бр. 07-00-602/2023-02 датум: 1. 3. 2024.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе удружења  А.А, у име и уз сагласност Б.Б. из Р., против основне школе … и директорке В. В., због дискриминације малолетног Г. Г. на основу националне припадности и здравственог стања. У притужби је, између осталог, наведено да је Б.Б., припадница ромске националне мањине, самохрана мајка седморо деце, до августа 2023. године живела са децом у Ш…, а од августа се преселила у Р... Даље је наведено да је одмах по пресељења у Р… отишла у ОШ „…“ Р.., да упише у ту школу сина Г. Г. који има девет година, као и да јој је директорка школе одговорила да не може да упише дете док не промени пребивалиште. У притужби је још наведено да власница стан у који су се доселили, одбија да је пријави на адреси стана, и да је мајка након разговора са директорком, дете пријавила на адреси код рођака у другом делу града. Да је директорка након тога тражила да донесе „неку изјаву од власника стана оверену код нотара“ да стварно станују на тој адреси и да јој је директорка, након што је однела оверену изјаву станодавца, рекла: „Рећи ћу ти нешто искрено, ромска деца нису за нашу школу, она иду у Лолину школу, која у оквиру себе има и специјалну школу. Та школа је близу ромског насеља и тамо иду сва ромска деца, не овде. Плус твоје дете је болесно, ја не желим да се још бринем и о њему, боље га упиши тамо.“ У изјашњењу директорке је наведено да су нетачни наводи мајке да их је упућивала у другу школу, да је мајци рекла да изјавом власнице стана ништа не доказује јер и даље нема пријављено место пребивалишта или боравишта на територији коју покрива ОШ „…“ Р, као и да је 22. децембра 2023. године мајка детета поднела захтев за преводницу који је истог дана упућен школи у Ш. У допуни изјашњења је наведено да ОШ „…“ Р. има укупно четири одељења трећег разреда и то: III-1 – 24 ученика; III-2 – 25 ученика; III-3 – 22 ученика и III-4 – 20 ученика и да је од подноситељке притужбе тражила потврду о пребивалишту или боравишту из разлога да би утврдила да ли адреса на којој живи малолетни Г. Г. територијално припада ОШ „…“ Р. на основу Одлуке о утврђивању подручја основних школа на територији Општине Р. Законом о основном образовању и васпитању прописано да деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу у школу, без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације, као и да је школа дужна да упише свако дете са подручја школе, као и да школа може да упише и дете са подручја друге школе, на захтев родитеља, у складу са просторним и кадровским могућностима. У току поступка је утврђено да је директорка школе као услов за упис у школу тражила пријаву пребивалишта, да школа има четири одељења трећег разреда са најмање 20, а највише 25 ученика, као и да школа није доставила доказе који би оправдали разлоге да се одбије упис ученика чије пребивалиште није на подручју конкретне школе. С обзиром да је одредбама Закона о основном образовању и васпитању прописано да одељење истог разреда може да има до 28 ученика, неспорно је да у конкретном случају не постоје просторне и кадровске немогућности да се у трећи разред ОШ „…“ Р. упише још једно дете, поготово ако се узме у обзир да је конкретно дете припадник друштвене групе за које је прописано да се могу уписати у школу и без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације. Уз притужбу нису достављени докази који поткрепљују наводе да је директорка изјавила да дете треба уписати у школу које се налази у оквиру ромског насеља, као и да не жели да га упише јер има епилепсију, због чега Повереник није утврдио да је директорка одбила да упише дете у школу и због његовог здравственог стања. Анализом навода притужбе, изјашњења и достављених прилога, Повереник је дао мишљење да су тражењем од Б. Б. да достави пријаву пребивалишта за упис свог сина Г. Г. у ОШ „…“ Р, ОШ „…“ Р. и директорка В.В, повредиле одредбе члана 6. а у вези са чланом 19. став 2. Закона о забрани дискриминације. Повереник је директорки В.В. и ОШ „…“ Р. дао препоруку да упуте писано извињење Б.