159-22 Сегрегација ученика/ца ромске националности у области образовања

15. јул 2022.

бр. 07-00-175/2022-02   датум: 15.7.2022.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе удружења грађана А.А“, против Б.Б“ из Радојева, због сегрегације ученика/ца ромске националности. У притужби се наводи да су у овој школи у великој мери заступљена деца ромске националности, преко 90%. Такође је наведено да родитељи неромске деце не желе да њихова деца похађају наставу са ромском децом јер су „ромска деца прљава и смрдљива“, као и да ће и даље премештати своју децу у друге школе. У изјашњењу Б.Б. из Радојева, између осталог, наведено је да се годинама уназад због малог броја уписаних ђака формира по једно одељење и да ученици обе националности заједно похађају разред, као и да родитељи у складу са чланом 55. став 19. Закона о основном образовању и васпитању, имају право да дете упишу у школу према сопственом избору на шта школа не може директно да утиче. Такође, оно што школа свакако чини у оквиру своје стратегије и својим Развојним планом јесте подизање квалитета рада, богата понуда програма, ваннаставних активности, подстицање климе толерантних и позитивних односа међу свим ученицима образовно-васпитног рада, промовисање вредности обе културе, обележавање значајних датума, пружање адеквтане подршке свим ученицима којима је помоћ и подршка потребна, развијање демократских односа, унапређење сарадње са родитељима и њихово укључивање у рад школе итд. Наведено је да се школа у досадашњем раду сусретала са оваквим притужбама уз образложење да локални свештеник није уписао своју децу у школу у којој ради као ни локални ветеринар и још једна српска породица, због чега је одржан састанак Савета родитеља (чији су чланови подједнако родитељи ромске и српске националности), на којем се причало о овој теми и константовало да школа не може да утиче на одлуку родитеља приликом избора школе за своје дете. У допуни изјашњења се наводи да школа већ дуги низ година има и спроводи Програм превенције дискриминаторног понашања и вређања угледа, части и достојанства личности који се усваја на почетку сваке школске године и у оквиру којег постоји низ превентивних активности, као и како поступати у случају сумње да се дешава било какав облик дискриминације у Установи. Наиме, у вези конкретне ситуације сегрегације, наведено је да је прича започета током прошле школске године, када је школу контактирало Министарство за њудска и мањинска права и друштвени дијалог у вези жалбе непознатог лица да су деца у школи дискриминисана јер су локални свештеник и ветеринар своју децу уписали у школу у суседном селу, као и да су сви досадашњи одласци из ове школе били због миграција становништва, а не због жеље да се школа не похађа са децом ромске националности. Такође је наведено да се састао Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања, занемаривања и дискриминације и Савет родитеља где је констатовано да се не ради ни о каквој дискриминацији, јер се „локални ветеринар определио на такав корак из разлога што је био у процесу пресељења у суседно село јер тамо има своју ветеринарску ординацију, док свештеник који је дошао није ни уписивао своју децу у ову школу, него се на основу свог пуног права на то, определио за школу у суседном селу и за то није дао образложење“ о чему је  обавештен и Школски одбор. Даље је наведено да је из школе отишло једно дете ромске националности и то не због пресељења, већ зато што је отац незадовољан структуром одељења које је дете похађало, као и да се та породица није преселила у суседно село. У изјашњењу је школа навела структуру становништва у селу у коме живи око 800 становника, од којих је око 400 Рома млађе и средње животне доби, углавном породице са много деце стасале за предшколску установу и основну школу, као и да је из тог разлога већина ученика ромске националности, али да је не сматрају ромском школом, него интеркултурном школом, која никада до сада није имала забележен случај дискриминаторног понашања и да се деца свих националности друже. У току поступка утврђено је да Б.Б. у Радојеву похађа већина деце ромске националности. Правилник о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, који је у примени од септембра 2018. године прописује да сергрегација постоји и када у групи, одељењу, односно у установи структура ученика у образовању у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама драстично одступа од структуре деце и ученика са подручја установе, осим уколико је то последица специфичности установе, у складу са законом. Драстична одступања од структуре деце и ученика са подручја установе, када то није последица специфичности установе у складу са законом, јесте више од 25% деце из осетљивих друштвених група у предшколској установи и ученика у основној школи, групи и одељењу појединачно. Ако је установа на подручју јединице локалне самоуправе у близини насеља у коме живи национална мањина или осетљива друштвена група, структура деце и ученика у установи треба да одражава структуру становништва целе јединице локалне самоуправе, осим ако се ради о образовању на језику националне мањине, у складу са законом. Имајући у виду наведено, а како према званичној статистици на територији општине Нова Црња живи већина становништва српске националности (6.922), од укупног броја становника (10.272), док становника ромске националности има 1.016, неспорно је  да структура ученика у Б.Б. из Радојева не одражава структуру становништа на територији јединице локалне самоуправе, с обзиром да ову школу чине у великој мери ученици ромске националности. У току поступка је утврђено да Б.Б. из Радојева, до окочања овог поступка, није доставила ни један доказ на основу којег би се могло утврдити да је предузимала адекватне мере, односно, да је, пре свега, сачинила план десегрегације, у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности којим је прописано да „у установи у којој се препозна да постоји сегрегација, састав тима за заштиту проширује се у складу са потребом и припрема план десегрегације“.  Стога, Повереник је дао мишљење да је Б.Б. у Радојеву повредила одредбе члана 6. у вези са чланом 19. Закона о забрани дискриминације и препоручио Б.Б. у Радојеву да у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, приступи припреми детаљног и свеобухватног плана десегрегације, као и да координира и прати спровођење плана десегрегације кроз мере и активности примерене специфичностима ситуације сегрегације у установи, као и да убудуће води рачуна да не крши антидискриминационе прописе.  

