бр. 07-00-19/2019-02 датум: 26.06.2019. године
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе АА, поднете због дискриминације на основу старосног доба против послодавца, Завода за стоматологију ББ. У притужби је навео да му је онемогућено стручно оспособљавање и напредовање, те да је Правилник о стручном усавршавању и специјализацији здравствених радника и здравствених сарадника у Заводу за стоматологију ББ супротан закону. У изјашњењу Завода за стоматологију ББ наведено је да није дошло до дискриминације на основу старосног доба и да је притужба неоснована, имајући у виду да кандидат није испуњавао услов прописан чланом 184. Закона о здравственој заштити, по коме је дужан да у радном односу, након завршене специјализације, проведе двоструко дужи период од периода трајања специјализације. Наиме, у изјашњењу је наведено да је 4. априла 2018. године расписан интерни конкурс о додели једне специјализације из оралне хирургије, на који су се пријавила три кандидата од којих су два кандидата испуњавала законске услове за доделу специјализације, док један кандидат (др АА), није испуњавао законски услов за доделу специјализације. Овај кандидат је у том моменту имао преко 61 године живота и до стицања услова за старосну пензију (65 година живота) је преостало три године и 10 месеци. Према даљим наводима из изјашњења, 21. јула 2015. године расписан је интерни конкурс о додели једне специјализације из болести зуба и ендодонције, на који се пријавио само један кандидат (др АА), који није испуњавао законски услов за доделу специјализације. Кандидат је у том моменту имао преко 58 година и до стицања услова за старосну пензију (65 година живота) му је преостало шест година и шест месеци. Током поступка је утврђено да су Правилником о стручном усавршавању и специјализацији здравствених радника и здравствених сарадника у Заводу за стоматологију ББ бр. … од 4. фебруара 2010. године прописани критеријуми на основу којих директор Завода одлучује који ће кандидат бити упућен на специјализацију. Године живота чине један од наведених критеријума. Према одредбама правилника, године живота кандидата за одговарајућу специјализацију вреднују се тако што се кандидат старости од 27 до 35 година вреднује са 15 бодова, док се за сваку годину живота, почевши од 35 године па навише, кандидату број бодова умањује за 0,5 бодова, а кандидати старости преко 45 година живота не добијају ниједан бод. Истовремено, у одлуци Завода за стоматологију ББ бр. … од 18. августа 2015. године, наведено је да се подносиоцу притужбе (једином кандидату који се пријавио на конкурс), не одобрава специјализација будући да се налази у старосној доби преко 58 година и до стицања апсолутног услова за старосну пензију има још шест година и шест месеци, што је доносиоца одлуке навело на закључак да подносилац притужбе не испуњава законски услов за одобрење специјализације. Према мишљењу Повереника, евидентно је да прописивање година живота као критеријума за специјализацију и утврђивање начина бодовања којим кандидати од 27 до 35 година живота добијају 15 бодова, док се кандидатима након навршене 35 године живота број бодова умањује за 0,5 бодова за сваку наредну годину живота, а кандидати старости преко 45 година живота не добијају ниједан бод, доводи до смањења броја бодова сразмерно годинама живота, односно, да старији кандидати добијају мање бодова или их уопште не добијају. Како је Повереник указао, такве одредбе нису само демотивишуће за здравствене раднике, будући да су свесни да су протеком сваке године рада, њихове шансе за добијање специјализације све мање, већ су истовремено и дискриминаторне, имајући у виду да им је (у конкретном случају, кандидатима који имају преко 35 година живота) ускраћена могућност да под једнаким условима, у поступку избора за специјализацију, буду вреднована њихова стручна знања и професионалне компетенције. По питању навода из изјашњења Завода за стоматологију ББ да није дошло до дискриминације на основу старосног доба, имајући у виду да кандидат није испуњавао услов прописан чланом 184. Закона о здравственој заштити, потребно је имати у виду одредбе члана 184. став 1. Закона о здравственој заштити, који је био на снази од 10. децембра 2005. године до 10. априла 2019. године, којим су прописани услови за стручно усавршавање – стицање специјализације. Како је поменутом одредбом наведено, здравствени радник и здравствени сарадник са високим образовањем, који је засновао радни однос на неодређено време са здравственом установом, односно приватном праксом, може се стручно усавршавати – стицати специјализацију под условом да је завршио приправнички стаж и положио стручни испит, осим ако овим законом није другачије одређено. Законом је даље прописано да је здравствени радник, односно здравствени сарадник, дужан да закључи уговор са здравственом установом, односно приватном праксом о правима, обавезама