Б. зато што су за упис малолетног Г. Г. у ОШ „…“ Р. тражили пријаву пребивалишта чиме је његов упис одложен до децембра 2023. године; да Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања или други тим за остваривање конкретног задатка у складу са одредбама члана 130. став 15. Закона о основама система образовања и васпитања, уколико процене да је то потребно, пружи Г. Г. додатну подршку ради превазилажења евентуалних потешкоћа у образовно-васпитном раду које су настале због пропуштене наставе у првом полугодишту школске 2023/2024. године као последица дискриминаторног поступања школе; да организују обуку за све запослене у школи на тему забране дискриминације и заштите од дискриминације, као и да убудуће воде рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратило удружење А.А.у име и уз сагласност Б. Б., против ОШ „…“ Р. и директорке В. В., због дискриминације малолетног Г. Г. на основу националне припадности и здравственог стања.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је Б. Б., припадница ромске националне мањине, самохрана мајка седморо деце, до августа 2023. године живела са децом у Ш, а од августа се преселила у Р;
• да је одмах по пресељења у Р. отишла у ОШ „…“ Р, с обзиром да је школа у близини стана у који се преселила (на адреси 15. август …), да упише у ту школу сина Г. Г. који има девет година;
• да јој је директорка школе В. В., након што јој је подноситељка притужбе објаснила да се преселила и да жели да упише дете у школу како би наставио школовање које је започео у Ш, одговорила да не може да упише дете док не промени пребивалиште;
• да је подноситељка притужбе након тога замолила станодавца да је пријави, али он то није могао јер зграда у којој јој је издао стан још увек није легализована и јер не жели да плаћа порез на издавање стана;
• да је отишла у поново у школу 4. септембра 2023. године и обавестила директорку да нема пријављено пребивалиште јер газда не може и не жели да је пријави и замолила да упишу дете да не би изостајало из школе. Даље је наведено да је директорка одбила молбу са одговором да мора да има пребивалиште;
• да је подноситељка притужбе 23. октобра 2023. године свог сина Г. Г. пријавила на адреси својих рођака на којој син не живи (адреса А… С… бр. …) која се налази далеко од њиховог места становања и није условна за живот, али да је то урадила да испуни услов да дете има пребивалиште на територији Р;
• да је након тога отишла у школу уверена да ће да упише дете јер има адресу у Р. и при том је обавестила директорку да дете има епилепсију;
• да јој је директорка одговорила да не жели да прими дете, да мора поред 700 деце да брине и о болесном детету, а „уз то та пријава места пребивалишта припада другој школи у Р. и нека иде тамо, она не жели себи проблеме и бригу око болесног детета“;
• да је објаснила директорки да дете редовно прима терапију и да неће бити проблема и да је друга школа коју директорка спомиње далеко да води Г.Г. тамо у школу јер има још шесторо деце и да је ова њихова школа буквално поред зграде у којој станују;
• да је директорка након тога тражила да донесе „неку изјаву од власника стана оверену код нотара“ да стварно станују на тој адреси, као и да је претила подноситељки притужбе да ће је пријавити Центру за социјални рад јер дете не иде у школу;
• да је поново отишла у школу да упише дете када је добила изјаву станодавца, и да јој је директорка том приликом рекла „Рећи ћу ти нешто искрено, ромска деца нису за нашу школу, она иду у Лолину школу, која у оквиру себе има и специјалну школу. Та школа је близу ромског насеља и тамо иду сва ромска деца, не овде. Плус твоје дете је болесно, ја не желим да се још бринем и о њему, боље га упиши тамо.“
• да дете три месеца није похађало наставу, да је од мајке тражено да испуни разне услове да би јој на крају рекли у очи да школа која се налази у центру Р. не прима ромску децу, јер она иду у само једну школу која се налази у близини ромског насеља.
  • У прилогу притужбе достављени су: 1) пуномоћ Б. Б. Удружењу А. А; 2) копија изјаве станодавца оверена код јавног бележника 1. новембра 2023. године и 3) копија потврде Министарства унутрашњих послова о пријави пребивалишта од 23. октобра 2023. године.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка затражено изјашњење ОШ „…“ Р.
  • У изјашњењу директоре ОШ „…“ Р. је наведено:
• да су наводи притужбе нетачни;
• да је ОШ „…“ Р. највећа школа на територији Општине Р. и да тренутно броји 725 ученика и укупно 33 одељења;
• да школу похађају деца различите националности и да се не прави селекција ко може, а ко не може да се упише у ову школу;
• да школу похађају и деца која имају дијагностиковане различите болести (међу којима и епилепсију) и никада се није поставило питање искључивања било ког детета из школе због здравственог стања;
• да је Б. Б. први пут дошла у школу кад је дошла да пита шта је потребно да се дете упише у њихову школу јер су се преселили из Ш. у Р, а како би дете наставило са школовањем. Навела је да је дете болесно али да редовно пије терапију и да је болест под контролом, да повремено има нападе и да је претходна учитељица знала шта и како од лекова треба са примени у таквој ситуацији.
• да је мајка избегавала да одговори на питање о адреси становања и да је на крају изјавила да још увек немају пријављену адресу, да ће то регулисати јер је изнајмила стан али да газда стана не може да их пријави на тој адреси јер стан још није укњижен;
• да је једино што је у том тренутку тражила од мајке детета је доказ из МУП-а да су званично пријављени на адреси за коју тврди да се тренутно налазе, јер у том случају не би било проблема да се дете упише у ОШ „…“ зато што та адреса територијално припада школи;
• да су нетачни наводи мајке да их је упућивала у Лолину школу;
• да је Б. Б. други пут дошла у школу са овереном изјавом да Б. Б. и њен син Г. Г. станују у стану који је у власништву С. М.;
• да је мајци рекла да том изјавом ништа не доказује јер и даље нема пријављено место пребивалишта или боравишта на територији коју покрива ОШ „…“ Р;
• да је 22. децембра 2023. године Б. Б. дошла у школу и поднела захтев за преводницу који је истог дана упућен ОШ „…“ Ш.
  • У прилогу изјашњења су достављени: 1) захвалница ОШ „…“ Р. за учешће и допринос на манифестацији поводом Светског дана Рома, 8. априла 2023. године у Културном центру у Р. и 2) захтев за доставу преводнице од 22. децембра 2023. године.
  • Повереник за заштиту равноправности је затражио од ОШ „…“ Р. допуну изјашњења, односно да наведу ког датума је Б. Б. први пут дошла у школу да пита шта је потребно да упише дете, као и ког датума је дошла други пут; да ли је и када малолетни Г. Г. уписан у ОШ „…“ Р, и да ли је почео и када да похађа наставу, с обзиром да је захтев за преводницом послат 22. децембра 2023. године; колико одељења трећег разреда има ОШ „…“ Р. и колико ученика има у сваком одељењу и да ли је Б. Б. 22. децембра 2023. године доставила потврду о пребивалишту на адреси која територијално припада ОШ „…“ Р.
  • У допуни изјашњења ОШ „…“ Р. је наведено:
• да је Б. Б. први пут дошла у ОШ „…“ 25. септембра 2023. године како би се распитала шта је тачно потребно да дете пребаци из школе у Ш. у школу у Р, а други пут је дошла 29. новембра 2023. године;
• да је малолетни В.П. требао да почне да похађа наставу од почетка другог полугодишта, тачније од 15. јануара 2024. године, о чему је мајка обавештена 10. јануара 2024. године, међутим дечак је доведен у школу 19. јануара 2024. године, без обавештавања школе да дете неће долазити;
• да ОШ „…“ Р. има укупно четири одељења трећег разреда у матичној школи и то: III-1 – 24 ученика; III-2 – 25 ученика; III-3 – 22 ученика и III-4 – 20 ученика;
• да је 22. децембра 2023. године Б. Б. званично поднела захтев за пребацивање малолетног Г. Г. из школе у Ш. у школу у Р. без достављања било какве документације;
• да је директорка до другог доласка подноситељке притужбе у школу (29. новембра 2023. године) веровала да је дечак уписан у другу школу;
• да је званична адреса на којој се води да живи Б. Б. ул. … и та се улица налази скроз на другом крају у односу на школу;
• да је од подноситељке притужбе тражила потврду о пребивалишту или боравишту из разлога да би утврдила да ли адреса на којој живи малолетни Г. Г. територијално припада ОШ „…“ Р. на основу Одлуке о утврђивању подручја основних школа на територији Општине Р.
  • У прилогу допуне притужбе достављена је Одлука о утврђивању подручја основних школа на територији општине Р. („Службени лист …“, бр. …).

