бр. 07-00-1457/2018-02   датум: 12.3.2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби Удружења АА, против листа ББ, поводом текста који је објављен 13. новембра 2018. године на порталу ББ са насловом „Били у емотивној вези: Пријављен младић за обљубу девојчице“. У притужби је, између осталог, наведено да се у тексту неоправдано наводи национална припадност учиниоца кривичног дела констатацијом „у ромској заједници овакве појаве нису реткост“, чиме се шире стереотипи о Ромима и ствара додатна социјална дистанца. У изјашњењу на притужбу, наведено је да се спорна констатација, односила на ране бракове и малолетничке емотивне везе, а не на кривично дело, и да о проблему малолетничких бракова у ромској популацији говоре истраживања: „Дечји бракови у ромској популацији у Србији“, истраживање УНИЦЕФ-а и Женског ромског центра Бибија, које је спровео Етнографски институт САНУ, 2018. године, „Дечји бракови-анализа стања и препоруке“, које су радили НВО Атина и Фондација Ана и Владе Дивац, „Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце“, Уницеф 2014, Истраживање ромско-женске организације „Романи цикна“ из Крушевца, 2018. године и њихов пројекат „Мобилизација заједнице у борби против раних, уговорених и присилних бракова“. Повереник је извршио увид у  у текст под насловом „Били у емотивној вези: Пријављен младић за обљубу девојчице“. У тексту је наведено: Младић (19), из Пирота, ухапшен је због основане сумње да је починио кривично дело обљубе над дететом. Њега су за ово кривично дело пријавили родитељи (13). Он се терети да је недозвољену радњу, протеклих месеци извршио у више наврата. Током саслушања и девојчица и он су рекли како су већ дуже време у емотивној вези и да није било никакве принуде и да не намеравају да окончају везу. Тужилаштво је затражило притвор, о коме ће одлучити судија за претходни поступак. У ромској заједници овакве појаве нису реткост. Анализом текста „Били у емотивној вези: Пријављен младић за обљубу девојчице“ утврђује се најпре да наслов текста не указује на етничку, националну или верску припадност учиниоца кривичног дела. Коришћењем неутралног израза „младић“, да би се означио учинилац кривичног дела, избегнута је опасност стварања слике у јавности да су припадници неке националности склони извршењу кривичних дела или их врше чешће него што је то случај са припадницима опште популације, чија се националност не истиче приликом извештавања. Такође, увидом у текст је констатовано да је на крају текста наведено: „У ромској заједници овакве појаве нису реткост.“, међутим, из наведене реченице се не може утврдити на шта се ова констатација односи, с обзиром да наслов и садржина текста упућују на потенцијалне теме: малолетничке емоционалне односе, обљубу над дететом као кривично дело и проблем раних бракова о којима наведена истраживања. Имајући у виду одредбе члана 10. Европске конвенције о заштити људских права, члана 50. Устава Републике Србије и праксу Европског суда за људска права, којима се забрањује цензура и гарантује слобода изражавања, као и одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације, као и изјашњења на притужбу, Повереник је дао мишљење да наведеним текстом нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности обратило се Удружење АА, притужбом против дневног листа ББ. Притужба је поднета поводом текста „Били у емотивној вези: Пријављен младић за обљубу девојчице“ који је објављен 13. новембра 2018. године на порталу novosti.rs.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

• да дневни лист ББ неоправдано наводи ромску националну припадност учесника у извршењу кривичног дела обљуба над дететом;

• да такви текстови стварају додатну дистанцу опште популације према Ромима, уз формирање стереотипа и генерализације да су Роми најчешћи извршиоци овог кривичног дела;

• да је посебно споран део текста у коме се констатује да „овакве појаве нису реткост у ромској заједници“.

1.3. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, а у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка прибављено изјашњење одговорног уредника листа, ВВ.

1.4. У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:

• да редакција листа ББ, улаже велики труд да у текстовима не буде дискриминисана ниједна рањива друштвена група;
• да се констатација „у ромској заједници овакве појаве нису реткост“, односила на малолетничке емотивне везе у ромској популацији а не на кривично дело;
• да је реч о констатацији аутора која је базирана на бројним истраживањима о проблемима и положају ромске популације;
• да су годинама уназад писали о резултатима различитих истраживања у вези са малолетничким браковима, и да су та истраживања показивала да су малолетнички бракови и ванбрачне везе нарочито изражени у ромској популацији;
• да су резултати тих истраживања послужили као основ за тврдњу која је изнета у тексту;
• као доказ о чињеници да су дечји бракови најзаступљенији у ромској популацији, уредник листа, навео је следећа истраживања: „Дечји бракови у ромској популацији у Србији“, истраживање УНИЦЕФ-а и Женског ромског центра Бибија, које је спровео Етнографски институт САНУ, 2018. године, „Дечји бракови-анализа стања и препоруке“, које су радили НВО Атина и Фондација Ана и Владе Дивац, „Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце“, Уницеф 2014, Истраживање ромско-женске организације „Романи цикна“ из Крушевца, 2018. године и њихов пројекат „Мобилизација заједнице у борби против раних, уговорених и присилних бракова“.

