бр. 07-00-597/2019-02  датум:  7.2.2020.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео адвокат AA, у име и уз сагласност ББ, због дискриминације по основу личних својстава – националне припадности или етничког порекла и по основу инвалидитета. Адвокат АА је у притужби навео да сматра да су ЈП- Функције економских послова и набавки – подфункције економских послова – Служба зарада и других примања, и ВВ, директор Пратеће функције интерне ревизије у ЈП, дискриминисали његовог клијента из разлога што Функција економских послова и набавки, као организациони део ЈП, „већ седам месеци“, одбија да поступи по замолници Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, у вези са ажурирањем података о стажу за ББ, поводом остваривања права на стаж са увећаним трајањем по основу инвалидитета, чиме је ББ спречен да оствари право на пензију. У притужби је наведено да је за разлику од ове организационе јединице, организациони део логистике у ЈП, у којем је ББ претходно био радно ангажован, поступила по замолници Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, те ажурирала податке о стажу за ББ. Подносилац притужбе сматра да одбијање Службе зарада и других примања да поступи по замолници Републичког фонда лежи у чињеници да је ББ „трпео шиканирање“ због свог црногорског порекла и инвалидитета од стране ВВ, директора Пратеће функције интерне ревизије у ЈП, те да је именовани неформално саопштио ББ „док је он директор, неће бити ажурирани подаци о стажу за црногорске инвалиде“. С тим у вези, од подноситеља притужбе, у складу са чланом 20. Пословника о раду Повереника за заштиту равноправности, захтевано је да притужбу допуни, у виду доказа који би учинили вероватним да је ВВ, директор Пратеће функције интерне ревизије изјавио наведено. Како подносилац притужбе, притужбу није допунио у овом делу поступак је обустављен. Имајући у виду наведено предмет даљег поступка било је утврђивање да ли је ЈП, односно Функција економских послова и набавки, као организациони део у ЈП, дискриминисала ББ по основу инвалидитета као његовог личног својства. У изјашњењу ЈП – Функције економских послова и набавки, наведено је да је у мају 2019. године, надлежни референт Фонда ПИО доставио замолницу ЈП- Служби зарада и других примања, у вези са ажурирањем података о стажу, односно попуњавања M8 образаца, а ради вођења поступка по захтеву ББ за остваривање права на бенефицирани радни стаж по основу инвалидитета. У изјашњењу је наведено да је главни проблем настао оног тренутка када је установљено, да ББ недостаје документ на основу којег би му били ажурирани подаци о стажу, односно решење на основу којег је именованом утврђен статус мирнодопског војног инвалида V групе. Имајући у виду чињеницу да послодавац није имао сазнање да ББ има статус мирнодопског војног инвалида V групе, одмах по достављању копије решења којим се потврђује статус ББ као мирнодопског војног инвалида V групе, упућен је захтев за мишљење дирекору Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, а затим и ургенција. У наведеним документима затражено је мишљење да ли је накнадно ажурирање података и ретроактивни упис у складу са законским пропсима, будући да ЈП као послодавац, у целокупном периоду трајања радног односа у овом привредном друштву, није имао сазнање да ББ има статус мирнодопског војног инвалида. У току поступка је утврђено да  је ЈП предузела радње како би се ББ ажурирали подаци о стажу са увећаним трајањем по основу инвалидитета, уз одређени застој у поступању који није у узрочно – последичној вези са инвалидитетом ББ као личним својством. Сам застој у поступању по замолници, није довео до немогућности да ББ оствари право на признавање стажа са увећаним трајањем по основу инвалидитета, узимајући у обзир да је Фонд ПИО, по службеној дужности ажурирала податке о стажу. Због тога је Повереник дао мишљење да ЈП у конкретном случају није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом обратио се адвокат АА, у име и уз сагласност ББ, због дискриминације на основу личних својстава – националне припадности или етничког порекла и по основу инвалидитета. Притужбу је поднео против Јавног предузећа (у даљем тексту: ЈП), односно Функције економских послова и набавки – Подфункције економских послова – Службе зарада и других примања, као организационог дела у ЈП, као и против ВВ, директора Пратеће функције интерне ревизије у ЈП.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да се ББ обратио Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање (у даљем тексту: Фонд ПИО) са захтевом за признавање права на стаж са увећаним трајањем по основу инвалидитета;