и одговорностима за време стручног усавршавања у току специјализације, односно уже специјализације. Дужност здравственог радника, односно здравственог сарадника, да у здравственој установи из Плана мреже проведе у радном односу двоструко дужи период од периода трајања специјализације, односно уже специјализације, по положеном специјалистичком испиту, прописана је одредбама члана 184. став 10. наведеног закона. Цитираном одредбом је прописана дужност здравственог радника, односно здравственог сарадника, а не услов за стручно усавршавање – стицање специјализације. Услови за стручно усавршавање – стицање специјализације су наведени у ставу 1. истог члана Закона о здравственој заштити. Околност да подносилац притужбе можда неће бити у могућности да у радном односу проведе двоструко дужи период од периода трајања специјализације није сметња нити услов за одобравање специјализације, не само из разлога што наведено законом није прописано, већ и због околности да један од услова за одлазак у старосну пензију, односно навршене године живота, представља варијабилну законску категорија која може бити подложна изменама у будућности. Такође, важећи Закон о здравственој заштити експлицитно прописује могућност да здравствени радник проведе у радном односу у здравственој установи и краћи период од прописаног, уз обавезу да надокнади трошкове специјализације. Због тога је Повереник дао мишљење да је прописивањем критеријума којима се запослени и запослене стављају у неоправдано неповољнији положај на основу свог личног својства – старосно доба, Завод за стоматологију ББ повредио одредбе члана 6. у вези са чланом 16. и чланом 23. Закона о забрани дискриминације. Заводу је препоручено да предузме све неопходне мере како би Управни одбор Завода ускладио текст Правилника о стручном усавршавању и специјализацији здравствених радника и здравствених сарадника у Заводу за стоматологију ББ бр. … од 4. фебруара 2010. године са антидискриминационим прописима у погледу критеријума за упућивање на специјализацију који се односи на године живота кандидата и кандидаткиња, да свим лицима која испуњавају услове прописане Законом о здравственој заштити омогући да буду равноправно вредновани на конкурсима за одобравање специјализација, да писменим путем упути извињење подносиоцу притужбе, као и да мишљење и препоруку Повереника објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама Завода.
- ТОК ПОСТУПКА
- Повереник за заштиту равноправности примио је 10. јануара 2019. године допис, 18. фебруара притужбу и 14. марта 2019. године допуну притужбе АА, коју је поднео против Завода за стоматологију ББ. У притужби је, између осталог, навео:
– да је запослен у Заводу за стоматологију ББ и да му је од 2002. године онемогућено стручно оспособљавање и напредовање;
– да је Правилник о стручном усавршавању и специјализацији здравствених радника и здравствених сарадника у Заводу за стоматологију ББ супротан закону;
– да подносилац притужбе сматра да је директор ВВ злоупотребио своја овлашћења те да га је „на задњем конкурсу избацио са спискаˮ;
– да подносилац притужбе сматра да му је онемогућавањем стручног оспособљавања и напредовања уништена каријера и нанета огромна, озбиљна и дугорочна штета.
1.2. Уз допис, притужбу и допуну притужбе су достављени следећи докази: 1) интерни оглас за одобравање специјализација Завода за стоматологију ББ бр. … од 16. септембра 2002. године; 2) пријава за специјализацију из ортопедије вилица од 24. септембра 2002. године; 3) обавештење бр. … од 2. октобра 2002. године; 4) пријава за специјализацију из дечје и превентивне стоматологије од 21. августа 2006. године; 5) одговор Завода за стоматологију бр. … од 28. септембра 2006. године на жалбу бр. … од 31. августа 2006. године; 6) Правилник о стручном усавршавању и специјализацији здравствених радника и здравствених сарадника у Заводу за стоматологију ББ бр. … од 4. фебруара 2010. године; 7) жалба на обавештење бр. … од 26. фебруара 2010. године; 8) пријава за специјализацију из оралне хирургије од 4. марта 2010. године; 9) ранг листа кандидата за специјализацију из оралне хирургије; 10) интерни оглас Завода за стоматологију ББ бр. … од 7. јуна 2011. године; 11) пријава за специјализацију из парадонтологије и оралне медицине од 21. јуна 2011. године; 12) одговор Завода за стоматологију … бр. … од 11. јула 2011. године на жалбу бр. … од 7. јула 2011. године; 13) одлука Завода за стоматологију ББ бр. … од 18. августа 2015. године; 14) пријава за специјализацију из оралне хирургије од 17. маја 2018. године; 15) молба за достављање документације од 5. фебруара 2019. године; 16) одговор Завода за стоматологију бр. … од 11. фебруара 2019. године на молбу бр. … од 11. фебруара 2019. године.
1.3. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка од Завода за стоматологију ББ затражено изјашњење о наводима и основаности притужбе.
