бр. 07-00-522/2023-02  датум: 8.3.2024.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А.А., у име и уз сагласност  мајке Б.Б. из Београда, против јавног предузећа Ц.Ц., због дискриминације на основу инвалидитета. У притужби је наведено да је мајци дијагностикована Мултипла склероза и да купалиште често посећује јер јој због болести погодује. У притужби је даље наведено да приступна стаза која води до шетачке стазе Ц.Ц. а која се налази код аутобуске станице 2218 „Рени бунар“ није прилагођена особама са инвалидитетом и старијим лицима. Подносилац притужбе се, како је наведено у притужби, више пута обраћао јавном предузећу са захтевом да се на стази направи степениште или спуст са рукохватом, како је већ урађено на више места са Макишке стране. У изјашњењу јавног предузећа, између осталог, наведено је да са обе стране Савског језера постоји више приступних стаза и степеништа, специјализованих за особе са инвалидитетом, којим је овим лицима омогућен приступ шетним стазама, плажама, спортским теренима, специјализованим тоалетима за особе са инвалидитетом као и самом Савском језеру. У прилогу изјашњења достављене су и фотографије. Ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања Повереник је од директора јавног предузећа затражио допуну изјашњења на околности из изјашњења. У допуни изјашњења наведено је да се до Ц.Ц. може доћи преко Савског насипа као и насипом између Савског језера и Таложног језера односно наведено је да су ова два приступа једини званични приступи за грађане за које Ц.Ц. може да гарантује исправност, безбедност и приступачност. Појашњено је да се поред званичних приступних стаза налазе и „дивље“ изграђене стазе и степеништа као што је случај са степеништем у близини стајалишта „Рени бунар“ које се налази у водовдоној зони у којој је забрањено нарушавање насипа. У допуни изјашњења је истакнуто да се у непосредној близини Савског насипа налазе по два аутобуска стајалишта, из оба правца, и да укупно вози 24 линије градског превоза као и да се са Макишке стране Савског језера налази по шест аутобуских стајалишта, из оба приступна правца. Током поступка утврђено је да је прилаз Ц.Ц. као и сам улаз на подручје Ц.Ц. приступачан за особе са инвалидитетом односно да поред стешеништа постоји бетонска стаза која повезује аутобуско стајалиште и улазну рампу. Увидом у интернет презентацију Ц.Ц. утврђено је да током купалишне сезоне ради туристички возић који се креће кружном трасом око Савског језера, са успутним станицама (18 стајалишта), интервал полазака са почетне станице је на сваких пола сата у пеироду од 10.00 до 19.30 часова, Повереник констатује да коришћењем наведене услуге посетиоци могу несметано доћи до било које тачке на подручју купалишта Ц.Ц.. Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, применом правила  о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник констатује да је јавно предузеће Ц.Ц. доказало да на подручју купалишта постоји више приступних стаза и степеништа прилагођених особама са инвалидитетом и лицима која се отежано крећу, којим је овим лицима омогућен приступ Савском језеру, плажама, спортским теренима и прилагођеним тоалетима за особе са инвалидитетом. Стога, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да јавно предузеће Ц.Ц. није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације и Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио А.А., у име и уз сагласност своје мајке Б.Б, против јавног предузећа Ц.Ц, због дискриминације на основу инвалидитета.
• У притужби је између осталог, наведено:

• да његова мајка, Б.Б., болује од мултипла склерозе и да јој купалиште Ц.Ц. доста значи;

• да се на аутобуском стајалишту бр. 2218 Рени бунар налази стаза која је неприлагођена старим лицима и особама са инвалидитетом;