 

 

ТОК ПОСТУПКА

 

  • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратило удружење грађана А.А., против Б.Б. из Радојева, због сегрегације ученика/ца ромске националности.
  • У притужби је, између осталог, наведено:
  • да су у Б.Б. у Радојеву у великој мери заступљена деца ромске националности, преко 90%;
  • да су родитељи ромске деце пренели А.А. да школа и школска управа нису предузели мере како би се избегло даље издвајање ромске деце, те да родитељи неромске деце уписују децу у основне школе на територији општине Српска Црња;
  • да родитељи неромске деце не желе да њихова деца похађају наставу са ромском децом јер су „ромска деца прљава и смрдљива“, као и да ће и даље премештати своју децу у друге школе;
  • да је у Б.Б. тренутно више од 90% ђака ромске националности и да се настава одвија по програмима ИОП1 и ИОП2, иако деца имају знања да похађају наставу по уобичајеним програмима, донета је одлука да се настава одвија по горе наведеним програмима и да се ситуација сваке године погоршава;
  • да начин на који су формирана одељења у овој школи указује да постоји тежак облик дискриминације – сегрегације, односно да су неоправдано формирана одељења ромске деце у школи само по основу њиховог личног својства, ромске националности;
  • да је циљ Удружења да укажу на овакве појаве које веома штетно и опасно делују на друштво а пре свега на ромску заједницу у Републици Србији.

Уз притужбу je, као прилог достављена фотографија медијске објаве РТВ „Сантос“ о наводима изнетим у притужби од 11. октобра 2018. године.

1.3. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације,[1] па је у току поступка затражио  директора Б.Б. из Радојева.

1.4. У изјашњењу Б.Б., између осталог, наведено је:

  • да је у складу са Законом о основном образовању и васпитању[2] одредбом члана 55. став 19. прописано да „родитељ, односно други законски заступник може да изабере школу у коју ће да упише дете подношењем захтева изабраној школи најкасније до 1. фебруара текуће календарске године у којој се врши упис“, те у складу са тим школа уписује сву децу коју родитељи пријаве до наведеног датума, независно од тога да ли су ромске или српске националности;
  • да се годинама уназад због малог броја уписаних ђака формира по једно одељење и ученици обе националности заједно похађају разред;
  • да родитељи у складу са наведеним чланом закона имају право да дете упишу у школу према сопственом избору на шта школа не може директно да утиче;
  • да оно што школа свакако чини у оквиру своје стратегије и својим Развојним планом јесте подизање квалитета рада, богата понуда програма, ваннаставних активности, подстицање климе толерантних и позитивних односа међу свим ученицима образовно-васпитног рада, промовисање вредности обе културе, обележавање значајних датума, пружање адеквтане подршке свим ученицима којима је помоћ и подршка потребна, развијање демократских односа, унапређење сарадње са родитељима и њихово укључивање у рад школе итд;
  • да је школске 2019/20. године у вртић и основну школу уписано укупно 96 деце, од којих је 78 ромске националности и да је школу исписало три ученика ромске националности због промене места пребивалишта и једно дете српске националности, такође због промене места пребивалишта;
  • да је школске 2020/21. године основну школу и вртић уписало 94 деце, од којих је 83 ромске националности и да је у току школске године исписано петоро ученика ромске због промене места пребивалишта породице и двоје деце српске националности због пресељења породице у суседно село;
  • да је ове школске године школу уписало 90 ученика од којих је 78 ромске националности и да је у односу на претходну годину, једно ромско дете пребачено у другу школу на основу одлуке родитеља (ради се о детету родитеља који се у претходном периоду жалио на то како поједини мештани своју српску децу уписују у суседном селу);
  • да је у досадашњем току школске године, школу исписало четворо деце ромске националности због промене места пребивалишта породице.
  • да се школа у досадашњем раду сусретала са оваквим притужбама уз образложење да локални свештеник није уписао своју децу у школу у којој ради као ни локални ветеринар и још једна српска породица;
  • да је поводом тога одржан састанак Савета родитеља (чији су чланови подједнако родитељи ромске и српске националности), на којем се причало о овој теми и константовало да школа не може да утиче на одлуку родитеља приликом избора школе за своје дете;
  • да школа свакако ради на унапређењу свог квалитета богатом понудом програма, сарадњом са локалном заједницом и другим основним школама, узима учешће у пројектима и максимално укључивање свих ученика у све активности које се реализују на локалном и ширем нивоу, без обзира на националну припадност;
  • да је структура становништва у селу Радојеву таква да је већински део становништва ромске националности млађих генерација, који имају децу стасалу за основну школу, док је мањински део српског становништва старије генерације чија деца су завршила школу и одселила се из Радојева, те ни нема много деце српске националности која су у годишту за похађање основне школе;
  • да на територији општине Нова Црња постоји пет основних школа и то у Радојеву, Српској Црњи, Новој Црњи, Александрову и Војвода Степи;
  • да што се тиче укључивања ученика у додатну подршку у образовању (ИОП1 и ИОП2), школа сваке године идентификује ученике којима је потребна подршка и у складу са законском регулативом, уз сарадњу и сагласнот родитеља покреће процедуру како би се ученицима којима је потребно обезбедила додатна подршка у виду прилагођеног (ИОП1) и измењеног (ИОП2) програма;
  • да процедура подразумева добијање мишљења стручњака из надлежног развојног саветовалишта, а потом и добијање решења интерресорне комисије на који школа нема никакав утицај, као и да након добијања решења, школа чини све адекватне мере подршке за ученике којима је потребна подршка.

1.5. Ради правилног утврђивања чињеничног стања и даљег поступања по притужби, сагласно члану 37. став 1. и 2. Закона о забрани дискриминације, Повереник је од директора Б.Б. из Радојева, затражио допуну изјашњења на околности из изјашњења. Том приликом, Повереник је навео да Правилник о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности[3] прописује, између осталог, да установа интервенише одмах када се сумња у сегрегацију, или када је утврђено постојање сегрегације. Да је овим Правилником прописано да директор установе поступа по службеној дужности или по иницијативи тако што одмах предузима мере и активности у случају када се сумња и када је утврђена сегрегација. Наиме, приликом препознавања сегрегације установа користи податке чији је руководилац, у складу са законом. Сматра се да је директор предузео мере десегрегације, ако је у границама објективних могућности предузео мере и активности у установи и писмено обавестио надлежне органе, министра, школску управу Министарства и јединицу локалне самоуправе о предузетим мерама и обавештава их о њиховим ефектима. Правилником су даље прописане мере и активности које се спроводе у установи у процесу десегрегације, осмишљавају, координирају, извештавање праћења ових активности које координира тим за заштиту а надлежна школска управа Министарства прати ефекте примене плана десегрегације и о њима извештава министра. Такође је затражено појашњење које превентивне и/или интервентне активности и мере је школа предузимала и предузима, у складу са правилником и да о томе достави доказ.