1.4. У изјашњењу и допуни изјашњења Завода за стоматологију ББ од 24. априла и 27. маја 2019. године, између осталог, наведено је:
– да је поступак у вези са доделом специјализације у Заводу за стоматологију ББ увек спровођен у складу са законом и правилником, те да су Законом о здравственој заштити јасно прописани услови које кандидат треба да испуњава да би добио специјализацију;
– да је на основу Закона о здравственој заштити и мишљења Института за јавно здравље ББ бр. … од 21. јула 2015. године, расписан интерни конкурс о додели једне специјализације из болести зуба и ендодонције за потребе Завода за стоматологију ББ, те да се на конкурс се пријавио само један кандидат (др АА), који није испуњавао законски услов за доделу специјализације, односно који је имао преко 58 година живота и да је до стицања услова за одлазак у старосну пензију (65 година живота) имао шест година и шест месеци;
– да у Заводу за стоматологију ББ већ ради један специјалиста старосне доби преко 55 година, па је Завод из тог разлога и затражио мишљење Института за јавно здравље ББ за упућивање једног кандидата на специјализацију из болести зуба и ендодонције, који би један дужи временски период пружао услуге пацијентима Завода и на тај начин својим радом оправдао средства уложена у одобрену специјализацију;
– да је на основу Закона о здравственој заштити и мишљења Института за јавно здравље ББ бр. … од 4. априла 2018. године, расписан интерни конкурс о додели једне специјализације из оралне хирургије, те да су се на конкурс пријавила три кандидата од којих два кандидата испуњавају законске услове за доделу специјализације, а један кандидат (др АА), не испуњава законски услов за доделу специјализације, односно који је имао преко 61 година живота и да је до стицања услова за одлазак у старосну пензију (65 година живота) имао три године и 10 месеци;
– да Завод за стоматологију ББ сматра да не постоји дискриминација на основу старосног доба и да је притужба неоснована, имајући у виду да кандидат није испуњавао услов прописан чланом 184. Закона о здравственој заштити[2], по коме је дужан да у радном односу, након завршене специјализације, проведе двоструко дужи период од периода трајања специјализације;
– да је Правилник о стручном усавршавању и специјализацији здравствених радника и здравствених сарадника у Заводу за стоматологију ББ усвојен од стране Управног одбора 4. фебруара 2010. године, а да је ступио на снагу 12. фебруара 2010. године;
– да је дужина трајања специјализација прописана Правилником о специјализацијама и ужим специјализацијама здравствених радника и здравствених сарадника[3], те да специјализације из области стоматологије – болести зуба и ендодонције и оралне хирургије трају три године;
– да поводом специјализације из 2010. године Завод истиче да је конкурс расписан за једну специјализацију из оралне хирургије, а специјализација је одобрена кандидату који се налазио на првом месту на ранг листи (са 49 бодова), док се др АА налазио на четвртом месту на ранг листи (са 15 бодова), што се јасно види из копије ранг листе за 2010. годину коју је подносилац притужбе доставио Поверенику;
– да је на одлуку о одобреној специјализацији из области оралне хирургије из 2010. године Министарство здравља дало сагласност на основу целокупно тражене документације у вези са изборним поступком, која се обавезно доставља уз захтев за добијање сагласности од стране Министарства здравља;
– да на одлуку о одобреној специјализацији из области парадонтологије и оралне медицине из 2011. године Министарство здравља није дало сагласност на одобрену специјализацију кандидату који је био први на ранг листи, па се није ни реализовала, односно није закључен Уговор о упућивању кандидата на специјализацију, тако да кандидат није отпочео специјалистички стаж.
1.5. Уз изјашњење достављен је Правилник о стручном усавршавању и специјализацији здравствених радника и здравствених сарадника у Заводу за стоматологију ББ бр. … од 4. фебруара 2010. године.
- ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
2.1. Увидом у Правилник о стручном усавршавању и специјализацији здравствених радника и здравствених сарадника у Заводу за стоматологију ББ бр. … од 4. фебруара 2010. године, утврђено је да су одредбом члана 11. прописани критеријуми на основу којих директор Завода одлучује који ће кандидат бити упућен на специјализацију. Критеријуми су следећи: године живота; године радног стажа у Заводу; просечна оцена на факултету; процена стручности рада и залагања од стране руководилаца; оцена из предмета (групе предмета) из области за коју је кандидат конкурисао. Према одредби члана 12. став 1 Правилника о стручном усавршавању и специјализацији здравствених радника и здравствених сарадника у Заводу за стоматологију ББ, године живота кандидата за одговарајућу специјализацију вреднују се тако што се кандидат старости од 27 до 35 година вреднује са 15 бодова. Одредбом става 2 истог члана прописано је да се за сваку годину живота, почевши од 35 године па навише, кандидату број бодова умањује за 0,5 бодова. Како је одредбом става 3 истог члана прописано, кандидати старости преко 45 година живота по основу из става 1 овог члана, не добијају ниједан бод.
2.2. Увидом у интерни оглас за одобравање специјализација Завода за стоматологију ББ бр. … од 16. септембра 2002. године, између осталог је утврђено да је расписан конкурс за специјализацију из ортодонције.
2.3. Увидом у пријаву за специјализацију из ортопедије вилица од 24. септембра 2002. године, између осталог је утврђено да се др АА пријавио на конкурс за наведену специјализацију од 16. септембра 2002. године.
2.4. Увидом у обавештење бр. … од 2. октобра 2002. године, између осталог је утврђено да је у истом наведено да је директор Завода за стоматологију ББ 16. септембра 2002. године расписао интерни оглас за специјализацију из ортодонције, на који се јавило седам кандидата. Специјализацију из ортодонције је добила др ГГ, која има највише бодова по критеријумима из Правилника о специјализацији.