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у изјаву М. С. која је 1. новембра 2023. године оверена код јавног бележника у Р, утврђено је да је наведено да малолетни Г. Г. станује у стану који је у власништву даваоца изјаве и који се налази на адреси … у Р, стан број 9. Даље је наведено да се изјава може користити само у сврхе уписа детета у школу.
• Увидом у потврду Министарства унутрашњих послова ПС Р. од 23. октобра 2023. године, утврђено је да је издата потврда да је Г. Г. пријављен на пребивалиште, на адреси у месту Р, улица ….
• Увидом у захтев за доставу преводнице број 18-16/23 од 22. децембра 2023. године, утврђено је да је ОШ …“ Р. упутила ОШ „…“ Ш. захтев за доставу документације за ученика Г. Г. који се пријавио у ОШ „…“ Р. децембра 2023. године да похађа наставу у школској 2023/2024. године.
• У изјашњењу директорке ОШ „…“ Р. је наведено да ова школа има укупно четири одељења трећег разреда у матичној школи, и то: III-1 – 24 ученика; III-2 – 25 ученика; III-3 – 22 ученика и III-4 – 20 ученика.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, прилоге, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, а једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.[2]
• Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[4]
• Република Србија је ратификовала Конвенцију о правима детета^[5] која у члану 28. прописује да дете, поред осталог, има право на образовање на основу једнаких могућности, као и да држава уговорница има обавезу да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци. Чланом 29. став 1. Конвенције дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[6], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Поред тога, чланом 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима.
• Законом о основама система образовања и васпитања^[7] прописано је да свако лице има право на образовање и васпитање, да су држављани Републике Србије једнаки у остваривању права на образовање и васпитање (члан 3. став 1 – 3). Одредбама члана 7. прописано је да систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање засновано на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације и висок квалитет образовања за све.
• Одредбом члана 110. став 1. овог закона прописана је забрана дискриминације и одређено је да су у установи забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе, као и чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националне припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.
• Одредбама члана 31. став 2. и 3. Закона о основном образовању и васпитању^[8] прописано је да одељење истог разреда може да има до 28 ученика, изузетно, одељење истог разреда може да има до 31 ученика уз сагласност Министарства.
• Одредбама члана 55. став 6. Закона о основном образовању и васпитању прописано је да деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу у школу, без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације, а са достављеним доказом о здравственом прегледу детета. Даље је прописано да је школа дужна да упише свако дете са подручја школе и да може да упише и дете са подручја друге школе, на захтев родитеља, у складу са просторним и кадровским могућностима школе (члан 55. ст. 17. и 18.). Одредбама члана 90. овог закона прописано је да ученик прелази из једне у другу школу на основу преводнице, да школа ученику приликом исписивања издаје преводницу и да се преводница издаје у року од седам дана од дана пријема обавештења о упису ученика у другу школу, а школа у коју ученик прелази, у року од седам дана обавештава школу из које се ученик исписао да је примила преводницу.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли су директорка школе В. В. и ОШ „…“ Р, дискриминисали ученика Г. Г. на основу националне припадности и здравственог стања приликом уписа у Основну школу „…“ Р, односно пребацивања из школе у Ш.
• Да би се одговорило на питање да ли је поступање ОШ „…“ Р. било дискриминаторно, важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним да директорка, односно ОШ „…“ Р. извршили акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на директорки В.В. и ОШ „…“ Р. Наводима у притужби и прилогом уз притужбу подноситељ притужбе је учинио вероватним да је директорка школе „…“ Р. тражила од мајке малолетног Г. Г. да достави пријаву пребивалишта како би га уписала у ову школу, односно како би га пребацила из школе у Ш.
• Сагласно свему наведеном, Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сносе директорка В. В. и ОШ „…“ Р. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је школа понудила пружају довољно основа за закључак да у директорка школе није отежавала упис ученика Г. Г. у ОШ „…“ Р. тиме што је тражила да мајка ученика пријаву пребивалишта.
• Пре анализе навода из притужбе, изјашњења и прилога, потребно је указати да се већина Рома и Ромкиња суочава са друштвеном искљученошћу и сиромаштвом и изложена је отвореној, као и прикривеној дискриминацији. У Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022–2030. године^[9] као изазови у области образовања наведено је између осталог и да су деца ромске националности сегрегисана у одређене редовне школе и одељења и постоји тренд повећања ове појаве. Негативни стереотипи према Ромима и Ромкињама су раширени у друштву и међу запосленима у образовном систему, а појављују се и у образовним материјалима, што резултира различитим облицима посредне и непосредне дискриминације. Обухват деце ромске националности у предшколском васпитањем и образовањем је само 7,4%, за разлику од опште популације, где је 60%. Обухват деце ромске националности припремним предшколским програмом, који је обавезан се повећава али је и даље нижи него код деце из опште популације: 80%, за разлику од опште популације, где је 93%. Стопа завршавања основне школе од укупно уписаних, код деце ромске националности је само 64% (за разлику од 99% код опште популације), а највише, 10% деце ромске националности прекида школовање на преласку у други циклус. Стопа завршавања средњег образовања од укупно уписаних, код Рома и Ромкиња је само 61% (за разлику од 98% код опште популације).