• да се у јулу месецу обратио јавном предузећу Ц.Ц. затхевом да се постави рукохват на приступној стази, а која се спушта на шеталиште јер се његова мајка не осећа сигурно док користи стазу, постоји шанса „да падне и повреди се“. Даље је наведено да су остале приступне стазе које се налази на Макишкој страни обезбеђене рукохватом.
  • У прилогу притужбе достављена је фотографија дигиталне мапе одређеног терена.
  • Повереник за заштиту равноправности је спровео поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације па је у току поступка прибављено изјашњење јавног предузећа Ц.Ц..
  • У изјашњењу вршиоца дужности директора, Роберта Ђукића, између осталог, наведено је:
• да је подручје којим ЈП Ц.Ц. управља, као и сви садржаји на овом подручју, доступни свим лицима, што укључује и старија лица и лица са инвалидитетом;
• да са обе стране Савског језера постоји више приступних стаза и степеништа, специјализованих за особе са инвалидитетом, којим је овим лицима омогућен приступ шетним стазама, плажама и самом Савском језеру, спортским теренима и специјализованим тоалетима за особе са инвалидитетом;
• да на паркиралиштима ЈП Ц.Ц постоје посебно означена паркинг места, ширих димензија, за возила особа са инвалидитетом као и да је јавно предузеће обезбедило бесплатан улаз моторним возилима кроз улазну рампу Ц.Ц.;
• да ЈП Ц.Ц. има вишегодишњу сарадњу са Спортским савезом особа са инвалидитетом Београда, коме је без накнаде уступила објекат за одлагање опреме и реквизита и спортски терен универзалног карактера;
• да су стручне службе јавног предузећа извршиле увид и мерење код аутобуског стајалишта бр. 2218 „Рени бунар“ и утврдиле да на 105м од наведеног аутобуског стајалишта, у близини локала „Смоквица“ налази степениште са рукохватом које омогућава спуштање до стазе и самог купалишта.

• У прилогу изјашњења достављене су фотографије локације код аутобуског стајалишта бр. 2218 „Рени бунар“; Документ о приступачности простра Ц.Ц.; Анекс споразума о сарадњи бр. 116/1 од 25. јанура 2018. године; Споразум о сарадњи бр. 1926/1 од 31. маја 2016. године; Одлуку Надзорног одбора Ц.Ц. бр. 3/53-НО од 25. јануара 2018. године.

• Ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања а сагласно члану 37. став 1. и 2. Закона о забрани дискриминације, Повереник је од Роберта Ђукића в.д. директора ЈП Ц.Ц. затражио допуну изјашњења на околности из изјашњења бр. 1295/1 од 7. децембра 2023. године. Том приликом, Повереник је од вршиоца дужности јавног предузећа затражио да овај државни орган обавести колико се аутобуских стајалишта налази са те стране Ц.Ц. односно да прецизира колика је удаљеност до првог најближег прилазног степеништа шетачкој стази, а која задовољава стандарде приступачности.

• У допуни изјашњења од 9. јануара 2024. године, између осталог је наведено:

• да се до Ц.Ц. може доћи преко Савског насипа као и насипом између Савског језера и Таложног језера односно да су ова два приступа званични приступи за грађане за које ЈП Ц.Ц. може да гарантује исправност, безбедност и приступачност;
• да је приступ преко Савског насипа омогућен како моторним возилима тако и пешацима, лицима са инвалидитетом и свим другим лицима. Појашњено је да се одатле приступа свим шетним стазама, плажи и другим садржајима;
• да у непосредној близини Савског насипа налазе по два аутобуска стајалишта, из оба правца ( из правца центра града и из правца Бановог брда и Чукаричке падине) и да укупно вози 24 линије ГСП Београд;
• да се у непосредној близини Таложног језера налазе два аутобуска стајалишта путем којих се одма приступа шетним стазама које су приступачне за све категорије грађана;
• да се са Макишке стране Савског језера налази по шест аутобуских стајалишта, из оба приступна правца;
• да се поред званичних приступних стаза налазе и „дивље“ изграђене стазе и степеништа као што је случај са „дивљим“ степеништем у близини стајалишта „Рени бунар“;
• да се стајалиште „Рени бунар“ налази у водоводној зони у којој је забрањено нарушавање насипа;
• да следеће стајалиште после „Рени бунар“ јесте стајалиште „Таложник“ са кога се директно приступа шетним стазама, намењеним и безбедним за све категорије лица;
• да је јавног предузеће, преко надлежног Секретаријата за стамбене и комуналне послове, поднело захтев за уређење зелених површина и изградњу „Тематског парка“, који ће бити у потпуности приступачан особама са инвалидитетом;

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у фотографије које је доставило јавно предузеће Ц.Ц., утврђено је да у близни локала Смоквица постоји прилазно стешениште шетачкој стази. Даље, из фотографије се види да се на самом врху степеништа налази рукохват односно да се прилазно степениште састоји од три нивоа степеница, од којих је први ниво степеништа неједнаке величине и облика и да део степеништа нема постављен рукохват.