2.5. Увидом у пријаву за специјализацију из дечје и превентивне стоматологије од 21. августа 2006. године, између осталог је утврђено да се др АА пријавио на конкурс за наведену специјализацију од 14. августа 2006. године.
2.6. Увидом у одговор Завода за стоматологију бр. … од 28. септембра 2006. године на жалбу бр. … од 31. августа 2006. године, утврђено је да је подносилац притужбе обавештен да је поступак око доделе специјализације „рађен по закону и да Закон о здравственој заштити јасно прописује о специјализацијама чланом 184, а не чланом 74.ˮ како је др АА навео у својој жалби.
2.7. Увидом у жалбу на обавештење бр. … од 26. фебруара 2010. године, између осталог је утврђено да је у истом наведено да је др АА незадовољан одлуком из разлога „кршења правних прописа поводом објављеног конкурсаˮ. Како је др АА у жалби навео, „у конкурсу нигде нисте тражили (навели) да је потребна документација о завршеном приправничком стажу, а о бодовању кандидата да и не говоримоˮ. Др АА је даље додао следеће: „како сте наведени законски конкурс незаконито спроводилиˮ и повредили члан 184. Закона о здравственој заштити „тако што сте одлучили незаконито о додели две специјализације из дечје и превентивне стоматологије и једне из оралне хирургије од 26. фебруара 2010. годинеˮ, „сматрам да је ова моја жалба основана и оправдана, да је треба уважити, тако што овај конкурс треба поништити, расписати нови и обавити ново рангирање кандидатаˮ.
2.8. Увидом у пријаву за специјализацију из оралне хирургије од 4. марта 2010. године, између осталог је утврђено да се др АА пријавио на конкурс за наведену специјализацију од 26. фебруара 2010. године.
2.9. Увидом у фотокопију ранг листе кандидата за специјализацију из оралне хирургије на којој је графитном оловком написано „2010. г.ˮ, коју је др АА доставио у прилогу своје притужбе, између осталог је утврђено да се ДД налази на првом месту, те да укупно има 49 бодова (год. живота – 32; бодови – 15; год. стажа – 4г 4м; бодови – 9; просечна оцена на факултету – 9,14; бодови – 20; бодови по чл. 15 Правилника – 5; укупно 49). АА се налази на четвртом месту и укупно има 15 бодова (год. живота – 53; бодови – 0; год. стажа – 13г 11м; бодови – 6; просечна оцена на факултету – 6,77; бодови – 9; бодови по чл. 15 Правилника –; укупно 15).
2.10. Увидом у интерни оглас Завода за стоматологију ББ бр. … од 7. јуна 2011. године, између осталог је утврђено да је расписан интерни оглас за једну специјализацију из протетике и једну специјализацију из пародонтологије и оралне медицине. Услови прописани огласом су завршен стоматолошки факултет, положен стручни испит и две године радног стажа у струци, по положеном стручном испиту.
2.11. Увидом у пријаву за специјализацију из парадонтологије и оралне медицине од 21. јуна 2011. године, између осталог је утврђено да се др АА пријавио на конкурс за специјализацију из парадонтологије и оралне медицине од 7. јуна 2011. године.
2.12. Увидом у одговор Завода за стоматологију ББ бр. … од 11. јула 2011. године на жалбу бр. … од 7. јула 2011. године, између осталог је утврђено да је др АА обавештен да је „поступак око доделе специјализација спроведен по члану 184. и 183. Закона о здравственој заштити и у складу са одредбама Правилника о стручном усавршавању и специјализацији здравствених радника и здравствених сарадника у Заводу за стоматологију ААˮ. Како је у одговору даље наведено, „обзиром да приликом израде ранг листе кандидата за једну специјализацију из парадонтологије и оралне медицине, за коју сте се пријавили, није повређен члан 184. на који се позивате, то вашу жалбу одбијамо као неосновану.ˮ
2.13. Увидом у одлуку Завода за стоматологију ББ бр. … од 18. августа 2015. године, између осталог је утврђено да је у истој наведено да се др АА, доктору стоматологије запосленом у Заводу за стоматологију ББ, не одобрава специјализација из болести зуба и ендодонције. Како је у образложењу одлуке између осталог наведено, на основу Закона о здравственој заштити и мишљења Института за јавно здравље ББ бр. … од 21. јула 2015. године, расписан је интерни конкурс о додели једне специјализације из болести зуба и ендодонције за потребе Завода за стоматологију ББ. На конкурс се пријавио само један кандидат, који не испуњава законски услов за доделу специјализације. Кандидат се налази у старосној доби преко 58 година и до стицања апсолутног услова за старосну пензију (65 година живота) има шест година и шест месеци. У Заводу за стоматологију ББ већ ради један специјалиста старосне доби преко 55 година, па је Завод из тог разлога и затражио мишљење Института за јавно здравље ББ за упућивање једног кандидата на специјализацију из болести зуба и ендодонције, који би један дужи временски период пружао услуге пацијентима Завода и на тај начин својим радом оправдао средства уложена у одобрену специјализацију. Имајући у виду да кандидат не испуњава законски услов предвиђен чланом 184. Закона о здравственој заштити[4] по коме је дужан да у радном односу, након завршене специјализације проведе двоструко дужи период од периода трајања специјализације, донета је одлука као у диспозитиву.