2. 2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

•   Увидом у текст под насловом „Били у емотивној вези: Пријављен младић за обљубу девојчице“, утврђена је садржина текста. У поднаслову се наводи да су актери догађаја, током саслушања изјавили да су већ дуже време у емотивној вези и да није било никакве принуде. У тексту је наведено: „Младић Б.К. (19), из Пирота, ухапшен је због основане сумње да је починио кривично дело обљубе над дететом. Њега су за ово кривично дело пријавили родитељи С.Н. (13). Он се терети да је недозвољену радњу, протеклих месеци извршио у више наврата. Током саслушања и девојчица и он су рекли како су већ дуже време у емотивној вези и да није било никакве принуде и да не намеравају да окончају везу. Тужилаштво је затражило притвор, о коме ће одлучити судија за претходни поступак. У ромској заједници овакве појаве нису реткост.“

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и предметни текст са насловом: „Били у емотивној вези: Пријављен младић за обљубу девојчице“ који је медијски портал ББ објавио 13. новембра 2018. године.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[2].

• Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије чланом 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других. Одредбом члана став 3. Устава Републике Србије прописано је да у Републици Србији нема цензуре, а надлежни суд може спречити ширење информација и идеја путем средстава јавног обавештавања само ако је то у демократском друштву неопходно ради спречавања позивања на насилно рушење Уставом утврђеног поретка или нарушавање територијалног интегритета Републике Србије, спречавања пропагирања рата или подстрекавања на непосредно насиље или ради спречавања заговарања расне, националне или верске мржње, којим се подстиче на дискриминацију, непријатељство или насиље.

• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[3], у чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Чланом 10. Конвенције гарантовано је право на слободу изражавања тако што је ставом овог члана прописано да свако има право на слободу изражавања, а да то право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе, док су ставом 2. прописана ограничења, односно, да с обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. ст. 1. тач. 1, прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.6. Одредбом члана 48. став 1. Закона о јавном информисању и медијима^[4] прописано је да медиј мора имати главног уредника, док је ставом 3. истог члана прописано да одговорни уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара за садржај који уређује. Чланом 9. прописано је да су уредник и новинар дужни да пре објављивања информације која садржи податке о одређеној појави, догађају или личности, провере њено порекло, истинитост и потпуност. Чланом 75. наведеног закона прописана је забрана објављивања идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли текст са насловом „Били у емотивној вези: Пријављен младић за обљубу девојчице“, садржи изјаве које представљају узнемиравање и понижавајуће поступање и повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, односно да ли се њиме ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике ромске националне мањине.

3.8. Анализом текста „Били у емотивној вези: Пријављен младић за обљубу девојчице“ који је објављен на интернет порталу ББ 13. новембра 2018. године, утврђује се најпре да наслов текста не указује на етничку, националну или верску припадност учиниоца кривичног дела. Коришћењем неутралног израза „младић“, да би се означио учинилац кривичног дела, избегнута је опасност стварања слике у јавности да су припадници неке националности склони извршењу кривичних дела или их врше чешће него што је то случај са припадницима опште популације, чија се националност не истиче приликом извештавања о неком облику асоцијалног понашања. Дакле, у погледу наслова текста, може се констатовати да он по својој садржини, употребљеним изразима и стилу, одговара већини наслова у којима се извештава о кривичном делу које је починио припадник опште популације у Србији. Такође, треба имати у виду и да наслов текста привлачи али и усмерава читаоце у одређеном правцу сагледавања догађаја.

3.9. Увидом у текст је констатовано да је на крају текста наведено: „У ромској заједници овакве појаве нису реткост.“ Међутим, из наведене реченице се не може утврдити на шта се наведена констатација односи, с обзиром да наслов и садржина текста упућују на потенцијалне теме: малолетничке емоционалне односе, обљубу над дететом као кривично дело или проблем раних бракова којима су се бавила бројна истраживања УНИЦЕФ-а и бројних организација за заштиту људских права. У тексту се, поред чињенице извршења дела и спровођења поступка, наводи и да су младић од 19 година и девојчица од 13 година, током саслушања навели да су већ дуже време у емотивној вези и да не намеравају да окончају своју везу.

Са друге стране, у изјашњењу на притужбу, главни и одговорни уредник је навео да се  констатација односи на малолетничке емоционалне односе у ромској заједници, указавши да је проблем раних бракова и ванбрачних односа у ромској популацији, тема којом се баве бројна истраживања, као што су примера ради „Дечји бракови у ромској популацији у Србији“, истраживање УНИЦЕФ-а и Женског ромског центра Бибија, које је спровео Етнографски институт САНУ, 2018. године, „Дечји бракови-анализа стања и препоруке“, које су радили НВО Атина и Фондација Ана и Владе Дивац, „Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце“, Уницеф 2014, Истраживање ромско-женске организације „Романи цикна“ из Крушевца, 2018. године и њихов пројекат „Мобилизација заједнице у борби против раних, уговорених и присилних бракова“, те да су управо спроведена истраживања послужила као основ констатације аутора текста.

