрмaциje o мeрaмa и aктивнoстимa кoje устaнoвa прeдузимa сaмoстaлнo, у сaрaдњи сa другим нaдлeжним oргaнизaциjaмa и службaмa и кaдa другe нaдлeжнe oргaнизaциje и службe спрoвoдe aктивнoсти сaмoстaлнo. Кaдa су у мeрe и aктивнoсти укључeнe другe oргaнизaциje и службe, oдрeђуjу сe зaдaци, oдгoвoрнa лицa, динaмикa и нaчини мeђусoбнoг извeштaвaњa. Плaн зaштитe трeбa дa сaдржи и eвaлуaциjу плaнa.

Повереник указује и да је Правилник о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности прописује да се у  устaнoви  интeрвeнишe у случajeвимa сумњe или утврђeнoг врeђaњa углeдa, чaсти или дoстojaнствa личнoсти и дискриминaтoрнoг пoнaшaњa, да интeрвeнциjу чинe мeрe и aктивнoсти кojимa сe дискриминaтoрнo пoнaшaњe зaустaвљa, oсигурaвa бeзбeднoст учeсникa у oбрaзoвнoм и вaспитнoм прoцeсу (oних кojи трпe – дискриминисaнa лицa, свeдoчe или чинe – извршиoци дискриминaциje), смaњуje ризик oд пoнaвљaњa, ублaжaвajу пoслeдицe зa свe учeсникe и прaтe сe eфeкти прeдузeтих мeрa. Дирeктoр, зaпoслeни и трeћa лицa имajу oбaвeзу дa прeпoзнajу дискриминaциjу, a aкo je утврђeнa, прeдузму мeрe и aктивнoсти у устaнoви прeмa учeснику у oбрaзoвaњу прoписaнe Зaкoнoм и oвим aктoм.

• Повереник за заштиту равноправности истиче да дискриминација представља неоправдано прављење разлике или стављање у неједнак положај на основу неког личног својства. Због тога постојање узрочно-последичне везе између акта који се сматра дискриминаторним и личног својства лица изложеног дискриминацији је један од основних елемената дискриминације. Уколико је насиље усмерено или изазвано личним својством особе која је изложена насиљу, насиље је тада уједно и дискриминација. С тим у вези, Повереник указује да је у конкретном случају неспорно да је да је насиље којем је А. С. био изложен од других ученика одељења уједно и дискриминација, с обзиром да је вређање било усмерено и засновано на његовој националној припадности и изгледу због његовог здравствено стање. Наводи притужбе и достављени докази указују да С. А. има потешкоћа и у праћењу и савладавању наставе, односно појединих предмета, док је након случаја вређања и понижавања на вајбер групи од других ученика из одељења одбијао да иде у школу и испољавао агресивно понашање, изостајао са наставе, што све отежава његову социјализацију и уклапање у вршњачку групу. Повереник констатује да све то указује да је неопходно и спровођење едукација на разбијању стереотипа и предрасуда, као и едукацији, како наставног особља, тако и деце о начинима заштите и могућностима реаговања на дискриминацију. Конвенција о правима детета наглашава да појам образовања иде широко изнад формалног школовања и обухвата широк распон животних искустава и процеса учења, која деци омогућавају да индивидуално и колективно развијају своју личност, самопоштовање, самопоуздање и способност да живе пуним и задовољавајућим животом у друштву.
• Имајући у виду све наведено Повереник је мишљења да школа није доказала да је предузела неопходне мере у случају вршњачког насиља према ученику С.А, заснованог на његовим личним својствима и ученику који се из здравствених разлога суочава са потешкоћама у образовању. С тим у вези, Повереник указује да је директорка школе у допуни изјашњења доставила план заштите за ученика С.А. као и план заштите за одељење, међутим, нејасно је када је овај план сачињен, с обзиром да је овом орагану достављен план заштите који је заведен 1.6. 2022. године, док је директорка школе у својој изјави из маја 2021. године навела да је већ направљен план заштите за одељење  и план заштите за ученика С.А. Поред тога, у утврђеном чињенично стању просветне инспекторке се наводи „да је за ученика С.А. приложен оперативни план заштите заведен 19.5.2022. године, иако је директор школе на дан вршења инспекцијског надзора, усмено изјавио да за ученика С.А. није сачињен план заштите и у својој писаној изјави навео да за ученик до дана надзора није рађена ни једна подршка.“
• На крају Повереник указује и да је приликом контролног надзора просветног иснпектора у ОШ „ ВВ“ констатовано, између осталог, да је директор школе делимично испунио меру наложену записником о ванредном инспекцијском надзору, омогућио да заседа Тим за заштиту од дискриминације, насиља, занемаривања и злостављања, али у школи нису предузете мере у складу са Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање и Правилником о обављању друштвено корисног, односно хуманитарног рада, чиме је начињена повреда радне обавезе из члана 164. став 1. тачка 14, везано за члан 79. став 2. тачка 4, а сходно члану 126. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања. Као мера за отклањање незаконитости, наложено је да директор школе омогући да Школски одбор покрене поступак ради утврђивања одговорности директора школе, због основане сумње на повреду радне обавезе из одредаба Закона о основама система образовања и васпитања.

4. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем да предузме неопходне мере и активности у поступку по пријави на вршњачко насиље,засновано на нациналној припадности и изгледу ученика С.А, ОШ „ВВ је  повредила одредбе члана 19. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује ОШ „ВВ“  да:

• У складу са Правилником о протоколу поступања поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање и Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, предузме мере и активности у складу са процењеним нивоом насиља, у циљу интервенције и елиминисања свих облика дискриминације и дискриминаторног поступања.
• Организује обуку за запослене у школи на тему дискриминације у образовању, посебно у односу на ученике којима је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању.
• Предузме мере и активности на подстицању толеранције, разумевању феномена дискриминације и механизмима заштите од дискриминације ученика у установи, како би се спречила дискриминација и вршњачко насиље.
• Убудуће води рачуна да се у оквиру својих редовних послова и активности, придржава прописа који забрањују дискриминацију.

Потребно је да ОШ „ВВ“ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21

[2] („Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06 и 115/21, члан 21

[4] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[5] „Службени гласник РС”, бр. 88/17 , 27/18 – др. закон, 10/19, 27/18-др.закон, 6/20 и 129/21

[6] Закон о основама система образовања и васпитања, члан 79. став 2. тачка 4.

[7] „Службенигласник РС“, број 46/19 и 104/20

[8] „Службени гласник РС“, бр.22/16

[9] „Службени гласник РС“, бр. 65/18

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

190-22 Утврђена дискриминација на основу здравственог стања и националне припадности