1.6. У допуни изјашњења, између осталог је, наведено:

  • да школа већ дуги низ година има и спроводи Програм превенције дискриминаторног понашања и вређања угледа, части и достојанства личности који се усваја на почетку сваке школске године и у оквиру којег постоји низ превентивних активности, као и како поступати у случају сумње да се дешава било какав облик дискриминације у Установи;
  • да спровођење овог програма прати и реализује Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања, док директор прати оствареност свих активности у оквиру програма;
  • да учешће у реализацији програма имају сви запослени у школи, Ученички парламент, родитељи, тимови, Вршњачки тим и стручни сарадник-педагог;
  • да је у вези конкретне ситуације сегрегације, прича започета током прошле школске године, када је школу контактирало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у вези жалбе непознатог лица да су деца у школи дискриминисана јер су локални свештеник и ветеринар своју децу уписали у школу у суседном селу;
  • да се одмах по пријему ове жалбе састао Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања, занемаривања и дискриминације који је на састанку изнео све појединости у вези случаја;
  • да се одмах потом састао и Савет родитеља где се такође разматрао овај случај и да се на оба састанка константовало да се не ради ни о каквој дискриминацији, јер се локални ветеринар определио на такав корак из разлога што је био у процесу пресељења у суседно село јер тамо има своју ветеринарску ординацију, док свештеник који је дошао није ни уписивао своју децу у ову школу, него се на основу свог пуног права на то, определио за школу у суседном селу и за то није дао образложење;
  • да су сви досадашњи одласци из ове школе били због миграција становништва, не због жеље да се школа не похађа са децом ромске националности, јер и даље ову школу похађају и деца српске националности која ту живе са својим породицама;
  • да се по пријему притужбе од Повереника састао Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања, занемаривања и дискриминације на којем је процењено да нема дискриминације на основу свих података које Тим прикупља од почетка школске године;
  • да су сазвани Савет родитеља и Школски одбор, који су такође обавештени о овом случају и чији су чланови дали мишљење да се не ради о дискриминацији и да нема потребе применити интервентне активности, него наставити са реализацијом програма превенције;
  • да у току ове школске године није отишло ниједно дете српске националности, а школу су уписала сва деца која територијално припадају овој школи;
  • да је отишло једно дете ромске националности и то не због пресељења, већ зато што је отац незадовољан структуром одељења које је дете похађало и да се та породица није преселила у суседно село;
  • да је структура становништва у селу таква да у селу живи око 800 становника, од којих је око 300 становника старије доби који немају децу стасалу за школу, него децу која су отишла из села у потрази за бољим животним условима;
  • да у селу живи око 400 Рома млађе и средње животне доби, углавном породице са много деце стасале за предшколску установу и основну школу;
  • да је из тог разлога већина ученика ромске националности, али да је не сматрају ромском школом, него интеркултурном школом, која никада до сада није имала забележен случај дискриминаторног понашања и да се деца свих националности друже;
  • да је само село Радојево сиромашно културном понудом и не задовољава ни основне егзистенцијалне стандарде, као и да доктор долази повремено, зубар готово никад, а нема ни апотеке, пекаре, никакве специјализоване продавнице, ветеринарску амбуланту, нема места где би млади могли да проводе своје време, нема спортске клубове итд.;
  • да услед тога школа и Културно уметничко друштво у селу, су једина два места која пружају свим житељима села неке догађаје, као и да се услед такве ситуације, породице са малом децом одлучују на одлазак, што нема никакве везе са националношћу ученика ове школе, него са пружањем својој деци бољих услова за живот;
  • да је на састанцима који су одржани константовано да нема сегрегације и да то уопште није позадина ове приче, те нису ни спровођени кораци који се према Правилнику спроводе када се сумња или дешава сегрегација, него се наставило са реализацијом програма превенције и едукације;
  • да је унапређен овогодишњи програм превенције и да се више пажње обратило на едукацију родитеља, ученика и запослених на тему дискриминације, као и да су у досадашњем раду ове школске године сви запсолени прошли обуку „Да нам антидискриминација буде инспирација“;
  • да је Ученички парламент одржао предавање на тему дискриминације свим одељењима и да је урађено истраживање на тему дискриминације и познавања свих појмова у вези са овом темом;
  • да су ученици више укључивани у општинска културна дешавања и да је успостављена чвршћа сарадња са другим школама и установама, као и да је до краја школске године остало још неколико активности у оквиру програма и да ће се наставити са досадашњом ефикасном праксом реализације превентивних активности у оквиру програма превенције.

1.7. У прилогу допуне изјашњења доставњена је Одлука о усвајању и Програм заштите ученика од дискриминације Б.Б. бр. 356/2021 од 19. септембра 2021. године; Извод из записника са 5. сатанка Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања, занемаривања и дискриминације Б.Б. бр. 88/2021 од 15. марта 2021. године и Извод из записника са 6. састанка Савета родитеља Б.Б. бр. 98/2021 одв 19. марта 2021. године.

1.8. Сагласно члану 37. став 1. и 2. Закона о забрани дискриминације, Повереник је од директора Б.Б. из Радојева, затражио допуну изјашњења на околности из допуне изјашњења  бр. 214/2022 од 27. маја 2022. године. Том приликом, Повереник је од школе затражио да достави изводе из записника састанка Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања, занемаривања и дискриминације, Савета родитеља и Школског одбора, одржаних након пријема притужбе Повереника.

1.9. У допуни изјашњења и прилозима, школа је доставила Извод из записника са сатанка 11. седнице Школског одбора Б.Б. бр. 166/1/2022 од 26. априла 2022. године; Извод из записника са 7. састанка Савета родитеља бр. 167/1/2022 од 26. априла 2022. године и Извод из записника са 8. састанка Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања, занемаривања и дискриминације  бр. 171/2022 од 27. априла 2022. године.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

2.1. На основу навода притужбе и изјашњења утврђено је да Б.Б. у Радојеву у великој мери похађају деца ромске националности. Наиме, према наводима директора школе, школске 2020/21 године, школу и вртић је уписало 94 деце од којих је 83 ромске националности, док је ове школске године школу уписало 90 ученика, од којих је 78 ромске националности. Такође, указано је на структуру становништва у селу Радојеву и наведено да је већински део становништва ромске националности млађих генерација који имају децу стасалу за основну школу, док је мањински део српског становништва старије генерације чија су деца завршила школу и одселила се из Радојева, као и да је то разлог због којег нема много деце српске националности која су у годишту за похађање основне школе.

