бр. 07-00-591/2023-02  датум: 15.3.2024.

МИШЉЕЊЕ      

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе АА из … против Основне школе ББ (у даљем тексту: Школа), који сматра да га је Школа дискриминисала на основу брачног и породичног статуса. У притужби је, између осталог, наведено да је подносилац притужбе отац мал. ћерке, Н.Л. која је на основу одлуке суда поверена мајци на самостално вршење родитељског права, те да подносилац притужбе није лишен родитељског права, да на нивоу одељења у које иде његова мал. ћерка постоји „Вибер“ група чији је администратор учитељица, да у наведеној групи „учитељица шаље битна обавештења родитељима, и да ово представља главни вид слања обавештења од стране учитељице“. Даље је наведено да је подносилац притужбе путем имејл преписке као и усмено на састанку у Школи, захтевао да буде укључен у одељенску „Вибер“ групу, али да је одбијен уз образлложење Школе „да се за све информације о школовању и активностима детета у школи обрати искључиво родитељу који врши родитељско право“. У изјашњењу Школе на наводе из притужбе, између осталог, наведено је да на нивоу одељења које похађа мал.ћерка подносиоца притужбе постоји „Вибер“ група чији је администратор учитељица, да је ова група оформљена на иницијативу родитеља, да се преко одељенске „Вибер“ групе размењују информације између учитељице и родитеља деце која су у вези са садржајима који се планирају у Школи, а не информације које се односе на ток образовања детета, да Школа поступа „по Решењу Основног суда“, да родитељи имају дужност да међусобно комуницирају, да брину о детету и да све информације од значаја за дете благовремено размењују, у шта спадају и информације о школовању, као и да је Школа спремна да, ако се у поступку пред Повереником утврди да је школа дискриминсала подносиоца притужбе по основу брачног или породичног статуса, поступи по евентуалној препоруци Повереника. У допуни изјашњења од 13.3.2024. године, наведено је да мајка мал. Н. Л. није утицала, односно да није захтевала да се подносиоцу притужбе онемогући приступ одељенској „Вибер“ групи, почев од 25.12.2023. године, па до дана састављања дописа, као ни пре наведеног датума. У току поступка, на основу анализе достављених доказа као и на основу навода изнетих у притужби, допунама притужбе, изјашњењу и допуни изјашњења, може се констатовати да на нивоу одељења у које иде мал. ћерка подносиоца притужбе постоји одељенска „Вибер“ група у којој се шаљу информације у вези са акивностима деце у Школи, да је њен администратор учитељица, да је захтев подносиоца притужбе да буде укључен у овај вид комуникације одбијен, док је мајци детета исто омогућено. На основу утврђеног чињеничног стања, а узимајући у обзир одредбе члана 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник констатује да Школа није доставила доказе којима би доказала да је одбијање да укључи подносиоца притужбе у одељенску „Вибер“ групу, док је мајци детета то омогућила, било оправдано легитимним циљем, као и да је овакво одбијање било примерено и нужно. Повереник је дао мишљење да је Школа повредила одредбе Закона о забрани дискриминације. Школи је препоручено да у најкраћем року омогући приступ подносиоцу притужбе одељенској „Вибер“ групи која је образована за родитеље одељења које похађа његова мал. ћерка.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратиo АА из …, против Основне школе ББ (у даљем тексту: Школа), због дискриминације на основу брачног и породичног статуса.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је подносилац притужбе отац мал. ћерке, Н.Л. која је на основу одлуке суда поверена мајци на самостално вршење родитељског права, при чему је напоменуто да подносилац притужбе није лишен родитељског права;
• да се подносилац притужбе у више наврата обраћао учитељици мал. Н.Л, путем телефонског разговора, преко имејл преписке, као и усмено на састанку у Школи, са захтевом да му се омогући приступ битним информацијама „везаним за његову ћерку“, као и да га укључе у све видове информисања родитеља ученика од стране учитељице, као што су термини родитељских састанака, школско фотографисање деце, предстојеће екскурзије и сл;
