бр.  021-01-661/2024-02 датум: 18.3.2024.

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ

Зоран Кнежевић, председник

11000 БЕОГРАД

Кнеза Михаила 35

Поштовани господине Кнежевићу,

Повереник за заштиту равноправности, у складу са прописаном надлежношћу[1], прати спровођење закона и других прописа и упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности. С тим у вези, 2022. године смо Српској академији наука и уметности (САНУ) упутили препоруку мера, бр. 021-01-735/2021-02[2], а у вези унапређења заступљености жена у редовима институције која има велики значаја у нашем друштву. Непосредан повод за препоруку били су редовни избори за чланове и чланице САНУ, који су одржани новембра 2021. године, а на којима није изабрана ниједна жена (осим једне иностране чланице).

Повереник је без улажења у критеријуме за одабир чланова/чланица САНУ, као и гарантовану аутономију институције препоручио да приликом одржавања наредних избора за чланство, САНУ предузме одговарајуће мере у циљу остваривања начела родне равноправности, као и да уложи додатне напоре у промоцију женског научног и уметничког доприноса. Имајући у виду наведено, користимо прилику да Вам упутимо подршку с обзиром на Ваш став по овом питању, а који сте изнели у јавности, рекавши да се ова неравноправност треба апсолутно, ако је могуће, исправити на следећим изборима.

Као што Вам је познато, упркос важећим релевантним међународним и националним стандардима, родне разлике у науци су и даље изражене, баш као и у многим другим професијама и сегментима друштва. Многе културолошке препреке женама и даље стоје на путу ка науци, од усмеравања девојчица ка одређеним занимањима, стереотипа и предрасуда о „мушким“ и „женским“ професијама, сексуалног узнемиравања на радном месту, до препрека у напредовању у вези са трудноћом и порођајем. Допринос жена науци је у многим случајевима остао и незабележен, поготово јер научнице, уз значајне изузетке, често нису добијале заслуге за свој рад.

Извeштaj Рeпубличког зaвoда зa стaтистику o нaпрeтку у oствaривaњу Циљeвa oдрживoг рaзвoja дo 2030. гoдинe у Рeпублици Србиjи показују да се разлика у зaрaдама жeнa у oднoсу нa зaрaдe мушкaрaцa у Србији пoвeћaвa из гoдинe у гoдину. Тако су у сeптeмбру 2020. зaрaдe жeнa билe зa 10% нижe oд зaрaдa мушкaрaцa, док је у сeптeмбру 2022. гoдинe рaзликa билa 15%. У oднoсу нa нивo квaлификaциja, нajвeћe рaзликe су кoд висoкooбрaзoвaних жeнa, кoje имajу зa чeтвртину нижe зaрaдe oд мушкaрaцa сa истим нивooм квaлификaциja.

Томе додајемо и податак да су испитаници у истраживању Повереника Однос грађана и грађанки о дискриминацији у Србији перципирали жене (50%) као другу најчешће дискриминисану групу након Рома. У истраживању Девојке имају реч^[3], у погледу избора професионалног усмерења, готово половина средњошколки (48,3%) сматра да се послови деле на мушке и женске, а за око 86%  девојака узори за избор професија којима желе да се баве су жене.