2.2. У погледу навода из притужбе да се настава одвија по програмима ИОП1 и ИОП2, иако деца имају знања да наставу похађају по уобичајеним програмима, као и да је донета одлука да се настава одвија по наведеним програмима, школа се изјаснила да се укључивање ученика/ца у додатну подршку у образовању, сваке године идентификује према оним ученицима/ама којима је потребна подршка у складу са законском регулативом, уз сарадњу и сагласност родитеља. Наиме, покреће се процедура како би се ученицима/ама којима је то потребно обезбедила додатна подршка у виду прилагођеног (ИОП1) и измењеног (ИОП2) програма. Процедура подразумева добијање мишљења стручњака (психолога, логопеда) из надлежног развојног саветовалиштва, а потом и добијање решења интерресорне комисије на који школа нема никакав утицај, док након добијања решења, школа чини адекватне мере подршке за ученике којима је потребна подршка.

2.3. Увидом у допуну изјашњења Б.Б. од 10. јуна 2022. године, у погледу обавештења о предузетим превентивним и/или интервентним активностима и мерама које је школа предузела и предузима а у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, утврђено је да је о наводима постојања сегрегације, школу током прошле школске године, контактирало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у вези жалбе непознатог лица да су деца у школи дискриминисана јер су локални свештеник и ветеринар своју децу уписали у школу у суседном селу. Наиме, одмах по пријему ове жалбе, састао се Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања, занемаривања и дискриминације који је на састанку изнео све појединости у вези наведеног случаја. Одмах потом одржан је и Савет родитеља на коме се такође разматрао наведени случаја и на оба састанка је константовано да се не ради о дискриминацији, зато што се локални ветеринар определио на такав корак из разлога што је био у процесу пресељења у суседно село и да тамо има своју ветеринарску ординацију, док свештеник није дао образложење за своју одлуку.

2.4. Увидом у фотокопију записника са састанка Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања,занемаривања и дискриминације од 15. марта 2021. године утврђено је да је на састанку под тачком 2. дневног реда било „утврђивање постојања дискриминације на основу навода мештанина села Радојева који се обратио Министарству за људска и мањинска права и разматрање даљих корака поводом случаја. Утврђено је да су чланови Тима једногласно констатовали да „дискриминација није позадина ове приче“. У записнику је даље наведено да су као наредни кораци наведено унапређивање програма превенције и праћење ситуације.

2.5. Увидом у фотокопију записника са састанка Савета родитеља од 19. марта 2021. године утврђено је да је на састанку под тачком 5. дневног реда била „молба Министарства за људска и мањинска права да се изјаснимо о постојању сумње да се дешава дискриминација у нашој школи“. Тим поводом је, између осталог, утврђено да се један мештатнин обратио Министарству којом приликом је указао да су у школи „ромска деца дискриминисана од стране српских породица у селу који се селе у суседно село и уписују своју децу у суседну школу јер не желе да иду у школу са ромском децом“. Чласнови савета су се изјаснили да „ не виде у томе било какав вид дискриминације као и да одлука да се неко пресели или одведе своје дете у другу школу не виде као чин дискриминације, него као личну одлуку која се тиче њиховог начина организације и природе посла којим се баве“. Договорено је унапређивање програма превенције дискриминације, реализације истраживања на ову тему и едуакција родитеља и ученика шта је дискриминација.

2.6. Увидом у Одлуку о усвајању Програма заштите ученика од дискриминације бр. 356/2021 од 19. септембра 2021. године утврђено је да су Програмом у делу „I“ објашњењни основни појмови, тешки облици дискриминације, дискриминација у области образовања и стручног усавршавања; у делу „II“ предвиђене су надлежности и активности Тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања; у делу „III“  дефинисан је програм превенције дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности за школску 2021/22. годину.

2.7. Увидом у фотокопију записника са састанка Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања, занемаривања и дискриминације од 27. априла 2022. године утврђено је да је Тим за заштиту ученика под тачком. 2. разматрао допис Повереника за заштиту равнорпавности бр. 07-00-175/2022-02 и донео закључке у вези са притужбом.

2.8. Увидом у фотокопију записника са састанка Савета родитеља од 26. априла 2022. године уврђено је, између осталог, да су се родитељи једногласно сложили да је избор школе ствар избора родитеља који им према Закону припада, као и да у томе не виде никакву сегрегацију него личну одлуку родитеља да својој деци пруже образовање у школи за коју сматрају да је погодна за њихову децу.

2.9. Увидом у фотокопију записника за 11. седнице Школског одбора од 26. априла 2022. године утврђено је да је на састанку констатовано да „ школа предузима све на  унапређењу квалитета рада школе, па самим тим и унапређивање рада Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања, занемаривања и дискриминације. Сви чланови су једногласно потврдили да је то довољан доказ да школа предузима мере да до дискриминације не дође, и да подстиче културу толеранције и међусобног поштовања без обзира на личне карактеристике“.

2.10. Према званичној статистици Републичког завода за статистику[4], утврђено је, да на територији општине Нова Црња живи већина становништва српске националности (6.922), од укупног броја становника (10.272), док становника ромске националности има 1.016.

  1. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом доношења мишљења у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2.  Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[5] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије[6] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Повереник за заштиту равноправности констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[7], која у члану 28. прописује да дете, поред осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.

