бр. 07-00-598/2019-02  датум: 27.12. 2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе AA, коју је поднела у име малолетног детета,ББ, против општине Бачка Топола, због дискриминације на основу инвалидитета. У притужби је наведено је решењем Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету/ученику од 23. 6. 2019. године, ББ потребно обезбедити личног пратиоца као и адекватно возило са циљем редовног похађања наставе. Такође, наведено је, да је ББ, на основу мишљења ове комисије, уписан у први разред Основне и Средње школе „Ж З“ у С,  али да још увек не похађа школу, јер нема обезбеђен адекватан превоз до школе. У изјашњењу на притужбу, председник општине Бачка Топола је навео да је бб понуђен такси превоз од куће до школе, али да је мајка одбила ову врсту услуге, као и да општина тренутно није у могућности да обезбеди посебно возило са рампом. У току поступка је утврђено да је ББ дете са инвалидитетом , корисник колица и редован ученик првог разреда Основне и Средње школе „Ж.З“ у С., коју од септембра школске 2019/2020. године не похађа, јер нема обезбеђен превоз од куће до школе. Комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету/ученику дала је 23. 6. 2019. године мишљење у којем је наведено да је ББ, потребно обезбедити личног пратиоца као и адекватно возило са циљем редовног похађања наставе. Утврђено је, такође, да се АА писменим путем одратила општини Бачка Топола, са захтевом за обезбеђивање адекватног превоза за дете, у складу са решењем комисије, као и да је од председника општине Бачка Тиопола добила одговор да јој је понуђен такси превоз за дете, који је она одбила, а да ће општина сагледати могућност да се ангажује посебно возило за особе са инвалидитетом са специјалном рампом. Повереник за заштиту равноправности констатовао је да је, у складу са чланом 189. став 1. тачка 5. Закона о основама система образовања и васпитања, обезбеђивање превоза за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, законска обавеза локалне самоуправе, што значи да је локална самоуправа била дужна да обезбеди приступачан превоз ББ од места становања до школе. Међутим, општина Бачка Топола, није поступила у складу са законском обевезом и ББ није обезбедила адекватан/приступачан превоз од куће до школе, на који начин је повредила одредбе Закона о забрани дискриминације. Такође, Повереник је указао да такси превоз који је општина понудила као превозно средство за ББ, није приступачан превоз прилагођен потребама ББ, имајући у виду да је дете корисник колица, као и да превоз који општина Бачка Топола обезбеђује ученицима са инвалидитетом, треба да буде доступан свима, како ни једном детету не би било ускраћено право на образовање и пуно укључивање у образовни систем. Иако из изјашњења и изведених доказа произлази да је општина Бачка Топола препознала проблем са којим се суочава ББ у погледу приступачности превоза, као и да је предузимала мере у циљу решавања овог проблема, општина Бачка Топола није доставила доказе да је предузела све мере које јој стоје на располагању у циљу решавања проблема адекватног/приступачног превоза за ББ, односно, није доказала да је у свему поступила у складу са међународним и домаћим правним актима који прописују обавезу обезбеђивања приступачности, у конкретном случају превоза, особама са инвалидитетом равноправно са другима, у циљу пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Наиме, у изјашњењу се само наводи да ова општина „тренутно није у могућности да ангажује возило за превоз особа са инвалидитетом са специјалном рампом“. Међутим, обезбеђивање приступачног превоза не мора нужно да подразумева куповину новог возила, већ је потребно истражити могућности да се путем међуопштинске сарадње или изнајмљивањем возила које одговара стандардима приступачности, изнађе решење како би се детету обезбедило да несметано похађа наставу. Због тога је Повереник за заштиту равноправности дао мишљење да је пропуштањем да обезбеди право на приступачан превоз од куће до школе за ББ, општина Бачка Топола отежала ББ остваривање права на образовање и пуно укључивање у образовни систем, чиме је повредила одредбе Закона о забрани дискриминације. Уз мишљење је издата и препорука да општина Бачка Топола предузме све неопходне радње и мере из своје надлежности којима ће орагнизовати превоз до школе за ББ, превозним средством прилагођеним потребама ББ, с обзиром да је дете корисник колица, као и да убудуће води рачуна се да у оквиру обављања послова из своје надлежности, придржава прописа о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу АА, коју је поднела у име малолетног детета, ББ, против општине Бачка Топола, због дискриминације на основу инвалидитета.