• да на нивоу одељења, у којем је мал.ћерка подносиоца притужбе, постоји „Вибер“ група у којој „учитељица шаље битна обавештења родитељима, и да ово представља главни вид слања обавештења од стране учитељице“, а у коју подносилац притужбе није укључен ни после тражења усменим и писменим путем;
• да подносилац притужбе сматра да је оваквим поступањем школе дискриминисан у односу на мајку детета и друге родитеље, будући да је њој омогућен приступ одељенској „Вибер“ групи;
• да је од своје мал.ћерке сазнао да је било фотографисање деце „прошле године пред крај школске године“, да је одржан родитељски састанак 6.11.2023. године, као и да деца треба да иду на екскурзију, напомињући да о свему наведеном није био обавештен од учитељице;
• да је подносилац притужбе замолио учитељицу више пута преко имејл преписке и усменим путем да буде укључен у одељенску „Вибер“ групу, у којој се размењују информације о родитељским састанцима, рекреативној екскурзији, фотографисању деце и сл;
• да је на састанку у Школи 26.10.2023. године поред учитељице присуствовала и „правница Школе“, где је подносилац притужбе поново изнео захтев за приступ одељенској „Вибер“ групи, да се у једном тренутку разговору прикључио и директор школе, као и да је у том разговору подносилац притужбе исказао свој став да родитељи треба да буду једнако третирани у свим сегментима који се односе на школовање деце, без обзира ко од родитеља самостално врши родитељско право, уколико други родитељ није лишен родитељског права;
• да је директор показао „неразумевање“ за изнети став подносиоца притужбе, те да је предложио „да се за све информације о школовању и активностима детета у школи обрати искључиво родитељу који врши родитељско право“, при чему посебно истиче да је проблем у томе што подносилац притужбе, како наводи, не добија никакве информације о школовању мал.ћерке од мајке.
  • У прилогу притужбе, између осталог, достављени су следећи докази: 1) копија пресуде Основног суда, као и копија електронске преписке између подносиоца притужбе и учитељице мал. Н.Л.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење од директора Школе.
  • У изјашњењу Школе, између осталог, наведено је:
• да је „Година короне“ била иницијатор оснивања одељенских „Вибер“ група, односно овог вида комуникације између наставника и родитеља деце, због што безбеднијег остваривања права детета, односно да је „тачније рећи да су иницијатори Вибер групе родитељи, због лакше комуникације са разредним старешинама“, тј. „прецизније један родитељ“, те да је најчешће администратор одељенске „Вибер“ групе разредни старешина, као и да „Вибер група није обавеза запосленог и служи за кратка обавештења родитеља“;
• да се преко одељенске „Вибер“ групе размењују информације између учитељице и родитеља деце која су у вези са садржајима који се планирају у Школи, као и да мајка мал. Н. Л, као „правни заступник“ детета и подносилац притужбе, као отац, треба да се договоре који родитељ ће бити укључен у одељенску „Вибер“ групу;
• да учитељица мал. Н. Л. не дели информације о току и напредовању својих ђака ни преко једне електронске платформе, па ни преко „Вибер“ групе, већ да те информације саопштава искључиво, лично родитељу детета;
• да Школа поступа „по Решењу Основног суда“, те да је „сувишна констатација“ подносиоца притужбе да је Школа показала неразумевање и дискриминисала га тиме што му није омогућен приступ „Вибер“ групи, као и да на основу наведеног, родитељи имају дужност да међусобно комуницирају, да брину о детету и да све информације од значаја за дете благовремено размењују, у шта спадају и информације о школовању;
• да се не може говорити о дискриминацији подносиоца притужбе од стране школе, јер би акт дискриминације могао постојати само ако Школа подносиоцу притужбе као родитељу, „никакав приступ информацијама не даје“, као и да подносилац притужбе због тога нема никакве информације о школовању детета;
• да се до сада није било случаја да је Школа на било који начин било ком родитељу ускратила право на информацију у вези са школовањем свог детета;
• да је Школа спремана да, ако се у поступку пред Повереником утврди да је школа дискриминсала подносиоца притужбе по основу брачног или породичног статуса, поступи по евентуалној препоруци Повереника, као и да се извини подносиоцу притужбе.