3.5. Општим коментаром број 1. Комитета за права детета појашњен је члан 29. став 1. Конвенције, тако што је, између осталог, наведено да образовање треба да буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово или њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права. Комитет за права детета напомиње да наставни план мора да буде у директној вези са дететовим потребама, као и да потпуно узме у обзир дететове способности које се развијају. Наставне методе, стога, треба да се прилагоде различитим потребама различите деце. Образовање треба да тежи томе да обезбеди да свако дете савлада основне животне вештине и да ниједно дете не изађе из школе, а да није оспособљено за суочавање са изазовима са којима се може очекивати да ће се суочити у животу. Комитет је указао на важност увођења ревизионог поступка, којим ће се одговарати на притужбе да постојеће политике или праксе нису у складу са чланом 29. став 1, као и да ограничена средства не могу да пруже оправдање за непредузимање било каквих, или недовољних, потребних мера за остваривање циљева Конвенције о правима детета.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[8], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива, између осталог и на националној припадности или етничком пореклу и језику. Одредбом члана 5. став 2. прописано је да сегрегација представља сваки акт којим физичко или правно лице раздваја без објективног или разумног оправдања друга лица или групу лица на основу личног својства из члана 2. став 1. тачка 1). Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Закон о забрани дискриминације забрањује дискриминацију и у области образовања те је тако чланом 19. наведеног закона прописано да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима. Наведени члан забрањује да се лицу или групи лица на основу њиховог личног својства , отежа или онемогући упис у васпитно-образовну установу или искључи из ове установе, отежа или ускрати могућност праћења наставе и учешжа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставање ученика по личном својству, злостављање или на други начин неоправдано прављење разлике и неједнако поступање према њима.

3.7. Законом о основама система образовања и васпитања[9] прописано је да свако лице има право на образовање и васпитање, те да су држављани Републике Србије једнаки у остваривању права на образовање и васпитање. Одредбама члана 7. став 1. тачка 1) овог закона прописано је да систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање засновано на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације и висок квалитет образовања за све. Одредбом члана 110. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања прописана је забрана дискриминације и одређено је да су у установи забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе, као и чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националне припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације. Одредбама члана 79. овог закона прописано је да су установа, односно запослени у установи дужни да обезбеде остваривање права детета и ученика, а, између осталог, нарочито право на заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања.

3.8.  Одредбом члана 55. став 1. Закона о основном образовању и васпитању,[10] приписано је да јединица локалне самоуправе води евиденцију и обавештава школу и родитеље о деци која треба да се упишу у први разред основне школе најкасније до краја фебруара текуће године за наредну школску годину. Ставом 17. овог члана прописано је да је школа дужна да упише свако дете са подручја школе, а може да упише дете и са подручја друге школе, на захтев родитеља, у складу са просторним и кадровским могућностима школе (став 18). Родитељ, односно други законски заступник може да изабере школу у коју ће да упише дете подношењем захтева изабраној школи најкасније до 1. фебруара  текуће календарске године у којој се врши упис (став 19).

3.9. Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности[11] (у даљем тексту: Правилник) прописано је да сегрегација представља издвајање ученика у образовању на основу личног својства, и то када се у групи, одељењу, односно у установи структура ученика у образовању у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама драстично одступа од структуре деце и ученика са подручја установе, осим уколико је то последица специфичности установе, у складу са законом. Драстична одступања од структуре деце и ученика са подручја установе, када то није последица специфичности установе у складу са законом, у смислу овог акта јесте више од 25% деце из осетљивих друштвених група у предшколској установи и ученика у основној школи, групи и одељењу појединачно. Даље је наведено да ако је установа на подручју јединице локалне самоуправе у близини насеља у коме живи национална мањина или осетљива друштвена група, структура деце и ученика у установи треба да одражава структуру становништва целе јединице локалне самоуправе, осим ако се ради о образовању на језику националне мањине, у складу са законом.

3.10. Правилником су, најпре прописане превентивне активности установе на спречавању сегрегације, међу којима су: формирање етнички, језички, социјално разноврсних група или одељења која су у складу са структуром учесника у образовању на подручју јединице локалне самоуправе као целине, а не само у њеном једном делу; затим, организовање активности које су усмерене на подизање свести запослених у установи и родитеља о препознавању и мерама за спречавање сегрегације, као и организовање састанка савета родитеља установе и родитељских састанака у групама и одељењима и обавештавање савета, односно родитеља о структури деце и ученика у установи, положају деце и ученика из осетљивих друштвених група и добробитима које сва деца и ученици имају у групама и одељењима која су етнички, језички и социјално разноврсна.

3.11. Правилник даље прописује да у установи у којој се препозна да постоји сегрегација састав тима за заштиту проширује се у складу са потребом и: припрема план десегрегације;  координира и прати спровођење плана десегрегације кроз мере и активности примерене специфичностима ситуације сегрегације у установи. Тим за заштиту у поступку израде плана десегрегације консултује и активно укључује: родитеље деце и ученика који су изложени сегрегацији; децу и ученике који су изложени сегрегацији; представнике родитеља деце и ученика из већинске заједнице, представнике ученичког парламента, представнике органа јединице локалне самоуправе надлежног за послове образовања; представника центра за социјални рад, представника дома здравља, представника организације које се баве заштитом људских права. План десегрегације утврђује се на основу анализе узрока сегрегације, специфичности установе и расположивих ресурса. Њиме се дефинишу: временска динамика остваривања, одговорна лица, интервентне активности, праћење ефеката и кориговање мера у складу са резултатима праћења и показатељи којима се прате резултати.

Трајање мера десегрегације зависи и од чињеница које су утицале на појаву сегрегације и околности у којима се дешава десегрегација. У случају постојања посебних група или одељења из разлога који није у складу са законом, установа спроводи следеће одговарајуће активности у оквиру плана десегрегације:

  • израда плана распоређивања деце и ученика који су били у посебним групама или одељењима, из разлога који нису у складу са законом, у друге групе, односно одељења уз вођење рачуна да њихов број драстично не одступа од структуре деце, односно ученика са целокупног подручја јединице локалне самоуправе;
  • у случају учесника у образовању ромске националности, избеглица или мигранта, њихов број у једној групи или одељењу не може бити већи од 25% од укупног броја учесника у образовању;
  • активности усмерене на подизање свести запослених у установи о препознавању сегрегације и њеним последицама, као што су: презентације анализа стања и дискусије на седницама васпитно-образовног, односно наставничког већа, радионице за превазилажење предрасуда и прихватање културолошких разлика; радионице за израду плана десегрегације, састанака актива и усаглашавање начина рада; састанке са осталим учесницима у процесу (центом за социјални рад, надлежном школском управом Министарства итд.);
  • јачање компетенција запослених за унапређивање квалитета наставе и учења, пружање подршке ученицима који су у ризику од осипања и ризичног понашања, формативно оцењивање итд;
  • активности чији је циљ припрема све деце и ученика у установи укључујући децу и ученике који су били у сегрегисаном окружењу за креирање толерантне атмосфере, за интеркултуралност и инклузивно образовање, уз одговарајућу разраду механизама безбедности, превенције конфликата међу децом и ученицима као и атмосфере уживања различитости,
  • јачање веза са породицом и локалном заједницом. Организација састанака савета родитеља и обавештавање родитеља о ситуацији у установи, представљање плана десегрегације и добробити које ће сви ученици имати;
  • укључивање вршњачке подршке (формирање вршњачког тима за подршку новопридошлим ученицима, укључивање ученичког парламента и предочавање значаја њихове улоге у целом процесу);
  • обавештавање надлежних органа јединице локалне самоуправе о потреби обезбеђивања превоза деце и ученика или средстава за превоз деце и ученика уколико постоји таква потреба у процесу десегрегације.

Правилником је прописано да директор установе поступа по службеној дужности или по иницијативи, тако што одмах предузима мере и активности у случају када се сумња и када је утврђена дискриминација. Сматра се да је директор предузео мере десегрегације, ако је у границама објективних могућности предузео мере и активности у установи и писмено обавестио надлежне органе, министра, школску управу Mинистарства и јединицу локалне самоуправе о предузетим мерама и обавештава их о њиховим ефектима. Уколико је прилив деце из осетљивих друштвених група приликом уписа у припремни предшколски програм, у први разред, преласка на нови ниво образовања, преласка из друге установе већи од 25%, установа је дужна да обавести министра и јединицу локалне самоуправе.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.12. Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је Б.Б. у Радојеву, повредила одредбе Закона о забрани дискриминације

3.13. У конкетном случају неспорно је да је на почетку школске 2019/2020. године Б.Б. у Радојеву, вртић и основну школу уписало 96 деце од којих је 78 ромске националности, да је школску 2020/2021. године школу и врштић уписало 94 деце од којих је 83 ромске националности као и да је ове школске године уписано 90 ученика од којих је 78 ромске националности. Даље, неспорно је да у разредима и одељењима структура ученика у погледу етничке припадности таква да се ради о разредима и одељењима која похађају искључиво деца ромске популације. Број ученика ромске националности није значајно осцилирао али је дошло до опадања укупног броја ученика, односно смањења броја ученика који не припадају ромској популацији.

3.14. Да би се одговорило на питање да ли је поступање Б.Б. у Радојеву било дискриминаторно, важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања прописана чланом 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносиоци притужбе треба да учине вероватним да је основна школа извршила акт дискриминације, а уколико то учине, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза лежи на основној школииз Радојева. С тим у вези, у притужби је наведено да структура ученика у погледу припадности различитим етничким, односно националним групама драстично одступа од структуре деце, односно ученика који живе на подручју јединице локалне самоуправе. Наиме, како је у притужби наведено, у овој основној школи број ученика ромске националности је несразмерно већи у односу на број ученика неромске националности, мерено према односу броја деце ромске и неромске националности који живе на подручју којем припада ова школа, односно на подручју јединице локалне самоуправе. Наиме, школа у изјашњењу није оспорила да ову школу похађа већина ромске деце, те да је основни разлог структура становништва у селу, као и да у селу живи око 800 становника, од којих су 400 ромске националне припадности, углавном породице са много деце стасале за предшколску установу и основну школу.

3.15. Сагласно свему наведеном, Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. Закона о забрани дискриминације, стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси основна школа из Радојева. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је основна школа понудила пружају довољно основа за закључак да је ова школа предузела све мере које јој стоје на располагању како у овој установи структура ученика, у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама, не би драстично одступала од структуре деце и ученика са подручја установе.

3.16. Пре анализе навода из изјашњења, Повереник указује да је Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, ( у даљем тексту: Правилник), који се односи на сегрегацију, наведено је да сегрегација представља издвајање ученика у образовању на основу личног својства и то када се у групи, одељењу, односно у установи структура ученика у образовању у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама драстично одступа од структуре деце и ученика са подручја установе, осим уколико је то последица специфичности установе, у складу са законом. Драстична одступања од структуре деце и ученика са подручја установе, када то није последица специфичности установе у складу са законом, у смислу овог акта јесте више од 25% деце из осетљивих друштвених група у предшколској установи и ученика у основној школи, групи и одељењу појединачно. Ако је установа на подручју јединице локалне самоуправе у близини насеља у коме живи национална мањина или осетљива друштвена група, структура деце и ученика у установи треба да одражава структуру становништва целе јединице локалне самоуправе, осим ако се ради о образовању на језику националне мањине, у складу са законом. С тим у вези, током поступка утврђено је да на територији општине Нова Црња живи већина становништва српске националности (6.922), од укупног броја становника (10.272), док становника ромске националности има 1.016. Имајући у виду наведено, неспорно је да структура ученика у основној школи не одражава структуру становништа на територији јединице локалне самоуправе, с обзиром да је већина ученика ове школе ромске националности.

3.17. Затим, Повереник констатује да је Правилником прописано да у установи у којој се препозна да постоји сегрегација састав тима за заштиту проширује се у складу са потребом и: припрема план десегрегације; координира и прати спровођење плана десегрегације кроз мере и активности примерене специфичностима ситуације сегрегације у установи. Тим за заштиту у поступку израде плана десегрегације консултује и активно укључује: родитеље деце и ученика који су изложени сегрегацији; децу и ученике који су изложени сегрегацији; представнике родитеља деце и ученика из већинске заједнице, представнике ученичког парламента, представнике органа јединице локалне самоуправе надлежног за послове образовања; представника центра за социјални рад, представника дома здравља, представника организације које се баве заштитом људских права. План десегрегације утврђује се на основу анализе узрока сегрегације, специфичности установе и расположивих ресурса. Њиме се дефинишу: временска динамика остваривања, одговорна лица, интервентне активности, праћење ефеката и кориговање мера у складу са резултатима праћења и показатељи којима се прате резултати. Трајање мера десегрегације зависи и од чињеница које су утицале на појаву сегрегације и околности у којима се дешава десегрегација. У случају постојања посебних група или одељења из разлога који није у складу са законом, установа спроводи следеће одговарајуће активности у оквиру плана десегрегације, укључујући-јачање веза са породицом и локалном заједницом. Правилником је прописано да директор установе поступа по службеној дужности или по иницијативи, тако што одмах предузима мере и активности у случају када се сумња и када је утврђена дискриминација. Сматра се да је директор предузео мере десегрегације, ако је у границама објективних могућности предузео мере и активности у установи и писмено обавестио надлежне органе, министра, школску управу Министарства и јединицу локалне самоуправе о предузетим мерама и обавештава их о њиховим ефектима.  