1.2.  У притужби је, између осталог, наведено:

– да је њеном сину, прошле године одложен полазак у школу, јер није имао превоз до школе, уз обећање председника општине Бачка Топола да ће од школске 2019/2020  обезбедити превоз, али да до данас то није учињено;

– да је Адријан Нађ, редовно уписан у ОИСШ „Ж.З“ у С., од школске 2019/2020 године, али да и даље не похађа школу јер нема обезбеђен адекватан превоз, с обзиром да је дете са инвалидитетом и користи колица;

–  да је на основу заједничког мишљења комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету/ученику предложено омогућавање уписа у ОИСШ „Ж.З“ у С., као и да је потребно обезбедити личног пратиоца и адекватно возило са циљем редовног похађања наставе;

– да се више пута усмено обраћала општини Бачка Топола, као и писменим путем,, за обезбеђивање превоза детета од куће до школе у С.;

– да је од председника општине Бачка Топола добила одговор/допис од 26.9.2019. године, у којем је наведено да је општина понудила такси превоз од куће до школе за дете и њу, али да је она одбила, јер колица која користи дете нису адекватна за свакодневно склапање и расклапање, као и да ће општина сагледати могућност да се ангажује посебно возило за особе са инвалидитетом са рампом, у што краћем року, о ћему ће је обавестити.

1.3.  Уз притужбу је достављена мишљење комисије од 23.6.2019. године, захтев који је упутила општини Бачка Топола од 6.9.2019. године, за обезбеђивање превоза детета и одговор општине Бачка Топола од 26.9.2019. године.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење  општине Бачка Топола.

1.5. У изјашњењу председника општине Бачка Топола, наведено је:

– да је на основу заједничког мишљења комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету (ученику) интерресорна комисија констатовала да је у интересу детета да му се омогући упис у ОИСШ „Ж.З“ у С. Такође је наведено да је детету потребно обезбедити личног пратиоца као и адекватно возило са циљем редовног похађања наставе, као и да је ББ уписан у предложену школу за школску 2019/2020. годину;

– да је имајући у виду сложеност ситуације превоза за ББ, с обзиром да је непокретан и није у могућности да користи јавни превоз до школе, понуђен такси превоз свакодневно од куће до школе, али да овај предлог мајка није прихватила, уз образложење да колица која користи дете нису адекватна за свакодневно склапање и расклапање;

– да је општина Бачка Топола 2017. године купила неуролошка колица ББ, у износу од 82.940,00 динара, од када их и користи;

– да је општина Бачка Топола од школе добила информацију да располажу са двоје резервних инвалидских колица и да би иста могли да уступе детету док похађа наставу у школи;

– да, с обзиром да немају прилагођен комби, или друго возило, које би дете користило, понудили су да га такси превоз свакодневно вози од куће до школе, што би општину дневно коштало 8.000,00 динара, и тренутно ово је једина могућност за превоз детета до школе, а сагледаће се могућност да се ангажује посебно возило за превоз особа са инвалидитетом са специјалном рампом, што сада нису у могућности да обезбеде;

– да тренутно има петоро деце која похађају наставу у истој школи, а општина Бачка Топола сваки месец обезбеђује средства за превоз овој деци и њиховим пратиоцима, што је, у складу са могућностима, понудила и подноситељки притужбе;

– да се ни по ком основу не ради о акту дискриминације, јер општина жели да помогне ББ да похађа школу;

– да подноситељка притужбе није поднела захтев за остваривање права на услугу личног пратиоца детета, већ је, по његовом сазнању, она прихватила да брине о детету, иако јој је предочено да лични пратилац не може бити члан породичног домаћинства, како је прописано Правилником о пружању услуге личног пратиоца детета.

