бр. 07-00-607/2019-02  датум: 31. 12. 2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе АА против привредног друштва … У притужби је наведено да је подноситељка притужбе од привредног друштва ББ, као од инвеститора и власника станова, 2017. године купила стан у згради на адреси … Даље је наведено да се подноситељка притужбе отежано креће и користи ходалицу, а да улаз у зграду није приступачан особама које се отежано крећу. У прилогу притужбе достављене су и фотографије улаза у зграду. У изјашњењу је наведно да је стан купљен у виђеном стању, по систему кључ у руке, да је подноситељка притужбе приликом куповине стана знала да је у тешком здравственом стању и да је била свесна и упозната са карактеристикама објекта. Даље је наведено да је за објекат издато решење о озакоњењу, на основу захтева из 2013. године, као и да у време када је објекат грађен нису били у обавези да обезбеђују приступ особама са инвалидитетом. У току поступка је утврђено да је неспорно да објекат нема приступачан улаз, да има више од десет станова, као и да је одредба Закона о планирању и изградњи којом је инвеститор обавезан да изгради објекат тако да се свим корисницим, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогући несметан приступ, кретање, боравак и рад, ступила на снагу 2009. године и била на снази и у време изградње објекта на адреси ... Повереник констатује да инвеститор који је свој незаконито изграђен објекат озаконио на основу одредби Закона о озакоњењу објеката, није ослобођен обавезе која му је прописана одредбама Закона о планирању и изградњи, а које се односе на стандарде приступачности објеката. Због тога је Повереник за заштиту равноправности дао мишљење да је привредно друштво … пропуштањем да изгради приступачан улаз у објекат на адреси … повредило одредбе чл. 6. и 26. Закона о забрани дискриминације. Повереник је дао препоруку привредном друштву … да предузме све мере и активности како би отклонило последице дискриминаторног поступања, односно да предузме све мере и активности у циљу обезбеђивања приступачности улаза у зграду на адреси …, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, као и да убудуће у оквиру послова које обавља не крши антидискиминацијоне прописе. 

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности 10. октобра 2019. године притужбу је поднела АА, против привредног друштва … због дискриминације на основу инвалидитета.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је 20. јануара 2017. године од привредног друштва … на име свог сина, купила стан у приземљу у згради у улици … и да до улаза у зграду има доста баријера и препрека;
• да је особа са инвалидитетом, као и да је дошло до прогресије њене болести услед чега хода уз помоћ ходалице;
• да зграда нема рампу за особе са инвалидитетом, као и да се обраћала градском ЈКП који има акцију … и изграђују рампе на стамбеним зградама, али станари здраде нису дали сагласност да се на улазу у зграду постави рампа за особе које се отежано крећу.
  • У прилогу притужбе достављене су: 1) фотографије улаза у зграду у улици …; 2) фотокопија уговора о купопродаји стана и 3) многобројна медицинска документација.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је од директора привредног друштва … затражено да се изјасни о наводима притужбе.
  • У изјашњењу директора привредног друштва … између осталог, наведено је:
• да је АА јануара 2017. године купила стан, на име свог сина, на адреси …, чији је инвеститор привредно друштво …;
• да је стан купљен у виђеном стању, по систему кључ у руке;
• да је за објекат на адреси … издато решење о озакоњењу, на основу захтева из 2013. године, као и да у време када је објекат грађен нису били у обавези да обезбеђују приступ особама са инвалидитетом;
• да је АА била у тешком здравственом стању и у моменту куповине стана, као и да је била свесна и упозната са карактеристикама објекта, видела је какав је приступ и одбила је предлог да баш због здравственог стања купи стан на спрату ниже, јер се жалила да је због болести и продала претходни стан, јер није могла да се сложи са комшилуком зграде и сл.;
• да их је АА узнемиравала позивима, да су многи мајстори одустали од сарадње са њиховом фирмом због неоснованих рекламација и свакодневних излазака на терен код АА;
• да ће привредно друштво поднети тужбу против АА због психичког узнемиравања;
• да су АА рекли да ће учинити све што могу поводом рампе за особе са инвалидитетом, али да то треба да покрену и да се са тим усагласе остали власници станова;
• да привредно друштво више није власник ни једног стана, као и да се воде као власници парцеле, јер је катастар направио пропуст и није прекњижио земљиште на власнике станова.
  • У прилогу изјашњења достављени су: 1) Решење о озакоњењу објекта број: … од 15. јануара 2016. године и 2) уговор о купопродаји закључен 19. јануара 2017. године број …
  • Дописом од 7. новембра 2019. године Повереник за заштиту равноправности затражио је од привредног друштва … да допуни своје изјашњење информацијом када је започела градња објекта на адреси … Допуном изјашњења од 25. новембра 2019. године, привредно друштво је навело да се са изградњом објекта на адреси … започето 2013. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у купопродајни уговор закључен између привредног друштва … као продавца и ВВ, као купца, утврђено је да је предмет уговора стан у приземљу, у стамбеном објекту у улици …, као и да је уговор закључен 19. јануара 2017. године.
• Увидом у фотографије достављене уз притужбу утврђено је да се на улазу у зграду на адреси … налазе степенице у два нивоа, са пет, односно шест степеника.
• Увидом у Решење о озакоњењу објекта … од 15. јануара 2016. године, Градске управе града, Секретаријат за послове легализације објеката, утврђено је да се одобрава привредном друштву … озакоњење изведених радова на изградњи стамбеног објекта у улици …, као и да објекат има 40 станова распоређених у нивоима сутерена, приземља и три спрата. У решењу је наведено да је саставни део решења Извештај о затеченом стању објекта, број … из децембра 2015. године и Изјава о степену завршености и употребљивости објекта, са пописом радова потребних за завршетак објекта. Даље је утврђено да је у образложењу решења наведено да је Изјавом о степену завршености и употребљивости објекта констатовано да су на објекту изведени груби грађевински радови са формираним конструктивним склопом.
• Увидом у Решење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених, Филијала за … број: … од 14. децембра 2002. године, утврђено је да је АА утврђен губитак радне способности од 16. фебруара 2000. године и утврђено право на инвалидску пензију од 7. децембра 2001. године.
• Увидом у Медицински картон за евиденцију и категоризацију слепих и слабовидих Савеза слепих Србије, утврђено да је АА има трећу категоризацију дефекта вида, са могућношћу погоршања и немогућношћу рехабилитације.
• Увидом у решење Градског центар за социјални рад … број … од 6. августа 2014. године, утврђено је да је АА признато право на увећан додатак за помоћ и негу другог лица. У образложењу је наведено да је налазом, оценом и мишљењем ПОВ РФПИОЗ бр. … од 7. априла 2014. године утврђено да код именоване постоји телесно оштећење од 100% по једном основу.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир  