• да је Фонд ПИО упутио замолницу ЈП, за попуњавање М8 образаца ради ажурирања података о стажу осигурања за ББ;
• да је ББ у ЈП, радио у два организациона дела, и то: у логистици као једном организационом делу, а потом у Пратећој функцији интерне ревизије, у оквиру Функције економских послова и набавки, као другог организационог дела;
• да је организациони део у ЈП, односно организациони део логистике, а у којем је ББ претходно радио, уредно ажурирао податке по замолници Фонда ПИО, који је на основу тих података признао радни стаж са увећаним трајањем ББ, за период који је провео радећи у наведеном организационом делу ЈП;
• да ЈП, односно Функција економских послова и набавки – Подфункција економских послова – Служба зарада и других примања, „већ седам месеци“ не поступа по замолници Фонда ПИО, и не ажурира податке о стажу са увећаним трајањем по основу инвалидитета за ББ и „не попуњава образац М8“, који треба да достави Фонду ПИО, као послодавац код којег је именовани био запослен;
• да се на тај начин ББ „директно спречава као особа са инвалидитетом да оствари право на пензију“;
• да је ББ у фебруару 2019. године користио годишњи одмор, јер није био у могућности да ради у наведеном периоду, те да је морао да раскине радни однос због, како је у притужби наведено, „шиканирања ВВ, директора Пратеће функције интерне ревизије“, који му је између осталог, неформално саопштио да, док је он директор, „да неће бити ажурирани подаци за црногорске инвалиде“;
• да притужилац сматра да црногорско порекло ББ и његов статус особе са инвалидитетом представљају разлог „шиканирања“ од стране ЈП.
  • Уз притужбу достављени су следећи докази: 1) пуномоћје од 14.8.2019. године, којим ББ овлашћује АА, адвоката из .., да га без икаквих ограничења заступа у свим поступцима везаним за непоступање ЈП по замолници Фонда ПИО од 28.3.2019. године, за ажурирање података у вези са бенефицираним радним стажом; 2) допис Фонда ПИО од 28.8.2019. године; 3) допис Фонда ПИО од 25.9.2019. године; 4) поднесак адвоката АА у име ББ од 2.10.2019. године, упућен ЈП- Функцији економских послова и набавки – Подфункцији економских послова – Служби зарада и других примања, ради поступања по замолници Фонда ПИО од 28.3.2019. године и ажурирања података о бенефицираном радном стажу; 5) поднесак адвоката АА у име ББ од 3.10.2019. године, упућен Инспекцији рада, ради ургенције у предмету ажурирања података стажа осигурања са увећаним трајањем по основу инвалидитета од стране ЈП за именованог и достављања нових доказа; 6) уверење Фонда ПИО о подацима о стажу осигурања, зарадама, накнадама зарада, основицама осигурања, уговореним и другим накнадама и висини уплаћених доприноса остварених од 1.1.1970. године, до 18.9.2019. године за ББ.
  • Од подноситеља притужбе, у складу са чланом 20. Пословника о раду Повереника за заштиту равноправности[1], захтевано да притужбу допуни, у виду доказа који би учинили вероватним да је ВВ, директор Пратеће функције интерне ревизије изјавио да, „док је он директор неће бити ажурирања стажа за црногорске инвалиде“. Како подносилац притужбе, притужбу није допунио по захтеву Повереника, у овом делу поступак је обустављен у складу са чланом 21. став 1. тачка 2. Пословника о раду Повереника за заштиту равноправности.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, па је у складу са чланом став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[2], затражио изјашњење притуженог на наводе из притужбе,
  • У изјашњењу ЈП, између осталог, наведено је:
• да је у мају 2019. године, надлежни референт Фонда ПИО доставио замолницу ЈП- Служби зарада и других примања, „у вези исправке података“ односно попуњавања М8 образаца, а ради вођења поступка по захтеву ББ за остваривање права на бенефицирани радни стаж по основу инвалидитета;
• да је ЈП, Служба зарада и других примања најпре покушала да од организационог дела предузећа у чијој надлежности је вођење досијеа запослених и бивших запослених, прибави информацију или документ на основу кога би се „попунили М8 обрасци“ за период стажа који је наведен у замолници;
• да је ЈП, Служба зарада и других примања добила повратну информацију да предузеће не располаже ни документом ни информацијом да је ББ утврђено својство мирнодопског војног инвалида, те је одмах након тога именованог контактирала и обавестила га о наведеном;