1.6. Уз изјашњење је достављено решење комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету, потврда школе, допис општине Бачка Топола од 7.11.2019. године, упућен Центру за социјални рад општине Бачка Топола, допис Центра за социјални рад општине Бачка Топола од 7.11.2019. године упућен општини Бачка Топола, Правилник о пружању услуге личног пратиоца, допис општине Бачка Топола од 26.9.2019. године, захтев АА за достављање оправдања за дете, допис општине Бачка Топола од 16.10. 2019. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• На основу навода притужбе, изјашњења и достављених прилога, утврђено је да је ББ, дете са инвалидитетом (дауновим синдромом), корисник колица и редован ученик школе „Ж.З“ у С. Комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету/ученику дала је 23. 6. 2019. године мишљење у којем је наведено да је ББ, у области образовања, културе, спорта и рекреације и социјалне заштите, потребно обезбедити личног пратиоца као и адекватно возило са циљем редовног похађања наставе.
• Утврђено је да је дописом од 6.9.2019. године АА, упутила захтев председнику општине Бачка Топола за обезвбеђивање адекватног превоза од куће до школе у Суботици за дете.
• Дописом од 26.9.2019. године, председник општине је одговорио на захтев АА за обезбеђивање превоза за ББ до школе у С. У овом допису је наведено да општина није у могућности да обезбеди адекватно возило са рампом, већ да му је понуђен такси превоз од куће до школе, што подноситељка притужбе није прихватила.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене прилоге, као и антидискриминационе прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[3].
• Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[4], која у чл. 28. прописује да дете има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Одребама члана 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања, па је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета и припадности и његову/њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.
• Конвенција о правима особа са инвалидитетом[5] у чл. 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе. Одредбама члана 24. прописано је да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање, те да им у остваривању овог права, без дискриминације и на основу једнаких могућности, државе обезбеђују инклузивни систем образовања. Инклузивни систем образовања и доживотно учење је у циљу пуног развоја људског потенцијала и осећања достојанства и властите вредности, као и јачање поштовања људских права, основних слобода и различитости међу људима, у циљу развоја личности, талената и креативности особа са инвалидитетом, као и њихових умних и физичких способности до пуног степена њихових потенцијала, али и у циљу омогућавања особама са инвалидитетом да ефикасно учествују у слободном друштву. Истим чланом је прописано да ће државе, у остваривању права на образовање, обезбедити да особе са инвалидитетом не буду искључене из система општег образовања на основу инвалидитета, да деца са инвалидитетом не буду искључена из слободног и обавезног основног или средњег образовања, као и да особе са инвалидитетом имају приступ инклузивном, квалитетном и слободном основном и средњем образовању, равноправно са другима у заједници у којој живе. Поред тога, прописано је да особе са инвалидитетом треба да добију посебну подршку у оквиру система општег образовања ради њиховог ефикаснијег образовања. Члан 9. конвенције односи се на приступачност, те је између осталог, прописано да ће у циљу омогућавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, државе уговорнице предузети одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеде приступ, равноправно са другима, физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационе и комуникационе технологије и системе, као и другим погодностима и услугама које су отворене односно које стоје на располагању јавности, како у урбаним тако и у руралним срединама. Те мере, које укључују идентификовање и уклањање препрека и баријера за приступ, односиће се, између осталог, и на зграде, путеве, превозна средства и друге погодности у затвореном и на отвореном простору, укључујући школе, стамбене објекте, здравствене објекте и радна места.
• У Општем коментару број 2 (2014), на члан 9. Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Комитет за права особа са инвалидитетом најпре је истакао да је приступачност предуслов за самосталан живот и пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у друштву, као и да без приступа физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационо комуникационе технологије и системе, и друге услуге и погодности отворене за или намењене јавности, особе са инвалидитетом не би имале једнаке могућности за учешће у друштву у којем живе. Такође, Комитет је навео да особе са инвалидитетом треба да имају једнак приступ свим добрима, производима и услугама намењеним јавности на начин који ће поштовати достојанство тих особа и осигурати равноправно и ефикасно коришћење. Комитет сматра да ускраћивање приступа треба сматрати актом дискриминације, без обзира на то да ли га је починио неко из јавног или приватног сектора. Такође, Комитет истиче да приступачност треба обезбедити за све особе са инвалидитетом, без обзира на врсту потешкоћа са којом се особа сусреће и без прављења било каквих разлика по било ком личном својству особе са инвалидитетом. Даље, је наведено да право на приступачност загарантовано Конвенцијом има корен у постојећим људским правима, као што су право на једнак приступ јавним службама и сервисима гарантовано Међународним пактом о грађанским и политичким правима^[6] (члан 25 ц) и право на приступ било ком месту или услузи намењеним јавности, гарантовано Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације^[7] (члан 5 ф).