2.14. Увидом у пријаву за специјализацију из оралне хирургије од 17. маја 2018. године, између осталог је утврђено да се др АА пријавио на конкурс за наведену специјализацију од 11. маја 2018. године.
2.15. Увидом у молбу за достављање документације од 5. фебруара 2019. године, између осталог је утврђено да се др АА обратио Заводу за стоматологију ББ молбом за достављање фотокопије огласа за специјализације од 11. маја 2018. године, фотокопије ранг листе за избор кандидата за специјализације по конкурсу од 18. јуна 2018. године, фотокопије Правилника Завода за стоматологију, којим се регулишу услови за доделу специјализације.
2.16. Увидом у одговор Завода за стоматологију ББ бр. … од 11. фебруара 2019. године на молбу бр. … од 11. фебруара 2019. године, између осталог је утврђено да је др АА, поводом наведене молбе, обавештен да је тражена документација која се односи на одобрене специјализације у 2018. години на које је сагласност дало Министарство здравља, била истакнута на огласној табли Завода, тако да су на тај начин сви запослени имали право увида у исту.
- МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.
Правни оквир
3.1. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом.[5] Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
3.2. Устав Републике Србије[6] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
3.3. Конвенција Међународне организације рада бр. 111 која се односи на дискриминацију у погледу запошљавања и занимања[7], у члану 1. став 1 тачка а дефинише дискриминацију као свако прављење разлике, искључење или давање првенства заснованог на раси, боји, полу, вери, политичком мишљењу, националном или социјалном пореклу, који иду за тим да униште или наруше једнакост могућности или поступања у погледу запошљавања или занимања. Ставом 3 истог члана конвенције наведено је да за примену ове конвенције, речи упошљавање и занимање подразумевају приступ стручном оспособљавању, приступ запошљавању и разним занимањима, као и услове запослења.
3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1 тачка 1 прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15 – 27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 16. став 1 забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада. Поред осталог, одредбом члана 23. став 1 прописано је да је забрањено дискриминисати лица на основу старосног доба. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је одредба члана 6. којом је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице, или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.
3.5. Закон о раду[8] забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство.[9] Одредбама члана 20. овог закона дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу оспособљавање, усавршавање и напредовање на послу.
3.6. Законом о пензијском и инвалидском осигурању[10] у члану 19. прописано је да осигураник стиче право на старосну пензију када наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања или када наврши 45 година стажа осигурања.
3.7. Одредбом члана 184. став 1. Закона о здравственој заштити[11] који је био на снази од 10. децембра 2005. године до 10. априла 2019. године, прописано је да се здравствени радник и здравствени сарадник са високим образовањем, који је засновао радни однос на неодређено време са здравственом установом, односно приватном праксом, може стручно усавршавати – стицати специјализацију под условом да је завршио приправнички стаж и положио стручни испит, осим ако овим законом није другачије одређено. Здравствени радник са високим образовањем може се после завршене специјализације усавршавати и у ужој специјалности под условом да је обављао послове здравствене заштите у складу са овим законом, као специјалиста одређене гране медицине, стоматологије, односно фармације.[12] Изузетно од става 1 овог члана, за области дефицитарних грана медицине, стоматологије, односно фармације, Министарство може за незапосленог здравственог радника са високим образовањем који је завршио приправнички стаж и положио стручни испит да одобри специјализацију, као и ужу специјализацију по положеном специјалистичком испиту.[13] Здравствени радник, односно здравствени сарадник дужан је да закључи уговор са здравственом установом, односно приватном праксом о правима, обавезама и одговорностима за време стручног усавршавања у току специјализације, односно уже специјализације.[14] Здравствени радник, односно здравствени сарадник, дужан је да у здравственој установи из Плана мреже проведе у радном односу двоструко дужи период од периода трајања специјализације, односно уже специјализације, по положеном специјалистичком испиту.[15]
3.8. Одредбом члана 175. став 7. Закона о здравственој заштити[16] који је данас на снази, прописано је да је здравствени радник, односно здравствени сарадник, дужан да у здравственој установи у јавној својини проведе у радном односу, по завршеној специјализацији, односно ужој специјализацији, двоструко дужи период од периода трајања специјализације, односно уже специјализације, за време које је финансирао послодавац. Како је ставом 6 овог члана прописано, здравствена установа, односно приватна пракса дужна je да закључи уговор са здравственим радником, односно здравственим сарадником, којим се уређују међусобна права, обавезе и одговорности у вези са специјализацијом, односно ужом специјализацијом. Изузетно од става 7. овог члана, здравствени радник, односно здравствени сарадник може раскинути уговор из става 6. овог члана, односно уговор о раду са здравственом установом у јавној својини и у краћем периоду од периода из става 7. овог члана, уз обавезу да надокнади трошкове специјализације, односно уже специјализације, који не обухватају износ зараде и накнаде зараде здравственог радника, односно здравственог сарадника за време трајања специјализације, односно уже специјализације.[17]
3.9. Правилником о специјализацијама и ужим специјализацијама здравствених радника и здравствених сарадника[18], који је на снази од 7. фебруара 2013. године, прописано је да се доктори стоматологије могу специјализовати у гранама медицине, односно областима здравствене заштите, међу којима су и болести зуба и ендодонција и орална хирургија.[19] Како је правилником прописано, ове специјализације трају три године.[20]
Анализа навода из притужбе и изјашњења с аспекта антидискриминационих прописа
3.10. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је Завод за стоматологију ББ, прописивањем и применом критеријума за упућивање на специјализацију у Правилнику о стручном усавршавању и специјализацији здравствених радника и здравствених сарадника у Заводу за стоматологију ББ бр. … од 4. фебруара 2010. године, дискриминисао подносиоца притужбе на основу његовог личног својства – старосног доба.