• да је ЈП, Служба зарада и других примања о свему претходно наведеном обавестила и надлежног референта Фонда ПИО, односно да не поседује документ на основу којег би се ББ установио стаж са увећаним трајањем по основу инвалидитета;
• да је у јуну 2019. године надлежни референт Фонда ПИО доставио копију Решења које је издала Општинска управа за борачко – инвалидске послове општине, а којим се ББ утврђује статус мирнодопског војног инвалида V групе, али да се у поменутој копији решења ББ признаје својство мирнодопског војног инвалида V групе, најкасније до 31.3.1986. године;
• да је накнадно, ЈП, Служби зарада и других примања преко писарнице достављена копија Решења, којим је ББ признат статус мирнодопског војног инвалида V групе, за период који „покрива период стажа из предметне замолнице“, везано за ажурирање података о стажу са увећаним трајањем по основу инвалидитета за ББ;
• да је након прикупљања свих неопходних докумената и података, Служба зарада и других примања, предмет проследила директору Функције економских послова и набавки на потпис, односно на предузимање радње ради поступања по замолници Фонда ПИО;
• да се ЈП, Функција економских послова и набавки 8.8.2019. године, обратила писмено директору Фонда ПИО, за мишљење, а поводом замолнице за ажурирање података, односно за добијање одговора да ли је накнадно ажурирање података о стажу осигурања у складу са законским прописима;
• да је ЈП, Функција економских послова и набавки, 20.9.2019. године, упутила ургенцију директору Фонда ПИО , у вези са давањем мишљења да ли је накнадно ажурирање оваквих података са вишегодишњим закашњењем, у складу са законским прописима, те да ће одмах након добијања позитивног одговора ажурирати тражене податке за ББ, будући да ЈП, као послодавац, у целокупном периоду у којем је ББ провео у радном односу код поменутог послодавца, није имао сазнање да именовани има статус мирнодопског војног инвалида;
• да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Инспекторат за рад, дана 4.10.2019. године, извршило инспекцијски надзор над применом прописа у области радних односа код послодавца, а по захтеву ББ, изјављеног преко адвоката АА, о чему је сачињен записник и донето решење од 4.10.2019. године;
• да је приликом вршења инспекцијског надзора овлашћени представник послодавца, упознао инспектора са чињеницом да ЈП, свих ових година није имала сазнање да је ББ признато право мирнодопског војног инвалида V групе са 70 посто војног инвалидитета;
• да је ЈП извршавала све обавезе утврђене Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, односно у складу са Правилником о начину праћења извршавања обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и начину доказивања извршавања те обавезе – подношењем извештаја о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом на Обрасцу IOSI, надлежној јединици Пореске управе, према седишту послодавца, а да ББ никада није био приказан у овом извештају „као инвалид“;
• да је ББ, док је био радно ангажован у организационом делу Функције економских послова и набавки, „уредно пролазио све лекарске прегледе“, те добијао лекарска уверења, неопходна за обављање послова на радном месту возача;
• да је ЈП у међувремену усменим путем обавештена од стране Фонда ПИО, да је ББ „регистрован бенефицирани стаж за цео период осигурања по основу статуса мирнодопског војног инвалида V групе;
• да је на основу свега наведеног у изјашњењу потпуно јасно да у конкретном случају „нема ни говора о дискриминацији инвалида“, а посебно узимајући у обзир чињеницу да је ББ тек на позив послодавца 26.7.2019. године први пут доставио решење о статусу мирнодопског војног инвалида.
  • Уз изјашњење достављени су следећи прилози: 1) Допис ЈП од 8.8.2019. године, упућен директору Фонда ПИО; 2) Потврда о уручењу наведеног дописа директору Фонда ПИО; 3) Записник инспектора рада, сачињен 4.10.2019. године, о извршеном инспекцијском надзору у ЈП; 4) Решење инспектора рада од 4.10.2019. године, којим се одбацује захтев ББ, због ненадлежности; 5) Ургенција ЈП поводом дописа, упућеног директору Фонда ПИО.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Узимајући у обзир достављене доказе, те наводе из притужбе, у којима је између осталог наведено, да ББ има статус мирнодопског војног инвалида V групе, при чему није достављено валидно решење надлежног органа којим је установљен наведени статус именованог, те наводе притуженог из изјашњења на притужбу у којима не оспорава статус ББ као мирнодопоског војног инвалида V групе, утврђено је као неспорно да ББ има статус мирнодопоског војног инвалида V групе.