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[3].

• Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
• Повереник даље указује да је Република Србија усвојила Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом[5], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[6]. Конвенција под дискриминацијом на основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничење по основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области. Конвенцијом су обухваћени и сви облици дискриминације, укључујући и ускраћивање разумног прилагођавања, а државе уговорнице се обавезују да забране сваку дискриминацију по основу инвалидитета и гарантују особама са инвалидитетом једнаку и ефикасну правну заштиту од дискриминације по било ком основу. Чланом 9. Конвенције између осталог је прописано да ће у циљу омогућавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, државе уговорнице предузети одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеде приступ, равноправно са другима, физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационе и комуникационе технологије и системе, као и другим погодностима и услугама које стоје на располагању јавности. Мере које укључују идентификовање и уклањање баријера за приступ, односе се, између осталог и на зграде.
• Закон о забрани дискриминације дефинише дискриминацију као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 6. је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
• Одредбама члана 5. став 2. Закона о планирању и изградњи[7] прописано је да стамбене и стамбено-пословно зграде са десет и више станова морају се пројектовати и градити тако да се свим корисницим, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад.
• Законом о озакоњењу објеката[8] уређују се услови, поступак и начин озакоњења објеката, односно делова објеката изграђених без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу (незаконито изграђени објекти), услови, начин и поступак издавања решења о озакоњењу, правне последице озакоњења, као и друга питања од значаја за озакоњење објеката (члан 1. став 1). Даље је прописано да је предмет озакоњења, у смислу овог закон, објекат који је завршен у грађевинском смислу, а изузетно, када је предмет озакоњења зграда, предмет озакоњења може бити и зграда на којој су изведени само конструктивни грађевински радови (темељ, армиранобетонски или челични стубови са гредама, односно армиранобетонска таваница, кровна конструкција), са или без завршене фасаде (члан 3. ст. 1 и 2).
• Правилник о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[9], у члану 3. став 1. тачка 7, прописује да приступачност представља резултат примене техничких стандарда у планирању, пројектовању, грађењу, реконструкцији, доградњи и адаптацији објеката и јавних површина, помоћу којих се свим људима, без обзира на њихове физичке, сензорне и интелектуалне карактеристике или године старости, осигурава несметан приступ, кретање, коришћење услуга, боравак или рад.