3.11. Стога, да би се одговорило на питање да ли је у конкретном случају, прописивањем и применом критеријума за упућивање на специјализацију у Правилнику о стручном усавршавању и специјализацији здравствених радника и здравствених сарадника у Заводу за стоматологију ББ бр. … од 4. фебруара 2010. године, Завод за стоматологију ББ дискриминисао подносиоца притужбе, од кључне важности је примена правила о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају подносилац притужбе треба да учини вероватним да га је Завод за стоматологију ББ дискриминисао због његовог личног својства – старосног доба, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, лежи на Заводу за стоматологију ББ.
3.12. С тим у вези, први задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је подносилац притужбе учинио вероватним да га је Завод за стоматологију ББ дискриминисао на основу старосног доба. Правилником о стручном усавршавању и специјализацији здравствених радника и здравствених сарадника у Заводу за стоматологију ББ бр. … од 4. фебруара 2010. године, прописани су критеријуми на основу којих директор Завода одлучује који ће кандидат бити упућен на специјализацију. Као један од критеријума приликом вредновања кандидата прописане су године живота, и то тако што се кандидат старости од 27 до 35 година вреднује са 15 бодова, док се за сваку годину живота, почевши од 35 године па навише, кандидату број бодова умањује за 0,5 бодова, а кандидати старости преко 45 година живота не добијају ниједан бод. Истовремено, у одлуци Завода за стоматологију ББ бр. … од 18. августа 2015. године, наведено је да се подносиоцу притужбе (једином кандидату који се пријавио на конкурс), не одобрава специјализација будући да се налази у старосној доби преко 58 година и до стицања апсолутног услова за старосну пензију има још шест година и 6 месеци, што је доносиоца одлуке навело на закључак да подносилац притужбе не испуњава законски услов за одобрење специјализације. Повереник даље констатује да је међу странама неспорно да подносиоцу притужбе није одобрена специјализација, иако се пријавио на више различитих конкурса за специјализацију током претходних година.
3.13. Имајући у виду претходно наведено, Повереник констатује да је подносилац притужбе учинио вероватним да је дискриминисан на основу личног својства – старосног доба. Стога, терет доказивања да у овом случају није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, лежи на Заводу за стоматологију ББ. Сагласно томе, Повереник је ценио да ли чињенице и докази које је Завод за стоматологију ББ понудио у свом изјашњењу, пружају довољно основа за закључак да неуспех подносиоца притужбе на конкурсима за специјализацију није заснован на његовом старосном добу.
3.14. Повереник је ценио наводе из изјашњења Завода за стоматологију ББ да је на основу Закона о здравственој заштити и мишљења Института за јавно здравље ББ бр. … од 21. јула 2015. године, расписан интерни конкурс о додели једне специјализације из болести зуба и ендодонције за потребе Завода за стоматологију ББ и да се на конкурс пријавио само један кандидат (др АА), који није испуњавао законски услов за доделу специјализације. Наиме, како је у изјашњењу наведено, кандидат се налазио у старосној доби преко 58 година и до стицања услова за старосну пензију (65 година живота) је имао шест година и 6 месеци. У изјашњењу је такође наведено да је на основу Закона о здравственој заштити и мишљења Института за јавно здравље ББ бр. … од 4. априла 2018. године, расписан интерни конкурс о додели једне специјализације из оралне хирургије, те да су се на конкурс пријавила три кандидата од којих су два кандидата испуњавала законске услове за доделу специјализације, а један кандидат (др АА), није испуњавао законски услов за доделу специјализације. Како је у изјашњењу наведено, кандидат се налазио у старосној доби преко 61 године и до стицања апсолутног услова за старосну пензију (65 година живота) је имао три године и 10 месеци. Према наводима из изјашњења, Завод за стоматологију ББ сматра да не постоји дискриминација на основу старосног доба и да је притужба неоснована, имајући у виду да кандидат није испуњавао услов прописан чланом 184. Закона о здравственој заштити[21], по коме је дужан да у радном односу, након завршене специјализације, проведе двоструко дужи период од периода трајања специјализације.