• Увидом у дописе Фонда ПИО од 25.9.2019. године и од 28.8.2019. године, који су достављени уз притужбу, установљено је да је ББ Фонд ПИО регистровао стаж са увећаним трајањем по основу инвалидитета, сходно члану 58. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, за период до 14.3.2005. године, као и то да период стажа са увећаним трајањем по основу инвалидитета од 15.3.2005. године, Фонд ПИО није регистровао из разлога што послодавац односно његов организациони део није ажурирао податке о стажу осигурања, попуњавањем М8 образаца, за наведени период, а на основу замолнице.

• Увидом у дописе утврђено је да ЈП, односно Функција економских послова и набавки, као организациони део у ЈП, упутила захтев за мишљење, као и ургенцију директору Фонда ПИО са молбом за давање одговора да ли постоје услови да послодавац поступи по наведеном, а имајући у виду протек времена од дана доношења наведених решења и евентуалне застарелости.

• Увидом у записник од 4.10.2019. године сачињен од стране Инспектора за рад, приликом вршења инспекцијског надзора, утврђено је да се ББ, обратио надлежној инспекцији рада, поводом непоступања ЈП, Функције економских послова и набавки.

• Увидом у Решење од 4.10.2019. године, Инспектора за рад, утврђено је да се захтев ББ, упућен инспекцији рада, ради налагања послодавцу да поступи по замолници Фонда ПИО, поводом ажурирања података, у вези са признавањем стажа са увећаним трајањем по основу инвалидитета, одбацује због ненадлежности. У образложењу наведеног решења, наведено је да ББ није у радном односу код послодавца од 30.9.2019. године, на основу споразумног раскида радног односа, као и то да бивши послодавац не поступа по замолници Фонда ПИО, те на основу тога надлежни инспектор рада констатује да нема овлашћења да предузима казнене мере према послодавцу у овом случају јер се ради о надлежности другог управног органа, односно Фонда ПИО, пред којим се и води поступак за признавање права на стаж са увећаним трајањем по основу инвалидитета за ББ, те да само Фонд ПИО, као орган који води предметни поступак има право да предузима мере због непоступања по замолници, уз указивање да започете активности на поступању по замолници Фонда ПИО, доврши најкасније до 10.11.2019. године.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

• Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета[5].

• Чланом 2. Конвенције Уједињених Нација о правима особа са инвалидитетом[6], дефинисана је дискриминација по основу инвалидитета на начин да подразумева сваку разлику, искључивање или ограничење на основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области, те да обухвата и све облике дискриминације, укључујући ускраћивање разумног прилагођавања.

• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7] где је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 8. Закона о забрани дискриминације прописано је да повреда начела једнаких права и обавеза, као један од облика дискриминације, постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Одредбама чланова 15-27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. С тим у вези, релевантна је и одредба члана 26. којом је дефинисана диксриминација особа са инвалидитетом као један од посебних случајева дискриминације, и којом је прописано да дискриминација особа са инвалидитетом постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

• Чланом 24. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[8] прописано је да се дискриминацијом због инвалидности у остваривању права из радног односа сматра одређивање мање зараде због инвалидности запосленом, постављање посебних услова особи са инвалидитетом, ако ти услови непосредно не проистичу из захтева радног места као и постављање посебних услова запосленом са инвалидитетом за коришћење других права из радног односа која припадају сваком запосленом.

• Чланом 44. став 1. Закона о општем управном поступку[9], прописано је да странка у управном поступку јесте физичко или правно лице чија је управна ствар предмет управног поступка као и свако друго физичко или правно лице на чија права, обавезе или правне интересе може да утиче исход управног поступка. Чланом 117. истог закона прописано је да орган који води поступак, по службеној дужности или на предлог странке, може да одлучи да се доказни поступак изведе пред замољеним органом, ако је извођење доказа пред органом који води поступак неизводљиво или скопчано са несразмерним трошковима или великим губитком времена.

• Чланом 80. Закона о државној управи[10], прописано је да су органи државне управе дужни да, на захтев физичких или правних лица, дају мишљења о примени одредаба закона и других општих аката, у року од 30 дана, као и то да мишљења органа државне управе нису обавезујућа.