3.10. Приликом одлучивања у овој правној ствари, Повереник за заштиту равноправности имао је у виду да Устав Републике Србије у чл. 46. и Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода у чл. 10, гарантују право на слободу изражавања. Она подразумева слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти. Устав РС јемчи слободу мишљења и изражавања као и слободу да се говором, писањем, сликом и на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, док у чл. 50. ст. 3. забрањује цензуру. Одредбом члана 5. Закона о јавном информисању и медијима^[5], прописано је да се у јавним гласилима слободно објављују идеје, информације и мишљења о појавама, догађајима и личностима о којима јавност има оправдани интерес да зна. Прописано је и ограничење ових права у интересу националне безбедности, територијалног интегритета, спречавање нереда или криминала, заштите здравља и морала, заштите угледа или права других итд. Надлежни суд може спречити ширење информација и идеја  путем средстава јавног обавештавања само ако је то у демократском друштву неопходно ради спречавања позивања на насилно рушење Уставом утврђеног поретка или нарушавање територијалног интегритета Републике Србије, спречавања пропагирања рата или подстрекавања на непосредно насиље или ради спречавања заговарања расне, националне или верске мржње, којим се подстиче на дискриминацију, непријатељство или насиље.[6]

Из јуриспруденције Европског суда за људска права произлази да ограничења не смеју бити таква да обесхрабре отворену расправу о стварима од јавног интереса[7]. Суд је развио богату праксу која садржи низ принципа и правила којима се штампи додељује повлашћени статус у уживању слобода садржаних у чл. 10 Европске конвенције. У том погледу, Европски суд за људска права налази да новинарска слобода, такође, обухвата и могуће прибегавање изношењу мишљења која представљају претеривање или чак провокацију[8]

3.11. Са друге стране, Повереник овом приликом указује да треба имати у виду да је положај ромске популације изразито тежак и да бројна истраживања показују да је присутна социјална дистанца према Ромима. Имајући у виду да начин извештавања може допринети бољем интеркултуралном разумевању или продубљивању дистанце међу националним и етничким заједницама, приликом објављивања текста треба имати у виду утицај медија на формирање ставова јавног мњења.  Уколико се жели подстаћи дискусија и скренути пажња јавности на друштвени проблем малолетничких бракова, потребно је пружити све релевантне информације о томе, ради бољег и свеобухватнијег разумевања тог феномена, како би се избегла могућност погрешног разумевања текста и евентуалног стварања предрасуда према било којој друштвеној групи.

3.12. Повереник за заштиту равноправности посебно истиче да медији дају значајан допринос дискусијама о многобројним питањима од јавног интереса, као и у пружању различитих информација и ставова. Истинито, благовремено и потпуно информисање јавности путем медија доприноси неговању различитости, размени информација, толеранције и људских права. Ово је од нарочитог значаја, ако се има у виду истраживање перцепције грађана/ки о улози различитих актера у друштву који доприносе дискриминацији, где као актере који највише доприносе борби против дискриминације али и дискриминацији грађани управо препознају медије.

3.13. У својим закључним запажањима у вези са четвртим периодичним извештајем Републике Србије, УН Комитет за елиминисање дискриминације жена (CEDOW), навео је да су дечји бракови присутни у општој популацији у урбаним и руралним областима а посебно у ромској популацији са око 7% девојчица које се удају пре 18. године живота. У том смислу, Комитет је дао препоруку Републици Србији да појача кампање подизања свести о негативним ефектима таквих бракова на здравље и добробит жена и девојчица, да обезбеди примену члана 190. Кривичног законика (кохабитација са малолетником) и кривичним гоњењем и кажњавањем починитеља, санкцијама које су сразмерне тежини дела као и да систематски прикупља податке о истрагама, кривичном гоњењу и пресудама у вези са забраном присллног брака и кохабитације са малолетним лицем.

4. МИШЉЕЊЕ

Текстом „Били у емотивној вези: Пријављен младић за обљубу девојчице“ који је објављен на порталу ББ 13. новембра 2018. године, није дошло до повреде одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број  9/03

[4] „Службени гласник РС”, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење

[5] „Службени гласник РС“, број 83/14

[6] Устав Републике Србије, („Службени гласник РС“, број 98/06), члан 50. став 3.

[7] Maronek v. Slovakia, 2001

[8] Dalban v. Romania, 1999; Prager and Oberschlick v. Austria, 1995; Dichand and Others v. Austria, 2002.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1276-18 Није утврђена дискриминација по основу националне припадности