бр. 07-00-00173/2019-02   датум: 28.6.2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе организације цивилног друштва, против АА, одборника Скупштине града Ниша. У притужби је наведено да је на заседању Скупштине града Ниша, 19. марта 2019. године, приликом расправе о финансијском плану за сигурну кућу у Нишу, одборник АА сигурну кућу назвао „кућом од прућа“ уз коментар да „она није нека заштита женама жртвама насиља“, након чега је изјавио следеће: „Женска природа увек тражи мушкарца, не који је раван њој или испод њеног нивоа, већ изнад ње. Жена је биће најсличније Богу јер је он део својих надлежности пренео на жену. Жена је пре свега генетски програмирана за продужење врсте. Светски поредак је такав да се женама данас сугерише да деца више не треба да се доживљавају као дар Божји, већ као део потрошачке корпе који спречава приступ неким другим задовољствима. Жене имају ту могућност, и ту их је Бог обдарио тиме, без обзира шта радила у животу, свака жена се спашава материнством, чак и да је била највећа блудница, чињеница да је родила много деце, то је спашава од свега. Улагање женског капитала у каријеру је озбиљна ствар, али постоји ризик да се такав капитал који је својствен женама временом изгуби. Док девојка направи каријеру и постане самостална, такав капитал у највећој мери ишчезне“. У притужби је такође наведено да је одборници ББ, након реплике да „не разуме његову проповед“, одборник АА упутио следеће речи: „Кад неком говорите нешто што не разуме, он на вас гледа као на идиота. А са идиотом нема разговора…“. С обзиртом да АА није доставио изјашњење на наводе из притужбе до окончања законом прописаног рока, Повереник је, у складу са правилом о прерасподели терета доказивања прописаног чланом 45. Закона о забрани дискриминације, приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе и доказе које су доставили подносиоци притужбе. Током поступка утврђено је да је на седници Скупштине града Ниша, поред напред наведеног, одборник АА изјавио да „представнице лепшег пола самим рођењем добијају своје чари и лепоту, што је одређени капитал“, који како је то „приметио“ многе жене данас „на погрешан начин улажу“, као и да „од момента када жена направи каријеру, нема много тога што чини њену срећу, због чега је најбоље такав капитал улагати у породицу“. У свом говору „позивао“ се на цитате Карла Маркса да је „женска снага у њеној слабости“, Душка Радовића да су „жене некада биле неравноправне али са правим мушкарцима, а данас су равноправне али са погрешним мушкарцима“ и Николе Тесле да „огромним амбицијама жене губе женственост која вреди много више од професионалних успеха“. Пре отпочињања анализе предметних изјава, Повереник је испитао да ли постоје сметње за вођење поступка, с обзиром да је АА народни посланик и одборник у скупштини града. Међутим, с обзиром да  предметну изјаву није дао у својству народног посланика, већ у својству одборника у скупштини града, а да га одборнички имунитет штити само од кривичне одговорности за изнето мишљење, поступак је настављен. Приликом анализе изјаве АА, Повереник је узео у обзир важност слободе изражавања, са једне стране, али и забрану јавног заговарања, подржавања и поступања у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова, како то прописује Закон о забрани дискриминације, са друге стране. Након спроведеног поступка и изведених доказа утврђено је да је одборник АА, током седнице Скупштине града Ниша, износио идеје и ставове којима се, са становишта пола, промовишу сексизам и стереотипне и традиционалне родне улоге у складу са којима жени припада подређена улога у друштву, која је сама по себи „природна и разумљива“. Наиме, изјаве да је жена „генетски програмирана за продужење врсте“ и да „од момента када жена направи каријеру нема много тога што чини њену срећу, због чега је најбоље да свој капитал улаже у породицу“, представљају јавно заговарање традиционалних образаца понашања према којима жена „вреди“ само уколико се остварила у улози мајке, чиме се обезвређује и омаловажава њена потреба да се професионално и каријерно развија. Имајући у виду наведено, Повереник сматра да изјаве које у себи садрже поруке да је основна улога жена „продужење врсте“ и да је све друго у њеном случају „беспредметно“, представљају узнемиравање и понижавајуће поступање према свим женама, а нарочито оним које нису у могућности или не желе да се остваре у улози мајке. Такође, Повереник је посебно имао у виду да је своје ставове одборник АА износио на седници скупштине града Ниша током расправе о финансијском плану за Сигурну кућу у Нишу, и том приликом сигурну кућу назвао „кућом од прућа“ уз констатацију да „она није нека заштита женама које су жртве насиља“. Имајући у виду да борба против насиља над женама  представља један од најзначајних проблема на чијем су решавању ангажовани сви друштвени и државни чиниоци, наведене изјаве могу да обесхрабре жене које трпе насиље да потраже заштиту, као и да узнемире жене које су кориснице услуга неке од Сигурних кућа, будући да им се са највишег локалног преставничког тела индиректно поручује да сигурне куће нису безбедно место на којем могу потражити заштиту од насиља и насилника. Наиме, неспорно је да АА има право на изражавање сопственог мишљења, али чињеница да је одборник скупштине града, односно представник грађана и грађанки од којих можда неке у том тренутку трпе насиље или су жртве истог, повлачи за собом и његову већу одговорност за јавно изговорену реч, као и обавезу да својим изјавама и ставовима не подржава и подстиче стереотипе и предрасуде о женама. Такође, поводом изјаве коју је упутио одборници ББ, Повереник истиче да су сви који обликују јавни живот у Србији, дужни да поштују прописе и да се у јавном говору уздрже од увредљивих, сексистичких и дискриминаторских садржаја и непримерених изјава према женама политичаркама, већ да своје личне и политичке ставове изражавају на примерен начин, поштујући достојанство жена. Ценећи све напред наведено, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да су изјавама одборника АА, које су биле предмет разматрања у овом поступку, прекршене одредбе члана 12. а у вези са чланом 20. Закона о забрани дискриминације. Због тога је одборнику АА препоручено да током првог наредног заседања седнице Скупштине града Ниша, или путем медија, упути јавно извињење поводом дискриминаторних и секстистичких идеја и ставова које је изнео на седници Скупштине града Ниша одржаној 19. марта 2019. године, као и да убудуће води рачуна да се у оквиру својих редовних послова и активности, придржава прописа који забрањују дискриминацију.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила организација цивилног друштва, против АА, народног посланика и одборника Скупштине града Ниша.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је АА, вршећи функцију одборника, на седници Скупштине града Ниша, „изнео своје лично мишљење и став о улози жене у нашем, и друштву уопште, чиме је потребу жене да се професионално и каријерно развија обезвредио сексистичким, мизогеним и дискриминаторним изјавама“;
• да је на наведеној седници, у тренутку када је покренута расправа о финансијском плану за Сигурну кућу у Нишу, прокоментарисао да је Сигурна кућа „кућа од прућа“ и да „није нека заштита“ женама жртвама насиља у породици, а затим изјавио следеће: „ Женска природа увек тражи мушкарца, не који је раван њој или испод њеног нивоа, већ изнад ње. Жена је биће најсличније Богу јер је он део својих надлежности пренео на жену. Жена је пре свега генетски програмирана за продужење врсте. Светски поредак је такав да се женама данас сугерише да деца више не треба да доживљавају као дар Божји, већ као део потрошачке корпе који спречава приступ неким другим задовољствима. Жене имају ту могућност, и ту их је Бог обдарио тиме, без обзира шта радила у животу, свака жена се спашава материнством, чак и да је била највећа блудница, чињеница да је родила много деце, то је спашава од свега. Улагање женског капитала у каријеру је озбиљна ствар, али постоји ризик да се такав капитал који је својствен женама временом изгуби. Док девојка направи каријеру и постане самостална, такав капитал у највећој мери ишчезне“ ;