Да је достизање родне равноправности и од глобалне важности показује и чињеница да пoлoвинa светске популација joш увeк вeруje дa су мушкaрци бoљи пoлитички лидeри oд жeнa, вишe oд 40% вeруje дa су мушкaрци бoљи рукoвoдиoци, а 25% дa je oпрaвдaнo дa мушкaрaц тучe свojу жeну, како је наведено у извeштajу Прoгрaмa УН зa рaзвoj (УНДП) кojи oдрaжaвa нajнoвиje пoдaткe из Свeтскe aнкeтe o врeднoстимa.^[4] Забрињава и податак да у 59 зeмaљa у кojимa су жeнe вишe oбрaзoвaнe oд мушкaрaцa, прoсeчaн рoдни jaз у прихoдимa oстaje 39% у кoрист мушкaрaцa. Гoтoвo дeвeт oд дeсeт људи имa „фундaмeнтaлнe прeдрaсудe“ прeмa жeнaмa, наводи се у извештају и oсуђуje „дeцeниja стaгнaциje“ кoja je дoвeлa дo укидaњa жeнских прaвa у мнoгим дeлoвимa свeтa. Пристрaснe рoднe друштвeнe нoрмe су глaвнa прeпрeкa пoстизaњу рoднe рaвнoпрaвнoсти, упoзoрaвa се у извeштajу, и дoдajе дa пoтцeњивaњe жeнских спoсoбнoсти и прaвa у друштву oгрaничaвa избoрe и потенцијале жeнa, а оваква стереотипна веровања показала су се у рaзличитим рeгиoнимa, прихoдимa, нивoу рaзвoja и културaмa. У Извештају о глобалном родном јазу за 2023. годину^[5] Светског економског форума укупни рoдни jaз у областима eкoнoмиje, пoлитикe, здрaвствa и oбрaзoвaњa, смaњeн je зa сaмo 0,3 % у пoрeђeњу сa прoшлoм гoдинoм, а млaки нaпрeдaк у приближaвaњу мушкaрцимa и пaд у oблaстимa пoпут eкoнoмиje зaхтeвajу хитну aкциjу. Нaпрeдaк је видљив у oблaстимa oбрaзoвнoг пoстигнућa и пoрaст у кaтeгoриjaмa здрaвљa и пoлитичкoг oснaживaњa. Прoцeњуje се дa ћe зa пoстизaњe глoбaлнoг eкoнoмскoг пaритeтa бити пoтрeбнo 169 гoдинa, a зa пoлитички пaритeт 162 гoдинe. У овом извештају Србија је глобално рангирана као 38 од укупно 146 земаља, што је пад у односу на претходну, 2022. годину када је заузимала 23 место у свету.

Према резултатима Пописа становништва, домаћинстава и станова^[6] посматрано по полу од 6.647.003 становника Републике Србије, 51,4% чине жене, а 48,6% мушкарци, удео жена које су стекле више или високо образовање у укупном броју жена старости 15 и више година већи је него удео мушкараца са вишим и високим образовањем у укупном броју мушкараца исте старости (удео лица са завршеном вишом или високом школом/факултетом/академијом – 24,03% жене, 20,73% мушкарци). Међу ученицима који завршавају средње четворогодишње опште образовање (гимназије) више је девојчица (60%) него дечака (40%). Међу ученицима који завршавају средње стручне четворогодишње школе скоро је подједнак проценат девојчица и дечака (50,2% девојчица према 49,8% дечака). Високе школе, академије и факултете више уписују и завршавају жене. Међу уписаним студентима жена је 59%, а међу дипломираним 61% (подаци за 2022. годину). Међу дипломираним студентима у 2022. години, жене чине више од половине у великом броју подручја образовања, док су мушкарци доминантни у подручјима: информационе и комуникационе технологије (66%) и инжењерство, производња и грађевинарство (55%). У 2022. години докторирало је више жена (59%) него мушкараца (41%). Жене чине већину у следећим подручјима образовања: образовање (89%), друштвене науке, новинарство и информисање (68%), природне науке, математика и статистика (67%) итд. Мушкарци, доктори наука бројнији су у пословању, администрацији и праву (62%), услугама (54%) и пољопривреди, шумарству, рибарству и ветеринарству (51%). Овим подацима додаћемо и да међу запосленима у области истраживања и развоја, у 2022. години доминирају жене са 52,7% удела. Готово исти проценат је међу научним истраживачима, 52,5% су жене. Током 2023. године додељене су и стипендије за укупно 469 стипендиста доктораната и младих ученика – истраживача, од којих је 67% женског пола.

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу je ове године објавила Извештај о науци, којим је између осталог указала на родну неравнотежу националних академија наука широм света. Како је у извештају наведено, чланови академија наука бирају се на основу усаглашених академских критеријума научне изврсности. Међутим, број жена међу члановима националне академије наука такође може да послужи као својеврсни тест за перцепцију и статус жена научница у одређеној земљи. У октобру 2015. године, глобална мрежа InterАcademy Partnership[7] објавила је резултате првог свеобухватног истраживања међу својим чланицама, чији је циљ био да се утврди степен укључености и учешће жена научница у раду научних академија. Од 69 националних научних академија за које су били доступни подаци, у скоро половини земаља (30), жене су чиниле дo 10% чланова. У истраживању је наведено да веома изражена незаступљеност жена у националним научним академијама представља велики изазов, с обзиром на то да ове академије често чине окосницу напора за развој националних иновационих система. У години након објављивања извештаја, Краљевска холандска академија уметности и наука предузела је револуционаран корак када је одлучено да за чланство могу бити кандидоване само жене, како би се смањио родни јаз који је одувек постојао у академији: у то време мушкарци су чинили 87% од 556 чланова академије.[8]

Према Закону о Српској академији наука и уметности, улога САНУ је да развија и подстиче науку, организује и унапређује основна и примењена научна истраживања, подстиче и унапређује уметничку делатност и тиме доприноси општем добру народа Републике Србије и државе.[9]

Повереник указује да је недовољна заступљеност жена у САНУ препозната у Стратегији за родну равноправност за период 2021-2030. године. Како је стратегијом указано међу члановима САНУ доминирају мушкарци.