3.18. Имајући у виду све наведено, Повереник је приступио анализи навода из изјашњења основне школе. Повереник je најпре ценио навод из изјашњења да је у складу са чланом 55. став 19. Закона о основном образовању и васпитању прописано да „Родитељи, односно други законски заступник може да изабере школу у коју ће да упише дете подношењем захтева изабраној школи најкасније до 1. фебруара текуе календарске године у којој се врши упис“, те да у складу са тим школа уписује сву децу коју родитељи пријаве до наведеног датума, независно од тога да ли су ромске или српске националности, те да је проблем сегрегације заправо структура становништва у селу Радојеву, која је таква да је већински део становништва ромске националне припадности, као и да нема много деце српске националности која су у годишту за похађање основне школе. Повереник констатује да је неспорно да Закон о основном образовању и васпитању, одредбом члана 55, прописује дужност школе да упише свако дете са подручја школе, а може да упише дете и са подручја друге школе, на захтев родитеља, у складу са просторним и кадровским могућностима школе, док родитељ, односно други законски заступник може да изабере школу у коју ће да упише дете подношењем захтева изабраној школи најкасније до 1. фебруара  текуће календарске године у којој се врши упис. Са друге стране, Правилник, који је у примени од септембра 2018. године, прописује да уколико је установа на подручју јединице локалне самоуправе у близини насеља у коме живи национална мањина или осетљива друштвена група, структура деце и ученика у установи треба да одражава структуру становништва целе јединице локалне самоуправе, те у циљу спречавања сегрегације у овим друштвеним ситуацијама налаже установи предузимање низа превентивних и интерветних активности. Имајући у виду ове одредбе Правилника, Повереник указује да су неосновани наводи из изјашњења ОШ Б.Б. из Радојева да је разлог већег броја деце ромске националности који похађа ову школу структура становништва у селу, те да процес сегрегације који би у основи морао да подразумева мултиетничност у оквиру исте установе, као такав није применљив на ову школу. Наиме, ови наводи су у супротности са утврђеним чињеничним стањем, према коме већину ученика ове школе чине Роми, што је чини готово у потпуности „ромском школом“. Међутим, како до ове ситуације не би дошло, односно како би се овај проблем решио (настанак искључиво ромских школа) Правилник прописује низ превентивних и интервентних активности које је установа дужна да спроведе у циљу спречавања сегрегације. Такође, Повереник указује и да је Правилником прописано да се сматра да је директор предузео мере десегрегације, ако је у границама објективних могућности предузео мере и активности у установи и писмено обавестио надлежне органе, министра, школску управу Министарства и јединицу локалне самоуправе о предузетим мерама и ако их обавештава о њиховим ефектима.

 

3.19. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности је у току поступка од Основне школе Б.Б. затражио да допуни изјашњење и достави доказе о мерама и активностима које је предузела поводом формирања одељења која похађају у великој мери ученици ромске националности. Поступајући по том захтеву, школа је доставила копију документа под називом „Програм заштите ученика од дискриминације“ и копије записника са седница Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања, занемаривања и дискриминације од 15. марта 2021. године и 27. априла 2022. године, са седнице Савета родитеља од 19. марта 2021. године и 26. априла 2022. године и са седнице Школског одбора од 26. априла 2022. године.

 

3.20. Анализом достављеног Програма заштите, Повереник је уочио да документ није сачињен у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности у којем је наведено да се планом десегрегације дефинише временска динамика остваривања, одговорно лице, интервентне активности, праћење ефеката и кориговање мера у складу са резултатима праћења и показатељи којима се прате резултати. У достављеном Програму су у кратким цртама наведене уопштене идеје о могућим активностима које ће школа, између осталог, предузети ради побољшања положаја ученика ромске националности. Тако на пример, састанак тима за заштиту ученика са родитељима је планиран „минално два пута годишње, по потерби и чешће“ без навођења конкретне активности или теме састанка као и који резултати се очекују.

 

3.21. У изјашњењу се даље наводи да школа већ дуги низ година има и спроводи Програм превенције дискриминаторног понашања и вређања угледа, части и достојанства личности који се усваја на почетку сваке школске године. Међутим, ОШ Б.Б. из Радојева до окочања поступка није доставила доказе које превентивне и/или интервентне активности и мере је школа предузимала и предузима, у складу са Правилником којим је прописано да „у установи у којој се препозна да постоји сегрегација, састав тима за заштиту проширује се у складу са потребом и припрема план десегрегације“. Несумњиво је да је школа препознала овај проблем, имајући у виду да је у изјашњењу наведено да је школу током прошле школске године контактирало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у вези жалбе непознатог лица да су деца у школи дискриминисана јер су локални свештеник и ветеринар своју децу уписали у школу у суседном селу, као и да је отишло једно дете ромске националности и то не због пресељења, већ зато што је отац незадовољан структуром одељења које је дете похађало и да се та породица није преселила у суседно село. Школа је након наведене жалбе, а затим и након достављене притужбе Повереника, одмах сазвала Савет родитеља, Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања, занемаривања и дискриминације и о наведеном обавестила Школски одбор, на чијим састанцима је константовано да се не ради о дискриминацији, као и да нема потребе применити интервенте активности, већ наставити са реализацијом програма превенције. Такође, у изјашњењу школе наведено је: „Сви досадашњи одласци из наше школе су били због миграција становништва, не због жеље да се школа не похађа са децом ромске националности“. Упркос томе, основна школа није доставила доказе да је поступила у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности. Правилник, такође, прописује да је директор установе одговоран за непредузимање или неблаговремено предузимање одговарајућих мера.