• да су на говор одборника АА реаговале одборнице ББ, чланица одборничке групе „Покрет социјалиста – Уједињена сељачка странка – Одговорно за Ниш“ и ВВ, чланица одборничке групе Српске напредне странке;
• да је након реплике ББ да „овакву проповед не разуме“, одборник АА изјавио : „Кад неком говорите нешто што не разуме, он на вас гледа као на идиота. А са идиотом нема разговора…“, што је „наишло“ на осуду председавајућег Скупштине града Ниша.
  • Уз притужбу и допуну притужбе у виду доказа достављен је : 1) линк и новински чланак интернет портала ГГ, које су под насловом: …, пренеле догађај описан у притужби, и 2) позив за … заседање Скупштине града Ниша.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење одборника АА, који у законом прописаном року од 15 дана није доставио изјашњење, нити се на наводе из притужбе изјаснио до окончања поступка пред Повереником.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у новински чланак интернет портала ГГ од … године утврђено је да је у овом чланку, између осталог, наведено: да је током трајања седнице Скупштине града Ниша, АА у току расправе о финансијском плану нишке „Сигурне куће“ за скупштинском говорницом Сугурну кућу назвао „кућом од прућа“ уз констатацију да „она и није нека заштита за жене које трпе насиље“; да је након тога изјавио: „Женска природа увек тражи мушкарца, не који је раван њој или испод њеног нивоа, већ изнад ње. Она тражи заштитника јаког као Кинески зид. Једнак вама није заштитник. Жена је биће најсличније Богу јер је он део својих надлежности пренео на жену. Жена је пре свега генетски програмирана за продужење врсте. Светски поредак је такав да се женама данас сугерише да деца више не треба да доживљавају као дар Божји, већ као део потрошачке корпе који спречава приступ неким другим задовољствима. Жене имају ту могућност, и ту их је Бог обдарио тиме, без обзира шта радила у животу свака жена се спашава материнством. Чак и да је била највећа блудница, чињеница да је родила много деце, то је спашава од свега“. Даљим увидом утврђено је да је у тексту наведено да је одборник СРС-а „напоменуо да представнице лепшег пола самим рођењем добијају своје чари и лепоту, што је одређени капитал“ и „приметио да га данас многе на погрешан начин улажу“ изјавивши: „Улагање женског капитала у каријеру је озбиљна ствар, али постоји ризик да се такав капитал који је својствен женама временом изгуби. Док девојка направи каријеру и постане самостална, такав капитал у највећој мери ишчезне“. Такође, у тексту је наведено да се током излагања АА „цитирао“ реченице и мисли познатих, попут Маркса да је „женска снага у њеној слабости“, Душка Радовића „да су жене некада биле неравноправне, али са правим мушкарцима, а да су данас равноправне, али са погрешним мушкарцима“ и Николе Тесле „да огромним амбицијама жене губе женственост која вреди много више од свих пословних и професионалних успеха“, као и да су наведени говор одборника АА осудиле само одборнице ББ и ВВ. Такође, утврђено је да је у тексту констатовано да је након изјава ББ да је његов говор потпуно непримерен када се расправља о раду Сигурне куће и да „није нимало разумела ту проповед“, као и изјаве у којој је између осталог навела: „Ако мислите да жена не треба да гради своју каријеру, већ је ту само за репродукцију и настављање наше врсте, са тим се не слажем. Ви сте онда против тога да се жене баве јавним пословима, да буду на одговорним функцијама, да буду део законодавне и извршне власти“, АА изјавио следеће: „Кад неком говорите нешто што не разуме, он на вас гледа као на идиота. А са идиотом нема разговора.“ након чега је председавајући скупштине упозорио да неће дозволити вређање.