САНУ је институција од посебног националног значаја за науку и уметност, па и развој целокупног друштва, односно САНУ је највиша научна и уметничка установа у Републици Србији чија је улога да развија и подстиче науку и унапређује уметничку делатност, као и да доприноси општем добру.

Статутом САНУ-а прописана су мерила за утврђивање изузетног доприноса науци и уметности као услова за избор чланова (члан 11. Статута САНУ). Истим чланом је прописано и да Председништво на предлог Комисије за Статут у години која претходи изборима доноси посебно Упутство са критеријумима за сваки циклус избора. Део упутства чини списак и дефиниција обавезних квалитативних и квантитативних критеријума који морају бити у складу са важећим стандардима у свету, прилагођени условима у Србији и одговарајућим научним и уметничким областима[10]. С обзиром на наведено, односно чињеницу да САНУ својим актима уређује критеријуме за сваки циклус избора, неопходно је да САНУ приликом уређивања ових критеријума посебну пажњу, између осталог, посвети унапређивању родне равноправности, у складу са законом.

Анализом последња два избора за чланове САНУ (2018 и 2021), може се закључити да избор редовних чланова представља рефлексију претходних избора дописних чланова. На изборима 2021. године, међу пет кандидата за дописне чланове Одељења историјских наука, четири су биле жене а један мушкарац, који је једини и примљен за дописног члана, за разлику од преостале четири кандидаткиње. Ово одељење једино је имало већи број жена кандидаткиња за чланство, док су у осталим одељењима (осим Одељења медицинских наука), већину кандидата чинили мушкарци. То говори да постоји значајна диспропорција у вредновању мушког и женског научног и уметничког стваралаштва. Разлика је постала још очигледнија на последњем степенику, изјашњавању скупштине САНУ, на којој ниједна од 12 кандидаткиња није добила подршку за добијање статуса дописног члана. Истовремено, од укупно 24 (мушка) кандидата, њих 13 је изабрано за дописне чланове.

Поред тога, као што је и у ранијој препоруци мера указано на званичној интернет презентацији САНУ[11], приликом набрајања истакнутих чланова у историји дугој 180 година, наведени су научници и уметнички ствараоци мушког пола, а није поменута ниједна жена. На жалост, на том списку нису имале прилику да се нађу жене попут прве докторке наука Ксеније Атанасијевић, архитектиње Јелисавете Начић, сликарке Надежде Петровић, проф. др Мирјане Нешковић, дипломиране ветеринарке (највероватније прве на Балкану, а сигурно у Краљевини Југославији) Јелене Јелке Бојкић. Оне никада нису постале чланице САНУ.

Имајући у виду важност предузимања одређених мера и активности желимо да укажемо и на правни оквир Републике Србије по овом питању.

Чланом 15. Устава Републике Србије^[12] прописано је да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности, а да родна равноправност подразумева једнака права, одговорности и могућности, равномерно учешће и уравнотежену заступљеност жена и мушкараца у свим областима друштвеног живота, једнаке могућности за остваривање права и слобода, коришћење личних знања и способности за лични развој и развој друштва, једнаке могућности и права у приступу робама и услугама, као и остваривање једнаке користи од резултата рада, уз уважавање биолошких, друштвених и културолошки формираних разлика између мушкараца и жена и различитих интереса, потреба и приоритета жена и мушкараца приликом доношења јавних и других политика и одлучивања о правима, обавезама и на закону заснованим одредбама, као и уставним одредбама.^[13] Такође, чланом 21. Устава забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Ставом 4. истог члана прописано је да се не сматрају се дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.

Одредбама Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена коју је Република Србија ратификовала, прописано је да државе чланице предузимају у свим областима, посебно политичкој, друштвеној, економској и културној, све прикладне мере, укључујући законодавне, да би обезбедиле потпун развој и напредак жена, како би им се гарантовало остваривање и уживање права човека и основних слобода, равноправно с мушкарцима^[14], као и да предузимају све одговарајуће мере ради елиминисања дискриминације жена у другим областима привредног и друштвеног живота како би им се, на основу равноправности жена и мушкараца, обезбедила једнака права, а посебно, између осталог, право на учешће у свим облицима културног живота^[15]. Поред тога, ратификацијом Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима Република Србија се обавезала да обезбеди једнако право мушкарцима и женама да уживају сва економска, социјална и културна права која су набројана у овом пакту^[16].