3.15. Повереник овом приликом подсећа да су одредбом члана 184. став 1. Закона о здравственој заштити[22], који је био на снази од 10. децембра 2005. године до 10. априла 2019. године, прописани услови за стручно усавршавање – стицање специјализације. Како је поменутом одредбом наведено, здравствени радник и здравствени сарадник са високим образовањем, који је засновао радни однос на неодређено време са здравственом установом, односно приватном праксом, може се стручно усавршавати – стицати специјализацију под условом да је завршио приправнички стаж и положио стручни испит, осим ако овим законом није другачије одређено. Законом је даље прописано да је здравствени радник, односно здравствени сарадник, дужан да закључи уговор са здравственом установом, односно приватном праксом о правима, обавезама и одговорностима за време стручног усавршавања у току специјализације, односно уже специјализације.[23] Дужност здравственог радника, односно здравственог сарадника, да у здравственој установи из Плана мреже проведе у радном односу двоструко дужи период од периода трајања специјализације, односно уже специјализације, по положеном специјалистичком испиту, прописана је одредбама члана 184. став 10. наведеног закона. Дакле, цитираном одредбом је прописана дужност здравственог радника, односно здравственог сарадника, а не услов за стручно усавршавање – стицање специјализације. Услови за стручно усавршавање – стицање специјализације су наведени у ставу 1. истог члана Закона о здравственој заштити. Околност да подносилац притужбе можда неће бити у могућности да у радном односу проведе двоструко дужи период од периода трајања специјализације није сметња нити услов за одобравање специјализације, не само из разлога што наведено законом није прописано, већ и због околности да један од услова за одлазак у старосну пензију, односно навршене године живота, представља варијабилну законску категорија која може бити подложна изменама у будућности. Такође, важећи Закон о здравственој заштити експлицитно прописује могућност да здравствени радник проведе у радном односу у здравственој установи и краћи период од прописаног, уз обавезу да надокнади трошкове специјализације.
3.16. Анализом Правилника о стручном усавршавању и специјализацији здравствених радника и здравствених сарадника у Заводу за стоматологију ББ, утврђено је да су године живота, односно старосна доб лица један од критеријума који се вреднују приликом спровођења конкурсних процедура, и то на такав начин да млађа лица имају предност у односу на старија. Прописивање година живота као критеријума за специјализацију и утврђивање начина бодовања којим кандидати од 27 до 35 година живота добијају 15 бодова, док се кандидатима након навршене 35 године живота број бодова умањује за 0,5 бодова за сваку наредну годину живота, а кандидати старости преко 45 година живота не добијају ниједан бод, доводи до смањења броја бодова сразмерно годинама живота, односно, старији кандидати добијају мање бодова или их уопште не добијају. Такве одредбе нису само демотивишуће за здравствене раднике, будући да су свесни да су протеком сваке године рада, њихове шансе за добијање специјализације све мање, већ су истовремено и дискриминаторне, имајући у виду да им је (у конкретном случају, кандидатима који имају преко 35 година живота) ускраћена могућност да под једнаким условима, у поступку избора за специјализацију, буду вреднована њихова стручна знања и професионалне компетенције.
3.17. Специјализација и ужа специјализација подразумева стицање знања и вештина здравствених радника и здравствених сарадника[24], те се може констатовати да је сврха специјализације управо стицање нових знања и савладавање конкретних вештина из одређене гране медицине или стоматологије. Повереник за заштиту равноправности указује да за стицање специјалистичког стажа из медицине или стоматологије, као и за друге видове стручног усавршавања, није од одлучујућег значаја старосно доба кандидата или запослене особе. Наиме, специјалистички стаж једнако стручно и адекватно могу да започну и заврше особе било ког старосног доба, уколико испуњавају остале услове који се односе на образовање и радно искуство.
3.18. Одређивањем начина бодовања којим се, без оправданог разлога, већи број бодова даје млађим кандидатима, кандидати који имају више година живота стављени су у неравноправан положај у односу на млађе кандидате, јер ће без обзира на професионалне квалификације добити мањи број бодова на основу старосног доба.
3.19. Увидом у одлуку Завода за стоматологију ББ бр. … од 18. августа 2015. године, потврђени су наводи из изјашњења о разлозима неодобравања специјализације подносиоцу притужбе на конкурсу расписаном 21. јула 2015. године. Будући да се на конкурс за специјализацију из болести зуба и ендодонције расписаном 21. јула 2015. године пријавио једино подносилац притужбе, очигледно је да је „неиспуњење законског условаˮ спречило Завод да узме у разматрање испуњеност услова за стицање специјализације прописаних Законом о здравственој заштити, као и критеријума прописаних Правилником о стручном усавршавању и специјализацији здравствених радника и здравствених сарадника у Заводу за стоматологију ББ.