• Увидом у Сазив за …. Седницу Скупштине града Ниша утврђено је да је одржавање наведене седнице планирано за … у великој сали Скупштине Града Ниша. Даљим увидом утврђено је да је према дневном реду седнице, под тачком 23. наведено : „Предлог решења о давању сагласности на програм рада и финансијски план установе „Сигурна кућа за жене и децу жртве породичног насиља“ Ниш за 2019. годину.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе притужбе и достављене прилоге.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[1].

3.4. Устав Републике Србије[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје[3] и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.[4]

3.5.   Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[5], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних овом конвенцијом обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.6.      Конвенцијом о елиминисању свих облика дискриминације жена^[6] државе пoтписнице су, између осталог, обавезане дa прeдузму подесне мeрe ради измене друштвених и културних обичаја у погледу понашања мушкараца и жена да би се отклониле предрасуде, као и уобичајена и свака друга пракса заснована на схватању о инфериорности или супериорности једног или другог пола или традиционалној улози мушкараца, односно жена.

3.7. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Такође, чланом 20. став 2. овог закона забрањено је […] изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

3.8.  Законом о равноправности полова^[7] прописано је да је дискриминација на основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области, док је одредбом члана 10. став 1. тачка 6. овог закона прописано да узнемиравање представља сваки нежељени вербални, невербални или физички акт, учињен са намером или који има за последицу повреду достојанства и изазивање страха или стварање непријатељског, понижавајућег, деградирајућег или увредљивог окружења, заснован на полу.

3.9.  Законом о локалној самоуправи^[8] прописано је да одборник не може бити позван на кривичну одговорност, притворен или кажњен због изнетог мишљења или давања гласа на седници скупштине и радних тела.

3.10. Препорука Савета Европе o спречавању и борби против сексизма CM/REC (2019)1^[9] појам сексизам дефинише као сваки чин, гест, визуелно представљање, изговорене или писане речи, праксу или понашање засновано на идеји да је особа или група особа инфериорна због свог пола, која се јавља у јавној или приватној сфери, било онлајн или офлајн, са циљем или сврхом да се, између осталог, наруши њихово достојанство и успостави и одржи систем родних стереотипа.

Анализа са аспекта антидискриминационих прописа

3.11.   Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је АА, обављајући функцију одборника, својим изјавама и ставовима које је … изнео за скупштинском говорницом Скупштине града Ниша, прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

3.12.  С обзиром да АА против којег је поднета притужба обавља функцију народног посланика и одборника скупштине града, пре отпочињања анализе предмета притужбе, било је потребно најпре испитати да ли постоје сметње за вођење поступка пред Повереником, имајући у виду да у складу са одредбом члана 103. став 1. Устава Републике Србије, односно члана 37. Закона о локалној самоуправи, он ужива имунитет. Наиме, народни посланик, у складу са цитираним чланом Устава Републике Србије, не може бити позван на одговорност за изражено мишљење у вршењу своје посланичке функције. Међутим, АА није дао предметну изјаву у вршењу своје посланичке функције већ у својству одборника у скупштини града. Имајући у виду да је изјаве и ставове који су предмет анализе, АА дао за скупштинском говорницом Скупштине града Ниша, дакле у својству одборника, релевантне су одредбе члана 37. Закона о локалној самоуправи, којим је прописано да одборник не може бити позван на кривичну одговорност, притворен или кажњен због изнетог мишљења или давања гласа на седници скупштине и радних тела. С тим у вези, можемо констатовати да у конкретном случају не постоје процесне препреке за вођење поступка пред Повереником, будући да Повереник нема наредбодавна и репресивна овлашћења, па самим тим ни могућност да изрекне казну затвора или неку другу меру лишавања слободе лица против којег се води поступак, односно лица код кога је утврђено да је повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