Према одредбама Закона о забрани дискриминације, дискриминација постоји ако се поступа противно начелу родне равноправности, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.^[17] Закон о забрани дискриминације као и наш Устав прописују посебне, односно афирмативне мере као инструмент који се уводи ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у суштински неједнаком положају.

Такође, Законом о родној равноправности прописано је да је уравнотежена заступљеност полова онда када је заступљеност једног од полова између 40-50% у односу на други пол, док сваки други процентуални однос заступљености полова представља неуравнотежену заступљеност^[18]. С тим у вези, у органима јавне власти који имају органе управљања и надзора, орган надлежан за именовање, односно давање сагласности на именовање дужан је да води рачуна о уравнотеженој заступљености полова, те да интервенише предузимајући посебне мере, у складу са законом, када она не постоји^[19].

Према одредбама Закона о науци и истраживањима^[20], родна равноправност је једно од начела на којима се заснива наука и истраживање, као и органи управљања научних и истраживачких институција.

На крају желимо да укажемо да је Повереник извршио увид у доступне информације на интернет презентацији САНУ и утврдио да САНУ има 89 редовних чланова, од којих 8 жена, 31 дописног члана, од којих су 4 жене, и 76 иностраних члнаова и 9 чланова ван радног састава (информације из марта 2024. године). Слаба заступљеност жена је очигледна и у органима управљања САНУ. Према доступним подацима, у Председништву које тренутно броји 13 чланова (од укупно 14), чланица је 1 жена, док петочлани Извршни одбор (6 чланова) чине искључиво мушкарци.

Имајући у виду ове статистичке податке може се закључити да САНУ својом структуром на свим нивоима не рефлектује истински допринос жена у науци и уметности у нашем друштву, који је, без сумње, од непроценљивог значаја.

На основу члана 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, а имајући у виду наведено, упућујемо ову препоруку мера за унапређење родне равноправности у САНУ у циљу веће заступљености жена у овој научној и уметничкој институцији од изузетног значаја за Републику Србију.

С обзиром на Ваше, до сада изнете ставове по овом питању, верујемо да ћете уложити додатне напоре у промоцију женског научног и уметничког доприноса.

С искреним уважавањем,

[1] Члан 33. став 1. тач. 7. и 9. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21)

[2] Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/preporuka-mera-srpskoj-akademiji-nauke-i-umetnosti/

[3] Девојке имају реч, Академија женског лидерства, доступно на: https://autonomija.info/istrazivanje-devojcice-devojke-i-zene-u-srbiji-smatraju-da-su-diskriminisane/

[4] Доступно на: https://hdr.undp.org/content/2023-gender-social-norms-index-gsni#/indicies/GSNI

[5] Доступно на: https://www3.weforum.org/docs/WEF_GGGR_2023.pdf

[6]Попис становништва, домаћинстава и станова 2022, Републички завод за статистику, доступно на интернет страници: https://popis2022.stat.gov.rs/sr-Latn

[7] Interacademy Partnership је глобална мрежа коју чини преко 140 националних и регионалних академија наука, инжењерства и медицине, међу којима је и САНУ.

[8] Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (2021), Извештај о науци, стр. 127. Доступно на: https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000377433

[9] Закон о Српској академији наука и уметности („Службени гласник РС“, бр. 18/10), члан 2. ст. 1.

[10] Члан 11. став 4. Статута САНУ, бр. 367/9 -019 од 5. октобра 2020. године, достпно на  https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2020/10/statut-SANU-2020.pdf

[11] https://www.sanu.ac.rs/o-akademiji/clanstvo/

[12] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21

[13] Закон о родној равноправности („Службени гласник РС“, бр. 52/21), члан 3.

[14] Закон о ратификацији Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена („Службени гласник СФРЈ – Међународни уговори“, број 11/81), члан 3.

[15] Закон о ратификацији Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена („Службени гласник СФРЈ – Међународни уговори“, број 11/81), члан 13.

[16] Закон о ратификацији Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 7/71), члан 3.

[17] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 20. ст. 1.

[18] Члан 6. Закона о родној равноправности

[19] Члан 26 и 46. Закона о родној равноправности

[20] Закон о науци и истраживањима („Службени гласник РС“, бр. 49/19), члан 4. ст. 1. тач. 8.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

163-24 Препорука мера