3.20. Имајући у виду наведено, може се закључити да се одлуком бр. … од 18. августа 2015. године, АА, доктору стоматологије запосленом у Заводу за стоматологију ББ, не одобрава специјализација из болести зуба и ендодонције, због његовог личног својства – старосног доба. Поводом конкурса расписаног 4. априла 2018. године, Завод за стоматологију ББ указао је на исти разлог неодобравања специјализације из оралне хирургије др АА. Имајући у виду да је подносилац притужбе два пута био одбијен из истог разлога, Повереник није анализирао раније одлуке по конкурсима на којима је подносилац притужбе био један од пријављених кандидата, а који су претходили конкурсу расписаном 21. јула 2015. године. Међутим, имајући у виду примену Правилника о стручном усавршавању и специјализацији здравствених радника и здравствених сарадника у Заводу за стоматологију ББ бр. … од 4. фебруара 2010. године, а који је дискриминаторан будући да прописује године живота као критеријум на основу кога директор Завода одлучује који ће кандидат бити упућен на специјализацију, Повереник доноси следеће мишљење и препоруку:
- МИШЉЕЊЕ
Прописивањем критеријума којима се запослени и запослене стављају у неоправдано неповољнији положај на основу свог личног својства – старосно доба Завод за стоматологију ББ повредио је одредбе члана 6. у вези са чланом 16. и чланом 23. Закона о забрани дискриминације.
- ПРЕПОРУКА
Повереник за заштиту равноправности препоручује Заводу за стоматологију ББ да:
5.1. предузме све неопходне мере како би Управни одбор Завода ускладио текст Правилника о стручном усавршавању и специјализацији здравствених радника и здравствених сарадника у Заводу за стоматологију ББ бр. … од 4. фебруара 2010. године са антидискриминационим прописима у погледу критеријума за упућивање на специјализацију који се односи на године живота кандидата и кандидаткиња.
5.2. свим лицима која испуњавају услове прописане Законом о здравственој заштити омогући да буду равноправно вредновани на конкурсима за одобравање специјализација.
5.3. писменим путем упути извињење подносиоцу притужбе.
5.4. мишљење и препоруку Повереника објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама Завода.
Потребно је да Завод за стоматологију ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о планираним и спроведеним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Завод за стоматологију ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
[1] „Службени гласник РСˮ, број 22/09
[2] „Службени гласник РСˮ, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон и 93/14
[3] „Службени гласник РСˮ, број 10/13, 91/13, 109/14 и 53/18
[4] „Службени гласник РСˮ, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон и 93/14
[5] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РСˮ, број 22/09), члан 1. став 2
[6] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)
[7] „Службени лист ФНРЈ“- Међународни уговори и други споразуми, број 3/61
[8]„Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење
[9] Закон о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење), члан 18.
[10] Закон о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС“, бр. 34/2003, 64/2004 – одлука УСРС, 84/2004 – др. закон, 85/2005, 101/2005 – др. закон, 63/2006 – одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018 и 46/2019 – одлука УС)
[11] „Службени гласник РС”, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон, 93/14, 96/15, 106/15, 113/17 – др. закон и 105/17 – др. закон
[12] Закон о здравственој заштити („Службени гласник РС”, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон, 93/14, 96/15, 106/15, 113/17 – др. закон и 105/17 – др. закон), члан 184. став 2
[13] Закон о здравственој заштити („Службени гласник РС”, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон, 93/14, 96/15, 106/15, 113/17 – др. закон и 105/17 – др. закон), члан 184. став 3
[14] Закон о здравственој заштити („Службени гласник РС”, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон, 93/14, 96/15, 106/15, 113/17 – др. закон и 105/17 – др. закон), члан 184. став 9
[15] Закон о здравственој заштити („Службени гласник РС”, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон, 93/14, 96/15, 106/15, 113/17 – др. закон и 105/17 – др. закон), члан 184. став 10
[16] „Службени гласник РС”, бр. 25/19
[17] Закон о здравственој заштити („Службени гласник РС”, бр. 25/19), члан 175. став 8
[18] „Службени гласник РС”, бр. 10/13, 91/13, 113/13, 109/14 и 53/18
[19] Правилник о специјализацијама и ужим специјализацијама здравствених радника и здравствених сарадника („Службени гласник РС”, бр. 10/13, 91/13, 113/13, 109/14 и 53/18), члан 3. став 1, тач. 2 и 6
[20] Правилник о специјализацијама и ужим специјализацијама здравствених радника и здравствених сарадника („Службени гласник РС”, бр. 10/13, 91/13, 113/13, 109/14 и 53/18), члан 3. став 2, тач. а
[21] „Службени гласник РСˮ, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон и 93/14
[22] „Службени гласник РС”, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон, 93/14, 96/15, 106/15, 113/17 – др. закон и 105/17 – др. закон
[23] Закон о здравственој заштити („Службени гласник РС”, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон, 93/14, 96/15, 106/15, 113/17 – др. закон и 105/17 – др. закон), члан 184. став 9
[24] Закон о здравственој заштити („Службени гласник РС”, бр. 25/19), члан 170. став 1
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
17-19 Утврђена дискриминација на основу старосног доба у области образовања и стручног оспособљавања 