3.13.  Даље, Повереник указује да су током поступка примењена одредба члана 45. Закона о забрани дискриминације, којом је прописано правило о прерасподели терета доказивања, па је анализирао само чињенице и доказе који су наведени и достављени уз притужбу, будући да се АА није изјаснио на наводе из притужбе у законом прописаном року за достављање изјашњења, нити до окончања овог поступка. Такође, Повереник је имао у виду прописе који пружају гаранције слободи изражавања, али и одредбу члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је прописана забрана узнемиравања и понижавајућег поступања које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. С тим у вези, важно је истаћи да је приликом испитивања да ли се одређена изјава може „квалификовати“ као узнемиравање и понижавајуће поступање, потребно подробно анализирати поруке које се наведеном изјавом шаљу, а затим, имајући у виду просторни и временски контекст у којем је дата, утврдити да ли она представља одраз слободе мишљења и изношења ставова, или се њом, пак, вређају и понижавају одређене особе на основу неког њиховог личног својства. Иако изношење личних ставова представља основ сваког слободног демократског друштва, Повереник указује да слобода говора никада не сме да буде изговор за дискриминацију.

3.14. Повереник најпре указује на неколико чињеница које се тичу слободе изражавања. Устав Републике Србије у члану 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Такође, Повереник указује да Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода у члану 10. прописује да свако има право на слободу изражавања које укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја, без мешања јавне власти и без обзира на границе. С обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оне се могу подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву, уколико је такво ограничење у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, као и уколико је такво ограничење потребно ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства. Када одлучује о томе да ли је дошло до повреде права из Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода, Европски суд за људска права^[10] посматра ограничења у светлу сваког конкретног случаја, што подразумева анализу изјава, просторни и временски контекст у коме су оне дате, као и да ли је ограничење слободе изражавања било неопходно у демократском друштву, односно да ли је такво ограничење сразмерно легитимном циљу.

Такође, Апелациони суд у Београду је у својој пресуди^[11] изнео став да је слобода мишљења и изражавања једна од највећих вредности сваког цивилизованог друштва, а да границе те слободе највише зависе од специфичних околности у сваком поједином случају. У конкретном случају суд је истакао „да тужени као угледна политичка личност има право на сопствено мишљење, али има и обавезу да у својим јавним наступима не пропагира дискриминацију. Суд закључује да пружање заштите тужиоцу не представља цензуру, нити представља ограничење слободе говора туженог, нити права на његово мишљење и изношење негативних коментара, већ представља забрану говора којим се проносе идеје којима се подстиче дискриминација, а које могу имати штетне последице на демократске процесе у друштву, као и на развој друштва у целини“.

3.15. Повереник је анализирао изјаву коју је одборник АА дао на седници Скупштине града Ниша поводом 23. тачке утврђеног дневног реда која се односила на предлог решења о давању сагласности на програм рада и финансијски план установе „Сигурна кућа за жене и децу жртве породичног насиља“ Ниш за 2019. годину. Наиме, како је у притужби и доказима достављеним уз притужбу наведено, том приликом је одборник АА сигурну кућу назвао „кућом од прућа“, а затим „прокоментарисао“ да „она није нека заштита женама које су жртве насиља“. Остаје нејасно, да ли је на овај начин одборник изразио бојазан за безбедност жртава насиља, или је хтео да релативизује значај који сигурне куће имају у систему заштите жртава породичног насиља. Без обзира на смисао дате изјаве, Повереник истиче да сигурне куће имају за циљ да женама које су угрожене физичким, сексуалним, психичким и економским насиљем у породици, обезбеде измештање из таквог окружења и омогуће њима, али и њиховој деци, живот без насиља. У том смислу, значај сигурних кућа у превенцији и заштити од насиља у породици је велики. Наведеним изјавама, у којима се сигурне куће јавно, за скупштинском говорницом, упоређују са кућом од прућа, шаљу се поруке жртвама насиља да нигде нису сигурне. На овај начин, жртве насиља које, из материјалних или других разлога, нису у могућности да се од насиља заштите на други начин, обесхрабрују се и одвраћају од намере да пријаве и напусте насилника, док с друге стране, наведене изјаве додатно узнемирују жртве које се већ налазе на смештају у некој од сигурних кућа, будући да им се из највишег локалног представничког тела, индиректно, шаље порука „да ни ту нису безбедне“.