 

3.22. С тим у вези, Повереник указује да се акт дискриминације може извршити не само активним деловањем (предузимањем различитих радњи или доношењем аката којим се одређено лице ставља у неједнак положај у односу на друге), већ и пропуштањем да се предузму одређене радње, услед чега дискриминисано лице, на основу свог личног својства, трпи одређену последицу, којом се фактички ставља у неједнак положај у односу на друга лица са којим се налази у истој или сличној ситуацији. У конкретном случају, основна школа није доказала да је предузела мере из своје надлежности како би спречила сегрегацију у овој школи, с обзиром да до окончања поступка није доставила ни један доказ о предузетим мерама у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности.

 

3.23. Влада је донела више стратешких аката којима се утврђују циљеви и одређују мере за решавање проблема дискриминације у различитим друштвеним областима. У том духу је донета и Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године[12]. Општи циљ наведене стратегије је да се побољша социјално-економски положај ромске националне мањине у Републици Србији, уз пуно уживање мањинских права, елиминисање дискриминације и циганизма као облика расизма, и постизање веће социјалне укључености Рома и Ромкиња у све сегменте друштва, а образовање је препознато као једно од кључних области за остварење тог циља. Образовање је предуслов за остваривање многих људских права – оно је неопходно како за излазак из сиромаштва тако и за пуно друштвено укључивање Рома и Ромкиња. Предвиђене су посебне мере ради обезбеђења делотворног и ефикасног механизма за препознавање различитих облика дискриминације припадника ромске заједнице. Оне обухватају развијање образовне установе као инклузивне, интеркултуралне, недискриминаторне кроз развој образовања заснованог на уважавању различитости и промовисању равноправности , а посебно на обезбеђивању ефикасних мера за укидање сегрегисаних облика образовања, као што су непропроционалан и неоправдан упис у „специјалне школе“.

 

3.24.Према наведеној Стратегији, сегрегација одељења и школа није учестала појава, међутим изостају мере превенције и мере десегрегације. Повећано укључивање Рома и Ромкиња у образовање у неким случајевима доводи до формирања сегрегисаних одељења и школа, посебно у установама у близини ромских насеља. Сегрегација је, у тим случајевима, појачана тенденцијом других родитеља да избегавају да им се деца школују у „ромским школама“. Проблеми са којима се тада суочавају школе су напуштање школе од стране како ромских ђака тако и других ученика, недовољна подршка институција и локалне самоуправе као и недостатак активности да до оваквих проблема дође.

 

3.25. Повереник даље указује и на пресуду Европског суда за људска права, предмет X и други против Албаније ( представке бр. 73548/17 и 45521/19 од 31. маја 2022. године) где је суд заузео јасан став да се непредузимање и неспровођење одговарајућих  мера десегрегације не могу сматрати објективним и разумним оправдањем што је довело до повреде члана 1. Протокола бр. 12. уз Конвенцију. Такође, према ставу Европског суда, како је сегрегација била узрокована концентрацијом ромског/египатског становништва у одређеним насељима у близини сегрегисане школе, предлог власти је био спајање школа што би допринело  стварању школа у којима је однос између рома/египћана и других ученика разумно пропорционалан у односу на величину града.

 

3.26. У току анализе навода притужбе и изјашњења, Повереник је имао у виду и услове у којима школа ради, с обзиром да је ОШ Б.Б. у Радојеву школа која се налази у близини насеља у коме живи национална мањина и да је школа коју похађају српска и ромска деца. Међутим, и поред разумевања ситуације, то не може бити оправдање за кршење прописа. У Стратегији је истакнуто да је изложеност различитим облицима дискриминације има веома негативно ефекте по образовање деце, младих и одраслих Рома и Ромкиња. У делу анализе стања наведено је и да због дискриминације, недостатка адекватне подршке, сиромаштва и других повезаних проблема свега 64% ромске деце заврши основно образовање, при чему је стопа завршавања основног образовања међу децом из ромске заједнице која живе у условима дубоког сиромаштва још нижа.

 

3.27. Поред наведеног, имајући у виду наводе из изјашњења „да је структура становништва у селу таква да је већински део становништва ромске националности млађих генерација који имају децу стасалу за основну школу, док је мањински део српског становништва старије генерације, чија су деца завршила школу и одселила се из села Радојева, те ни нема много деце српске националности која су годишта за похађање основне школе“, Повереник је става да је школи, у циљу решавања овог проблема, неопходна помоћ и подршка јединице локалне самоуправе, као и Министарства просвете, науке и технолошког развоја и школске управе.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

У поступку по притужби Војвођанског ромског центра против ОШ Б.Б. из Радојева због сегрегације ученика/ца ромске националности повређена је одредба члана 6. у вези са чланом 19. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује ОШ Б.Б из Радојева:

 

5.1. У складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, приступи припреми детаљног и свеобухватног плана десегрегације, као и да координира и прати спровођење плана десегрегације кроз мере и активности примерене специфичностима ситуације сегрегације у установи као и да обавести надлежни орган јединиције локалне самоуправе и школску управу Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

 

5.2. Да убудуће води рачуна да не крши  законске прописе о забрани дискриминације.

 

Потребно је да ОШ Б.Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ОШ Б.Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС“, бр. 55/13, 101/17, 10/19, 27/18 – др. закон и 129/21

[3] „Службени гласник РС“, бр. 65/18

[4]„Преузимање пописних резултата“, Републички завод за статистику, доступно на: http://popis2011.stat.rs/?page_id=2162 (приступљено 15.7.2022.)

[5] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[6] „Службени гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21, члан 21.

[7] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, бр. 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[8] „Службени гласник РС“, бр. (22/09 и 52/21),  члан 2.

[9] „Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 27/18 – др. закон, 6/20 и 129/21

[10] „Службени гласник РС“, бр. 55/13, 101/17, 10/19, 27/18 – др. закон и 129/21

[11] „Службени гласник РС“, бр. 65/18

[12] „Службени гласник РС“, бр. 23/2022

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

microsoft-word-icon159-22 Сегрегација ученика/ца ромске националности у области образовања Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top