• Даље, на основу Истраживања односа грађана и грађанки према дискриминацији[10] које је спровео Повереник за заштиту равноправности, припадници ромске националне мањине су пета група према којој у Србији постоји највећа социјална дистанца грађана и грађанки (одмах иза миграната, припадника албанске националне мањине, ЛГБТ+ популације и особа које живе са ХИВ/АИДС-ом). Петина испитаника је навела да не жели да им Ром буде комшија, а 11% испитаника не би изабрало Рома за сарадника на послу. Повереник за заштиту равноправности је спровео и истраживање и објавио публикацију „Перцепција ромске заједнице о дискриминацији“[11]. Према резултатима истраживања сиромаштво односно имовински статус се сматра једним од главних разлога дискриминације ромске заједнице. Из перспективе ромске заједнице осигурање материјалне егзистенције путем равноправног укључивања на тржишту рада је предуслов за образовање које се сматра кључем опште равноправности.
• Међу странама је неспорно да је Б. Б., мајка ученика Г. Г, неколико пута долазила у ОШ „…“ РГ са намером да упише/пребаци сина у школу, с обзиром да су се преселили из Ш. у Р. Даље је неспорно да је мајци, као услов за упис у школу тражена потврда о пребивалишту, да је преводница за Г. Г. послата у школу коју је похађао у Ш. децембра 2023. године, као и да је Г. Г. кренуо на наставу тек у другом полугодишту. Међу странама је спорно када је Б. Б. први пут дошла у школу „…“ Р. да се распита о условима за пребацивање детета у ту школу након пресељења у Р. У притужби је наведено да је први пут била да се распита у августу 2023. године, док је у изјашњењу директорке школе наведено да је први пут дошла у школу 25. септембра 2023. године.
• Такође, међу странама је неспорно да је директорка тражила од Б. Б. да достави доказ о пријављеном пребивалишту, односно боравишту, на адреси на којој тврди да живи. У притужби је наведено и у прилогу су достављени докази да је мајка детета предочила школи доказе да је настањена у Р, два пута. Први пут је донела потврду из МУП-а од 23. октобра 2023. године о пријави пребивалишта Г. Г. на адреси у Р. која није на подручју ОШ „…“ Р. (ул. …). Други пут је Б. Б. доставила изјаву власнице непокретности да малолетни Г. Г. живи у њеном стану на адреси …, оверену код јавног бележника 1. новембра 2023. године. Ова адреса се налази на подручју ОШ „…“ Р.
• Законом о основном образовању и васпитању је прописано да деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу у школу, без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације. Истим законом је даље прописано да је школа дужна да упише свако дете са подручја школе, као и да школа може да упише и дете са подручја друге школе, на захтев родитеља, у складу са просторним и кадровским могућностима. Анализом навода притужбе и изјашњења може се закључити да је директорка школе као услов за упис у школу наводила пријаву пребивалишта. У изјашњењу директорке је наведено да школа има четири одељења трећег разреда са најмање 20, а највише 25 ученика. У прилогу изјашњења нису достављени докази који би оправдали разлоге да се одбије упис ученика чије пребивалиште није на подручју конкретне школе. С обзиром да је одредбама Закона о основном образовању и васпитању прописано да одељење истог разреда може да има до 28 ученика, неспорно је да у конкретном случају не постоје просторне и кадровске немогућности да се у трећи разред ОШ „…“ Р. упише још једно дете, поготово ако се узме у обзир да је конкретно дете припадник друштвене групе за које је прописано да се могу уписати у школу и без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације.
• Повереник посебно указује да је околност да је директорка тражила пријаву пребивалишта као услов за упис у школу и трајање процеса пријаве пребивалишта, односно овере изјаве власнице стана, утицала да малолетни Г. Г. пропусти наставу цело прво полугодиште трећег разреда. Изостајање са наставе цело једно полугодиште након промене средине, односно пресељења из Ш. у Р. и промену школе, представља додатан изазов за ученика трећег разреда који је уједно и припадник друштвене групе која је у већем ризику од дискриминације. Због свега наведеног, ОШ „…“ Р, пре свега директорка и стручна служба, морали су да покажу већи степен пажње и осетљивости приликом уписа овог ученика. Одлагање уписа ставило је ученика Г. Г. у посебно неповољнији положај.
• Подноситељка притужбе сматра да је Г. Г. дискриминисан на основу националне припадности и здравственог стања. Из навода изјашњења је неспорно да је директорка била упозната са здравственим стањем Г. Г. с обзиром да јој је мајка рекла да дете има епилепсију и да редовно узима терапију. Уз притужбу нису достављени докази који поткрепљују наводе да је директорка изјавила: „Рећи ћу ти нешто искрено, ромска деца нису за нашу школу, она иду у Лолину школу, која у оквиру себе има и специјалну школу. Та школа је близу ромског насеља и тамо иду сва ромска деца, не овде. Плус твоје дете је болесно, ја не желим да се још бринем и о њему, боље га упиши тамо.“ Такође, директорка у изјашњењу негира да је изговорила наведене речи. С обзиром на недостатак доказа, не може се утврдити да је директорка одбила да упише дете у школу и због његовог здравственог стања.
• Након анализе навода из притужбе и изјашњења, као и достављених прилога, неспорно је да је директорка ОШ „…“ Р, В. В., тражила од Б. Б., као услов за упис њеног сина Г. Г. у ОШ „…“ Р, потврду пребивалишта супротно Закону о основном образовању и васпитању којим је прописано да се деца из осетљивих друштвених група могу уписати у школу без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације, и тиме га ставила у неповољнији положај на основу његовог личног својства – национална припадност. Ученик Г. Г. је стављен у неповољнији положај на основу националне припадности тако што му је отежан упис у школу и ускраћена му је могућност праћења наставе цело прво полугодиште и након што је његова мајка школи доставила потврде да је дете пресељено у Р. (пријава пребивалишта на адресу код рођака) и оверене изјаве власнице стана да дете живи на адреси која је на подручју школе.