Уз изјашњење достављени су: 1) копија електронске преписке између учитељице мал. Н.Л. и подносиоца притужбе; 2) копија одговора Школе о поступању по Препоруци Повереника за заштиту равноправности бр. … од … 3) копија дописа Школе, упућеног Градском центру за социјални рад – Одељењу ВВ од 6.6.2023. године.

• У допуни притужбе од 4.1.2023. године, подносилац притужбе је навео да је учитељица мал. Н.Л. почела да комуницира са подносиоцем притужбе преко „Вибер“ апликације и да му прослеђује одређене информације о активностима у школи за своју ћерку, али да и даље није укључен у одељенску „Вибер“ групу где се налазе остали родитељи деце из одељења.
• Повереник за заштиту равноправности је, ради правилног и потпуног чињеничног стања, упутио Школи допис бр. 07-00-591/2023-02 од 28.2.2024. године, са захтевом да изјашњење допуни тако што ће прецизирати да ли је мајка мал. Н.Л. захтевала од учитељице или Школе да подносилац притужбе не буде укључен у одељенску „Вибер“ групу, од тренутка када се подносилац притужбе обратио Школи са захтевом да буде укључен у одељенску „Вибер“ групу.
• Школа је, у допуни изјашњења, између осталог, навела да мајка мал. Н. Л. ни на који начин није утицала на комуникацију између учитељице и подносиоца притужбе, почев од 25.12.2023. године, па до дана састављања овог дописа, као што није радила ни пре наведеног датума. У допуни изјашњења је наведено и да је учитељица мал. Н.Л. у сталном контакту са подносиоцем притужбе и да га „о свему обавештава“. Уз допуну изјашњења, достављена је копија електронске преписке између Школе и учитељице мал. Н.Л. од 12.3.2024. године.
• У допуни притужбе од 14.3.2024. године, подносилац притужбе је навео да је учитељица мал. Н.Л. пропустила да га позове на први ванредни родитељски састанак, док је за други родитељски састанак добио благовремено позив преко интерне „Вибер“ преписке са учитељицом. Наведено је да је позив за први родитељски састанак родитељима деце послат управо преко одељенске „Вибер“ групе, којој подносилац притужбе нема приступ. Наведено је и да се у одељенској „Вибер“ групи дискутовало око разлога првог родитељског састанка, а то је било вршњачко насиље, у којем није директно учествовала мал. Н.Л. На крају, у допуни притужбе је наведено и да је подносилац притужбе на другом родитељском састанку сазнао да је његова мал.ћерка била жртва инцидента који се догодио у школи, тако што јој је један ђак, учесник претходног инцидента, „заврнуо руку и оборио је на под“, као и да и даље није укључен у одељенску „Вибер“ групу, као и да информације о немилим догађајима који су напред описани није добио информације ни од мајке, ни од учитељице, ни од Школе.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у копију пресуде Основног суда, утврђено је да се разводи брак између подносиоца притужбе и мајке мал.деце, да се мал. деца поверавају мајци на самостално вршење родитељског права, као и да отац није лишен родитељског права.

2.2. Увидом у копију електронске преписке између учитељице и подносиоца притужбе од 27.9.2023. године и 20.10.2023. године, утврђено је, између осталог, да се подносилац притужбе првобитно обратио учитељици са питањем да ли постоји још неки вид комуникације између родитеља и учитељице „типа Вибер група или имејл група“, у који подносилац притужбе није укључен, као и да је накнадно још једном путем мејла упутио захтев учитељици да му се омогући приступ „Вибер“ групи.

2.3. Увидом у копију „Вибер“ преписке између учитељице мал. Н.Л. и подносиоца притужбе, утврђено је да је учитељица у периоду од 19.12.2023. године до 25.12.2023. године обавештавала непосредно путем „Вибер“ апликације подносиоца притужбе о одређеним активностима у Школи, у вези са мал. Н.Л, као нпр. када ће бити одржано фотографисање деце, када ће бити организоване одређене новогодишње школске свечаности уз упућивање позива подносиоцу притужбе да присуствује овим свечаностима, информације о термину почетка школске наставе након зимског распуста, као и информације о родитељском састанку.

2.4. Увидом у копију дописа Школе, упућеног Градском центру за социјални рад – Одељењу ВВ од 6.6.2023. године, утврђено је да је Школа, по налогу органа старатељства саставила „Извештај о актуелном функционисању ученице Н.Л.“. У предметном извештају је, између осталог наведено да мал. Н.Л, као ученица 1. разреда Школе успешно савладава све школске обавезе уз напомену да при томе показује мотивисаност за рад и прихватање школских обавеза. Даље, наведено је да Н.Л. учествује и у ваннаставним активностима и да је остварила добру комуникацију са другарима и другарицама из одељења. Даље, констатује се и да је веома добро прихваћена од стране другара и другарица. Посебно се напомиње да је подносилац притужбе први пут контактирао учитељицу мал. Н.Л. тек након завршетка рекреативне наставе и том приликом је замолио да му „пошаље фотографије“ мал. Н.Л, да је захтевао да се изврши инспекцијски надзор у Школи, као и да је поступајући инспектор утврдио да у поступању Школе не постоје неправилности. Поред свега, у извештају је истакнуто и то да подносилац притужбе није показао интересовање за „општи успех, прилагодљивост наставним садржајима, нити процесу социјализације“ за мал Н.Л, као и да након рекреативне наставе није наставио контакте са учитељицом, „нити се интересовао за успех мал. Н.Л., образовно васпитни рад нити процес социјализације“. На крају, наведено је да Школа има „одличну сарадњу“ са мајком детета која редовно долази на „отворена врата“ и родитељске састанке.