Анализа навода притужбе, изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

• Задатак Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају, јесте да утврди да ли је поступање ЈП, односно њеног организационг дела дискриминаторно, односно да ли је ово привредно друштво дискриминисало ББ на основу инвалидитета као личног својства.
• Анализирајући наводе из притужбе, као и изјашњења на притужбу, Повереник за заштиту равноправности, пре свега констатује да се ББ, обратио Фонду ПИО, захтевом за признавање права на стаж са увећаним трајањем по основу инвалидитета, те је на тај начин покренуо одговарајући управни поступак. На основу тога, Фонд ПИО, као управни орган који води управни поступак, сагласно члану 117. Закона о општем управном поступку упутио је замолницу организационим деловима послодавца код којих је ББ радио, како би ажурирали податке о стажу. Дакле, у конкретном управном поступку који се води пред Фондом ПИО, послодавац, (односно његови организациони делови код којих је ББ био у радном односу) није странка у поступку, већ је замољени орган. Дакле, у конкретном случају послодавцу није наложена обавеза, већ је замољен од стране Фонда ПИО да предузме одређене радње. У складу са одредбом члана 206. Закона о пензијском и инвалидском осигурању[11], средства за пензијско и инвалидско осигурање за стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем за осигуранике у које спадају и војни инвалиди од I до VI групе, обезбеђују се у буџету Републике Србије.
• Уз изјашњење на притужбу, достављени су докази који потврђују наводе из изјашњења да је Функција економских послова и набавки, као организациони део у ЈП.“, у којем је ББ био запослен у спорном периоду, одмах по пријему замолнице Фонда ПИО, предузео конкретне радње, како би се ББ ажурирали подаци о стажу осигурања. ЈП, односно њен организациони део предузео је радње како би прибавио валидно решење, којим је ББ утврђен статус мирнодопског војног инвалида V групе и како би на основу тога могао да попуни М8 обрасце, а у складу са замолницом. Притужени је застао са поступањем по замолници Фонда ПИО, узимајући у обзир да је дописима  од 8.8.2019. године и од 20.9.2019. године, захтевао од директора Фонда ПИО претходно давање мишљења, у вези са тиме да ли је накнадно ажурирање података о стажу са увећаним трајањем по основу инвалидитета у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању, имајући у виду да овој служби у току трајања радног односа није била позната чињеница да је ББ мирнодопски војни инвалид. На основу изведених доказа и утврђеног чињеничног стања не може се закључити да је поступање ове организационе јединице ЈП у било каквој узрочно-последичној вези са личним својством ББ, већ се ради о опрезности органа, с обзиром да треба да изврши ретроактивни упис. У допису Фонду је постављено питање да ли постоје услови да послодавац поступи по наведеном захтеву, имајући у виду протек времена од дана доношења наведених решења и евентуалне застарелости. ЈП, односно њен организациони део није одбио да поступи по замолници Фонда ПИО  већ је пре поступања затражио мишљење директора Фонда да ли ретроактивну измену сме да изврши. Приликом давања мишљења у овом предмету Повереник је имао у виду и чињеницу да је ББ, према наводима из изјашњења, Фонд ПИО, накнадно по службеној дужности, ажурирала податке о стажу, односно да је ББ остварио право на признавање стажа са увећаним трајањем по основу инвалидитета за целокупни период, који је провео радећи у ЈП односно као особа са инвалидитетом није ускраћен за остваривање права на признавање стажа са увећаним трајањем по основу инвалидитета. Имајући у виду све наведено Повереник је мишљења да у конкретном случају није дошло до повреде права из Закона о забрани дискриминације.

• Повереник за заштиту равноправности користи прилику да укаже да је термин „инвалид“, као и „инвалидна особа“, неодговарајући. Наиме, термини као што су инвалид, инвалидна особа или хендикепиран су превазиђени јер не посматрају целу особу као људско биће, већ само једну од њених карактеристика. Када користимо израз инвалид или инвaлидна особа сугеришемо да je инвалидитет прва и једина карактеристика и лично својство особе, односно, не приступамо јој искључиво и једино из угла тешкоће, односно сметњи које има.[12] С тим у вези Повереник користи прилику да укаже да је уместо побројаних термина исправно користити термин – особа са инвалидитетом, јер се на тај начин ставља фокус на особу, а не на њен инвалидитет.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби против ЈП, односно Функције економских послова и набавки, као организационог дела у ЈП, утврђено је да нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени глaсник РС“, бр. 34/11

[2] „Службени гласник РС“, бр. 22/09

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[4] „Службени гласник РС“, бр. 98/06

[5] Устав Републике Србије, члан 21.

[6] „Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 42/09, члан 2. став 3.

[7] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[8] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

[9] „Службени гласник РС“, бр. 18/16 и 95/18 – аутентично тумачење

[10] „Службени гласник РС“, бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 и 30/18 – др. закон

[11] „Службени гласник РС“, бр. 34/03, 64/04 – одлука УСРС, 84/04 – др. закон, 85/05, 101/05 – др. закон, 63/06 – одлука УСРС, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14, 73/18, 46/19 – одлука УС и 86/19

[12] Посебан извештај о дискриминацији особа са инвалидитетом у Србији, 2013; доступно  на https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1152-19 Притужба због дискриминације по основу инвалидитета