4. МИШЉЕЊЕ

Тражењем од Б. Б. да достави пријаву пребивалишта за упис свог сина Г. Г. у ОШ „…“ Р, ОШ „…“ Р. и директорка В. В., повредили су одредбе члана 6. а у вези са чланом 19. став 2. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује директорки В. В. и ОШ „…“ Р. да:

• Упуте писано извињење Б. Б. зато што су за упис малолетног Г. Г. у ОШ „…“ Р. тражили пријаву пребивалишта чиме је његов упис одложен до децембра 2023. године.
• Да Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања или други тим за остваривање конкретног задатка у складу са одредбама члана 130. став 15. Закона о основама система образовања и васпитања, уколико процене да је то потребно, пружи Г. Г. додатну подршку ради превазилажења евентуалних потешкоћа у образовно-васпитном раду које су настале због пропуштене наставе у првом полугодишту школске 2023/2024. године као последица дискриминаторног поступања школе.
• Организују обуку за све запослене у школи на тему забране дискриминације и заштите од дискриминације.
• Убудуће воде рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да ОШ „…“ Р. и директорка В. В. обавесте Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ОШ „…“ Р. и директорка В. В. не поступе по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/2021

[2] члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06 и 115/21

[4] члан 21. Устава Републике Србије

[5] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/96 и 2/97))

[6] члан 2.

[7] Закон о основама система образовања и васпитања „Службени гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 6/2020, 129/2021 и 92/2023

[8] „Сл. гласник РС“, бр. 55/2013, 101/2017, 10/2019, 27/2018 – др. закон, 129/2021 и 92/2023

[9]„Службени гласник РС“, број 23/22

[10] доступно на https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji-i-publikacije/istrazivanja/

[11] Перцепција ромске заједнице о дискриминацији, доступно на https://ravnopravnost.gov.rs/istrazivanje-percepcija-romske-zajednice-o-diskriminaciji/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1249-23 Притужба Удружења против ОШ због дискриминације ученика на основу припадности националној мањини