• Увидом у документ о приступачности ЈП Ц.Ц. утврђено је да је мисија јавног предузећа да Ц.Ц. буде приступачна и доступна свима, док су као планови наведени допринос ставарању инклузивног друштва. Даљим увидом утврђено да је у одељку „Постојећи садржаји“ наведено да Ц.Ц. има спортски центар за особе са инвалидитетом, приступне пешачке стазе и рампе, приступачна спортска игралишта, јавна паркиралишта за моторна возила особа са инвалидитетом, јавне тоалете за особе са инвалидитетом као и различите активности намењене особама са инвалидитетом. Увидом у одељак „Шта је до сад урађено“ и достављене фотографије утврђено је да је прилаз Ц.Ц. ( стаза која повезује аутобуску станицу и улазну рампу); улаз на подручје Ц.Ц. ( стаза уз степенице код улазне рампе, систем приступачних стаза); пешачка стаза на десној обали Савског језера ( приступачна силазна рампа); ЈП Ц.Ц.- десна обала ( приступне стазе Савском језеру, стаза према дечјим игралиштима); ЈП Ц.Ц. – лева обала; паркинг места за моторна возила особа са инвалидитетом код ресторана „Језеро“; јавни тоалети за особе са инвалидитетом код упарве купалишта и у Округлом купатилу; спортска игралишта за кошарку, одбојку, мали фудбал и тенис задовољавају стандарде приступачности објектима у јавног употреби. У одељку „Планови за наредни период“ наведено је да је планиран наставак изградње приступних стаза Савском језеру као и прилагођавање стазе око Савског језера слепим и слабовидим.