Анализа навода из притужбе и изјашњења и достављених прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је привредно друштво … повредило одредбе Закона о забрани дискриминације и подноситељку притужбе као особу са инвалидитетом ставило у неповољнији положај необезбеђивањем приступачног улаза на стамбеном објекту на адреси …
• Међу странама је неспорно да је АА, на име свог сина, купила стан број 12 у приземљу зграде на адреси …, од привреднох друштва … које је инвеститор у поступку изградње овог објекта, односно зграде. Такође је неспорно да се АА, због свог здравственог стања отежано креће уз помоћ ходалице.
• Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да анализа навода из притужбе и фотографија које су уз притужбу достављене указују да улаз у зграду на адреси … има степенице у два нивоа, један са пет, а други ниво са шест степеника и да, као такав, није приступачан особама са инвалидитетом које се отежано крећу. Привредно друштво у свом изјашњењу не оспорава да улаз у ову зграду није приступачан за особе са инвалидитетом.
• Повереник за заштиту равноправности анализирао је наводе из изјашњења да је за објекат на адреси … издато решење о озакоњењу, на основу захтева из 2013. године, као и да у време када је објеката грађен нису били у обавези да обезбеђују приступ особама са инвалидитетом. Законом о планирању и изградњи који је ступио на снагу 11. септембра 2009. године прописана је обавеза да се стамбене и стамбено-пословне зграде са десет и више станова морају пројектовати и градити тако да се особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад (члан 5. став 2). Ова одредба представља директну примену обавезе коју је Република Србија преузела ратификовањем Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом 10. јуна 2009. године и каснијим изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, ова одредба није мењана. Из тог разлога, од 2009. године постоји законска обавеза сваког ко пројектује и гради стамбени и стамбено-пословни објекат са десет или више станова у Републици Србији да објекат буде приступачан особама које се отежано крећу. Неспорно је да зграда на адреси … има више од десет станова, стога се ова одредба односи на њу.
• Основни разлог за доношење Закона о озакоњењу, који је био на снази у време доношења Решења о озакоњењу објекта јесте озакоњење највећег броја незаконито изграђених објеката и њихово увођење у законске токове, чиме се објекти могу уписати у јавну књигу о евиденцији непокретности[10]. Законом су прописани услови, поступак и начин озакоњења. У складу са законом циљ озакоњења незаконито изграђених објеката је увођење нелегалних објеката у законске токове и стицање правне сигурности на тржишту непокретности. Наиме, у образложењу Закона о изменама и допунама Закона о озакоњењу објеката наведено је да је основни циљ доношења овог закона враћање у законске оквире незаконито изграђених објеката, путем две могуће правне последице, озакоњење или рушење објекта, као и заустављање даље изградње објеката без грађевинских дозвола и прометовање таквих непокретности. Из свега наведеног, Повереник констатује да инвеститор који је свој незаконито изграђен објекат озаконио на основу одредби Закона о озакоњењу објеката, није ослобођен обавезе која му је прописана одредбама Закона о планирању и изградњи, а које се односе на стандарде приступачности објеката.
• Повереник за заштиту равноправности је даље анализирао наводе изјашњења да је стан купљен у виђеном стању, по систему кључ у руке, као и да је подноситељка притужбе била у тешком здравственом стању и у моменту куповине стана, да је била свесна и упозната са карактеристикама објекта и да је, поред свега, ипак одлучила да купи стан у приземљу. Повереник указује да околност да је АА знала или је могла знати да ће се њено здравствено стање променити у тој мери да јој отежава кретање, није од значаја за постојање обавезе инвеститора да поштује стандарде приступачности при изградњи објекта. Обавеза изградње приступачних објеката није условљена потребом једне конкретне особе, већ потребом да окружење буде једнако доступно свим члановима друштва и због тога је прописана законом. У Општем коментару број 2 (2014), на члан 9. Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Комитет УН за права особа са инвалидитетом најпре је истакао да је приступачност предуслов за самосталан живот и пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у друштву, као и да без приступа физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационо комуникационе технологије и системе, и друге услуге и погодности отворене за или намењене јавности, особе са инвалидитетом не би имале једнаке могућности за учешће у друштву у којем живе. Комитет сматра да ускраћивање приступа треба сматрати актом дискриминације, без обзира на то да ли га је починио неко из јавног или приватног сектора. Такође, Комитет истиче да приступачност треба обезбедити за све особе са инвалидитетом, без обзира на врсту потешкоћа са којом се особа сусреће и без прављења било каквих разлика по било ком личном својству особе са инвалидитетом.
• Непосредна дискриминација постоји када се било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могла бити стављена у неповољнији положај лица на основу њиховог личног својства. Анализом утврђених чињеница и околности, неспорно је да је АА, али и свако друго лице које се отежано креће, стављена у неповољнији положај пропуштањем инвеститора да прилоком изградње објекта на улазу постави рампу или на други начин превазиђе физичке баријере. Обавеза инвеститора проистиче из закона, а не из уговора или договора са корисником стана. Због тога није релвантно да ли је АА приликом куповине стана знала да зграда није приступачна, односно да ће се њено здравствено стање погоршати. У конкретном случају акт дискриминације је настао већ самим пропуштањем инвеститора да испуни законску обавезу изградње објеката који је приступачан свим корисницим, односно да особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогући несметан приступ, кретање, боравак и рад.

4. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем да изгради приступачан улаз у објекат на адреси … привредно друштво … повредило је одредбе чл. 6. и 26. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује привредном друштву … :

• Да предузме све мере и активности како би отклонило последице дискриминаторног поступања, односно да предузме све мере и активности у циљу обезбеђивања приступачности улаза у зграду на адреси … а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама.
• Да убудуће у оквиру послова које обавља не крши антидискиминационе прописе.

Потребно је да привредно друштво … обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико привредно друштво … не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06)

[5] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори”, бр. 42/09)

[6] Члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[7] „Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19 и 37/19 – др. закон

[8] „Службени гласник РС”, бр.96/15 и 83/18

[9] „Службени гласник РС”, број 22/15

[10] Образложење Нацрта закона о озакоњењу, https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/210915/210915-vest10.html

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1162-2019 Притужбa AA прoтив инвeститoрa збoг дискриминaциje нa oснoву инвaлидитeтa