• Устав Републике Србије[8], у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 19. ст. 1. и 2. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом. Забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима. Одредбом члана 26. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
• Законом о основама система образовања и васпитања[9] дефинисано је једнако право и доступност образовања и васпитања за све, као и начини за укључивање деце са сметњама у развоју у образовни систем. Одредбом члана 7. овог закона прописано је да систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање заснованом на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације. Чланом 110. овог закона прописано је да су у установи забрањене дискриминација и дискриминаторно поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање, у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације. Одредбама члана 189. став 1. тачка 5. прописано је да се у буџету јединице локалне самоуправе, између осталог, обезбеђују средства за превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца, без обзира на удаљеност места становања од школе.
• Законом о основном образовању и васпитању^[10] прописано је да свако лице има право на бесплатно и квалитетно основно образовање и васпитање. Ученик јавне школе може бесплатно да користи књиге, школски материјал, превоз, исхрану, као и смештај, када је то потребно, у складу са законом. Одредбама члана 69. став 3. прописано је да ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом има право на бесплатан превоз, без обзира на удаљеност његовог пребивалишта од школе.
• Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику^[11] прописано је да се додатна подршка обезбеђује без дискриминације по било ком основу сваком детету, односно ученику из друштвено осетљивих група, у циљу укључивања, учешћа и напредовања по правилу у несегрегисаном образовном окружењу до завршетка средњег образовања, као и несметаног обављања свакодневних животних активности и квалитетног живота у заједници. Одредбама члана 4. став 2. прописане су мере додатне подршке на основу процене комисије, а тачком 10. овог става прописана је као додатна подршка обезбеђивање превоза детета, ученика и одраслог који не може да користи средства јавног превоза, а по потреби и његовог пратиоца, за похађање образовања или коришћења других услуга социјалне и здравствене заштите, без обзира на удаљеност од места становања.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је општина Бачка Топола у погледу могућности да оствари право на превоз од куће до школе, превозним средством прилагођеним потребама ББ, ученика са инвалидитетом, повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.
• Повереник за заштиту равноправности констатује да је Комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету и ученику спровела процену потреба ББ и установила да је ББ, између осталог, потребно омогућити упис у  школу „Ж. З.“ у С, као и да му је потребно обезбедити превоз/адекватно возило од места становања до школе, са циљем редовног похађања наставе. Повереник за заштиту равноправности указује да би општина Бачка Топола била дужна да обезбеди превоз за ученика са инвалидитетом и без мишљења Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету и ученику, с обзиром да је то законска обавеза општине. Наиме, одредбама члана 189. став 1. тачка 5. прописано је да се у буџету јединице локалне самоуправе обезбеђују средства за превоз деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца, без обзира на удаљеност места становања од школе. Имајући у виду ову законску одредбу, Повереник констатује да је у надлежности општине Бачка Топола да свој деци са сметњама у развоју и инвалидитетом обезбеди превоз до школе, без обзира на удаљеност места становања од школе.
• Из навода притужбе, изјашњења, као и достављених доказа, утврђено је да је општина Бачка Топола одговорила на захтев АА, мајке, како би му се обезбедио адекватан превоз од куће до школе. Утврђено је, такође, да је општина Бачка Топола понудила да се ББ вози такси превозом, што је мајка одбила, као и да сада није у могућности да обезбеди други/прилагођен превоз за дете које је корисник колица, али да ће сагледати могућност да се ангажује посебно возило за превоз особа са инвалидитетом са специјалном рампом.
• Имајући у виду ове чињенице, Повереник за заштиту равноправности констатује да је општина Бачка Топола предузела низ мера и активности усмерених ка циљу да ББ обезбеди адекватан превоз до школе, међутим приступачан превоз није обезбеђен. Повереник за заштиту равноправности истиче да је у конкретном случају важна и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, према коме терет доказивања да није дошло до повреде начела једнакости, сноси Општина Бачка Топола. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је Општина Бачка Топола понудила пружају довољно основа за закључак да је ова општина предузела све мере које јој стоје на располагању како би обезбедила превоз прилагођен потребама ББ, с обзиром да је дете корисник колица. Као што је наведено, неспорно је да је Комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету/ученику дала мишљење да је ББ потребно обезбедити адекватно возило са циљем редовног похађања наставе. С тим у вези, Повереник указује да једно од решења које је општина Бачка Топола понудила, односно такси превоз којим би се ББ возио од куће до школе, није приступачан превоз прилагођен потребама ББ, јер због инвалидитета и колица које користи овом врстом превоза му није обезбеђен несметан приступ превозу, односно приступачан превоз (као што му није приступачан ни нпр. јавни превоз којим би се возио од куће до школе). Иако из изјашњења и изведених доказа произлази да је општина Бачка Топола препознала проблем са којим се суочава ББ у погледу приступачности превоза, као и да је предузимала мере у циљу решавања овог проблема, општина Бачка Топола није доставила доказе да је предузела све мере које јој стоје на располагању у циљу решавања проблема адекватног/приступачног превоза за ББ, односно, није доказала да је у свему поступила у складу са међународним и домаћим правним актима који прописују обавезу обезбеђивања приступачности, у конкретном случају превоза, особама са инвалидитетом равноправно са другима, у циљу пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Наиме, у изјашњењу се само наводи да ова општина „тренутно није у могућности да ангажује возило за превоз особа са инвалидитетом са специјалном рампом“. Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности истиче да општина Бачка Топола није пружила доказе да је предузела све расположиве мере у циљу обезбеђивања приступачног превоза за дете са инвалидитетом, које не морају нужно да подразумевају куповину приступачног возила за особе које користе колица. Наиме, потребно је истражити могућности и да се путем међуопштинске сарадње, односно изнајмљивањем возила која одговара стандардима приступачног превоза, изнађе решење како би ББ несметано похађао наставу. Повереник за заштиту равноправности указује да приступачност представља један од основних предуслова за једнако учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота, а приступачан превоз је само једна од карика приступачности које омогућавају особи са инвалидитетом пуну социјалну укљученост, али представља најзначајнију карику у ланцу приступачности. Недостатак адекватног превоза онемогућава особама са инвалидитетом да користе остале објекте и услуге и остварују права загарантована свим грађанима и грађанкама. Обезбеђивање приступачног превоза је од битног утицаја и остваривање права на образовање и редовно похађање наставе у школи у С.
• Повереник за заштиту равноправности је ценио наводе из изјашњења да на територији општине Бачка Топола тренутно има петоро деце која похађају наставу у школи у С., као и да општина овим ученицима сваког месеца обезбеђује средства за превоз од куће до школе, као и њиховим пратиоцима. С тим у вези, Повереник указује да превоз који општина Бачка Топола обезбеђује ученицима са инвалидитетом, треба да буде доступан свима, како ни једном детету не би било ускраћено право на образовање и пуно укључивање у образовни систем.
• Повереник је имао у виду и наводе из изјашњења да подноситељка притужбе није поднела захтев за остваривање права на услугу личног пратиоца, те да је она прихватила да се брине о детету, иако лични пратилац не може бити члан породичног домаћинства у коме дете живи, али они нису од значаја на другачије мишљење у конкретном случају. Наиме, предмет притужбе није обезбеђивање права на личног пратиоца детета, иако је неспорно да је решењем Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету/ученику утврђено да је ББ потребно обезбедити и личног пратиоца. Поред тога, из дописа Центра за социјални рад општине Бачка Топола од 7.11.2019. године утврђено је да АА није поднела писмени захтев за остваривање права на услугу личног пратиоца.  Имајући у виду да Општина Бачка Топола према анализи коју је спровео Повереник за заштиту равноправности нема обезбеђену услугу личног пратиоца, на основу овлашћења из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, Повереник је упутио препоруку мера за остваривање равноправности, бр.  021-01-706/2019-02  од 19.12.2019. године, којом је препоручио Општини Бачка Топола да предузме све неопходне мере и активности којима ће обезбедити успостављање и пружање услуге личног пратиоца деци којој је ова услуга неопходна.
• Сагледавајући све околности овог случаја, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да је општина Бачка Топола пропуштајући да обезбеди приступачан превоз до школе ученику са инвалидитетом, повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем да обезбеди право на приступачан превоз до школе за ББ, ученика са инвалидитетом, , општина Бачка Топола отежала је ББ остваривање права на образовање и пуно укључивање у образовни систем, чиме је повредила одредбе члана 6, 22. и 26. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује општини Бачка Топола да:

• Предузме све неопходне радње и мере из своје надлежности којима ће орагнизовати превоз до школе за ББ, превозним средством прилагођеним потребама ББ, с обзиром да је дете корисник колица.
• Убудуће води рачуна да се у оквиру обављања послова из своје надлежности, придржава прописа о забрани дискриминације.

Потребно је да општина Бачка Топола обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико општина Бачка Топола не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[3] Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33.

[4] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/96 и 2/97

[5] „Службени глaсник РС – Meђунaрoдни угoвoри“, број 42/09)

[6] Закон о ратификацији Међународног пакта о грађанским и политичким правима („Службени лист СФРЈˮ, број 7/71)

[7] Закон о ратификацији Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације („Службени лист СФРЈ“, број 31/67)

[8] „Службени гласник РС“, број 98/06

[9] „Службени гласник РС“, бр. 88/17, 27/18 –др.закон, 10/19 и 27/18- др.закон

[10] „Службени гласник РС“, 55/13, 101/17, 10/19 и 27/18- др.закон

[11] „Службени гласник РС“, 80/18

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1153-19 Утврђена дискриминација на основу инвалидитета у области образовања