• Увидом у Споразум о сарадњи бр. 1926/1 од 31. маја 2016. године закључен између ЈП Ц.Ц. и Спортског савеза особа са инвалидтетом Београд утврђено је да јавно предузеће Ц.Ц. уступа Савезу на привремено коришћење монтажни спортски објекат за особе са инвалидитетом, који се састоји од помоћног затвореног монтажног објекта са свлачионицама и оставама за реквизите; пространом дрвеном конструкцијом за одлагање одеће и спортског терена универзалног карактера намењеног спортским активностима карактеристичним за особе са инвалидитетом.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је независни државни орган установљен Законом о забрани дискриминације. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[1].
• Устав Републике Србије[2] прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета[3].
• Република Србија ратификовала је УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом[4], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства (члан 1. став 1.). Ратификацијом ове конвенције, Србија се обавезала да предузима одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеди приступачност физичког окружења, равноправно са другима, у циљу самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Те мере, између осталог, укључују идентификовање и уклањање баријера које ометају или отежавају приступ зградама, путевима, превозним средствима и другим објектима у затвореном и отвореном простору, укључујући ту и приступ информацијским и комуникацијским технологијама, као и приступ другим услугама и објектима намењеним јавности ( члан 9. став 1.).
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби као и јавним површинама (паркови, тргови, улице, пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице и сл.) у складу са законом. Чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
• Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[5], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Наиме, одредбом члана 13. овог закона изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидитета у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама.Ставом 4. овог члана прописано је да се под јавним површинама сматрају паркови, зелене површине, тргови, улице, пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице и слично.  Поред тога, одредбом члана 16. став 1. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби, дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета.
• Законом о планирању и изградњи[6] уређују се, између осталог, услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката. Одредбама члана 5. овог закона прописао је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу ( улице, тргови, паркови и сл.), морају се пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је прилаз пешачкој стази Ц.Ц. код аутобуског стајалишта „Рени бунар“ приступачан особама са инвалидитетом.
• Подносилац притужбе навео је да је стаза која се налази поред аутобуског стајалишта „Рени бунар“ која поред водоторња води на пешачку стазу јавног предузећа Ц.Ц. неприступачна старијим лицима и особама са инвалидитетом. Сагласно томе, предмет анализе у овом случају ограничен је на утврђивање постојања евентуалне дискриминације особа са инвалидитетом са аспекта обезбеђивања приступа објектима и површинама у јавној употреби и несметано коришћење свих услуга које ово јавно предузеће пружа.
• За разматрање овог предмета важна је примена прописа који се односе на приступачност, као и примена правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације.
• Увидом у наводе из притужбе и допуне притужбе утврђено је да се подносилац притужбе више пута обраћао јавном предузећу са захтевом да се на стази која се спушта до шеталишта, код аутобуског стајалишта „Рени бунар“ постави рукохват имајући у виду да је мајци подносиоца притужбе дијагностикована Мултипла склероза. У притужби је даље наведено да јој купалиште, због болести, доста значи због чега је потребно обезбедити „безбедни силазак до плаже“. Појашњено је да на више места на Макишкој страни постоји степениште и рукохват али да конкретно на овом месту не постоји због чега је исто неприступачно старијим лицима и особама са инвалидитетом.
• Потврђивањем Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Република Србија се, између осталог, обавезала да призна право особама са инвалидитетом да равноправно са другима учествује у свакодневном животу и да, у том циљу, предузме све одговарајуће мере како би обезбедила да особе са инвалидитетом равноправно са другима учествују у рекреативним и спортским активностима. Такође, Повереник за заштиту равноправности указује и на одредбу члана 13. став 1. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом којом је изричито забрањена дискриминација на основу инвалидитета у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама, при чему се под услугом у смислу наведеног закона, сматра свака услуга коју, уз накнаду или без ње, правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања. Дискриминација у пружању јавних услуга и коришћењу објеката и површина забрањена је и одредбом члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби (објекти у којима се налазе седишта органа јавне власти, објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма, објекти који се користе за заштиту животне средине, за заштиту од елементарних непогода и сл.), као и јавним површинама (паркови, тргови, улице, пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице и сл.), у складу са законом, док је одредбом члана 26. Закона о забрани дискриминације, између осталог, прописано да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Дакле, Закон о забрани диксриминације, као и Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом прописују да свако има право на једнак приступ објектима и јавним површинама у јавној употреби међу које спадају паркови, улице, пешачки прелази и др.
• Са друге стране, Јавно предузеће Ц.Ц. у свом изјашњењу и допуни изјашњења наводи да подручје којим управља предузеће јесте доступно свим лицима, што укључује и старија лица и лица са инвалидитетом. Наведено је да са обе стране Савског језера постоји више приступних стаза и степеништа специјализованих за особе са инвалидитетом, којим је овим лицима омогућен приступ шетним стазама, плажама и самом Савском језеру, спортским теренима и специјализованим тоалетима за особе са инвалидитетом. Јавно предузеће је у прилог својих тврдњи доставило фотографије. Наиме, у изјашњењу је појашњено да је прилаз Ц.Ц. као и сам улаз на подручје Ц.Ц. приступачан за особе са инвалидитетом односно да поред степеништа постоји бетонска стаза која повезује аутобуску станицу и улазну рампу. Даље је наведено да код улазне рампе постоји систем приступачних пешачких стаза са металним рукохватом које омогућава безбедно кретање особама са инвалидитетом као и лицима која се отежано крећу. Како је даље наведено приступне стазе Савском језеру (лева и десна обала) прилагођене су особама са инвалидитетом на начин што са леве стране обале постоји бетонска стаза која се спушта до самог уласка у језеро док са десне стране језера постоји бетонска стаза са металним рукохватом која се спушта до уласка у само језеро. Јавни тоалети код управе купалишта и у Округлом купатилу на самом улазу у просторију имају спуштен праг што тоалете чини приступачним за особе са инвалидитетом, појашњено је у изјашњењу.