3.16. Даље, оно што је нарочито спорно приликом анализе изјава одборника АА, јесу ставови које је представник грађана и грађанки Ниша изнео у наставку свог излагања, а у којима је, како то произлази из навода и доказа које су доставили подносиоци притужбе, између осталог изјавио следеће: „Женска природа увек тражи мушкарца, не који је раван њој или испод њеног нивоа, већ изнад ње. Она тражи заштитника јаког као Кинески зид. Једнак вама није заштитник“... С тим у вези, Повереник указује да су у наведеним изјавама одборника садржане стереотипне представе о женама којима се негира признања законом прокламоване равноправности полова, а који закључак нарочито произлази из изјаве да онај који је једнак жени није заштитник. Повереник је става да се наведеним изјавама на посредан начин шаље порука да је неравноправност полова „прихватљива“ јер жена „није у стању да заштити себе“, односно да је инфериорност жене у односу на мушкарца оно што је „природно“. Повереник подсећа да је Република Србија ратификовала Конвенцију о елиминисању свих облика дискриминације жена и посебно указује на Општу препоруку бр. 3 CEDAW Комитета, у којој је истакнуто да сви извештаји држава чланица о спровођењу Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена у већој или мањој мери показују да и даље постоје стереотипне представе о женама које, захваљујући социо-културним факторима, упорно подстичу дискриминацију засновану на разлици између полова. Имајући у виду наведено, Комитет је позвао све државе уговорнице да усвоје делотворне програме образовања и информисања јавности који ће помоћи да се искорене предрасуде и садашња устаљена пракса која спречава потпуно деловање принципа друштвене равноправности жена. Ово је нарочито важно имајући у виду да и поред забране поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова, као и једнакости жена и мушкараца пред законом, у Србији и даље постоје друштвени обрасци понашања који су неповољни за жене и који за последицу имају повреду њиховог  достојанства које је признато сваком лицу без обзира на његова лична својства. Наиме, неспорно је да АА има право на сопствено мишљење, али чињеница да је одборник скупштине града, односно представник грађана и грађанки, од којих можда неке у том тренутку трпе насиље или су жртве истог, повлачи за собом и његову већу одговорност за јавно изговорену реч и обавезу да својим изјавама и ставовима не подржава и подстиче стереотипе и предрасуде о женама.

3.17. Такође, Повереник сматра да се изјавама у којима је наведено да је жена „пре свега генетски програмирана за продужење врсте“, затим да се „без обзира шта радила у животу свака жена спашава материнством чак иако је била највећа блудница“, и да „представнице лепшег пола рођењем добијају чари и лепоту што је одређени капитал који данас многе на погрешан начин улажу“ јер „постоји ризик да се такав капитал који је својствен женама временом изгуби“, износе идеје и ставове којима се, кроз призму пола, промовишу сексизам и стереотипне и традиционалне родне улоге у складу са којима жени припада подређена улога у друштву. Наведене, као и изјава да од момента када жена направи каријеру „нема много тога што чини њену срећу“ због чега је најбоље да свој „капитал“ улаже у породицу, јер „док девојка направи каријеру и постане самостална такав капитал у највећој мери ишчезне“, представљају јавно заговарање традиционалних образаца понашања према којима жена „вреди“ само уколико се остварила у улози мајке, чиме се обезвређује и омаловажава њена потреба да се професионално и каријерно развија. Повереник је става да промовисање оваквих и сличних идеја и ставова, према којима је жена створена са циљем да „продужи врсту“ и да је све друго у њеном случају „беспредметно“ и у „другом плану“, представља понижавање и кршење достојанства свих жена, а нарочито оних које нису у могућности да се остваре као мајке или не желе да направе такав избор. Поводом чињеница да се током свог излагања одборник АА „позивао“ на цитате Маркса да је „женска снага у њеној слабости“, Душка Радовића да су „жене некада биле неравноправне али са правим мушкарцима, а данас су равноправне али са погрешним мушкарцима“ и Николе Тесле да „огромним амбицијама жене губе женственост која вреди много више од професионалних успеха“, Повереник истиче да се свест о положају жене у друштву значајно променила током претходних деценија и да су, с тим у вези, ратификовани међународни документи и усвојени домаћи прописи који прописују родну равноправност. С тим у вези, порука која је послата наведеним цитатима, у току скупштинског заседања током којег се расправљало о давању сагласности на програм рада и финансијски план установе „Сигурна кућа за жене и децу жртве породичног насиља“, представља повреду и грубо кршење достојанства жена.