2.5. Увидом у копију електронске преписке између Школе и учитељице мал. Н.Л. од 12.3.2024. године, утврђено је да је директор Школе захтевао од учитељице да га информише о томе да ли је мајка мал. Н.Л. на било који начин захтевала да подносилац притужбе не буде укључен у одељенску „Вибер“ групу, на шта је учитељица одговорила електронским дописом да мајка мал. Н.Л. ни на који начин није утицала на одлуку учитељице у вези са учлањивањем подносиоца притужбе у одељенску „Вибер“ групу.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, допуна притужбе, достављене доказе, наводе из изјашњења, допуне изјашњења као и антидискриминационе и друге прописе.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[1]  као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности је да поступа по притужбама због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима и изриче мере у складу са чланом 40. овог закона.

3.3. Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације прописано је да је непосредна дискриминација извршена ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Чланом 8. Закона о забрани дискриминације је прописано да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица због његовог односно њиховог личног својства ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, осим ако је то оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.

3.5. Чланом 6. став 1. Породичног закона^[3] прописано је да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета. Чланом 77. став 3. овог закона прописано је да један родитељ сам врши родитељско право на основу одлуке суда када родитељи не воде заједнички живот, а нису закључили споразум о вршењу родитељског права. Чланом 78. став 3. прописано је да родитељ који не врши родитељско право има право и дужност да издржава дете, да са дететом одржава личне односе и да о питањима која битно утичу на живот детета одлучује заједнички и споразумно са родитељем који врши родитељско право. Ставом 4. истог члана прописано је да се питањима која битно утичу на живот детета, у смислу овог закона, сматрају нарочито: образовање детета, предузимање већих медицинских захвата над дететом, промена пребивалишта детета и располагање имовином детета велике вредности.

3.6. Одредбама члана 48. Закона о основном образовању и васпитању^[4], између осталог прописано је да школа подстиче и негује партнерски однос са родитељима, односно другим законским заступницима ученика, заснован на принципима међусобног разумевања, поштовања и поверења, као и да Програмом сарадње са породицом, школа дефинише области, садржај и облике сарадње са родитељима, односно другим законским заступницима деце и ученика, који обухватају детаљно информисање, саветовање, укључивање у наставне, и остале активности школе и консултовање у доношењу одлука око безбедносних, наставних, организационих и финансијских питања, с циљем унапређивања квалитета образовања и васпитања, као и обезбеђивања свеобухватности и трајности васпитно-образовних утицаја.

3.7. Одредбама Правилника о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достајанства личности[5], у одељку „значење појмова и израза“, прописано је да установа, у смислу овог акта, јесте предшколска установа, основна и средња школа и дом ученика, док је појам „извршилац дискриминације“ дефинисан као лице – учесник у образовању, запослени, родитељ или треће лице, као и установа, њени органи и тела који својим чињењем или пропуштањем чињења врше дискриминацију у процесу образовања и васпитања или у вези са њим, у свим релацијама.

Анализа навода из притужбе и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Задатак Повереника за заштиту равноправности у конкретном случају је да утврди да ли је Школа својим поступањем у конкретном случају неоправдано неповољније поступала према подносиоцу притужбе, на основу брачног и породичног статуса као личног својства.

3.9. Узимајући у обзир, наводе из притужбе, достављене доказе, као и наводе из изјашњења, неспорно је да постоји „Вибер“ група за родитеље одељења у које иде и мал.ћерка подносиоца притужбе, да је подносилац притужбе путем имејла, као и усмено на састанку у Школи, захтевао да буде укључен у одељенску „Вибер“ групу његове мал. ћерке, да је учитељица одељења у које иде и мал.ћерка подносиоца притужбе администратор наведене „Вибер“ групе, као и да је мајци детета омогућено учешће у одељенској „Вибер“ групи.

3.10. Узимајући у обзир наводе из притужбе, а посебно наводе из изјашњења Школе, у којима је наведено да је „мајка правни заступник детета, да постоји пресуда Основног суда, као и да све информације треба да добија од мајке детета у договору са њом“, неспорно је да Школа, није дозволила подносиоцу притужбе да преко ове групне електронске платформе добија информације о акивностима свог детета као и о другим чињеницама у вези са активностима мал.ћерке у школи.