• Како је даље наведено, запослени у стручној служби Ц.Ц. извршили су увид и мерење и установили да се на тачно 105м од аутобуске станице бр. 2218 „Рени бунар“, у близини локала „Смоквица“ налази степениште са рукохватом које омогућава спуштање до стазе и самог купалишта. У прилогу су достављене фотографије. Увидом у достављене фотографије локације код локала „Смоквица“ утврђено је да се на прилазном степеништу шетачкој стази на самом врху налази рукохват као и да се прилазно степениште састоји од три нивоа степеница, од којих је први ниво степеништа косо постављен, неједнаке величине и облика као и да део степеништа нема постављен рукохват због чега особа са инвалидитетом односно лице које се отежано креће не може самостално да користи степениште без ризика од повређивања. Повереник истиче да је важно указати да обезбеђивање приступачности објеката за јавно коришћење изузетно озбиљан и важан задатак, који није само технички проблем већ и начин за остваривање права особа са инвалидитетом.
• Повереник за заштиту равноправности ценио је наводе из допуне изјашњења где је појашњено да су приступи купалишту преко Савског насипа и код Таложног језера једини званични приступи за грађане за које Ц.Ц. може гарантовати исправност, безбедност и приступачност односно појашњено је да поред ових приступа постоје и „дивље“ изграђене стазе и степеништа, као што је степениште у близини стајалишта „Рени бунар“, које се налази у водоводној зони у којој је забрањено нарушавање насипа.
• Повереник је анализирао притужбене наводе да мајци подносиоца притужбе, Б.Б., одговара баш та приступна стаза код аутобуско стајалиште бр. 2218 „Рени бунар“ због линије градског превоза која ту има предвиђено стајалиште. Како је у допуни изјашњења наведено са Макишке стране Савског језера налази се по 6 аутобуских стајалишта из оба приступна правца односно наведено је да је следеће стајалиште после стајалишта „Рени бунар“ стајалиште „Таложник“ са кога се директно приступа шетним стазама, намењеним и безбедним за све категорије лица.
• Даље, увидом у интернет презентацију јавног предузећа Ц.Ц. где је утврђено да током летње купалишне сезоне, на Ц.Ц. ради туристички возић који се креће кружном трасом око Савског језера, са успутним станицама (18 стајалишта, једно од њих је и код локала „Смоквица“). Даље је утврђено да у току купалишне сезоне саобраћају два возића, у периоду од 10.00 до 19.30 часова, интервал полазака са почетне станице је на сваких пола сата, у зависности од посећености и гужве на шеталишним стазама. Имајући у виду наведено, Повереник констатује да коришћењем наведене услуге посетиоци могу несметано доћи до било које тачке на подручју купалишта Ц.Ц.“.
• Са аспекта антидискриминационих прописа, Повереник за заштиту равноправности истиче да обезбеђивање приступачности објеката и јавних површина представља један од основних предуслова за самосталан живот особа са инвалидитетом, јер омогућава њихово активно учешће у свим областима живота, на равноправној основи. Будући да је приступачност резултат примене техничких стандарда помоћу којих се свим људима, без обзира на њихове физичке, сензорне, интелектуалне карактеристике, или године старости, осигурава несметан приступ, кретање, коришћење услуга, боравак и рад у објектима, необезбеђивање само једног од прописаних обавезних елемента приступачности, може довести особе са инвалидитетом у ситуацију тзв. „прекинутог ланца кретања”, у којој им је онемогућено самостално кретање.
• Повереник за заштиту равноправности указује да међународни уговори, Устав Републике Србије и законски оквир несумњиво намећу дужност свих органа да предузму све потребне мере ради обезбеђивања приступа објектима и површинама у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. С тим у вези, Повереник констатује да је јавно предузеће Ц.Ц. обезбедило несметан и безбедан приступ, кретање и коришћење услуга и боравак на купалишту особама са инвалидитетом као и лицима која се отежано крећу на начин да је обезбедило више приступних пешачких стаза одакле је могуће користити услугу туристичког возића.
• Ун Конвеција о правима особа са инвалидитетом утврђује начело „пуног и учинковитог суделовања и укључивања у друштво“ за особе са инвалидитетом. Међутим, члан 8. Конвенције применљив је само у изузетним случајевима када недостатак приступа установама отвореним за јавност спречава подносиоца захтева да води свој живот у супротности са својим правом на лични развој као и право на успостављање и развијање односа са другим људима и спољним светом[7]. У предмету Botta v. Italy[8] подносилац представке тврдио је да му је повређено право на поштовање приватног живота услед пропуста државе да омогући особама са инвалидитетом адекватан приступ једној од приватних плажа. Суд је закључио да не постоји непосредна веза између мера које је подносилац захтевао и његовог приватног живота, те да стога не постоји ни примена члана 8. Конвеције. Ова веза је препозната када се ради о распореду површина које се свакодневно користе (кућа, радно место) или могућности приступа бирачком месту, као једином средству за остваривање грађанских права. Насупрот томе, таква веза није препозната у погледу приступа зградама које се не користе на дневној бази како је наведено у пресуди Zehnalova and Zehnal v. The Czech Republic [9]
• Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, применом правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације,  Повереник за заштиту равноправности констатује да је јавно предузеће Ц.Ц. доказало да на подручју купалишта постоји више приступних стаза и степеништа прилагођених особама са инвалидитетом и лицима која се отежано крећу, којим је овим лицима омогућен приступ тоалетима за особе са инвалидитетом, плажама, спортским теренима као и самом Савском језеру.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби А.А, у име и уз сагласност мајке,Б.Б из Београда, није утврђено да је ЈП Ц.Ц. прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације и Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

Против овог мишљења и препоруке није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[2] „Службени гласник РС“, број 98/06, 115/21 и 16/22

[3] Устав Републике Србије, члан 21.

[4] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09)

[5] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

[6] „Службени гласник РС“, бр. 72/09, 81/09 – испр, 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14 и 145/14, 83/18, 31/19, 37/19- др. закон, 9/20, 52/21 и 62/23

[7] Glaisen v. Switzerlan,  представка број 40477/13, пресуда од 25. јуна 2019. године

[8] Botta v. Italy, predstavka broj 21439/93

[9] Zehnalova and Zehnal v. The Czech Republic, представка број 3862/97 од 14. маја 2002. године

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1173-23 Притужба због дискриминације на основу инвалидитета приликом приступа објектима и површинама у јавној употреби