3.18.  Такође, поводом навода притужбе да је приликом реплике одборнице ББ у којој је оценила говор одборника АА као „сексистички“ уз констатацију да „не разуме његову проповед“, а којом приликом јој је именовани узвратио речима „Кад неком говорите нешто што не разуме, он на вас гледа као на идиота. А са идиотом нема разговора…“, Повереник истиче да су сви који обликују јавни живот у Србији, међу којима важно место заузимају посланици/е и локални одборници/е, дужни да поштују прописе и да се уздрже од увредљивих, сексистичких и дискриминаторских садржаја и непримерених изјава према женама политичаркама у јавном говору, већ да своје личне и политичке ставове изражавају на примерен начин, поштујући достојанство жена и прописе о забрани дискриминације. С тим у вези, а имајући у виду да су жене на положајима моћи или власти, укључујући јавне личности, специфичне мете сексизма јер се сматра да су „одступиле“ од друштвених родних норми које искључују жене из јавних простора или ауторитета позиције на којима се налазе, повереница за заштиту равноправности је у оквиру својих законских овлашћења, више пута указала да када се критикује и коментарише рад неке жене потребно је то чинити кроз анализу њених професионалних компетенција, уз пуно уважавање и њеног мишљења и без довођења у везу са полом или било којим другим личним својствима жена. Повереник подсећа да се у равноправном и толерантном друштву жена не посматра искључиво кроз стереотипне родне улоге и призму пола, већ и кроз призму стручности, способности и знања, и истиче да чињеница да је АА представник грађана и грађанки града у локалном, али и републичком парламенту, повлачи са собом и његову већу одговорност за јавно изговорену реч, односно за ставове и мишљења који су доступни широј јавности. Због тога је још наглашенија његова обавеза да својим актима не подржава и подстиче стереотипе и предрасуде према женама.

4. МИШЉЕЊЕ

Изјавама и ставовима које је током расправе о … тачки дневног реда одборник АА изнео на седници Скупштине града Ниша одржаној …, повређене су одредбе члана 12. а у вези са чланом 20. Закона о забрани дискриминације.

1. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује АА:

5.1. Да током првог наредног заседања седнице Скупштине града Ниша, или путем медија, упути јавно извињење поводом дискриминаторних и секстистичких идеја и ставова које је изнео на седници Скупштине града Ниша одржаној …

5.2.  Да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да АА обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико АА не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[2] Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06)

[3] Чл. 46. ст. 1. Устава РС

[4] Чл. 46. ст. 2 Устава РС

[5] „Сл. лист СЦГ“- Међународни уговори бр. 9/03

[6] Закон о ратификацији Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације жена („Службени лист  СФРЈ – Међународни уговори, број 11/81), члан 5.

[7] Закон о равноправности полова („Службени гласник РС“, број. 104/2009) члан 4. став 1.

[8] Закон о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14, 101/16 и 47/18) члан 37.

[9] доступно на : https://search.coe.int/cm/pages/result_details.aspx?objectid=090000168093b26a

[10]  Surek v. Turkey, представка број 26682/95, пресуда од 8. јула 1999.године

[11] Пресуда Апелационог суда у Београду,  Гж. бр. 2426/14 од 11. јуна 2014. године

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

190-2019 анонимизовано