3.11. Повереник може констатовати да је у конкретном случају дошло до прављења разлике између подносиоца притужбе, као оца са којим његова мал. ћерка не живи и мајке, којој је мал. ћерка поверена на самостално вршење родитељског права, будући да је мајци детета омогућено да буде учесник одељенске „Вибер“ групе док подносиоцу притужбе то није дозвољено, уз образложење „да је мајка правни заступник детета, да постоји пресуда Основног суда, као и да све информације треба да добија од мајке детета у договору са њом“. С тога, даље је неопходно размотрити да ли овакво прављење разлике има разумно и легитимно оправдање.

3.12. С тим у вези, неопходно је указати да је чланом 78. став 3. Породичног закона прописано да родитељ који не врши родитељско право има право и дужност да издржава дете, да са дететом одржава личне односе и да о питањима која битно утичу на живот детета одлучује заједнички и споразумно са родитељем који врши родитељско право, док је ставом 4. истог члана прописано је да се питањима која битно утичу на живот детета, у смислу овог закона, сматрају нарочито: образовање детета, предузимање већих медицинских захвата над дететом, промена пребивалишта детета и располагање имовином детета велике вредности. Даље, одредбама члана 48. Закона о основном образовању и васпитању, између осталог, прописано је да школа подстиче и негује партнерски однос са родитељима, односно другим законским заступницима ученика, заснован на принципима међусобног разумевања, поштовања и поверења, као и да Програмом сарадње са породицом, школа дефинише области, садржај и облике сарадње са родитељима, односно другим законским заступницима деце и ученика, који обухватају детаљно информисање, саветовање, укључивање у наставне, и остале активности школе и консултовање у доношењу одлука око безбедносних, наставних, организационих и финансијских питања, с циљем унапређивања квалитета образовања и васпитања, као и обезбеђивања свеобухватности и трајности васпитно-образовних утицаја.

3.13. Полазећи од наведених законских одредаба, а посебно од чињенице да мајка детета, као родитељ који самостално врши родитељско право према одлуци надлежног суда над мал. Н.Л, није захтевала од учитељице да се подносиоцу притужбе онемогући приступ одељенској „Вибер“ групи, Повереник може констатовати да није постојало разумно и легитимно оправдање да се подносиоцу притужбе ускрати право на приступ одељенској „Вибер“ групи. Наиме, одељенска „Вибер“ група, очигледно представља електронску платформу, у којој родитељи добијају информације о активностима своје деце у току школовања, као и о другим битним терминима и обавезама како деце тако и самих родитеља у односу на одржавање родитељских састанака и других школских манифестација. Због тога, не постоји оправдање да се приступ оваквом виду информисања ускрати родитељу са којим дете не живи, а да при том родитељ који самостално врши родитељско право не захтева нити наводи разлоге због којих би то право требало ускратити другом родитељу. Наводи Школе да „постоји пресуда Основног суда, као и да је мајка правни заступник детета“, указују на то да је у конкретном случају прављена разлика по основу породичног статуса, а то у овом случају не може бити  оправдање за неукључивање подносиоца притужбе у одељенску „Вибер“ групу, из разлога што подносилац притужбе није лишен родитељског права, а у одељенској „Вибер“ групи се размењују информације које се односе и на ток образовања и школовања детета.

3.14. На крају, како је Школа навела у изјашњењу да дискриминација према подносиоцу притужбе не постоји, те да би постојала само ако би Школа у потпуности ускратила сваки вид приступа информација подносиоцу притужбе у односу на мајку детета, а које се односе на ток образовања и школовања детета, Повереник користи прилику да укаже да акт дискриминације може постојати у сваком случају када се прави било какав вид разлике по основу неког личног својства, ако такав акт нема разумно и легитимно оправдање.

3.15. Због наведеног, имајући у виду одредбе члана 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник констатује да Школа није доставила доказе којима би доказала да је одбијање да укључи подносиоца притужбе у одељенску „Вибер“ групу, док је мајци детета то омогућила, било оправдано легитимним циљем, као и да је овакво одбијање било примерено и нужно.

4. МИШЉЕЊЕ

Основна школа ББ, одбијањем да укључи подносиоца притужбе у одељенску „Вибер“ групу, док је мајци детета то омогућила, повредила је одредбе члана 8. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Основној ББ:

– да у најкраћем року омогући приступ подносиоцу притужбе одељенској „Вибер“ групи која је образована за родитеље одељења које похађа његова мал. ћерка.

Потребно је да Основна школа ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[2] „Сл. гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[3] „Сл. гласник РС“, бр. 18/05, 72/11 – др. закон и 6/15

[4] „Сл. гласник РС“, бр. 55/13, 101/17, 10/19 и 27/18 – др. закон и 129/21

[5] „Сл. гласник РС“, бр. 65/18

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1238-23 Притужба због дискриминације по основу брачног и породичног статуса